20. октобар

19 ДЕЦЕМБАР 1947

9 (Наставак са прве странеј

постојале формиране бригаде н дивизије, га ускоро затим и корпуси, непобитно сведочи о снави устанка у Југославији и о опасности Коју он претставља ва фашистичког окупатора. Уместо да има мирну залеђину, како се Хитлер надао, која ће му помоћи у вођењу _ поробљивачког рата против СССР-а својим привредним богатствима и где ће наћи и људску храну ва ратишта, он је био принуђен да и поред војски талијанских и других фашиста, поред квислиншких јединица, доводи све нова и нова појачања на Балкан. То доказује чињеница да су сваку офанзиву повели баш Немци. То доказује чињеница да су у свима офанзивама учествовале десетине хиљада немачких војника на читавој те-

риторији наше земље.

У току читавога рата југословепско ратиште имало је велики војнички значај. Дубоко у немачкој окупаторској позадини, много стотина километара далеко од Источног фронта, водили су неумољиву борбу

мали југословенски народи и "давали крвав отпор окупатору. Он је био присиљен да често

седи затворен у гарнизонима, да напушта читаве територије. Ослобођена _ територија _ крајем 1942 године била је већа од читаве Белгије. Заузеће Балкана за Немце је био предуслов за развијање својих операција према – Совјетском Савезу, У правцу Блиског Истока и према Источном Средоземљу. Са мим одбацивањем тројног пакта наши су народи пореметили планове фашиста о ликвидацији отпора на Балкану и одузели им драгоцено време,

Постојање наше – Народно“ ослободилачке војске и њене све успешније акције угрозиле

су положај Немаца на Балкану. На Балкану су Немци имали позадину која ни једног часа није била мирна и где се они ни једног дана нису осећали сигурни. Много пре отварања дру• гог фронта, када се натчовечански борила једино Шрвена ар: мија за спас социјалистичке отаџбине и читавог човечанства, њен верни савезник, Народно“ ослободилачка вјоска тукла се, расла и јачала на очиглед читаве Европе, пркосећи бесвим немачким и италијанским офан-= зивама, _ изазивајући дивљење слободољубивог света и дајући потстрек и пример осталим поробљеним народима Европе, ка. ко се треба, како се може у“ спешно борити против фашизма,

Такав, у поробљеним државама Европе невиђен отпор, наго. нио је фашистичке окупаторе да за све време рата држе на нашем ратишту велики број немачких ин италијанских дивизија и разноразних квислиншких формација. Тако је крајем 1941 године на нашем ратишту било 95 непријатељских дивизија, У којима је било 100.000 _ немачких, 350.000 _ италијанских и 60.000 квислиншких војника. Укупно је било 510.000 _ неприја“ тељских војника у нашој зем“ љи, против којих се борила На“ родно-ослободилачка војска.

У току 1942 и у првој поло вини 1943 године налазиле су се 33 непријатељске дивизије у Југославији, што значи да је непријатељ морао да повећа снаге, због успеха народног устанка. И он их је стварно по већао не само новим _квислиншким војницима, него је број немачких војника повећан од 100.000 на 150.000, број италијанских од 350.000 на 400.000, а број осталих квислиншких војника попео се на 110.000, не урачунавајући многобројне изгинуле и рањене немачке, италијанске и друге војнике.

1944 године, кад је – Црвена армија својом офанзивом _ продрла кроз Украјину, наше се ратиште налазило на боку немачких снага и ометало им прегруписавање. У лето 1944 године немачке трупе у Југославији бројиле су 350.000 војника, а квислиншке 180.000, што износи 530.000 војника. Колико је наше ратиште било осетљиво за немачке фашисте – показује чињеница да је другом полозином 1944 године у Југославији било 30 немачких и око 10 квислиншких дивизија. За то исто време на читавом _ Западном фронту било је око 75 немачких дивизија, а у Италији мање од 30. Ни у време најжешћих борби на другим фронтовима окупатори нису могли са нашег фронта одвајати снаге и употребљавати их на другим ратиштима, Не само то, Број немачких дивизија у нашој земљи у току читавог рата био је у порасту.

Ови бројеви сведоче колики је допринос наше Армије победи савезника над главним фашистичким силама. За време савезничке кампање у Африпи наше су јединице појачале – свој притисак на непријатеља. Баш у том времену непријатељ 2 морав да води на нашем ратишту две тешке офанзиве, ЈУ и М, и да у њима апгажује неке

5 26 ОКТОБАР

од својих најбољих дивизија, Које су му биле врло потребне да _ онемогућавају савезничко искрцавање у Италији. За време искрцавања у Италији англоамеричке војске и за време читавог рата у Италији наше

су јединице нападале — немачке снаге и рушиле комуникације и везе са Италијом.

За време рата непријатељ је имао знатне губитке на нашим фронтовима. Од почетка устанка па до јесени 1943 године италијански губици износили су 100.000 војника и официра, а само за време италијанске капитулације наша Армија је разоружала преко 100.000 италијанских војника и официра. У току рата борци наше Армије убили су 450.000 немачких, ниталијанских и квислиншких војника, а број погинулих и заробљених у току рата пење се на преко један милион всјника и официра. Наше јединице уништиле су и заплениле 4.630 топова разног калибра, 13.396 митраљеза, 591.000 пушака, · 7.150 минобацача, 928 тенкова, више од 20.000 моторних возила, 209 авиона итд. Уништено је и онеспособљено у току борби, да се окупатор не би могао користити, 1.700 километара пруге, 840 станица, 1100 мостова, 90 тунела и преко 700 индустриских објеката.

За ослобођење наше отаџбине положили. су животе као активни борци наше народне Армије од 1941 године па до ослобођења 305.600 бораца и руКоводилаца, синова и кћери наших народа. Ни једна држава, ни један народ, изузев Совјетског Савеза, није имао толики број жртава у борби против фашистичке Немачке и њених по магача. Губици САД у току рата износили су 180.000, а губици Велике Британије 272.000 мртвих, губици Аустралије износе 12.000, а Холандије 3.000 мртвих војника, Жртве које је поднела наша Армија, водећи непрекидну борбу од 1941 до завршетка рата, говоре о величини борбе коју су наши народи водили за опстанак и слободу. Ове жртве говоре да су на: ши народи своју слободу рзвојевали својом — самопрегорном

Ккостја прича

ДЕ смо заповест да са четири.

тенка кренемо улицама. Поред мене седи митраљезац док ја шофирам. Један друг ми рече да га убијем ако покуша да отвори ватру на масе, које демонстрирају против пакта. Размишљао сам на којн начин да ликвидирам митраљесца, па сам се досетио и пронашао кључ од тенка — доста тежак. Један ударац био би довољан да митраљезац не зевне више. Официр, који је седео иза мене, даје ми знак да станем, хватајући ме за руку, јер се од велике буке мотора не чује шта говори.

— Идемо да блокирамо жандармерију! — рече ми он. Напуни топ н ако се који појави — удри га!

Било ми је мило, јер сам и иначе киван на жандарме и био сам готов да свакога, који се помоли из касарне, гађам директним метком из топа. Станем са тенком на капију и чекам. Спреман сам. Потпоручник оддази да обиђе остале тенкове.

Већ је свануло. Масе раздрагане, веселе — иако знају да ће нас Немци напасти, јер смо погазили пакт, јер га нисмо признали. Видим да нећу морати да употребим тенковски кључ, а и мој официр је расположен према свему овоме што се дешава. Ни жандарми се нису помаљали из касарне, иначе би добили своје. З8ноћили смо ту и пред зору се повукли у логор.

После _ шест-седам _ дана долазе „штуке“ н бомбардују Београд. Повлачимо се за Сарајево. Пошто су Немци провалили, са свих страна долази до капитулације, управо до издаје од стране оних који су управљали вемљом. _ Разилазимо се. Потпоручник мн даје кључеве од свога стана. Напуштам све и одлазим да тражим што за јело н да се одморим. Од великих бомби поједине куће су сравњенв и порушене, а на многим зградама су прозори полупани. Прочистим у соби само једну стазу да бих могао да проћем, а да се на стакло не исечем.

„Једнога дана ме нађе неки друг из војске. Разговарамо. И тако, У разговору, он ми рече:

— Један од милион тенкова биће и за тебе, а затим ме је питао да ли читам, то јест да ли бих волео да читам. Да га не бих увредио одговорим му да волим. Даде ми неку књигу. Читао сам донекле... Досадне ствари, Вратим му је... '

— Како ти се допада» — упита ме он. у

— Добро је, али није нешто нарочито — слагах да ме не би грдио. Њега сам поштовао, јер је био један од оних људи који служе за пример. Дао ми је другу књигу — „Шпијун Кент“. Допала ми се. Раније сам много слушао о шпијунским аванту“ рама. Донео ми је ни ратни извештај...

ћи «

Анте Абрамовић: СКИЦА

борбом уз помоћ великог Совјетског Савеза и осталих демократских снага у свету. Ове жртве, поред мпогобројних жртава фашистичког терора. говоре и о томе да наши народи никада не могу заборавњти каквом су ценом платили своју слободу — слободу да сами управљају својом судбином, да изграђују своју срећнију будућ-

ЗА КОМПОЗИЦИЈУ (детаљ)

ност. Број жртава које је положила наша народна Армија и број непријатељских – губитака које је имао у овој борби кад се упореди са жртвама фашистичког терора у нашој и многим другим земљама, сведочи, исто тако, да је најправилнији пут, пут оружане борбе и да су сразмерно баш у таквој борби поднете најмање жртве, јер ни-

— Одломак из хневника пролетера —

Уништена железничка станица, _срушен мост, нападнута жандармериска касарна... и тако даље. Цифре, извештај на танк м папиру, али те речи су за мене биле много поетичније и правлачније од свега осталог.

— Донеси ми и други пут ово рекох му ја — а у себи помислих: моје је место тамо где се све ово ради а не овде.

Једнога дана пролазимо поред немачког камиона.

— Хоћеш ли да запалиш овај камионр — упита ме он.

— Хоћу, и то ноћас! — одговорио сам.

Али увече никако не може да се приђе. Нађем још једног друга и договоримо се. На улици је био стражар којега је требало ликвидирати. Хтео сам ја да запалим камион, а он да убије стражара... Он се дуго нећкао, проналазећи разне разлоге. Покајао сам се што сам га уопште звао. Прилазим камиону и пажљиво посматрам где је стражар. Нема га. Потпалио сам бензин, камион је плануо осветљавајући целу улицу.

— Добро је, рекох и вратих се кући, а ујутро, као и свакога дана пођох на посао.

— Ала им је неко запаприо! — рече мој газда, мислећи свакако на камион. — Да! — одговорих ја и продужих посао. Када би мој газда све сазнао и он би мени запаприо.

— Како је било — упита ме друг при поновном сусрету.

— Добро је! — одговорио сам му хладнокрвно.

— Хајде код мене да ти дам другу књигу! Нисам могао да му одби. јем, иако сам био решен да више ништа не читам.

Пошао сам његовој кући. И сада се сећам његове мале сестре од осам

година. Дивна девојчица! Уђосмо у једну собу где су стајале његове ствари и књиге.

Претурао је по коферима...

— Ево ти ова! — пружи ми он дебелу, лоше повезану књигу „Како се калио челик“.

— Шта ће ми ово, — ја знам ове ствари; годинама се већ бакћем са челиком! — бранио сам се.

— Узми ти то — наћи ћеш унутра и добрих ствари!

— Добро! — одговорих му стављајући је под мишку и мислећи да је уопште не погледам. Држаћу је извесно време и вратићу му је, па смо квит... Али једно после подне узмем да видим како изгледа — мислио сам само да погледам слике... Прочитах о несташлуцима Павке Корчагина, 0 крџи коју је сасуо у тесто свога професора и учини ми се прилично занимљиво, весело. Можда бих и ја то исто учинио или нешто слично томе, Продужих да читам и свака страница је била за мене откровење., Читао сам читаве ноћи и питао се:

— Зашто ми је он не даде још у почетку да прочитамр

— Да ли би могао да запалиш оне камиене... ту су већ други дан... добро би било да им ту буде и гробница. — Биће! — Ноћас ћу их попалити!

Размишљао сам како да их попа. лим све одједаред и досетио сам се да их повежем поточићем бензина и када један упалим ни онима другима ни фирер неће помоћи. Али, да бих прескочио преко зида неопажено договорили смо се да друг пуца на стражара из другог дворишта и да тамо скрене његову пажњу.

Ноћ. Полазимо сна задатак. Носим

канту са бензином „и привлачим се зиду. Таман да прескочим:

су остале неосвећене. Читава историја ослободилачког рата, у којој је уткана историја наше Армије, обавезује данас синове и кћери наше земље да чунају и будно бдију над извојеваним тековинама, да раде на јачању и учвршћењу наше отаџбене. Оне обавезују припаднике Армије да раде и уче, да усвајају војну вештину, да 0овладавају савременом _ ратним техником и да чувају и даљз развијају монолитно јединство наше Армије, ;

Дан наше Армије прославља. ју наши народи у време велике битке за први Петогодишњи план, који је прва велика етапа за изградњу лепшег животе за наше. гаднике и сељаке, за нашу народну интелигенцију „у

време борбе за општекултурно подизање _ најширих — народних слојева, за јачање економске

моћи наше државе, за изградњу социјализма.

Ова годишњица биће пови потстрек и за припаднике Југословенске армије. Опа је велики датум у нашој историји, који потсећа да треба још више појачати напоре за војно-тручну, за општекултурну и политичку изградњу. Она потсећа да наша народна Армија треби да продужи своју улогу школе 32 грађане наше земље, у којој се кује братство и јединстао, другарство и љубав према родној груди.

Две и по године пожртвованог рада на војно-стручном, на политичком и културном узлизању у нашој Армији, у послерагпом периоду, претстављају дзе и по године озбиљних напора и великих успеха. Хиљаде официра радника и сељака уче и завршавају разреде средње школе. Десетине хиљада неписмених регрута описменила је наша Армија. Хиљаде и хиљаде омладинаца из града ни села уклопљени су у културни живот. Хиљадгма омладинаца омогућено је да се баве свестрано фискултурсм у којо! ј> наша Армија заузела истакнуто место у земљи.

Војо ТЕРИЋ

потпуковник

— Силази! — викну неко и повуче ме за капут назад Помислих да је жандарм, али кад видех – мога друга повратих се.

— Не треба да палиш, врати се натраг! — рече ми он и мени би нешто лакше. .

— Ићи ћеш скоро у шуму — рече ми притом.

— Када, упитах га.

— Чим престане опасност.

Наваљивао сам тако сваколневно чудећи се и багателишући опасност — Добро, у реду! Послаћу ти једну другарицу која ће те питати Јеси ли ти Војор Пази, ако само тако упита, ти јој се јави. Предаћеш јој ствари које су ти најпотребније.

Сутрадан дође једна другарица ин

упита ме: — Јеси ли ти, Војо — Јесам — а штор — одговорих

јој са овим не предвиђеним питањем То ју је мало збунило, али смо се на крају ипак споразумели.

Друг ми је објаснио да идућег дана треба да будем тачио у 1 час по подне на Каленића гувну.

Радно сам пре подне, Имам да довршим неки посао. Мајстор ме саветује какд треба да урадим. Ја нисам готов, 'а време пролази. Он неће да' иде на ручак да бих ја био слободан. На крају он пође...

кји Аха, сада ћу ја! — · помислих и кренух брзо. Брзо, брзо... Трчим... Дођем у Раковицу код · фабрике, свратим у кујну и наручим нешто за јело. Преноћио сам ту.

Ујутро долази један друг:

— Седи на воз и иди!

— Кудар — питам се ја.

Седам у воз и очекујем развој свега овога. Долази опет један друг, седа поред мене, хвата се за џеп и извади ми неколико хиљада:

— Купи масти, сланине и свега! То ми рече ни даде ми карту. Радознао сам: интересује ме докле путујем. Нисам смео да загледам карту пред свима да не бих испао сумњив. Узео сам је ни употребио као трзалицу за гитару и тако загледао на њу док

нисам прочитао да гласи за Младеновац... = || === «=== == =

Пошао сам за неким друговима које сам видео у истом купеу. М њима је пришао друг и снабдео их новцем „за набавку намирница“. Прошли смо кроз варош и нашли се у једном селу. Тамо сам се упознао“ са друговима. Били су наоружани... сељаци, Радници, студенти, ђаци... Сами младићи... Ми смо без оружја н треба тек да се наоружамо.

— Друже командире, ја бих хтео пушкомитраљез! — обраћам се другу командиру.

— Добићеш, — први који отмемо биће твој! одговара мн он...

по

Бране ЈОКСОВИЋ

СТРАНА 3.

ЛУЈ Тр ЕУ ОТА ИПИТУЛЕ ЧУ КВЈЕШЛУ

(Слава између напредних пољских омладинских организација на политичком и културно-просветном пољу успешно се развија у свим крајевима земље. Чланови Савеза борбе младих и Савеза социјалистичке омладине организовали су низ спеџијалних курсева за политичко н културно уздизање. Широм земље, исто тако, успешно је успостављена сарадња између месних организација Савеза борбе младих, Савеза“ сопијалистичке омладине ни Савеза сељачке омладине, .

Комунистички посланик Хонер, раскринкавајући стање које влада у аустриском Министарству спољних послова, навео је низ чињеница из којих се види да у полициском апарату Аустрије има још увек хитлероваца, Хонер је нагласио да демократско становништво Аустрије протестује против лажи Министарства унутрашњих послова изнесених у коминикеу од 13 децембра о тобожњем хапшењу изве_сног броја хитлероваца који су се налазили у полициском апарату Лустрије, Тај коминике побуђује такође негодовање лемократске јавности због тога, што прелази ћутке преко многобројних чињеница о антидемократској делатности Министарства унутрашњих послова Аустрије.

Савет синдиката у италијанској покрајини Катанији, на Сицилији, одлучио је са 57 гласова према 4 да се објави генерални штрајк због недовољних уступака од стране послодаваца, Интересантна је чињеница да је приликом гласања _ хришћанско-демократски секретар Савета синдиката одбио да да свој пристанак за ступање у штрајк, чиме је бацио светлост на то да његова странка нема довољно Тразумевања за интересе радника и ши рокнх радних маса.

У Франковој Шпанији наставља се убијање шпанских аптифашиста. Радно Пиренаика јавља да је Франков суд у Билбаоу осудио на смрт двојипу антифашиста: Унифора Фортиса и Трифона Гонзалеса, који су већ две године били у затвору. Смртна казна је већ извршена. Други Франков преки сул осудио је у једном месту тројицу антифашиста на смрт, а двојицу на вечиту робију. Међутим, 'борба демократских снага Шпаније не престаје,

“

Читава демократска јавност Француске протестује због политике одмазде коју влада води против штрајкача, а првенствено против оних радника који су за време штрајка показали нарочиту активност у синдикалном покрету. И поред свечане обавезе МИнистра рада Данијела Мејера, да се неће предузимати санкиије — против штрајкача, влада је ипак наставила праксу коју је спроводила и у време штрајка, отпуштајући и хапсећи ралнике. Фелерација железничара дала је обавештење ла је преко сто железничара, који су учествовали у штрајку, отпуштено са посла, а пет стотипа их је премештено. Железничари Гренобла, протестујући против хапшења штра!кача, олржали су протестни штрајк од пола часа. У Лијенвилу рударски радници олбили су да сиђу у окна док се из затвора не пусти један ухапшени рудар. Гулари окна број 7 у Ескапелу нису хтели да сиђу у окно, у знак протеста због премештаја једног радника, У оба случаја влада је морала ла задовољи захтеве радника. Одазивајући се позиву који је упутио

централни напионални штрајкачки комитет, у читавој Франпуској је настављена широка акпија прикупљања

помоћи за породице штрајкача, жртве полициског насиља. Организација Савеза француских жена департмана От — Вијен и Дордоњ упутила је у Париз два камиона са 11 тона животних намирнина.

Секретари свих сипдикалних организација париских области донели су резолуцију у којој упућују генералном секретару _ Генералие _ конфедерације рала Беноа Франшону изразе свог пу. ног поверења. Секретари синдиката париске области донели су оллуку да сазову скупштину и да на руководећа места у синдикатима изаберу људе и жене који су се својом активношћу највише истакли у време штрајка. .

Огранак одбора организације „Напредни грађани Америке“ за културу и уметност одржао је у Њујорку скуп штину под паролом „За слободу филма“, На скупштини је учествовало 1.500 претставника културног и јавног живота Америке и знатан број истакнутих грађана Њујорка. Сенатор Глен Тејлор је, између осталог, изјавио, ла хајка на „комунисте“ у Холивулу и широм Сједињених Америчких Држава претставља покушај владајућих реакционарних кругова да ућуткају сваку критику „свете лдвопартиске политике“, Између осталог, Тејлор је рекао: „Почели су прогони комуниста. ускоро ће следити прогони демократа, а затим и републиканаца“. Уредник протестантског листа „„Чермен“ др Шиплер говорио јг о настојањима римокатоличке хијерархије, која претставља једну страну државу, ла ликтује који се филмови могу прикази вати у САД. „Католичка црква — рекао је др Шиплер — чак је успела да онемогући приказивање филма о лечењу болести, ма да је филм снимила америчка војска и тражила ла се при казује из здравствено-пелагошких разлога“. Др Штиплер је позвало напрелну америчку јавност у борбу за слободу уметности, против негативног утицаја и уплитања католичког клера.“

Народно-демократска _ армија Кике извршила је нападе на главним секторима манџурског фронта, у близини Чингова, важне железничке станице на сектору Канпинга. Заузеће градова Кјаоксиен и Каоми полуострво Шантунг спојено је са осталим делом ослобоЂених области Шантунга. У биткама у овим областима Чанг Кај Шек је за. три месепа изгубио 40.000 љули, док се остатак његових трупа сала налази притешњен на узаном обалском појасу који се пружа од Лунг Као Чефо до Веиханве. Пут за повлачење ових трупа је пресечен.