20. октобар
у:
3 ју
__СТРАНА 2
+ нао је и у прошлости Бе. оград пркоосно да истури труди против жандармских копоне, које су мрко наступале пре. но ускомешаних улица. И про· тив бајонета, натаннутих на жуте манлихерке, против оштрих сечива ноја су бола у месо, 7 "груди девојака и младића, у лећа радника, у руке студената и "тимназиста. За првомајских дана минулих година лолетао је У јурише голорук али силан као олујни вихор, мрвећи пред со бом црвенкасте униформе; живе полициске карее, зелене злогла. сне Рмарице«, агенте и конфиденте и халабувашне банде разних Омиљена Милића, »абораша« и друтих.
Када су плануле прве франвистичке пушке на ЕБстрамадури, код Толеда, Валенсије и Севиље, преко улица Београда з0орио се поздраван поклик братском шпанском пропетаријату, његовој младежи, селима и древним градовима. Одјекнули су плотуни. Не на улицама Мадрида, већ на улицама Београда плотуни из жандармских пушака. Али јеку плотуна Угуши+ вали су нови поклици, и као вал кренула је маса напред, од Правног факуптета ка Кнез Михајловој улици, стоструко нара-
стајући, жао грудва снега ба» чена с брда... На слободарским _ улицама
Београда пале су прве пацифистичке пароле, ми поново је јуришала жанндармска руља. зујала челична танад кроз ваздух Фијукали пендреци, а глас напредних, глас младих и потлачених, глас свих оних који су мрзели наказну стварност, нарастао је до тутња. Пред том снатом борбеног Београда 30дрхтали су стенти управе града. Пролетаријат Београда и његова борбена радничка и шкопсва младеж живели су, радили и борили се све боље и упорније.
Шапатом се преносила нова вест о демонстрацијама, анадемијама, састанцима, шапатом тихо, тако тихо да ни вешто хонфидентско уво није могло да разуме тај фини, једва шумни позив. Он се ширио брзином му-
“ње, брзином сева мисли — од Ђерма до Сењака, од Сењака до
"унревазија, ка Дорћолу, Савама-
ал
Кроз гимназије, радионице, градилишта, факултете свуда где се срцем и нервом осетио тај солидарни позив на манифестовање воље за бољи живот, за нове односе, не само ту у уском смиспту У Београду, у Југославији, него У читавом свету, и на сваком месту где су израстале огромне супротности између радног света и бурноазије. Такав Београд знао је да поздрави херојски отпор бранилаца Ченстохове и Варшаве, да подигне своју џинов= ску песницу пут Берлина и Ри. ма, пут свих тачака оданле су струјала поробљивачка стремљење; ропство, глад, обесправљивање, расна дискриминација. ..
Залуд је полиција вршила учестале провале малих стано-
· ва, тде су се одржавали састанми и читале странице искрзаних књижница Популарне библиотеже, умазане прстима који су до малочас држали масне чекиће и -полуте фрез . машина. Ницали су нови хружоци, нове групице — десетине и десетине младића м девојака из радионица и шкопских клупа.
Правни факултет, управо њетова Физичка сала, био је жа. риште ових напредних стремљења. Грмеле су високе зидине сале, тресла се галерија, орио се један хармоничан, целовит поли — то више нису биле хиљаде напредних младића и девојане радника, студената и ћана — то је била монолитна целина, огромно тело, чији је мали део успео да се смести У ову огромну салу...
А доле, на широком тргу испред факултета, угашених фарова пристизапи су све нови и нови камиони жандармерије. Уа журбани и ревносни чланови кварта, уз помоћ писара и жандармериских официра, распоређивсти су чуваре режима, чу. варе распадајућег света. који је тонуо у сопствену прљавштину моралне дегенерације, корупционаштва; високодруштвене проституције, шпијунаже и тртовине интересима | сопствене земље.
Тако се борбени Београц, кога је _ предводила — Комунистичка партија Југославије, припремао за претстојеће борбе, ситнализирајући истовремено опасност од новот империјалистичког рата, за који су се спремале фашистиче земље.
пи...
б ж ХКприл 1941 године... По. спедњи, грозничави дани пред
муњевит непријатељски напад на Тугоспавију. Напредне масе Београда на позив КПЈ јављају се добровољно у војне јединице. Али тамо влада хаос и безглавост. Војнополитичко воћство ста ре Југославије није вољно да св бори...
После некопико дана у Југо. спавију, у Београд, и друге наше градове, ушпте су Гудеријанове мото-механизоване трупе. Град је осетио бреме онупације. Само неколико месеци после овога почиње немачка офанзива на Совјетски Савез. Еомунистичка партија Јутославије пози. ва све поштене и родољубиве људе на отпор. Снате Београда прибирају се. На бве стране се организују групице за терен, за диверзије у граду. Почиње ново раздобље у животу Београда, Он будно прати померање заставица на карти Источнот фрон та, кретање својих и других пар. тизансњих одреда по Југославији... Евиспикшки апарат, формиран тих дана у Беотраду, свесрдно служи окупатору у обавештавању о снатама отпора у граду. Падају први борци. Теразије је освануло једнога јутра с леше. вима младих бораца, обешених на трамвајско стубове. Окупатор је рачунао на психолошки ефекат — хтео је да заплаши народ, да пољуља снаге отпора. Но то постиже баш супротно дејство. Редови се збијају, а организација постаје још чвршћа...
Једне вечери у небо је лизнуо миновски пламен. Огромна гаража у Гробљанској улици, многобројних немачких ауто.јединица, изгорела је. Пригушени пуцњи, ноћу, на улицама града, истребљују занаснеле немачке официре и подофициђе. У освит. ке зора беле се зидови града и надлештава од летана и плаката — пламених позива на от. пор, на мршњу, на ослободилачну борбу. И опет одјекују хици, горе пламенови на разним крајевима Београда. Непријатељ немачка војска, гестапо, управа града, читав квислиншни апарат — чини узалудне покушаје да смири град, који се у њиховој преплашеној уобразиљи издине као нени невидљиви хиљадоруни мин. Лукаво се бори непријатељ. Он подмићује, улагује се, а затим — разјарен својом немоћи — стреља, ломи тела, пушта да крв тече...
Али пркосни град — његови најбољи људи — није губио морал нинада. У најтежим моментима, у тренуцима када фашистичка хорда опсађује зидине Стаљинграда и Лењинграда У јену најжешћих непријатељских
база '
офанзива против НОВ и ПОЈ, град је чврст и јединствен. Он даје борби своје најбоље и најодабраније синове и ићери, ша» ље ва терен партизанским одредима хитроноге и опрезне курире, материјал и своје братске поздраве. Он ће оистрајати и у дубоком очекивању исхода битава на Козари, Сутјески, Романији и Дрвару. .Ма даје у тој борби дао хиљаде својих синова и кћери који су пали, он је у. век био спреман да изнова ооснива нове групице диверзаната, да се упорно бори до крајљ до победе.
А победа је, после Стаљин. градс корачала крупним хорациме.. ж
... Београд — важан центар и раскршће »мивотних путева« немачких освајача моравсковардареског и моравско ~ нишавског, који су имали да осигурају доминацију фашизма ка југом. стоку Европе — био је главна немачка тачка одбране на Балкану. Док се под снажним ударцима совјетских јединица фаши. стичка солдатеска повлачила из Румуније и, у првим октобарским данима 1944 године, настојала да задржи ослободиоце на Ђердапу, утврђивале су се немачке јединице у Београду.
На Авалском друму, на свим прилазима граду, на Калеметдану и нелезничкој станици, Ташмстдану и Карабурми копали су немачки војници ровове,
Теразије после обрачуна са Нем цима
20 ОКТОБАР
градили бункере и постављали митраљеска гнезда. Преко Савсног моста јурили су последњи аутомобили, односећи издајнике народа испред надирућег гнеза ослободилаца. Тих дана улице су биле пусте и град као да је замро, али ипак свуда се осећао интензиван шивот града борца, сакривен, пригушен али и силан. Иза спуштених завеса на прозорима, на угловима полупустих улица и у сенкама паркова, сретали су се људи озбиљних лица и, измењујући међусобно неволико речи, поздрављали се снажним стисџима руку и растајали се. Дубоко У ноћне сате, дон су се кораци немачких патрола сливали са лисичјим наступањем четничких хољаша, и све (ближом — ослободилачком песмом топова у хућама града, у собама са притуљеним лампа. ма, у подрумима и по таванима, чекао је Београд ослобођење, припремајући скривено орунје...
Далеко мумљање топова претворило се у грмљавину. Једи-= нице народноослободилачке вој. ске здружене са совјетским батаљонимсф,; поздрављале су и позивале гласом артиљерије у бор. бу за главни град наших народа, најважнијег немачкот Упоришта на Балкану. Сиривени по склоништима у граду, београдски илегалци спремали су се за акцију. Озбиљних. камених лица и, од дугог чекања уздрхталих руку, отварали су тајна скровишта и испод дасана на
подовима, из рупа у подрумима
2
23:
ОУ
и двориштима вадили дазно сан нривено орунје. ·
Непосредна битна са Београд отпочела је 14 октобра. Под гвозденим ударцима артилерије и налетом тенкова пале су спољ не одбране града, И тада су на улице града изишли с оружшјем у руци, предвођени илегапним борцима за слободу» грађани Београда; први пут после четири године, поносно дигнуте главе. · ·
Бомбама и камењем. ножевима и пушкама причао је у тим данима слободарски Београд о годинама окупације, 0 стотинама невино обешених, о хиљадама зверсви убијених на Бањици, Сајмишту и у Јајинцима. о четворогодишњем понинењу, и о својој љубави према спободи. . •
Онупатор се огорчено бранио не бирајући средства. На Ненмару су немачки злочинци пуцали на ослободиоце иза живог грудобрана од заплашених #жена и уплажане деце. Плануо је универзитет и многе друге зграде, а град је био притиснут димом. Пале су прве жртве за о спобођење Београда и, још једном, београдске улице биле су обојене крвљу. .:
Прве групе партизана и први совјетсни Тенкови. прве петокраже црвене звезде појавиле су се на београдским улицама. Београђани су љубили гарава и прашњава лица совјетских људи, сканали на њихове теннове и борна кола и продирали кроз немачка гнезда отпора, борећи
СПЕТАЛШЊИ
МА
БОРБЕ
ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ГР
У сами сумрак добијамо наређење за покрет. Сопот
остаје иза нас, у тами. Најзад: Прва пролетерска наступа на Београд. Можда ће се још ноЋћас пред нама указати град на који смо тако дуго мислили.
Већ смо на широком, асфалт. ном друму. Поред наше растетнуте нолоне јуре тешни тенко. зи Црвене армије. Огромне топовске цеви промичу журно, ћутећи. Црни асфалт подрхтава од терета и снаге. с ње
Октобарска ноћ је звездана и прохладна, али нама је топло,ги кораци су нам сигурни и чврсти. Ходајући Србијом привикли смо се на њене широке, тврде друмове. — Брне! Држи везу!
Скоро трчимо, Хтепи бисмо упоредо са тенковима. Но. они пролазе непрестано. без краја. — увек су поред нас,
Наступамо — са Црвеном армијом! Да ли је радост већа од поносф, од поуздања што га улива и сама помисао на „хероје Стаљинграда! Црвена армија и Београд, врхунац свих наших жеља, крука успеха и напора!
Покушавам да размишљам, да акатизирам догађаје, борбе и дане. Колико већ дуго не спавамог Који ће датум бити сутрат Па то је историја! Но мисли су увен у граду. Да ли су разривене познате улице Има ли ноћас сна у Београду који чека слободуг
Застој. Прилазим другу испред себе. Кријући ватру папимо цитарете. , |
— Хоћемо ли у наш Београцг
!
Ч
То је комесар чете. У познатом гласу осећам осмех, широк, поуздан, пријатељски. Он је из Београда — метапски радник. Не видим његово лице јер је помрчина Али знам какав је радосни блесав у црним, дубоим очима. Поуздан сам да му је »титовна« висоно забачена, да испод ње стрчи весео, непокоран прамен црне, сјајне косе.
— Ца, у наш Београд!..
После мојих речи ћутимо. Не знам коју бих од безброј мисли саопштио старом другу: Колино смо пута разговарали о нашем траду! "Њолико смо помињали
познате улице, драта места про. ;
хујалом дезиства, И другове. Где ли су они које смо "уфтавили
" Уставе одавно, пре четири ратне годи-““ Жели.
нет Колико њих маршира ноћас с намат Колико их више никада неће видети свој градт Ослушнкују ли напрегнуте уши другова' иза дебелих тамничних зидова наше кораке ј
Комесарова рука спушта ми се блато на раме. Еорачамо Уупорецо м, јаче но икац, осећам да смо једно и да нам откуцаји срца теку истом, нестрпљивом брзином:
— Сећаш ли се Славије
У комесаровом питању тризвук долеке туте. |
— Тамо су сигурно сазидали бункере. |
— Срушићемо их! — одговара ми тихим поуздањем. 4
И мени се чини да нећу моћи задржати ов“ напретнуто корачање ни пред канвом препреком. Вако ми непријатељи изгледају немоћни и ситни!
На крају дужег успона поново трчимо; спуштајући се низ
“ ј- "ој
брдо, чело колоне је одманло. Желим да трчим; ипак је то не. ви спољни излив снашног незадрнивог узбуђења“,
Освит јесењег дана испуњен је танком измаглицом. Сунце ко је се пробија претставља велики и правилан црвени круг. Јутрос су све очи радознале и топле, пуне јасних, речитих 0осмеха: Као да сам одједном открио свачију мисао ин нељу: Београд.
Дочекују нас пуцњи. Броз тихо јутро "узнемирено штепује митраљез. Гранате лете уз оштар фијук, распраскавају се уз: вишеструку, потмулу експлозију. Фашисти покушавају да за спободу коју носимо Бео
Напред су застати. Из магле се полако помаљају ивице брењуљана пред градом. Висони стубови радио-антена стрче 7 бледоплаво "небо: ту је стари друг и борац, ту је наш град..
Оспушнујемо пуцњаву, разгледамо положаје. Око нас су њиве покошене, сиве и влашне. Стогови тамножуте кукурузови.
5 слични су усамљеним стра-
одевеним у дуге, широне огртаче. Крошње _ црвећа су провидне: лишће је опавно поче ло да опада.
Пуцњава бива јача, сређени. је Сада нас гађају. Пролази мо кроз двориште мале. неонречене куће Ту затичемо групу црвеноармејаца. Они спокојно отварају конзерве. Доручнују.
— Здравствујте' — довинујемо им у пролазу. |
Машу нам и позлрављеају нас шировим, братсним _ осмесима
на које не можеш да не узвратиш. Спуштамо се преко брисаног простора низ косу. Изнад нас групица црвеноармејаца довлачи тешни митраљез. Умурбано копају ашовчићима и довлаче снопове _ кунурузовине. Изнад нас фијучу метци. Нико се не сатиње, нико не претрчава брисани простор-корачамо усправни и радознапли.
Данас се први пут боримо ра ме уз раме са борцима Црвене армије. Колико је веља уткано у ово октобарско јутро! Колико је у нама бескрсјне љубави за ову децу великог Октобра!
Нисно, изнад нас, претећи фијуче граната. Подмукло шишти мина. На најблиној узвишипи уз тресак се распрскава земља. Како је сада смрт дале. на и немоћна, са канвим хладним презрењем осећамо њен дах!
Распоређујемо се по бренжуљку. Постављамо бацаче. митра. љезе, бирамо занлоне Та срачуната, пословна припрема за борбу која се развија присиљава нас на обазривост.
— Па зар ти је то друшнане7!
Командиров глас је озбиљан, оштар, заповеднички Дакле отпочело је — борићемо се!
Наши митраљези одговарају. По коси, на којој се угњездио непријатељ, распрскавају се све чешће тешке мине Грансте ри. јУ земљу уз потмуле експлозије. У кратком затишу оспушнкујемо пуцње из даљине. око града Над Београдом круже ноколико авиона и ми често гледамо тамо.
заклон, |
17 ОКТОБАР 1947
_ БЕОГРАДА СЕ БОРИО...
се за оспобођење града, Бо
је имао пушке, узимао ју је погинулог непријатеља или њеног друга и носио је даље
Грађани су отворили своје гр. мане, хоје је напола већ Н знила глад кроз четири годџу овупације, извлачили · креветс рубље и кошуље и правили њега завоје за рањенике, Бад. град је тих дана живео НивотоМ борбе за ослобођење...
Кад су престале да падају последње гранате, ноје је ње Бежаниске Босе бацао непруја тељ при повлачењу, у Београду је остало 30.000 моавих и робљених зазојевача, А опо А. валског друма до Панчевачцо; моста и од Миријевског пута до обала Саве никли су гробови о них хероја који су из братспе, некад тако далеке а сада тад блиске совјетске земље, дошли у | дали своје животе за нашу сло, боду. |
..- 20 октобра 1944 године Београд је био. после четири. године непирјатељске окупације, опет слободан.
+
Београд није после оспобођа, ња престао да се бори Још до се чула канонада са сремско ратишта, изишле су на прве бритаде бораца фронт мирне изградње. Мушкарци Ћ жене, девојке и деца лечили с“ рањени град, чије је тело нос ло видљиве трагове непријатељ, ског разарања. Сваним да:оџ расло је у сршу града нешто ново, моћно и сипно, нешто што је од многих појединаца ствара, по једно тело са много хиљада руку, спремних да наставе » лико дело бораца за слободт родио се Народни фронт. (Ла. рице мајке, очеви који су прмо дана радили У првим оспосовља, ним _"Фабрикама и недораста деца, обнављани су Београд
На улице су опет изишли, Ми. јени у чврсту целину, грађани да поздраве свог Маршата, да манифестују вољу за Миру свату и да опет претећи уздигну песнице против насилника. Под заставама са црвеним, крвљу плаћеним, овнскама слободе и. зишти су Београђани на избога.
Борба је промежила сву блик. Земља је била слободна м уУНУТРСШЊИ непријатељ УНИШТЕН, Борба за сслобођење од изђрф јатеља претворипа се У 6 за епономску спободу, за Про. грес...
Београд наставња своју бор« бу за испуњење Петстодишњер. плана, Хиљаде радних људи, | стотине ударнина и новатора, инжењера и пронстазача, настављеђу данас борбену тради.
цију Београда. . • Д. ПОГОРА
АДА
Онтобарско сунце — пријатно греје, постаје нам све топлије, Неосетно измиче да“ без пре мена. По подне осећам УМОР Сан упорно наваљује на оте шале капке, уста се механички разјапљују успед – незадрживо зевања. Размишљам о тежи задатка. Да, за Београд се мо рамо борити.
— Зашто не крећемо“ викује ми друг из стрељачвог строја.
Постајемо _ нестрпљиви, 1: тледамо како се сунце лагано Х достојанствено с спушта за косу. Сада је велико и црвено, ЕЈ јутрос...
Најзад крећемо, ши кораци одзвањају отегнутим батом. Осећам из тога сигурног, одмереног патаног хода избија велика. тећа одлука: Као да се прими“ че поворна судија; неумољи и решених за једнодушну пре суду. Да, ми долазимо и ла брачунамо. И за Јајинце и
— до
Ћутимо. На. тешним, како Х
за
Бањицу и за две деценије И ваве »Главњачес. За крв 841 ашег 52“
народа на улицама нашег града, за бол и сузе мајки 4 сестара, — за тешке године ро бовања и патњи..
Звоне' кораци судија асфалтом. Примиче се гњев нароке његова освета; његова дазна блиска чемња. Јесењу коћ Пау сепају ракете и журно бене • мљи. У граду гори. Високи :. бови пламена изгледају, Ми ни и величанствени. Тишина између две битке, ћутљив нег знат и загонетан дочетује . Београд, кућерци његовог пре грађа, завијени у таму:
(Наставак на трећој страни) |