20. октобар

БРОЈ 157 ГОД. ЛУ ~ Б

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

НАШЕ

Отечествено-фронтовској Бугарској

МАРШАЛ ТИТО И

д пре неколико дана маршал Тито, на че-

лу делегације Југословенске владе, налази

се у братској посети Отечествено-фронтовској Бугавској.Од момента преласка 'границе, дуж читгвог пута до Софије, народ је оду“ шевљено дочекивао и поздрављсо маршала Тита и чланове делегације, кличући неразрушивом братству и јединству бугарског, народа и народа Југославије, А сама Софија приредила је величанствен дочек, какав се не памти на улицама овога града, на коме је присуствовало око 300.000 људи, Дочек се претворио У велизанствене · манифестације југословенскобугарском братству и јединству, У велико славље бугарског народа.

Посета делегације Југословенске владе, на челу са маршалом Титом, није обично враћање посете бугарској делегацији под воћством Георги Димитрова, која је боравила јула месеца у нашој земљи, него она има далеко дубљи и већи значај. Она значи даље продубљавање и свестрано развијање тесне серадње између две братске земље, којој је ударен темељ историским споразумом на Бледу. Она значи даљи допринос демократском миру и сарадњи на Балкану и у свету.

Две брстске суседне „земље, Југославија и Бугарска, чијим су се судбинама у прошлости итрали империјалисти и ненгродни режими и на њиховој неслози градили своје позиције за поробљавање и бугарског и југословенских на“ рода, нашле су свој заједнички пут оног момента када су прекинуле са старим, са оним што је раздвајало наше народе, и када су радне масе обеју земаља узеле власт У своје руке и саме постале пуни господари своје судбине,

Тада су створени сви услови 32 пуну и тесну сарздњу. „И, разумије се, није ни могло бити друкчије него да смо одмах почели дара“ димо на томе, да ударимо „нове темеље, да успоставимо нови пут. да повежемо наше суд“ бине заједно, да У будућности дијелимо сва зла и сва добра, да се радујемо заједно, једном ријечју да наша сурадња У свеком погледу буде потпуна“ (Тито).

Тим путем пошли су наши народи и бугарски народ, под воћством својих великих си нова маршала Тита и Георги Димитрова, а тим путем је једино исправно и могуће ићи, Јер, по ргчима маршала Тита — „и хисторија 5 наша будућа покољења осудила би нас — кад не бисмо учинили све што можемо да народ Бугарске и народи Југославије остваре оно не разрушиво јединство које никада више никаква

пи46 сила неће моћи раскинути .

У наше две земље сведоци смо историских

Ослобођене

с бражаја. збивања и великих преоо; | радне масе се невиђеним радним полетом и ( и бољи живот, Из

арају НОВУ прегалаштвом стварају Н 2 Е 1 опљачкане И заостале аграрне земље, каква је

ј ; индустриска лавија, израшће нова Па на д сиромашне Бугар“

ЕОГРАД, 28 НОВЕМБАР 1947

ВЛАДЕ

ГЕОРГИ ДИМИТРОВ.

ске створиће се богата земља, Дижу се нове пруге и мостови, расту фабрике, села и градови, Гради се нови живот. Створен је нови однос. према раду. Људи су захзаћени новим патриотизмом и свешћу. МИ стард и младо је већ схватило нови дух у политичком и економ“ ском смислу и већ су учињени велики непори за изградњу боље и срећније будућности, и

у тим својим великим напорима на економ-,

ском подизању наших земаља ми ћемо ићи. 34једно у изградњи и учвршћењу нове истинске

народне демократије, у одбрани наших грат'

ница, наших земаља и наших народа; ми ћемо ићи заједно у стварању ности“ (Тито).

Тај пут неће бити лак и биће још много тешкоћа које треба пребродити, Неће одмах потећи мед и млеко. Али, по речима Георги Димитрова творца нове Бугарске, „ми ћемо за-

једно савлађивати препреке и тешкоће. на На“

шем путу. Ми ћемо заједно — и нико наси ништа не може одвојити — бранити своју сло• боду, своју независност, против свих и свако“ јаких покушаја непријатеља, ма с које стране долазили. Нека овај наш сусрет и ова величан“ ствена манифестација нашег народа, манифестација братства и јединства с народима Југославије, послужи као опомена свима онима који спремају подле планове против наших народа, против словенства, против мира и де мократије на Балкану, У Европи и целом свету. Нека знају те мрачне силе да ће наши народа — народи нове демократије и демократски покрети у капиталистичким земљама, заједно с великим, моћним, непобедивим Совјетским Савезом и његовим генијалним вођом Стаљином, наћи у себи довољно снаге, довољно храбрости и довољно мудрости да не дозволе да народи буду бачени у један нови светски рат, да нађу довољно снаге У себи да бране мир, демократију и социјализам.“

Плаћеничка штампа у империјалистичким земљама већ је пуна клевета и лажи о посети делегације Југословенске владе на челу са маршалом Титом братској Бугарској. Та штампа, у немоћном бесу, сипа јед и жуч, лажи и кле“вету на наше две братске земље, Она је пуна нагађања и погађања о циљу посете југосло“ венских државника Бугарској. Али, ко губи има права да се љути, Речи маршала Тита изговорене на свечаном дочеку У Софији јасне су и одлучне: „Многи ће поводом ове наше посјете казати: Дошли су да стварају федера“ цију, а ми стварамо тако. тијесну, свестрану сурадњу, да "питање федерације претставља само формалност“.

држава, снажна и моћна. О а инннннннинниШиНР

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА .

__БРАТСКА ПОСЕТА

своје боље будућ-

“

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443 _

ВАДЕ: ДЕВЕТА НОВЕМ5Ј

Дан проглашења наше Народне Републике

вадесет девети новембар

славимо Као дан рођења наше _ Федергтивне _ Народне Републике · Југославије. Тога дана 1943 године у срцу окупиране Европе ударени су те мељи новом типу државе првој народној републици. Зато овај дан није само значајсн за нас, него је један од најзначајнијих датума У ослободи“

лачком рату против немечког фашизма. Двадесетдевети новембар

1943 је велика победа наших народа, Он је истовремено У словљен и борбом свих анти фашистичких снага на челу са Совјетским Савезом против немачког фашизма, Победа Црвене армије код Стаљинграда, почетком 1943 године, њена 0 фанзива, непредовање на Дону ин Дњепру, створили су све услове да се дигну народни у“ станци у немачкој позадини, и да потлачени народи Европе У борби против фашиста и ЊИхозих помагача извојују сво“ ју слободу. Али у свим земља ма нису били саврели субјективни Услови, није било снажне и ширске оружане борбе, нити је народно-ослободилач“ ки фронт био у стању да искористи велике победе Црвене домије и кепитулацију Италије, тог најзначајнијег ствезника фашистичке Немачке, Наше

„Народно-ослободилачка војска

и наш народно-ослебодилочки покрет извојевгли су у те вре“ ме велике победе. Народно“ ослободилачка војска, разбивши Пету непријатељску офанзиву у мају.1943 године, ослободила је велику територију у Црној Гори, Босни, Хрватској и Словенији, а партизанска борб» се распламсала поново у Србији и Меакедомлији. Ударпи које је наша Народно-ослободилачка војска задавалл ита лијанским и немачким окупаторима спречили су одашиљање помоћи фронту у: Африци. Снага 'Народногослободилачке војске и чврстина народне власти на ослобођеном подручју спречили су маневре талијонских империјалиста да уступе територије, које су до тада о-

Двадесет и деветог новембра 1945 године грађани Београда су изишли на улице са заставама и

купирали, немачким дивизија“ ма или да предају власт својим савезницима — четницима. Место тога народ и његова војска разоружали су и' заробили броцне италијанске дивизије, ослободили велика подручја и спречили брзи продор немачких дивизија у новоослобођена подручја.

У то време народно-ослободилачки покрет захватио је најшире масе код свих народа Југославије. Хрвати су масовно и одлучно пошли путем наг родног устанка јер је издаја Мачека и његове клике постала јасна у очима хрватског на“ рода, Четници, војнички поражени у Четвртој офанзиви, били су пред српским народом потпуно _ раскринкани. _ Читав српски народ стајао је иза Народногослободилачког фронта, иако у Србији ради отворене сарадње четника и окупатора и њиховог терора још није успело да се ослободе већа подручја. Македонски народ, спознавши прави карактер окупациге бугарских фашиста, одлучно је кренуо путем оружане борбе заједно са свим на родима Југославије, Словеначки и црногорски народ учврстили су своје јединство, поту“ савши не само талијанске окупгторе, него и њихове дома ће слуге. Наролно-ослободиљачки фронт постао је већ тад»љ јединствена и чврста опште народна политичка организа“ ција, која је захватила нашире народне масе.

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, У годину дана свог постојања, од новембра 1942 године до новембра 1948, учврстило је свој ауторитет у најширим народним масама, Под његовим руководством почеле су се изтрађквати контуре нове Југославије, новг федеративне народне државе, У свим данашњим народним републикама формирала су се земљаска општепгртијска политичка руководства, која су у тадањим Уусловима вршила функцију најширих органа народне власти на ослобођеном подручју. У Хрватско“, Босни, Прној Гори и Санџску формиргна су зе

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

маљска антифашистичка вета народног ослобођења, Пленум Освободилне фронте у Словенији проглашен је на Кочевском збору (3. Х. 1943) Словенским народно-ослободилачким одбором, највишим органом народне власти у Словенији. У Србији је још од 1941 године руководио народно-ослободи“ лачком борбом Главни народ“ но-ослободилачки одбор, 2 у Македонији је формиран иницијативни орган за стварање земаљског антифашистичког већа, У току године дана народно-ослободилачки одбори, који су прерасли у сталне органе народне власти, учврстили су се и, политички и организационо. Сва је земља испреплетана мрежом народно-ослободилачких одбора. Развиле су се више орггнизационе форме народногослободилачких одбора — окружни, обласни, покрајински _ народно-ослободилачки одбори.

Код нас су У земљи, дакле, У јесен 1943 голине, после великих победа Црвене армије и капитулације Италије сазрели сви услови, да се удгре темељи нове државе — народче дожаве. Народно-ослободилач-= ка војска постала је одлучују“ ћа снага у земљи, народноослободилачки одбори учврстили су се као органи власти, народно-ослободилачки фронт Ујединио је најшкре масе, формирали су се руководећи органи народног фронта и народ= ве властиту липу АВНОЈа-и земаљских већа, Политичко ру-= ководство нашег народно-ослободилечког покрета, на челу са маршалом Титом, оценивши међународну и унутарњу лолиз тичку ситуацију, смело је 3адало ударац стерој Југославији, старој протународној Вла“ сти и удгрило темеље нове државе. Историске оллуке Другог заседања АВНОЈ-а су 'ре волуционарног значаја, Оне су успоставиле нов облик државе, која се темељи на народноослободилачким одборима и вишим органима Који су из њих израсли (земаљска већа и

АВНОЈ). Према. томе, одлуке (Наставак на 2 страни)

транспарентима очекујући да се, преко гласноговорника, објави проглашење Републике