20. октобар

БРИГА ЗА НАШЕ НАЈМЛАЂЕ

ми ЗАДИНЕ. доље

а ЛАДА.

Мајка не мора да брине за њега

Отвприње дечјих ЈИсИло

у предузећу „Југоштампе'

; Пн обнови и изградњи на-

ше индустрије, у којој ће бити из дана у дан запослен све већи број жена, питање абрињавања одојчади младих мајки „— радница претстављало је озбиљан проблем. Међутим, старањем народних власти овај проблем је решен у потпуности, јер је отварање дечјих јасала омогућило омештај одојчади за време док њихове мајке раде по преду. зећима, На тај начин одојчад мајки које су укључене у привреду не морају се лишавати природне исхране, а мајке моту да У свој посао унесу више воље и пажње, знајући да су њихова деца збринута за време док оне раде.

Народни _ одбор — Београда приступио је отварању обданишта за одојчад и малу децу од три године старости још У марту 1946 године, када су У Трећем рејону отворене прве дечје јасле. Током 1946 и 1947 године отворене су јасле и у Првом рејону. Изградња дечјих јасала у Другом рејону У пуном је јеку, а још у току ове године и Осми рејон добиће своје дечје јасле•

Упоредо са напорима народних власти и наша већа предузећа приступиће отварању дечјих јасли,. Прве јасле при предузећу отворене су 1 окто. бра у предузећу „Југоштампа“,

Ове јасле организоване су као и остале рејонске јасле града Београда и обезбеђују својим штићеницима правилан развитак за време док њихове мајке раде. За отварање ових јасала Министарство здравља Србије прво је дало своту од 200.000 динара, предузеће је уложило 500.000 динара, а Црвени крст је такође са своје стране помогао отварање јасала прилогом од 150.000 динара, Велику помоћ при отварању јасала пружило је пре, дузећу Здравствено одељење НОНОља града Београда, Град-

· ски одбор АФЖ- а, рејонски Народни одбор, Народни фронт, организација АФЖ.а

Седмог рејона кво и комисија за социјално старање синди• калне подружнице „Југоштампе“. Од стране Одељења народног здравља МИОНО-а организација и руководство де чјих јасала поверени су предузећу, а радни колектив „Југоштампе“ поверно је руководство дечјих јасала својој! памештетици Јелени Николић, којој припада велика заслуга

за отварање јасала. Велики део инвентара добијен је на поклон од Министарства здрав ља Србије, Централног одбора АФЖ-а и Градског одбора Црвеног крста, Жене Седмог рејона показале су нарочито 3: лагање око припремања рубља и одеће за дечје јасле. На том послу жене су дале 2.638 добровољних радних сати,

Јасле могу да приме четрдесеторо деце. За сада је пријављено двадесет, а већ првог да. на у њима је омештено 1 де це. Јасле располажу пријем ним одељењем са гардеробним орманима у којима свако дете има засебан одељак, затим боксовима за боравак одојчади, одељењем за дојење, собама за одмор и ипралиштем за децу од једне до две године старости, Јасле такође располажу изолационим собама за штићенике који болују од лакших обољења, затим млеч ном кухињом н купатилом. При улазу у јасле дете добија сву потребну одећу и рубље, а при изласку опет се пресвлачи у своје рубље које га чека у орманчету на изла зуг Свако дете има своје за себно хигијенско лежиште и све остале потребе неопходне за негу одојчади. У здравствене листе за сваког штићеника убележава се свакодневно телесна температура, тежина, ви, сина, врста и количина хране коју прима, Рад у јаслама во ди дечји лекар уз помоћ сестара и дечјих неговатељица.

За издржавање одојчади родитељи просечно плаћају месечно 400 до 600 динара и уствари сносе једну трећину трошкова, јер укупни износ месечних трошкова за излржавање сваког детета износи 1.300 динара,

Јасле су од неоцењиве кори сти за мајку, оне су дом за њено одојче и школа за њу саму, јер од лекара и сестара она свакодневно добија упутства за подизање и одгој детета, Предузеће „Југоштампа“ учинило је све напоре да уз помоћ народних власти и масов» них организација својим радницама ин чиновницам» омогући да буду спокојне и да се не брину за своју децу у време рада у предузећу. Примеру „југоштампе“ треба да следе и друга велика предузећа Београда и целе наше земље.

Др Марија ГАЈИЋ

У Четвртом рејону одржан је курс за прву помоћ

Је] он рејонски одбори Црвеног крста до сада су покушавали да оснују курсеве за указивање прве помоћи, Међутим, по оснивању, убрзо ови курсеви престајали су са радом. ИМ одбор Црвеног крста ЈУ рејона органи зовао је „Курс прве помоћи", ко"ји је трајао од 10 до 30 септембра ове године. Предавања на - курсу одржавана су свакодневно . од 7 до 9 часова увече у школи · брј 12, у Маршала Толбухина улици. На течај се пријавило 27 слушалаца. Интересовање за курс било је велико. Свакодневним, радом слмшалаца_ и предавачалекара свих 27 уписаних полазника течаја завршило је течај са одличним успехом, тако да овај курс преставља уједно м први курс за указивање прве помоћи који је одржан и успешно завршен после ослобођења, Курсисти су потпуно оспособљени у погледу указивања прве помоћи.

Полазници овог курса биле су углавном жене-домаћице, затим раднице из разних фабрика и пре. _ дузећа, а међу њима био је м

" један студент.

Програм рада на курсу био је састављен од два дела: теориског и практичног.

Сваки слушалац курса по завршемам мслиту добио је' значку и Поред тога, курсистима је обја= шњавана организације збравстве-

не службе социјалног осигурања и општа делатност Црвеног крста, На течају се обраћала нарочита пажња личној и општој хигијени, и условима хигијенске и здравствене заштите рада по градилиштима и фабрикама.

Основни појмови из теориског дела наставе одали су практично примењивани. Књиге # потребан материјал за практичну примену течајци су добили од Главног одбора Црвеног крста Србије. Многи лекари-предавачи са курса и сами су доносили седј материјал.

По завршетку рада курса одржан је испит 1 октобра пред одређеном комисијом, коју су сачињавали: Др Бајшански, делегат Главног одбора Црвеног крста и члан Одбора Црвеног крста ТУ рејона, Др Илија Арсеновић, руководилац течаја, Др Милановић и секретар Главног одбора, Црвеног крста Јелица Вуковић,

Сваки слушалац курса по завршеном испиту добио је значку и легитимацију Црвеног Крста, Списак слушалаца са овог течаја послат је Главном одбору који ће их, према потреби, позивати на практичан рад. Полазници курса изразили су жељу да продуже раб м да мду што скорије ма прак. су, кеко би што више учврстили своје стечено знање,

ЕКСПРЕСНА ПОШИЉКА ПУТУЈЕ ДВАНАЕСТ ДАНА

рађани су добронамерно У“ казивали на низ грешака и несавесности у раду појединих железничких службеника, Док је усмена критика на појединце позитивно утицала и помогла им ла поправе своје пропусте, други — ћутке прелазе преко грешака и раде по старом обичају.

Михаило Јакшић, из Бресничића код Прокупља, послао је Драгомиру Нешићу, службени_ ку Окружног суда Округа бео градског 45 килограма јабука. Јабуке су послате као експресна пошиљка, али уместо да

стигну у Београд за 12 часова, путовале су равно 12 дана. Станица Свет, Мирковић — Не над примила је јабуке на дан 17 септембра, попунила експре сни лист број 662 и то потвр. дила својим печатом, Станица Београд, међутим, примила је

пошиљку тек 1 октобра, што је такође потврђено печатом.

Где су се јабуке тако дуго задржале и шта је с њима било нико не зна да објасни на београдској станици, што је најважније, добар део јабука је почео да трули на путу.

д. Р. ВЕСКОВИЋ

НЕКИ РАДНИЦИ НЕ С ХВАТАЈУ ЗНАЧАЈ

ОБРО-

ВОЉНОГ РАДА ЧЛАНОВА ФРОНТА

Са групом другарица из Шесте основне организације Првог рејона изишла сам _на рад на градилиште у Добрачиној улици. Палир нам је да» колица да са плаћеним радницима са градилишта преносимо песак, Пошто једна друггрица није знала да вози брзо преко скела, окупљене раднице почеле су да је грде. Та грдња се није зсула само на њу него и на све нас. Видело се да се на овоме градилишту не оојашња ва значај доласка фронтовских радних бригада и да се

не указује ргдницима На 10требу зближења са нама, како бисмо заједничким _ радом

остварили (боље резултате, Не само да су нам рекле Да ИМ сметамо, него су истицале“ да им наша помоћ не треба и да се њих не тиче шта ћемо ми урадити, пзшто оне раде; по норми итд.

У вези с овим случајем, МИслим да би синдикалне подружнице требало да увек истичу значај добровољних радова и да раднике припреме за пријем чланова Фронта у своју средину. Треба путем културнополитичког рада, изводити иеобавештене раднике из 34блуде да им се приливом фрон товских добровољних радника,

пон сеје

_Трађани не знају када могу да користе перонске

карте

Другог октобра изашао сам на београдску железничку станицу да дочекам воз из Суботице. Дошао сам на станицу двадесет минута пре доласка воз, купио перонску карту и изашао на перон. Неколико минута пре вре мена одређеног за долазак воза објављено је преко звучника да суботички воз касни 50 минута. Да не бих тако дуго стајао на перону, пошао сам У железничку ресторацију и при уласку морао сам да предам перопску карту.

Десетак минута пред објављени долазак воза, поново сам купио перонску карту и, враћајући се кроз ресторацију, пошао на перон, На највеће изненађење моје и многих других гра ђана са којима се десио исти случај као самном, врата која са терасе ресторације _ воде сна перон, – била су затворена, Железнички службеник _ није _ никога _ пуштао — зато што му је тако наређено. Објаснио је да се тиме хоће да спречи да поједини путници седоју У воз пре објављеног времена и обезбеђују себи места У возовима који треба у то време ла пођу са станице.

Но, и поред ове забране, па перону је стајало много људи, Ако су хтели Жа улазе у возове, могли су то мирно да учине, А ми смо били спречени да изиђемо, иако је преко звучпика већ било објављено да суботички воз улази у станицу. Воз је већ и стигао, а службеник није отворио врата да нас пусти, Тако сам морао са купљеном перонском“ картом да се кроз ресторан. вратим и да испрел станичног излаза сачекам онога због кога сам и дошао на станицу.

Мислим да је у овом смислу најмања кривица до железничког службени“ пошто се он управља према про“ писима. Али би грађане на неки начин

ка,

требало обавестити у коме се времену не може излазити на перон, како би се знали равнати. Најзад, неправилно је да се перонске карте издају онима који неће бити у могућности да их користе и не би се пи смеле издавати у време када је забрањен излазак на перон. Андрија ТВОЗДЕН

„одузима хлеб“, него да им се напротив, помаже да боље •стваре задатке на грађевини и да самим тим подигну 0801 животни стандард: Мислим кад би се више радило на објашња вању Петогодишњег плана, не би било оваквих несугласица, па би и заосталији људи на нашим градилиштима, схватили колику помоћ за нашцу земљу, па и за њих саме, значи добровољна радна снага, 0. ЂУРАШКОВИЋ Француска 47

ЧЕКАЊЕ У НОВОМ ЕКСПРЕС-РЕСТОРАНУ | аи

Недавно је отворен идву скепрес . ресторан у згреду палате »Риунионе« (бивши Му, лановић): Јасно је Да рестора ни ове врсте имају за циљ да брзо услуже запослене људе, али у новом ресторану није теко, Само за ЧАШУ нива мо, ра се чекати читавих десетак минута,

Док се у осталим експрес, ресторанима аутоматски доби ја бон са одговаргјућом ценом порученог артикла, овде јед, на чиновница исписује на бло, ку не само цену, већ и навив 1) рученог артикла, чиме се мно го губи у времену и изазива непотребно чекање и стварање дугачких редова,

Мислим да овај експрес-ре, сторан треба уредити по угле ду на остале ресторане – ове врсте, коско би одговорио ци, љу коме је намењен,

жх

Начин претплате у мензи

Чика Љубиној улици

ресторану | У улици храни

У Народном ЧикаЉубиној се велики број београдских службеника. Међутим, у _ресторану се претплатницимг ИЗ. даје само ручак, а уместо 60нова За вечеру установљене су књижице са вредносним купонима, - Наиме, књижица седржи купоне од 5, 10' или 20 динара, у укупној вредности од 500 ди нара. у

Како увече овај ресторан не ради као менза, то су и јелг скупља, Додуше, у јеловнику се нађе ин понеко јевтиније вариво, али се оно брзо распрода, такз да је претплатник, који има књижицу, принуђен др узима скупља јела. Тако храна много скупље кошта и једна књижица може да послу жи највише десетак дана.

Директор ресторана овз 06јашњава тиме што је локал предвићен само за ресторан па би се издавањем вечере — за претплатцике мензе створиле веће техничке и материјалне тешкоће, д сем тога део мМиГИ претплатници и не желе да узимају вечеру, зато што станију на периферији.

Због оваквог стања у ресто. рану, претплатници су принуђени де траже друге мензе У којима добијају и вечеру по приступачној цени, а не да их само вечера стаје 800 или 1000

СА ХИПОДРОМА..

~“ ј

= Кладим се на овога да ће стићи први! — Шта вам је, зар не видите какав је»

= Нема шта да бринете, знам ја шта је

коњарство,

„“

нисам први

“

[ 7:

пете че ко,

пут на тркалишту:

динара месечно. Мислим да би управа ресторана морала да се постара за боље обезбеђење запзелених грађана који не могу да се хране код куће.' Душан ЈОВАНОВИЋ

ж ; Зашто се у народним

ресторанима _ продају најскупља пића !

У народном ресторану хотела »Загреб« продаје се вино по цени која је нешто мало ни

жа од цене по којој се исто вино увече у беру продаје, Ако је бар ствар луксуза, јер тамо ретко свраћа човек ком је преко целог дана запослен, народни ресторан је потребан радпом човеку. Чашг вина При ручку није луксуз, а не ЗНАЧИ да добро вино мора увек 24 буде ни најскупље. Ми Имамо разних добрих вина која СУ јевтинија од оних – која се У овом ресторану продају по 7 динара литар, да разуме се 18 је та цена неприступечна 80“ ћини људи, ј У овом ресторану се не про даје пиво, а често н, столови“ ма нема свеже воде, већ 260“ ненти затичу празне флаше # употребљене чаше и утолико је пре потребно де им се пру жи вино чија би им цена била приступачна. Јер вино, – КОЈе се У ресторану добија, скупље је зд вина које се служи у 0 шти хотела »Мажестик«. ј Раде ДИМИТРИЈЕВИЋ

ж Зашто је застала

оправка улице

И" већ више од двадесст дата како је Косовска улица ва #> весним деловима раскопана м опра“ љана. Улнца је нвасута м заравњена али асфалт који је одавде скинут јом увек стоји набацан по тротоарима 25 стране.

Пошто улицом _ пролази број возила, а пролаз није затворен, диже се огромпа прашина, што 075 како ме би требало да буде. Ако со улица не може одмах завршити, ТО ба на меки начин ограничити пролаз. А најзад, толиким чекањем 74 на стављање асфалта може да (се покве ри оно што је већ учињено.

ће, д Њ;

приличан“