20. октобар
__Тлога судија поротника
г
у вршењу
У Закону о уређењу народ: них судова као главни за
_ Датак у вршењу правосуђа по-
стављено је: заштита друштвевог и државног уређења ФНРЈ и народних република; заштита права и законом заштићених интереса установа, преду“ зећа и организација, као и заштита личних и имовинских права и законом заштићених интереса појединаца; обезбеђење тачног испуњавања зако» на и прописа са законском сна гом од стране свих установа, предузећа, организација, службених лица и појединаца, и васпитање грађана у духу 0даности према отаџбини, у ду-
. ху правилног испуњавања 34-
кона и поштеног вршења њихових права и дужности.
Чињеница да нова организа ција судства омогућава широким народним масама да врше избор судија и судија поротника, да контролишу њихов рад и да кроз учешће судија поротника учествују непосредно у вршењу правосуђа, главна је гаранција да ће ови високи задаци правосуђа бити тачно испуњавани. _ Учешћем судија поротника омогућава се да се у вршењу правосуђа одразе жеље и стремљења наРродних маса, да се у рад судова уноси дух здравог схватања и динамичност наше дру штвене стварности; да наше судство буде истински демократско. Народ је судијама поротницима указао велико поверење, делегирајући их у судове, а бирани су баш због свога залагања у Фронту, у предузећима или установама, због тога што су уопште својим радом доказали своју – оданост народу и држави, Баш као та: кви они су у стању да се удубљују у све проблеме, да помогну да се наша стварност одражава и у раду судства и да се према томе суде и појединачни случајеви. Тако је, преко судија поротника, постигнута пуна веза између народних маса и "наштии судова, судови су заиста постали народни. Ови људи који потичу из разних слојева и који никада раније, можда нису познавали устројство судова, већ кроз досада“ шњи рад успели су да стекну искуства и показали су ангажовање равно _ ангажовању редовних судија. Они странкама постављају питања и учествују у истраживању истине, а на суђењу имају иста права као и судије,
Баш зато што су за судије поротнике бирани многи запо слени грађани, испољила се једна појава која је, истина, унеколико сузбијена, али којом се треба позабавити. У питању је уредно долажење судија поротника на суђења.
Сваки запослен човек наше земље има велику одговорност за испуњење Плана на своме радном месту. Наши људи су свесни својих задатака, у том погледу, али се зато дешавало да су запостављали своје дужности судија поротника» До овог је долазило због ста“ ва неких судија поротника, 4ли много чешће било је не разумевања од стране руководилаца предузећа и установа у којима је судија поротник запослен. Понеки руководиоци заборављајући на улогу судија поротника, или не познавајући њихову улогу, посматрају само интерес предузећа, па, или не дозвољавају да порот“
правосуђа
ници напуштају посао У дане суђења, или их пуштају с при. говорима. Разуме се да је то често добронамерно, али не треба изгубити из вида огромну улогу коју у нашој друштвеној стварности играју судије поротници, баш као људи који најживље учествују У изградњи земље.
Због неправилног става У томе погледу, Министарство правосуђа Србије морало је чак и да апелује на поједине руководиоце — предузећа, да би се разбиле њихове заблуде у погледу запостављања улоге судија поротника. После ових расписа стање се поправио, али још увек има неразумевања. Некада ни суми судије поротници не труде се да објасне руководиоци“ ма потребу доласка на суђење, и заборављају какве штете проистичу од њиховог изостанка. Ако за тај дан они из вршују задатке у свом предузећу, дозвољавају да се ремети радни план У судовима. Због недоласка судије поротника мора се одложити претрес, а то у крајњој линији значи и ремећење привредног живота, пошто су и сведоци и странке врло често такође укључени у привреду, па је велика штета ако се поново морају позивати н напуштати посао. У судској администрацији то такође изискује више посла, јер се поново пишу и шаљу нови позиви и стварају непотребни трошкови Све се то може отклонити ако запослени судија поротник у договору са руководиоцем предузећа нађе замену у свом по-
слу или се договори да га 0-
бави накнадно.
Када су у питању запослени грађани, и у судовима се праве уступци. Води се рачуна да се у једном дану не позове више људи из истог предузећа, да се просветни радници не позивају преко ферија итд. Ако су у питању руководиоци предузећа, који тешко могу да напусте посао, оставља им се да сами известе суд када им је најзгодније да присуствују суђењу. Исто тако, пази се да судија поротник не буде позван више од 15 пута у години и то на један дан, уколико се изузетно не ради о већем процесу.
Запосленим људима, уколико за време суђења губе плату у својој редовној служби, припада дневница која је равна дневној плати судије. Незапосленима не припада дневница, а занатлијама који занатску радњу "обављају искључиво сопственом радном снагом, такође припада дневница ако им је зарада од заната главно средство за живот.
Дешава се да и неки грађани, који нису запослени, не долазе уредно на суђења или долазе са закашњењем, иако се благовремено обавештавају.
Уредно и благовремено ода зивање судским позивима дужност је судија поротника и они је морају савесно обављати. То од њих захтевају наши судови, зли то првенствено захтевају интереси народа који их је бирао.
За побољшање квантитета
— Куда вучете, децо, тај микроскоп — Идемо да једемо колаче у Градској посластичарници
Изглед старог Београда
ниви 4 ља Љ
“2
3 ба је КрТ Је 2" 7
зашто нема разгледница Београда
[Путујући кроза Југославију, желео сам да се јавим својим познаницима у Софији, Тражио сам да купим разгледнице које би приказивале старине Београда и његов изглед као обновљеног града.
Једва сам успео да пронађем неке разгледнице, али оне приказују град какав је некада изгледао, тако да многе згргде, насликане на њима, данас и не постоје. А шта је још горе, нема слика које прикгзују
ИСТИЦАЊЕ КУЋНИХ БРОЈЕВА НА ВИДНОМ МЕСТУ
јрадим као шофер у Станици за хитну памоћ. Обављајући своју дужност запазио сам да на многим београдским кућама није обележен кућни број. То претставља један од разлога за прекомерно задржавање кола за спасавање, јер се с муком пронала. зе они којима је потребна хитна помоћ. Увече је нарочито тешко за нас шофере, Морамо да палимо шибице, да загледамо капије и да тражимо кућне бројеве, Највише тешкоћа имамо кад су у питању улице са приземним зградама и вилама које имају баште, Бројеви су постављени на самим кућама, а не на улазним капијама и шофери се морају скидати, улазити у дворишта и тамо тражити да прочитају кућне бројеве.
Ја само износим тешкоће своје и-својих другова, а верујем да због недостатка КУЋних бројева не могу да се сналаве ни други грађани и службена лица. Зато предлажем да се изда наредба да свака кућа Мора имати истакнут број . Ако недостају металне таблице, могу се бројеви исписати масном бојом на дрвеним таблицама. Исто тако код кућа које имају башту бројеве треба исписати на спољној капији, а не на згради, Овим би се уштедео напор многим службеницима, а кола за спасавање би боље и брже обављала своју службу.
Јован ПИПЕР
•
КОД ПРИМЕНЕ ПРОПИСА МОРА БИТИ ВИШЕ ЕЛАСТИЧНОСТИ
Једне вечери дошаз сам на полазну аутобуску станицу на Душановцу и затекао два зу-
обновљени и улепшани Београд. Зар треба да пишем на разгледницама које приказују старе Теразије, када то не одговара стварности.
Мислим, када се у Југославији толико ради и толико 06навља и изграђује, треба наћи
могућности да се издају раз-_
гледнице које ће приказивати лепу стварност главног града Југославије.
Иван ФИЋОВ сарадник листа ,„Земљак“, Софија
ПИОНИРИМА
пред двадесети онтобар
| Црни октобар је вели-
ки празник наших народа. Тога дана, пре три године, борци наше славне Народноослободилачке војске, заједно са херојима из Стаљинграда, истерали су из Београда мрске окупаторе. Тога дана, пре три године, Београд је постао истински главни град Југославије у који данас упиру Очи не само сви наши, него и многи други слободољубиви народи. ·
Двадесети октобар је велики дан у историји наших народа. Али за вас, наше најмлађе, он има двоструки значај. Уочито_ га дана ви ћете први пут везати пионирску мараму и постати чланови великог Савеза пионира.
Да ли сте се, будући пионири, припремили за овај свечани данр Да ли вам је јасно шта је организација Савеза пионира и какав је њен значај Ако нисте, онда учините то одмах.
А шта треба да научимор — питаћете.
Пре свега, треба да знате да је 20 октобар Дан ослобође“ ња Београда, главног града наше велике и лепе земље и да су на многим улицама заједно пролили своју крв сино“ ви свих наших народа и братског Совјетског Савеза. Двадесети октобар има велики значај за наше народе и њихову историју.
Ви. ћете постати пионири. Шта значи, пре свега, реч пионирР Пионир је страна реч која се одомаћила у нашем језику. Она у преносном смислу значи човека који отвара нове, светле путеве, човека који је оснивач нечег новог и бољег“
Славни и велики људи, који су својим радом и својим делима крчили пут бољем и срећнијем животу целог човечанства, названи су пионири“ ма. Тако су, на пример, велики пионири Маркс, Енгелс- Лењин, Пастер, Њутн, Кири итд. итд. И ваша Организација добила је име Савез пионира, што значи да и ви треба да будете најбоља деца међу осталом децом. А да будете
добри и најбољи, треба да учите и учите.
Да ли знате шта је то Савез пионира и да ли знате исторнју пионирске организације Питајте ваше старије другове који већ припадају некој од организација пионира. Они ћа моћи много што-шта да ван о томе испричају.
— Пионирска организација, рећи ће вам ОНИ старији, на стала је за време народне“ ослободилачке борбе. Није било ретко видети тада наше најмлађе, малу децу, која су се истакла својом пожртвованошћу и херојским подвизима, Чули сте, ваљда, за Прпићеву десетину и за курире-пионире. Па, Браца Буха, храбар бомбаш и учесник на Првом кон гресу УСАОЈ-а. Ми пионтрв, треба да се васпитавамо на примерима бораца-пионира из народноослободилачког _ рата, завршио би ваш старији друг,
Но, и то није све. Ви морате да знате још више о писнирској · организацији, пре не» го што ступите у њу. Припремајући се за свој велики дан, 20 октобар, ви треба да знате и да схватите да пионирска организација васпитава тежњу за знањем, да она учи сваког пионира _ правилном – односу према раду, упорности и са влађивању тешкоћа и да она, најзад, развија пионире фи-
"зички И пружа им много за-
баве и разоноде. Кружоци, разне научне групе, а тек пи. онирски град са пионирском поштом! Па, Пионирска пруга... Пажљиво се припремите за свој велики дан — 20 октобар. Он мора да буде врло свсчан, Ви ћете тада постати прави пионири, са марамом око врата. – 8 "А и ви старији, који сте већ одавно пионири, ако сте до сада били немирни.и рђави ђаци — поправите се. И за вас је 20 октобар велики празник.
Д: 6
тобуса, од којих је један био спреман за полазак, а други је чекад да пође онај испред њега. Путници су стајали добрих десет минута и тек онда је зутобус кренуо, На путу између прве и друге станице срели смо и трећи аутобус, а на Славији, преко сто особа је чекалоз на аутобус за Душановац. Упитао сам кондуктера зашто аутобус тако дуго стоји на Душановцу, док су људи на Славији принуђени да чекају. Одговорио ми је да је такав пропис •
Налазим да би требало више елестачности у примени реда вожње. Аутобус би на Душановцу требало да се задржи највише пет минута, пошто је прилив путника на овој полазној станици неупоредиво мањи него на Славији. Наравно, зво би требало применити само увече, зато што мали број путника са Душановца иде У град, а велики број људи који се враћају с посла треба да се превезе на Душановгц.
Бора ЈОВАНОВИЋ
ОЛАКШАЊЕ ПРИ ИЗЛАСКУ НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ
СТАНИЦИ
| јознато је да је Београдска железничка стапица мала да се несметано и без гужве обавља онако велики путнички промет, Н), док се не изгради нова, треба предузети мере на сваком месту, где је то могуће, да се те гужве отклоне или сведу на најмању меру.
Ко путује често приметиће да је редовитд, при изласку са станице, у одељењу где градски трошаринци врше преглед пртљага ради наплате градске трошарине гужва, и да се ствара такав застој да је често потребно по више од пзола сата да се чека док се дође до излаза. Овакве гужве настају још више кад се деси да у исто време стигну по лвг или три локална и друга путничка воза, те се онда број путника знатно повећа. Трошаринци, наиме, својим тезга-
. ма преградили су излаз, тако
да је путницима са пртљагом одређен свега један пролаз поред њих, који није шири од пола метра.
Мишљења смо да би требалс, баш из разлога шта на томе месту има неколико трошаринацг који истовремено обављају трошаринску службу, да на-
праве згроднији распоред п омогуће путницима са пртљатом да могу лакше пролгзити после евентуалне наплате трошарине, НЕРАЦИОНАЛНО ИСКОРИШЋАВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА
По многим београдским улипама травњаци су оивичени циглама. Цигле су узете са разних рушевина које су рашчи. шћене и чланови Фронта поје. диних улица употребили су их за ограђивање травњака, У жељи да улепшају изглед града. То је чињено у време када се у Београду нису зидале Нове зграде и потребе за циглама нису биле велике. Али и сада, када градилишта имају по требе за циглом, оне још увек стоје око угажених травњака потпуно неискоришћене,
Постојала је једна директива да се са травњака уклоне сви непотребни украси, тако 24 они буду једнообразни у Це лом Београду. У вези с ТИМ требало је склонити и цигле
Велимир Ф. БОЈИЋ Јевремова 59
Што пре, то боље...