20. октобар

| КОМПРИРИИ ХОИИВОТ

у +

И њу, ; О 4 5

ЕјДА | / |

бо | | = 4 ·

бре нашега графа НЕЋЕ ГРАЂЕВИНСКИ РАДНИЦИ ОДЛАЗИТИ НЕПИСМЕНИ

рошлогодишња акција опи-

смењавања грађевинских радника није показала довољну активност, па су и резултати били слаби, Дешавало се да се многи неписмени радници, _ који дођу у Београд на рад, не обухвате течајевима, јер Месни одбор граћђевинара, који је водио евиденцију о њиховом доласку, није о томе обавештавао просветне власти. С обзиром да се грађевински. радници премештају са грађевине на грађевину, де једни долазе у Београд, 8 други одлазе из Београда, требало је

ОТВАРАЊЕ

Југословенског драмског позоришта

Изглед дворане Југословенског драмског позоришта

утра се отвара Југословенско

драмско позориште приказивањем комада „Кргљ на Бетајнови" од Ивана Цанкара, у режији Бојана Ступице.

Главну улогу ће играти Миливоје Живановић, његову жену Хану Нада Ризнић, попа Дејан Дубајић, Францка Марија Црноболи, Макса Бранко Плеша, Бернота Јожа Рутић.

(Ово ће бити један од значајних датума у нашој позоришној уметности. Свима нам је познато колико се у нашем граду осећа потреба за новим _ позоришним дворанама и како ће наша публика са радошћу дочекати отварање Југословенског драмског позоришта. Радови на згради су углавном завршени. Треба још да се поставе споља на фасади два рељефа и да се у дворани доврши мозаик, који ради наш уметник Миле Милуновић.

Отварањем _ овог — позоришта, које има 780 седишта, умногоме ће се растеретити зграда на Тргу Републике која ни у ком случају није могла да задовољи жеље Београђана за позоришном уметношћу,

обратити сву пажњу, да евиденција тих промена буде стална и тачна.

Градски одбор Фронта, у зајед ници са Просветним одељењем Извршног одбора, размотрио је све пропусте који су се десили у прошлогодишњој кампањи и на основу тога предузете су мере дв се у овој кампањи не би пало у исту грешку. У сваком рејону ће се организовати једномесечни курсеви за чланове Фронта и омладинце, на којима ће се они оспособљавати за организовање и руковођење аналфабетским течајевима грађевинских радника. На овим курсевима ће се, поред осталог, учити како треба прилазити неписменима, како иж убећивати, да они осете да ће писменошћу њихов живот у многоме бити побољшан. с

Нарочита пажља ће се обратити на вођење евиденције о доласку и одласку грађевинских радника у Београд. као и о њиховом преме. штању са грађевине на грађевину. Евиденција ће се појачати тиме што ће Месни одбор грађевинара, који има увек тачан прдеглед доласка и одласка радника, те промене стално достављати Градском одбору Фронта и Просветном одељењу Извршног одбора. Поред тога, Месни одбог гоађевинара ће достављати – спискове места На којима су радилишта, тако да ни са те стране неће бити лутања,

Образовани су и активи од неколико чланова од којих ће један руководити течајевима за грађевинске раднике, један течајевима за сталне становнике нашега града, а један просветним течајевима. Актив који ће се старати о описмењавању грађевинских радника одржаваће сталан _ контакт с синдикалним организацијама и проналазити могућности за 07варање нових течајева.

Оваквим мерама ће се учинити да се течајевима обухвате сви неписмени грађевински радници. Поред тога, ако се један радник премести са једне грађевине на другу, то не значи да ће му се тиме изгубити сваки траг и да неће бити обухваћен течајем који постоји на грађевини на коју је сада дошао. Како ће се у овој кампањи нарочита пажња обра; тити воћењу тачне и сталне евиденције, то се неће десити да нека промена промакне _незабе» лежена, те према томе не постоји могућност да неки новодошавши неписмен радник не буде обухваћен течајем.

Само на тај начин ће акција описмењавања моћи да обухвати све грађевинске. раднике који буду на раду у Београду. Само тако се неће дешавати да сезонски радници, који су провели месеце у нашем граду, одлазе својим кућама неписмени, |

Др.

Наши научници на свом стваралач~

! ком реду

„Неколико твојих пријатеља и ученика посвећује ти ову књигу у знак признања ... ја лично нарочито сам пун радости што те у име њихово и своје поздрављам, јер као год што сваки отац жели и рвадостан је кад му је син бољи од њега, тако сам и ја радостан што сам дочекао да мој ученик буде Бољи од учитеља...

Љуб. Стојановић“ _

тро су искрене речн великог професора славистике, написане његовом ђаку још 1921 године, као у> вод у зборник филолошких н лингвистичких студија, посвећен професору Александру Белићу у част двадесет. петогодишњице научног рада. Велнко признање за Александра Белића, који је тада имао 45 година, али који је већ повукао дубоку бразду У науци о језику. То је било 1921 године.,., давно. А од тада до данас прошло је много година. Научна делатност, широка признања н одлнковања — све је то постало скоро непрегледно. Велики број штампаних научних радова, расправа н граматнка овог нашег великог научника и академика, одличног познаваоца словенских језика и упоредне граматике индоевропских језика, 8 нарочито српске језичне грађе, дају само прнближан преглед научних н ствара“ лачких способности којима располаже професор Белић,

Последње _ његово важније _ дело „Лингвистичка вспитидања '0 Јези кој природи ин језичком _ развитку“, изашло низ штампе 1945 године, 060гатило је науку оригиналним резултатима из областа теориске науке о језику. Као признања за овај његов плодоносан научнички рад професор Белић је добно заслужене титуле и почасти многих наших ин страних научних установа, Изабран је 1935 го-

Н а једном градилишту чуле смо

лепу реч, н то реч која још Ни- ____. МИ и

је продрла, али ће свакако продрети, јер је разумљива м занста народна.

Када је један мајстор од свога У ченика тражио васервагу или либелу, ону справу којом се одређује водоравни положај, казао је:

— Дај ми ону равналицу!

Та реч није смишљена у кабинету, та је реч постала на послу и зато је добра. Према томе: равналица, а „не либела, а још мање васервага,

| Изложба „Илустрација пољске књиге"

15 скора је била отворена у У метничком павиљону на Малом Калемегдану изложба — „Илустрација пољске књиге“, коју је организовало културно Друштво Југославија—Пољска ради ближег и бољег упознавања наша два словенска народа и ра ди присније сарадње наших и пољских "уметника, Ова Изложба је обухватала

око 300 послератних илустрација шез.

, десеторице најпопуларнијих им, у овој

врсти уметничког стварања, најбољих пољских графичара и сликара,

Заборављеви објекти

Из изложених радова се 8апажа да су пољски илустратори уложили мино го напора да би дали читалачкој публици добро, укусно и лепо опремљену књигу. Види се такође да су графичари пришли „илустрацији хњиге са свим озбиљно, да су студирали про блеме и тражили разне начине уметничког изражавања. Пољским уметницима је успело да кроз своје илу страције евоцирају средину и време које приказују, да ускладе технику рада, била она у оловци, бакропису, тушу, темпери, акварелу или гвашу, са текстом који илуструју.

Поред тога што су мајстори плу страције унели много техничке вешти. не занатства, дајући успеле композн> ције и добре цртеже, они у илустрацију уносе исто толико и уметничке маште и труда да се уживе са мате-

НОВИ НЕМАЧКИ ФИЛМ

„УБИЦЕ СУ МЕЂУ НАМА“

(Ова антифашистички фили рађен

је по завршетку рата и показу. је нам како се у Немачкој буде праве демократске. снаге. Те снаге оживљују ин буде оне Немце који су после слома пали у потиштеност и

изгубили веру у напредак и смисао.

живота,

Филм је рађен у совјетској зони Немачке у производњи „Дефа“-Бер. лин. Та чињеница јасно показује да се баш уз помоћ Совјетске управе у Немачкој развијају нове демократске снаге и да Совјетски Савез помаже немачком народу да открије м уни. шти извере вала,

Филм ја следећи програм биоскопа „Козара“.

Александар

2 АПРИЛ 1948

Белић

Плонсандар Белић

творац новијег правописа

дине, п пре неколико дана поново, за претседника Српске академије наука, члан је свих словенских академија наука, почасни доктор Карловог универзитета у Прагу, најстарији инострани члан руске Академије наука У Москви.

Прошле године, месеца јуна, иза бран је ин за почасног професора Московског универзитета, чији је био ђак у времену од 1897 до 1899 године, н у то време издао први научни рад у својој двадесетој години. Прнликом избора за почасног професора Московског _ универзитета, _ учињена му је лепа пажња од управе Московског универзитета поклоном – једног албума, нд чијим се страницама налазе фотографисана сва његова ђачка ин студентска сведочанства и уверења. Иако има 70 година, професор Александар Белић и данас неуморно ради. Сем дужности претседника А: “демије наука, он припрема неколико својих научних ралова: дело „Српски језик“, које ће изаћи у седам Књига, а које ће уједно бити ин преглед његовог рада за последњих три десет година. Ту спада „Наука о при“ роди ин грађењу речи“ и „Увод У историју нашег језика" у три свеске, које ће обухватити развитак нашег језика, оцену његових извора, историски преглед рада на испитивању наших језика, као н историју наших књижевних језика од најстаријих времена до данас.

Сем рада на овим научним делима професор Белић руководи Институтом за српски језик Српске академије наука, основаном почетком ове године, у коме. се сада припрема грађа за наш" речник књижевног и народног језика, Материјал је огроман, јер ће речник имати неколико пута више речи него што је било у последњим нашим речницима. Обухватиће све народне речи које су досад у академији прикупљене, као н речи из читавог нашег књижевног стварања уназад за 130 година н више, почев од Доситеја н Вука Караџића па до наше данашње књижевности,

Научна делатност професора Александра ОБелића велика је н једним оваквим освртом немогуће је обухва• тити је Овако укратко изнешен, преглед његове делатности је само је“ дан мали приказ његовог неуморног рада им доприноса нашој науци.

———

Шанцер Ј ован | Мартин

ци, који се баве илустрацијом књига, могли доста да виде и науче од | пољских колега. Можда ће отварање

потсличан овакве врсте изложбе код нас стаћи и наше графичаре на

подухват ми на озбиљнији рад на и

лустрацији књига, У сваком случају, изложба „Млустрација пољске књиге'" унела је нечег новог и свежег у

Мо „Дон Кихот ријом и тематиком коју обрађују. Нема сумње да су ин наши уметни-

| културни живот Београда. –

Један Султурно

| јрбиле/

(с до 1868 године у Београду и целој Србији није било дозвољено _ оснивање _ ђачких антерарних дружина у нашим гимназијама. Београдсти гимназисти покушали су при пут да оснују »дружину младежи 1848 године. Али то школске власти нису допустиле.

Почетком априла 1868 године, пре осамдесет година, дошао је нови покушај. Он је успео, н поред свих сметњи, па је тако основана у Првој беотрадској гимназији литерарна „дру“ жина „Нада“ — прва средњошколска, ђачка дружина у Београду, н Србији уопште. Од тада почиње борба вколске омладине за развијенији културни живот и за политичке слободе.

Од 1869 године почињу да се читају _________------

у „Нади“ и радови друштвено-поли“ тичке проблематике. Овај правац рада започео је Милован Глишић, тада) ученик виших разреда. Сам Глишић успео је да прочита свој састав „Глас из тамнице“ у коме се дизао протест против неправедних осуда и полнписких прогона, Али, убрзо су наста» ле сметње. Један од следећих радова: „Шта је тиранија“ није се могао про“ читати, јер су то спречиле школске власти.

Појава радова из друштвено поли. тичке проблематике у „Нади“ била је саставни део великог политичког по- | Крета који је тада започињао Свето. зар Марковић. |

Тадашња влада започела је безоб-' „знрну борбу против напредних идеја, Светозара Марковића, То се осетизо н у „Нади“. Већ почетком 1870 године дружински састанци насилно су расту“ рени. Најзад су чланови управе учи. нили писмени протест код директора. Један од потписника протеста био је ни Милован Глишић. Када су ђачки протести добили оштрији вид, влада је, доследна у ограничавању политич. | ких и омладинских слобода, одлуку да се забрани рад свих ђачких дружина, Ова мера погодила је и дружину „Наду“ и „Побратимство“ на Великој школи.

Ове године навршава се 80 година од оснивања дружине „Нада“. Она је у току своје осамлесетогодишње сада рије више пута забрањивана и то У“!

иза ме пр а “ (Ри ода

донела _

= Осамдесет година | " од оснивања „Наде

прве средњошколске ·" ћачке дружине | у Србији |

век онда када су реакционарни реши. ми појачавали свој притисак над сло. бодарским народом Србије. Али „На. да“ је увек ин обнављана кадгод с владе биле принуђене да, под прљ тиском народне борбе, чине уступке, И у наредним деценијама „Нада“ је пмала значајне датуме, Зна се да су чланови „Наде“ били организа.

' тори нових ђачких протеста и демоп-

страција против застареле школв ок ненародних режима.

Данас, када су слободарске тежње српског народа постале стварност у када омладина има све услове да (се слободно развија, „Надин“ осамдесе. тогодишњи јубилеј има утолико већу значај. Миодраг ЈУГОВИЋ

утакмице 30 СВОТСКО првенство ностовино (ср у Москви

одиграна два круга

У Хагу су меч-турнира петорице. за свет ско првенство, а тиме је завршеа н, холандски део ове утакмице, Остала три круга са укупно петнаест кода одржаће се у Москви. Организациони комитет за извођење московског дела меч-турнира начинио је већ распоред игара. Свечано отварање извршиће са у Москви 10 априла, а једанаесто ко. ло шграће се 1! априла. Предвиђена су три кола недељно: недељом, утор ком им четвртком. Свако коло ће се држати од 17 часова и 30 минута до 92 часа и 30 минута по московском времену. Наставци недовршених пар тија играће се понедељком, средом и петком почевши од 16 часова и 3 минута. Свечаност завршетка меч. турнира и проглашење новог светског првака обавиће се 18 маја. Долазак петорице великих мајстора у шаху, судског колегијума, секунданата И страних новинара. очекује са у Мо скви 8 или 4 априла.

Треба појачати припреме

за пролећни крос

Са прошлогодишњег првенства Србије у кросу

д 11 до 25 априла, одржаће

се у Београду пролећни крос. С обзиром да до почетка кроса остаје још врло мали број дана, треба убрзати припреме такмичара за крос и позабавити се више самом организацијом кроса и извођењем такмичара,

На овогодишњи пролећни крос не треба да изађе ни један такмичар неспреман. Зато активи треба у првом реду да обрате пажњу на тренинг такмичара. Не сме се догодити да један актив, који има преко 100 омладинаца изведе на крос само 40—50 учесника. _ Синдикалне подружнице треба овом питању да посвете велику пажњу.

Пролећни крос је децентрализован и тежиште рада је на активима, Од руководстава актива зависи, да ли ће крос бити изведен како треба и да ли ће бити испуњена _ обавеза,

У НЕДЕЉУ ПОЧИЊУ ТРКЕ НА

ут пнелеље одржаће се, ва У! хиподрому код Цареве ћуприје, први овогодишњи тркачки дан, Од завршетка прошле сезоне до данас на нашем тркалишту су се одиграле значајне, корените промене, . Тркалиште је постало државна институција, где ће се испитивати здрав ље, снага, чврстина и издржљивост грла за приплод током 2—8 године. Само грла која испуне постављене норме за време испитивања биће упо-

Са прошлогодишњих трва

коју је наш

главни град примио у такмичењу са осталим градовима.

Припреме за пролећни крос треба да пруже и садржај раде групама опште физичког образовања. Сам крос треба, по учешћу и способности такмичара да пружи слику о снази и способно“ сти самог опште физичког обра зовања у Београду .

КРАТКЕ ВЕСТИ

"У Београду раде ауто п мото школе

Друштво аутомобилиста «ж мотопи клиста „Петар Лрапшин“, основало је 9 кружока по предузећима, установама и школама На тим кружоцима, члако“ ви уче вожњу аутомобила и мотоци. кла. Поред овога основане су ауто " мото школа. Друштво је основало је дну радионицу за оспособљавање 89" зила, којима ће се курсисти користи“ ти у практичној вожњи

ДРЖАВНОМ ХИПОДРОМУ

требљена за приплод. Током фве го“ дине на тркачкој стази биће испитана енглеска пунокрвна и полукрвна граб п касачка грла.

На тркалишту је основано седам •' дељења са по 12—16 грла, која имбу своје тренерско и јахачко особље. аза овај начин искључена је нездраве #07 курентска борба, која је раније посто“ јала између појединих тркачких штала и омогућено боље п свестраније 008 премање грла,