20. октобар

СТРАНА 2 Исака са прве стране)

|" још једном ва делу показусвоју оданост ствари радног народа и националне слободе Истовремено сарађујући са о" сталим комунистичким партијама, доприносе учвршћењу мира у свету, јачању · фронта демократије, Својом _ херојском – борбом против окупатора и његових домаћих слугу народи Југославије, уједињени у једну јединствену: општенародну политич. "ку организацију — Народни фронт ослободили су своју земљу од фашистичких окупа_ тора и на рушевинама старе ненародне Југославије створили нову, народну државу, у ко“ јој сва власт проистиче из народа и припада народу, Победом народно-ослободилачког покрета срушена је зграда ста. ре Југославије која је била постављена као отскочна даска за империјалистичке – планове пре другог светског рата. По бедом наше народне револуци_ је, остварењем народне власти 'у нашој земљи, Југославија је · постала центар мирољубивих _ снага на Балкану и тиме дала свој најбољи допринос у У„учвршћењу мира У читавоме

политиком "наша је народна држава показала свој мирољу. биви карактер. Мирољубива спољна политика одговара интересима наших народа, као што одговара интересима свих слободољубивих народа света.

· Зато наши народи поздрављају

сваки корак срачунат на учвршћење мира, на обуздавање ратних хушкача. Наши народи су баш зато поздравили од свег срца саветовање и одлуке неких комунистичких партија, видећи у њима најбољи допринос за јачање и учвршћење фровта мира и демократије.

Слободољубиви Београд постаје на основу одлука саветовања седиште информационог бироа комунистичких партија Сви наши народи поносни су што нам се указује таква част, да главни град Федеративне Народне Републике Југославије постаје седиште, место у коме ће се усклађи“ вати борба народа против империјалистичких Сама та одлука да наш Београд постаје седиште информационог бироа претставља тако. ђе признање великој ослободилачкој борби _ наших народа против фашистичких агресора и њихових слугу,

грабљиваца. ·

ЈЕ . 20 ОКТОБАР | | _________ннаненннннненненннннннннекене 10 ОКТОБАР 1947 СЕЋАЊЕ, НА ААНЕ ЈЕАНЕ ГОДИШЊИЦЕ о

Први сусрет са Црвеном армијом

(Одломак из дневника)

Пре три године, гонећи немачке хорде, ступили су на тле наше земље први одреди Црвене армије, У првим сусретима и заједничким победама братимили су се Црвеноармејци и борци Народноослободилачке војске и партизан. ских одреда. Сећање на те дане записано је у срцима наших на рода и никада се пеће избрисати.

... Вест да су ратници са Вол ге и Дона, победници под Стаљингдадом, ту, близу нас, да поје коње на Дунаву, превазишла је све наше радости, све победе. Треба им ићи у сретање. Шта ћемо им рећи Да ли смо достојни њих, прекаљених ратника“ Имамо ли се чиме похвалити“ Црвеноармејци, то нису обични људи. Хоћемо ли се постројавати, подносити рапорт, биланс нашег трогодишњег ратовања; _ Партизанска дивизија која је добила ту част

и задатак да пође према Црвеној армији, у сретање, коментарише, саветује се, дрхти од радости и жеље да полети, да изврши најМилије наређење које је добила од свог формирања.

Ратни другови полазе у сусрет друговима. Негде, тамо на Дунаву, треба да се сретнемо са њима, Између мас и њих су Швабе, Много пута у 1 1 У офанзи-

ви били су између нас и слободе

они, Немци,

Идемо равно, према Швабама, њима, _ браћи _ Црвеноармејцима. Запамтиће швапски пси ако нам стану на пут.

Пут до Црвене армије Мора бити чист и прав. Рачун са Немцима још није закључен. Имамо ми још доста бројки да унесемо у њега до коначног обрачуна.

Долина Тимока плави се од

" свету. Читавом својом спољном

ада 6и било потребно још некаквих доказа о злонамерности грчко - америч. ких оптужби против Југославије пружили би нам их садашњи амерички маневри пред

Организацијом уједињених на ција.

Уствари никакви докази за то нису више потребни, Цео је свет већ одавно увидео шта се крије иза галаме, коју су грчки монархофашисти ни њи . хови амерички заштитници по. дигли против северних суседа Грчке: Па ипак, интересантно __ је осврнути се на став који је доларска дипломатија заузела у току садашњег заседања Ге· вералне скупштине Организације уједињених нација,

Одмах по отварању заседа. · ња амерички претставници по“ дигли су били против Југосла. вије, Бугарске и Албаније стра ховите оптужбе, приказујући - ситуацију на северним грани+ «цама Грчке као да је Грчка изложена оружаним нападима и налази се у смртној опасности. Полазећи од оваквих оп„тужби амерички претставници предложили су да Организаци _да уједињених нација осуди ујугословенско . бугарско + албанску агресију против Грчке "и да образује једну „балканску комисију“ која ће предузети хитне мере ради спасавања -мира и заштите грчке безбедвости, Поврх овога наговеште на је чак и могућност да се Грчка позове на члан 51 Повезље, по коме би имала право "индивидуалне или колективне нужне одбране и без претходне одлуке Савета безбедности,

Поводом свега тога америчка реакционарна штампа и њени прирепци по разним земљама подигли су били толику галаму да је могло изгледати кад да рат тек што није букнуо на Балкану — ако би њи"ма било веровати.

Тако је ситуација изгледала лаковерним читаоцима америч. ке штампе у време отварања Генералне скупштине 16 септембра, Међутим, једва нешто више од петнаест дана касни“ је, 4 октобра, амерички претставник у политичком одбору Скупштине сагласио се са једним _ предлогом, _ потуреним

· посредством белгијског гласо„ноше Спака, по коме Скупшти на Уједињених нација не треба никога да осуди за стање у Грчкој већ једноставно да 0 бразује неку „балканску КО-

мисију“. Оружана. агресија "против суседне земље то је свакако

највећи међународни 23лочин, Ако Југославија, Бугарска и Албанија нису учиниле такво злочино дело, зашто су их онда генерал Маршал и остали претставници _ Сједињених Држава за такав крупан преступ осуђивали уз онолику хуку и букуг А ако су га учи "ниле, како онда Сједињене Др"жаве могу сада пристати да се тај злочин У одлуци Генералне скупштине и не помене пи "да Скупштина просто пређе "ћутке преко овакве једне опа. сности по светски мир и ово· лике вропских држава»

И потпуно необавештен по» сматрач морао би поставити та два питања и констатовати да у америчком ставу нешто није "у реду. За оне који су пратили догађаје овако разрока логика америчких дипломата само је још један доказ више да њи ма није стало до мира на Балкану, ни до безбедности Грч“ ке, већ до нечега сасвим дру“ гог. |

Још пре петнаест дана сва“ коме је било јасно да су аме.« ричке оптужбе скроз неоснова-

одговорности трију

не, Те оптужбе нису се могле правдати чак ни извештајем већине Анкетне комисије, мако је тај извештај, благодарећи америчкој гласачкој машини У

комисији, скроз пристрасан. Оне су се још мање могле правдати обилним материја-

лом, који је комисија покупи“ ла за време свога боравка У Грчкој и суседним земљама Напротив из тога материјала јасно излази да су за догађаје у Грчкој једини кривци грчки монархофашисти и њихови инострани заштитници.

Уосталом, и без комисије и.

њених извештаја влада Сједињених Држава и влада Велике Британије биле су обавештене боље него ико о ситуацији 0 Грчкој и о правим узроцима те ситуације, Јер ту ситуацију оне су уствари и створиле својим интервенцијама.

Против Југославије, Албаније и Бугарске Сједињене Државе подигле су дакле биле, сасвим свесно, лажне оптужбе. А заштор

Такав њихов поступак објашњава се двојаким разлозима.

Једни су опште природе и проистичу из настојања међу“ народне реакције, а нарочито америчких трустова, да у це лом свету подржавају напетост, која иде у рачун њиховим империјалистичким плановима. Други су у вези _са садашњим састанком, Скупштине Уједињених нација.

Претставници Сједињених Држава дошли су на Генерал“ ну скупштину, као и прошле године на Конференцију мира, у атомском расположењу, ако се тако може рећи, Мислили су да ће подизањем гласа и претњама моћи све да поститг“ ну и да ће свет пасти на Колена пред Волстритом чим соп ственици атомске бомбе звецну својим мамузама. Отуда по. јачање кампање ратних хушка ча уочи оба ова ведика међународна састанка, Отуда и изазивачке изјаве и отворене претње

На велику жалост претстав“ ника „силе која је остварила највећу надмоћност у свету после пада Римскога Царства, нико није пао на колена. Громогласне _Маршалове тираде нису изазвале страх и трепет. Претставници педесет и једне државе мирно су их саслуша ли, Делегат Совјетског Савеза Вишински не само што је одлучно одвратио, већ је врло оштро осудио ратне хушкаче, свесрдно се заложио за мири предложио, против потпаљивача новога рата, једну резолу-“ цију која је довела у врло незгодан положај све ловце по мутној води.

Амерички предлози уперени против Југославије, Бугарске и Албаније и други амерички предлози који су ишли непосредно за тим дасе разбије Организација уједињених нација, нису аминовани, као што сву Вашингтону очекивало. Напротив, наишли су на одлучан от. пор, Било је чак и неколико врло непријатних изненађења за претставнике доларске дипломатије и њихове прирепке.

Видећи да „на бомбу“ ништа не могу ухватити они су изненада променили тактику, При: хватили су тобож комтромисан предлог по коме би требало да се одустане од осуде ЈУ. гославије, Бугарске и Албаније — ма да су они сами ту осуду предлагали док су мислили да ће је протурити али зато ове три државе има“

ле би унапред обећати да ће примити одлуке неке „балканске комисије“, која тек тре ба да се оснује. Претставници Сједињених Држава постарали би се већ, по задњим мислима предлагача, да одлуке ове „Балканске комисије“ буду исто онако непристрасне као и одлуке раније Анкетне комисије, Какав је циљ ове нове тактике2 Да ли се њоме заиста ишло за неким компромисомР

Очевидно да није. Новом так тиком америчка дипломатија покушава сада да постигне исто оно што је раније мислила да ће моћи да оствари претњама и препадима.

Ради се пре свега о томе да се грчко питање у што већој мери извуче из надлежности Савета безбедности и пребаци на неко друго тело у коме би америчка гласачка машина мо гла успешније да функционише, За

У Грчкој се заиста ради о миру и безбедности на Балкану, ма да мир и безбедност не угрожавају грчки суседи, већ страни интервенционисти, У + след тога одлуку по грчком питању треба да донесе Савет безбедности, који је за питање безбедности по Повељи Уједињених нација једини надлежањ. Али, кроз Савет безбедно сти, где се одлуке доносе само по једногласном споразуму великих сила, Сједињене Државе не могу да протурају своју вољу Како хоће, јер је за свако решење потребна сагласност осталих великих савезника,“ а поглавито Совјетског Савеза.

Амерички предлог да се поред Генералне скупштине 0бразује некакав одбор или „мала скупштина“, која би де“ лом преузела и надлежност Савета безбедности, претставља покушај да се питања безбедности уопште, бар једним делом, пребаце са Савета безбедности на ову другу уста. нову ·

илити ананас.

азрока логика америчке дипломатије

Предлог да се оснује некаква „Балканска комисија“ покушај је да се грчко питање, које је данас једно од најважнијих, ако не најважније, извуче из Савета безбедности и преда У руке једној установи у којој би западни империјалисти могли лакше баратати и мутити воду како они хоће.

Поред овога ради се и 0 дру гој једној, одавно већ раскринканој задњој намери.

Западни империјалисти не желе да се грчко питање реши, а још мање да се оно пра-

вилно реши, Да су они то желели они би га већ одавно та-

ко решили, јер су у Грчкој они уствари сва власт.

Напротив, они би хтели да посредством Грчке тобожње „балканско питање“ стоји стал но отворено ми да им стално даје поводе и изговоре за смут ње и интервенције по Балкану.

Отуда и инсистирање да се образује некаква стална _ или уствари стална „балканска комисија“, која би, као и Анкетна комисија до сада, била вечити извор трзавица и увек била спремна да изазове инциденте и сукобе, кадгод је то доларској дипломатији потребно. Треба се само сетити недавних провокација _ солунске „помоћне комисије“, па одмах јасно видети шта би имала да ради предложена „Балканска комисија“,

Очевидно је да и Југославија и све мирољубиве земље мо. рају бити не само против лажних оптужби већ и против свакога предлога који иде за тим да створи стални извор трзавица.

Постоји само једно правил во решење које Генерална скуп "штина може донети, а то 16, да отворено и јасно укаже на прави узрок грчке несреће: на отворену интервенцију запад“ них империјалиста, који су грч ки народ лишили основних 40вечијих права,

| Мих. С. ПЕТРОВИЋ

швапских блуза. То партизанска дивизија _ Крчи себи пут ка Дунаву. Хоћемо и ми да појимо коње на Дунаву.

Сврљиг, Књажевак. Журимо се, немамо времена за пребројавање мртвих Шваба и четничких изрода. Бруто уносимо бројке у обрачун. Зајечар. _ Непријатељ препречио пут, Изгледа му и нада се да нећемо проћи тамо према Дунаву, према браћи. У својим шупљоглаВИМ главама не могу да замисле, а знају и осетили су да смо прошли свуда, где смо то хтели, а поготову сада када идемо У сусрет њима, Црвеној армији,

„Другови, пут до Црвене арМије води преко Зајечара нећемо га обилазити. Зајечар мора пасти. Морамо бити достојни оних којима идемо У сретање." .

Као у загрљај Црвеној армији, полетела је дивизија У |. Посада гарнизона нашла се у смрт“ ном загрљају. Биланс битке уносимо у рачун Швабам. Пет стотина побијених и хиљаду и сто заробљених.

Посебно убацујемо у листу и јарак крај Тимока једног немачког генерал-мајора.

Сахрањујемо _ четрнаест палих другова, који су ту, пре неколико часова, летели међу нама у сусрет Црвеној армији. Умирући опомињали су нас да не заборавимо да им поздравимо Црвену армију. Њихова насмејана мртва лица као да нас журе да оденесемо што пре поздрав.

Почивајте мирно пали другови, поздравићемо их и рећи, како сте пали крчећи пут до њих, до слободе. У даљини видимо Дунав, широк, набујао преко наших поља. Љутимо се на њега што нам што пре не пренесе другове Црвеноармејце. Данас је он граница између нас и њих, сутра то већ неће бити,

Чује се песма „Каћуше“. Радујемо се као деца, срећни смо што су се оствариле наше тврдње да ће доћи, што су тако близу. Позади нас клопарају немачки тенкови, који беже с југа, од „Какуша" у сусрет „Каћушама".

Постројен партизански ескадрон коњице јури у галопу ка Дунаву. Завиде им борци што ће они први стићи до њих. Пре поласка коњаници милују своје коње, погледом преклиње четрнаестогоди=

- шњи курир — партизан свог „До-

рата" да га не изневери сада на овом кратком растојању и моли га да да све од себе да избије на чело ескадрона. Објашњава му да је слатка вода као шећер на Дунаву, а да је још слађе стати у строј поред чилих степских дората са Дона. На све стране нестрпљење, ишчекивање кад ће се појавити. Окупљени сељаци причају нам бајке тако убедљиве о неком Русу, кога су они „лично видели, како је са „Каћушом“ на рамену загазио посред Дунава и прешао на другу страну.

„То сада ето тамо туче његова „Каћуша"",

Далеко испред нас на широком пољу поред Дунава јури курир У галопу према нама. Другови, виче из свег гласа кад нам се приближио „Развјотка". Ми дочекујемо Црвену армију, будало, а не „Развотку“ примећује дивизиски коњоводац, разочаран што не види непрегледну масу Црвеноармејаца, сваког са по једном „Каћушом" на рамену.

У том моменту дојахује међу нас извидница Црвеноармејског пука за везу са нама.

Дуго, дуго стајали смо загрљени без речи, Не верујући себи да су то они давно очекивани борци под Стаљинградом. Загледамо их, чудимо се и дивимо њиховој једноставности. Драго нам је све

Исхрини београдских стоденоти у овој школској години

а новоуписане и старе

студенте _ Београдског универзитета који су дошли из унутрашњости Србије и других република, поред станбеног питања, један од највгжни_ јих и најтежих проблема свакако је проблем исхране, У пролтлој школској години 4.800 студената из Београдг и унутрашњости хранило се у Општој студентској мензи. На тај начин њима је, уз врло јевтину цену од 550 динара месечно била обезбеђенг исхрана.

У овој школској години брз] студената на Београдском Уни. верзитету знатно се повећао. Велики дез уписаних студената чине баш студенти из унутрашњости, Постгвља се питање какво је стање мензи данас и да ли је за следећу школску годину обезбеђена храна свим студентима,

Поред "Опште студентске мензе у Гаргшаниновој УЛИЦИ и мензе у Дому »Ивз-Лола Ри. бар«, ове године су отворене или ће се за неколико дана

отворити још четири нове мензе за студенте. То су мензе У Дому студенткиња иу Дому »Милован _ Ђилас« у Загребач_ кој улици, затим у дому Пољопривредно _ шумарског фа. култета у Земуну и дијегална менза за болесне студенте и студенткиње. Ових шест мензи моћи ће да приме на исхрану око 7.500 студената. Снебдевање мензи намирницама вршиће се на исти начин Као и прошле године. Рацио. ниране намирнице — месо, хлеб и маст — набавиће се од Извршног народног одборг а студентима ће се узимати ку-= пони из њихових потрошачких карата. Поред тога, да би се квалитет хране у току зиме побољшао, спремг се зимница од робе која се може наћи у слободној продаји, Направљен је план за куповину разних намирница за спремгње зимни_ це и он се већ испуњава. Укупна количина свих намирни_ ца за зимницу износиће око 69 вагона, У циљу побољшења

хране, на имању Опште студентске мензе товиће се укуп_ но око сто комада свиња,

Цена храни у студентским мензама износи за један месец 750 динарг. Према прошлој го. дини она је већа за 200 динара из два разлога: прво, зато што су повишени режиски трошко. ви И друго, што се тежи побољшању хране, Повећгње ре_ жиских трошкова дошло је као последица упошљавања већег броја административног, струч, ног и неквалификовгног 0с0. бља, пошто се за рад у мензама неће више ангажовати сами студенти, како је то било про. шле године.

Већи број мензи и њиховг децентрализација дају више могућности за справљање б6оље и укусније хране. Да ли ће и како студентске мензе извр_ шити свој задатск видеће се кроз извесно време, пошто су оне пре неколико дана отворе

не, а неке ће се тек отворити.

њихово, и ордени и петокраке, у одело замазано од блата у ово. вима. Кад су проговорили ер смо били стари знанци. Осећали смо се тако као да смо се (а братом растали пре неколико го, дина, па се сад поново видимо, Неспретни смо као деца, нудимо им у исто време стотину дарова, нудимо их да седну и да стоје Народ и борци зналачки обилазе око њихових коња и коментари. шу, да таквих коња нема нигде на свету, иако су обични коњи као наши, али су Они ипак црвеноар. мејски и бољи него иједни на свету.

Чудимо се како је то сусрет испао једноставан, а како смо ми замишљали сусрет са њима, Ну, смо били свесни да се ми и они познајемо већ годинама.

Седимо, разговарамо и пуши. мо. Питају нас о Титу, Кочи џ Пеку, о нашим бојевима, о Коза, ри, о непријатељу. Поносни смб што знају о нама толико, Знају све. А ми њих опет питамо о Ста љину, о Москви, о томе како су добро били Швабе код Стаљин. града, Ма да знамо сваки детаљ, све о њима. |

„Крепко било под Стаљинтра. дом, как наша махорка", смеју се и завијају у новине „махорку" и поред цигара које им нудимо, Ка. ко су то обични људи, па ипж велики. Погледај, човека, њега, Црвеноармејца, пуши у новине за. вијену крџу, шапућу борци окуљ љени око њих. Како су то обични људи, колико се разликују Фд на« дувених Немаца који су паради рајући и размећући са победама грицкали чоколаду и пушИли ог, љачкане цигарете.

Јашимо у штаб Црвеноармеј. ског пука, Не верујемо, не можемо још увек да убедимо себе да ми то са Црвеноармејцима галопирамо на коњима код њи у штаб, Пук је форсирао Дунав и спрема се за бој. Поздрављамо се у трку са њима као са старим знанцима. Народ са свих страна доноси дарове. Стари сељак напртио последњи ћилим који је спремао за удају своје кћери кад дође слобода и хоће по сваку цену да простре на пут којим пролази се накривљеном капом ко“

зак — Црвеноармејац, _Разлеже се песма у нашем селу „Москва моја".

Тамо на другој страни партим“ ни, народ и Црвеноармејци игре ју коло да се све тресе. Побожно шапуће старица сељанка: „Ово је највећи празник у нашем селу".

Дошла је Црвена армија, дошао је празник у наша села. Не. ма више Немаца.

Пред штабом пука са машинком у ставу Мирно стоји Црвеноармејац. Прилазимо, тражи нам исправе. „Нема исправа, друже, ми смо без легитимација ратовали", „Извињајт се, ви Титови партизани, — проход“. Смејемо се и радујемо се што смо се тако бр. зо разумели.

У соби седи официр, командант пука Груди му краси орден Чародног хероја. Постаје нам јасно зашто Црвеноармејац тражи исправе. Чува Црвена армија сво« је команданте и своје хероје.

Са пуком је јутоос форсирао Дунав. Задатак, ухватити везу 6 нама створити план, добити по» датке о непријатељима и тући „Фрице" „Задаћа дужна бит испуњена, Поњемајете, насмејао «е И загрлио нас и ми њега совјетског хероја, нагнутог над картом У коју смо убележавали где смо Ми а где непријатељ. „Имате ли пу“ шкег" Пушке, зачуђено га гледа“ мо како не би имали пушке, оте“ ли смо их од Немаца, не бисмо могли ратовати без њих. Сузе Фу нам текле од смеха кад је најзвд разјашњено да се ради о топо• вима а не о винтовкама. Имамо само једну хаубицу, пре два дана отели смо је од Немаца 8л партизанским путевима по пленинским гудурама не иду хаубице. Закопали смо И уништили много хаубица отетих од непријатеља. А

„Артилерија је бог рата. додао је херој совјетске земље.

Приказ, друга Стаљина |е да дамо све партизанима Југославије што им треба, Они су 79,38 служили. Потребно је још ити „Фрице".

Без парада и постројавање, без подношења рапорта, полегли смо У строј једни поред других, 68" уз брата, затворили све богазе Немцима и ударили по њима. агрљени у јуришу на непријателља падали су Црвеноармејац У пар“ тизан, Две војске, једна мисао. једно срце ударили су И гонили Немце. У 'рову поред „Каћуша стоје два гарава друга од думе и барута Црвеноармејац У Партизан и преносе исту команау: „Огањ давај". На обалама Дуна“ ва, под зидовима Београда " де ље тамо до Берлина бијући Нем“ це кују партизани и Црвеноврме! ци нераздруживо братство " дру“ гаретво и коваће га даље после

битке у слободи. Раја НЕДЕЉКОВИЋ