20. октобар

12 ДЕЦЕМБАР. 1947,

еограда

20 ОКТОБАР.

Акције Народног фронта

_____СТРАНА 2

| (Наставак са прве стране)

_____Могућност да се створи нека тип"ска организација, Због свега тога . организацију и форму руковоће| ња комуналним пословима треба разрађивати, „Потребно је и да Ље развијати организацију месних

народних одбора... За по јади . . | • типове месних народних одбора ПА тачне гасних иаровене одбора 1 На ретонским и традској конференцији | структуру. а врло је често инди- Једна хитна анција ћ · 9 д 7 - видуализирати нарочито код велиПА ми | џају ће обавити изнеће се резултати рада и поделит дова,“ (Леон Гершкозић). ЈУ вођењу комуналне политике чланови Фронта заставе, похвалнице и поклони | и локалне привреде треба се о- Б Га слањати на савете грађана. еограда ф ронтоваки добровољни _ ног фрошта, из основних фрол | џ Подизање среских и месних се- рад дао је у протектлој годи" товоких _ организација, бити кретара народних одбора на ви- жж ни значајне резултате. Посло- _ похвањени и па Н па Ра Ши ниво поставља се као један ; ви који су пр члано- је залагање. . 1036 | ви фронта обавили – замашни РЕЈОНСКЕ КОНод најозбиљнијих задатака при Рашчишћавање су и претстевљају велики при У вези са радом београдских ФЕРЕНЦИЈЕ

правилном постављању кадровске политике народних одбора. '

Потпретседник Извршног народног одбора Београда Марко Никезић осврнуо се на свз проблеме комуналног газдинства, на питање плана изградње насеља, на "проблем станова, расподеле станова, снабдевање водом, електричном струјом и плином, одржавање чистоће, градњу и одржавање путева и објеката ниске градње, градски саобраћај, парко_ ве, гробља, одржавање купатила,

перионица, пијаца и фискултур- | остало као последица рата и оку- | НИМ них објеката. Говорећи о пробле- | пације. ст пали 4у. слобровоњани Ра конфе енција АФЖ-а номунанних послова. „На Кеа ни Е: пазе БЕЂ. довафма више од 300 радних Р 5, Ј

д свих рушевина, које је часова, или су се на други

Марко Никезић је рекао: „Крупно питање у нашим селима, нарочито У неким крајевима, је питањо 06нове попаљених и порушених сеоских зграда, коме су владе народ-

преосталих рушевина у нашем траду

обровољни радници из свих

београдских рејона успели су, за релативно кратко време, У току прошле године, да рашчисте велики број рушевина заосталих од бомбардовања, које је Београд претрпео. На овом послу, који није био лак, с обзиром на одроњавање и прашину у којој се радило, чланови Фронта Београда показали су љубав за свој град и са појмљивим одушевљењем и трудом уклањали све оно што је

град имао, остало је још двадесет да се рашчисти, и то у најкраћем времену, док снег не онемогући радове ове врсте.

чланови

лаг уређењу и улепшавању града, а посебно су допринос испуњењу задатака прве године Петољетке.

Регонски Одбори фронта организоваће од петнаестог до двадесетог децембра рејонске свечене конференције на ко јима ће бити поднесени годишњи звештаји о. раду Фронта на _ територијама _ појединих ређона. Исто тако претседништва рејонских одбора доде лиће заставице најбољим основ ним организацијама у рејони“ ма и похвалнице и поклоне о' члановима фронта, који

начин истакли својим залагањем. Поред тога, поделиће се похвејтнице оним _ члановима фронта који су на добровољном раду дали преко 200 рад-

добоовољних радника у току 1947 године секција за агита цију и штампу, при градском одбору фронта, припрема албум слика са бројних беоргад свих радилишта,

Формирен је редакциони одбор у који су ушли прет ставници свих секција градског одбора _ Фронта, а исто тако и претставнији Синдика та, АФЖ-а и Народне омладине. жх

У току је одржавање свечаних

у Београду

У току првих дана месеца де“ цембра, рејонски одбори Антифашистичког фронта жена одржали су свечане конферен-

| МЕНУ ДО ПР-

Београдске занатлије раде у оквиру добровољ-

ОДРЖАЋЕ СЕ ОД 15 ДО 20 ДЕЦЕМБРА, А

ГРАДСКА У ВРЕ

Вог ЈАНУАРА

у Железнику

Добровољни радници них сати , у . : ; не фронтовске акције них република посветиле велику Фронта _ Београда, радећи __на| На градској свечаној конферен ције, на којима је извршена пре пажњу... Међутим, у селима тре- ; даја заставица најбољој органирашчишћавању _ ових преосталих | цији истаћи ће се укупни ре“ апи! ба уводити м све друге комунал- зацији за успехе постигнуте у ж = ђ “ Ау ја рушевина _ отклониће _ могућност ји блог РА чланова _ току протеклих шест месеци. Са Х — = Е -

уређаје електрично осве: да са старим рушевинама ућемо РОНЕ и подепи У пас застес мо Антифашистички одбори жетљење, добру калдрму, у већим | | нову 1948 Годину - ва нјбољем рејону Београда“ _ на Првог, Трећег и Осмог ре- Преко 30 хиљада чланова Фронта селима _ паркове, _ игралишта и ' току поотекле године, као м _ јона нису још одржали свечане Н друго.“ У наставку свога рефера- Ове рушевине, које треба ра- нефбољој Во ДЕНА конференције, услед реоргани- учествовало је на радовима па Мавчо Никезик | шчистити, налазе се: у Првом ре- | је Негбољи рејон добиће и · зације у одборима Фронта тих

| кез (9 "подаухаа јону 5; у Трећем 4; у Четвртом | поклон. рејона, али ће их и они одржа- У Њеелезнину значај учешћа народних маса у| 2;у Шестом 2и у Седмом 4. Да би се обавио замашан _ ти у току наредне недеље.

решавању комуналних проблема. „За обззбећење учешћа маса у подизању комуналног газдинства треба формирати савете при разним комуналним институцијама и службама, али основни је свакодневни рад у мау њихо-

активе,

начин совним организацијама,

вим основним јединицама и кроз

„== штампу. Развијање не само рад-

ног већ и политичког учешћа народа и масовних организација У решавању свих комуналних _ проблема је наш задатак и обезбедиће да народни одбори иду укорак са потребама маса." (Марко Никезић).

На конференцији претставника министарстева комуналних послова и секретара среских и градских народних одбора из целе наше земље јасно је подвучен значај комуналног газдинства у нашој народној привреди и дате су директиве које ће омогућити правилно руковођење комуналним пословима. а самим тим убрзати побољшање _ животног _ стандарда широких народних маса.

Потребно је да сваки рејон да днезно по 50 добровољних радника, а предвиђа се да ће се радови завршити у року од десет до петнаест дана.

Чланови Народног фронта Београда

припремни посао изабрана су два _ одбора у које су ушли чланови Градског одбора фрон та, а који ће изабрати најбољи рејон и одлу—

чити који ће чланови Народ“

на завршним радовима у Железнику

На свечаним конференцијама сумирани су резултати шестомесечног рада.

У сваком рејону додељена је заставица организацији која је постигла најбоље успехе,

Рацисонално искоришћавање материјала и разумна штедња,

тедња има различите видо-

ве: може се говорити о штедњи новца или о штедњи ма теријала, о штедњи у сваком по гледу. Штедња није појава новог времена; она почиње далеко у прошлости. Одувек се говорило људима да треба да ште де, у првом реду да штеде новац и да га улажу у штедионице или банке, О другим облицима штедње мало се говорило, или се уопште није говорило Данас се говори: треба штедети. На први поглед изгледа да је то исто, али, ако се изврши ма-

кар и површна анализа тога пи- ·

тања, уочиће се битна, основна између појма штедње

„да: одговоримо основним зада-

цима који се постављају у плу 8 и

ској изградњи земље, у бор за остварење социјализма у нашој земљи. Петогодишњи план је пред наше народе поставио крупне, историске задатке, јер земљу треба преобразити-од заостале аграрне, у напредну индустриску земљу, обезбедити привредну и политичку независнобт, осигурати безбедност, од бранбену снагу државе.

Ако се штедња гледа у овим условима, она, сасвим природно, добија и сасвим друкчије значење и потпуно друге циљеве, Не поставља се данас 'питање

поставио задатке: свакодневно радити на томе да се смањи норма утрошка по јединици про изводње, да се побољша квалитет материјала, заменом скупих и дефицитних сировина и горива јевтинијим врстама којих има у довољној мери, да боље и рационалније искоришћавамо сировине и гориво; да смањимо на најмању могућу Меру отпатке и шкарт, да отпатке на све могуће начине искористимо.

Штедња материјала не сме да буде на штету квалитета; квалитет и штедња иду упоредо, нераздвојно. _Произвести добар квалитет не значи штедети то-

више и квалитативно добро, а-

ли без непотребних отпадака и излишног _шкарта. Отпаци се могу, у овом или оном облику, опет искористити. У гориву и енергетској снази требало би такође спроводити пуну штедњу, =— не трошити ни гориво ни енергетску снагу на оно што је излишно и непотребно, што, у крајњој линији, не доприноси остварењу задатака Петогодишњег плана.

У остварењу Петогодишњег плана рационално искоришћавање материјала и разумна штедња заузимају веома важно место. Тиме се даје знатан допри нос за остварење Плана.

'асовно учешће београдских добровољних _ радника — на великој акцији у железнику значајан је доказ да се чланови Фронта спонтано одазивају акцијама и онда, кад оне нису лаке, кад временске прилике нису нај-

погодније и кад радилиште није,

у непосредној близини. За осамнаест дана, колико су чланови Народног фронта ради-

_ди у железнику, преко тридесет

хиљада добровољних _ радника дало је 105.000 радних часова За то време ископано је преко 4.000 кубних метара земље, очишћено је терена преко 3.500 квадратних метара и сложено је преко четири и по милиона цигаља. Овај рад цени се на 700.000 динара.

Радови у Железнику су завр-

шени. У годишње извештаје бео-

градских рејонских одбора Фрон та, као и у годишњи билане Град ·

ског одбора Фронта, биће унесене значајне бројке остварених акција, међу којима ће радови у Жеелезнику заузимати главно место, јер су по масовном учешћу и политичком значају најважнији. Када, међутим, велика фабрика машина - алатљика буде прорадила и својим производима снабдевала нове и нове фабрике, чланови Фронта Београда сећаће се кратког раздобља, када су, удруживши своје напоре са напорима ом ладине, дали свој удео на земљаним радовима на великом градилишту.

Поред великог – материјалног успеха значајна је стечена _сигурпост да Београд у најкраћем року може да мобилише значајну добровољну радну снагу, која ће дати добар ефекат рада,

жхж Анција пошумљавања приводи се крају

До сада је у Београду ископано око 240.000 рупа за саднице

| | рвобитним планом било је предвиђено да се у Београду, у току ове јесени, засади 200.000 садница. Међутим, према броју добровољних радника који су се јавили и према коли чини садница којима се располагало, показало се да је могуће план премашити,

Тако је до сада, озбиљним напорима великог броја чланова Фронта, засађено 214.000 садница у оквиру самог Београда. Како је већ ископано 240.000 рупа за саднице, то ће се акција наставити док се све рупе не искористе.

На теренима ван Београда, на простору од 32 хектара, исто тако треба да се заврши пошумљавање. Тим радовима руково-

ди Управа шумског појаса, а раде углавном чланови Фронта Седмог рејона. На тим радовима 4.130 добровољних радника Седмог рејона дало је 15.261 радни час.

У ожвиру Београда, на радо“ вима којима руководи Отсек за паркове Извршног »здбора, дато је 36.000 радних часова.

Што се тиче пошумљавања унутар града, по улицама и бу“ леварима, досад је засађено 1.386 садница, а предвиђа се још око 500 комада.

Земун је, исто тако, на засађивању и попуњавању дрворе да дао 4.000 радних часова, 33 које је време засађено 2.300 сад“ ница у сто земунских улица.

хх

Резултати недеље чистоће

нису испунили оченивања

Бе у штедње, која би потицала из _ лико материјал да би се то штет . Па а а а немаштине или беде или, што — но ставило на квалитету про- Не треба то круто схватити и и осам рејона спро- _ није задовољавајућа, јер није М ДОДО дело “ је посебан облик штедње, из _ извода, али исто тако то не зна ићи у другу крајност, Рацио- дили су недељу чистоће _ бухватила ополвко грађана, К0" а није ситни, рад- _ пицијашлука. По суштини сво- чи расипмички трошити матери- о нално искоришћавање материја у две групе. У четири рејона опа _ лика је то предвиђено. “У Е пате о ланжива; 2 н јој, данас штедња има друге ци- јал да би се постигао квалитет. лан разумна штедња немају ни- ПЕТ цеџема па 4 Ковеи бре њи иа је узрок томе» > но штеде, јер 2056 8 46 служи више поједин- __У процесу рада мора се водити о чег заједничког са старим обли-| Првог до пе 5 ЊЕ , од Тре свега, рејонске секиме средства којама су рас полагали _ ПИМа, како је некада било. Сва- _ рачуна да се са минималним _ ком штедње, Штедети данас, на РА ати. ове ли те Пе 238 здравствоносхипијенеке Ра у нису била: довољна ни за живот- ки наш трудбеник зна зашто да- _ средствима произведе најбољи _ материјалу с тим да се рацио- нит о аиван а а. а: Ки пи и леду _ орови и оИе " Неа Плиније "Раднеа мађе прати. 26 треба да штеди и какве ко- _ квалитет. Кад се не изврши про о нално _ искористи, _ спроводити | „удим извештајима по - неопходну потпору спрузњака, 4 снуте. оск сен Ћ ом ристи од тога може да има за- изводни задатак, често се то о- _ принцип разумне штедње, — то| ампања . Ј 19, чу! а онла је знатно – лепринело неуу у м _ једница, цела земља; он је све- _ правдава да није било довољно је задатак који поставља План. |, остварила 60 штам- _ спеху и то што се у окниру Ре | Ро нУ и а стан да, рационално искоришћа- сировина. Међутим, то не мора Досадашње искуство и резул- О пр 54 јоћа не поклања довољно виц = нас или сутра радити или не вајући _ материјал и спроводећи о да буде тачно, јер има могућ- о тати на остварењу Плана послу-| жине; сто пре ван Пеш пагијевскоадрааствени туника Милеледеј и. сасаних природно. ,. БаЗУМлУ ЗИТеДНУН Мт отели пости да се у многим странама _ жиће као драгоцено искуство за | ствено:хигијенском подизању и у злиима улагана кеј Рика Пи изгладњавале а допринос остварењу _ Петогоди- дефицитне сировине замене дру- још веће резултате ин за још бо| педес ] дизању н _ у данима улагања великих "НА р : јно, шњег плана и стварању бољих _ гим, којих има у довољној ме- _ љу организацију рада, за постиг- десет и осам о венеричним бо- · ра, јер служи учвршћењу мо зу

пропадале, То је некад било, у мрачној, неповратној прошлости.

И данас се поставља · питање штедње, али у сасвим друкчијим, новим политичким и соци-

услова за свој живот. Данас штедња не значи беспослицу, беду, немаштину, · пропадање и изгладњивање, она не потиче из страха да ће се сутра остати

ри. Такође се дешава да се многе сировине нерационално искоришћавају, поготову гориво; не

пази се на отпатке, они се' баца-

ју као шкарт и уопште се не

нућа већих победа на остварсњу прве Петолетке, обезбеђујући тиме пораст народног благостања, националну, политичку и

__ економску независност земље.

лестима, на којима је, укупно, било присутно око 16.000 слушалаца. Поред тога било је и специфичних акција у појединим ре-

чувању здравља.

Када се, убудуће, булу прирећвале недеље чистоће, позреб“ но је мобилисати далеко већи 4парат лекара и хигијеничара, М са друге стране извршили добру

јално + економским _ условима. : јонима, Тако је у Трећем рејон „_ Штедња данас, од штедње у 005 Ма ретке а пеонаино. и искоришћују. Разумна штедња, у томе по-| окречено 67, а 4 и Ју агитацију _ међу грађанима Беопрошлости, принципијелно се разумно искористи све могућно- На сваком од ових места мо- _ гледу, има веома важно место, ћа; у Петом рејону изишло је у _ града, , како би сва предавања, же се много учинити у погледу јер кроз рационално искоришћај току ове акције 1,324 грађанина ва фил“

разликује; постоји битна, основна разлика и по њеној суштини и по циљевима којима она тре-

· · ба да служи.

Данас нам је штедња неопходно потребна да бисмо могли

сти које нам пружа наша богата земља.

Примера ради да се задржимо |

на штедњи материјала, План нам је јасно и предизно

штедње. Потребно је да се о свему томе води рачуна, да се увек мисли како разумно и најрационалније _ искористити све могућности — производити што

вање материјала, путем разумне штедње, свакодневно ће се све више и више доприносити оства рењу великих задатака Пето летке.

на чишћење улица, што је далс добре резултате.

Ма да је ова акција далеко успелија од оне која је спровођена у току јуна и јула, ипак

а евентуално и пригодни мови, које је неопходно набавн“ ги, имали што масовније дејство и могли да послуже што ситур“ није истинском здравствено-хи" гијенском уздизању Београђани.