20. октобар

У припреми је ОТВАРАЊЕ

ВЕЛИКОГ ЦИРКУСА

. | ЈРред« и весео догађај очекује ускоро радне _ Београђане. Министарство просвете ародне Републике Србије припрема отварање једног великог“ циркуса, који ће моћи да при

Са аудиције,

ми око 2:500 гледалаца, имаће у пречнику 45 метара, а биће снабдевен електричним уређајем, покретним колима са гардеробом, животињама итд.

Предвиђено је ангажовање 70 артиста, и већ су одржане аудиције ва њихов пријем. Интересовање међу артистима било је велико, јер би пријем у овај циркус значио за њих обезбеђен живот, оно што они досад нису имали. Чак из унутрашњости до лазили су акробате, дресери, кловнови, атлете. махом незапослени, Разне амбиције и разни таленти почев од шест па до 70 година. Бедан живот који су имали по малим вашарским и провинцијским циркусима утицао је много на таленат и кондицију. Многи уопште немају реквизита. Од оних које комисија буде примила, мораће се тек изградити уметници, који ће одговарати уметничкој висини на којој треба да буде овај циркус.

Отварање циркуса Београђани очекују са много интересовања и примиће га као још један“ доказ бриге за њихову угодну и ведру послерадну забаву.

прибаве превозна средства за људство које одлази на удаље. на радилишта. Они не воде бри. гу ни о томе да се људство са Беит врати својим кућама,

колико _ се превозна средства и набаве, не води се рачуна да у камион уђе одређен број људи, већ се дешава да се камиони претоваре, што може. да има и тежих последица,

Референти о за агитацију И штампу не посвећују довољно пажње да се постигнути резул. тати бригада и чета истичу на видном месту, да се најзаслуженије бригаде и чете популаришу, да се о њима пише у штампи, да путем табли и гра.фикона, парола и слика допринесу да се такмичење правилно одвија.

Референти ва статистику и е. виденцију још нису средили евиденцију рада и успеха брига. да и чета.

Један од главних пропуста У

досадашњем раду несумњиво је тај што је оформљен врло мали

(Наставак са прве стране)

мврмеладу и рен, је. У ово доба године,

И --_- " _-___-_-______ и иинннвннтининнинн нв арнииениниЦелатенииНИрннн Шо панииикниитин планина Шта ние с

ролеће је прекрило пијачне тезге зеленим хр- | пама спанаћа, младим луком и салатом, Продавница Градског предузећа за воће и поврће, које су до недавно излагале само Малинов сок, изгубиле су од своје монотонибило је на пијацама спанаћа само из топлих леја. У целом марту, жем за пијаце месецу, прошле године увезено 273.172 килограма поврћа, док је ове године уве-

или несавесност

У недељу су, у близини ушћа Са-

ве у Дунав, на свечан — начин отиочели радови на изградњи Новог Београда. Поред новинара и фото-репортера, на свечаности су били ин сниматељи филмског предузећа „зЗвезда“. Њихов задатак је свакоме био јасан: треба снимити, треба на филм ској пантљици овековечити тај велики тренутак у животу наше земље — пр. ве ашове и прве крамлове који су се зарили у земљу где ће ускоро нићи величанствене зграде Новог Београда. Кажем — Свакоме је био јасан њихов задатак, осим, изгледа, баш самим сниматељима филмског преду зећа „Звезда“.

У почетку је све ишло добро. Свиматељи су се растрчали. Хватали су и бригадире и говорнике, заставе и машине. Тада је дошао главни моме. нат — моменат због кога се управо и држала сва та свечаност: први радови, почетак јуриша на Нови Београд. Бригаде су се на команду растуриле по радилишту и отпочеле са радом. Али = сниматеља није нигде било. Они су спаковали своје ствари, сели на камион и, мислећи да су завршили свој посао, отишли,

Тако је пропао један важан филиски документ из историје изградње наше вемље, из њене величанствене борбе 88 социјализам.

Да ди се сме и убудуће дозволити да, захваљујући несавесности поједивих сниматеља, пропадну тако важни документирт Случај са Новим Београдом треба да буде опомена свим сниматељима и филмским редакторима да о свом задатку и о свом послу више и озбиљније мисле, Р. Л.

О ПТ ТЕДЉЊЉЊА...

Бонова има, а

ТО УРУР сам и брзо цепам ципеле. Обрадовао сам се кад сам до. знао да су обућарске вадруге доби.

ле материјал ва пенџетирање, Пожурио сам да однесем своја два поцепана пара ципела.

Изко су задруге добиле материјал још 18 марта, нису у могућности да оправљају ципеле, јер нису добили упутство на који ће се начин врши ти расподела матријала на оправке грађанима.

Мој случај је хитан. Пролеће кишовито, а ципеле поцепане. Стога сам био и у ИОНО-у, где сам дознао да ни ИОНО није добио ника-

упутства нема"

“ ква упутства од Министарства трговине и снабдевања НР Србије. И тако: ђонова има, а упутства не-

ма и сви који треба много да пешаче принуђени су да чекају дето, да би имали суве ноге. Анђелко ГРАЧАНИН Кочићева 36

; жжж

Потреба тачног адресара

1] оштари и курири, нарочито, муче муку са нечитким, недовољним и нетачним адресама.

Често се, у лутању, изгуби по неколико сати, отежа се извршење не-

ког хитног посла, створи се непотребан замор и сасвим оправдано нерасположење. Ма да је досад и писано и говорено о потреби течног исписивања а

жуж

дреса, мало је до данас учињено У том смислу, а тешко да ће се и у будуће у томе више постићи. Јер, у“ век ће остати нечитких рукописа и расејаних, послом преоптерећених људи. Питање би се могло решити издавањем тачног адресара, који би требало да буде приступачне цене, тако да се њиме може снабдети сваки поштар и курир, а уједно да буде пословни приручник наших запослених људи, који су принуђени да обављају посао крећући се градом. Вероват. но да би ти адресари потпомогли и исписивању тачнијих адреса, што би побољшало стање и олакшало _ труд цоштара м курира.

Ђорђе МАХ

— Што возиш празан ауто» — Штедим ноге,,,

број управа ва 'рејонске и ва ло. калне објекте. Овај пропуст умногоме отежава правилан развој радова, јер би се управе ва изградњу као такве ангажовале у састављању планова, планирању радне снаге и мате. ријала. Онде где су управе 0. формљене _ не користе се у довољној мери омладинци и стручњаци који би својим струч. ним знањем могли много да по. могну.

Најкрупнији организациони недостатак је тај што чете, као основне радне јединице, још увек нису чврсте. Командири чета немају преглед кога дана, ва, коме радилишту и какве радове треба организовати, – јер штаб бригада то није доставио.

С обзиром на то да код на. ших грађана постоји огромна жељз= да дају свој допринос у изградњи Београда, поставља се пред руководство градских И рејонских управа и омладинских рејонских штабова вадатак да ове организационе недостатке хатно отклоне, да се бригаде и чете што пре учврсте и да доби. ју свој садржај рада. Михаило ТРПКОВИЋ

= Шта је овор 30 центиметара мање штофа!..,

— Правилно! Морам и ја нешто да уштедим...

= Што отпатке2

— Штедимо камионе да се не прљају...

не скупљате те

ЖЕ Заштитимо младе дрвореде на Теразијама

Пиј ла сам у кафану „Москва“ да се нађем са рођаком из уну-. трмшњости. Пред самњи улазом, гру“ "на младића живо је разговарала, др“ жећи се ва нову садњицу дрвореда и бесомучно је клатећи.

Свесна какав бих одговор _ добила да сам се обратила са примедбом н опоменом, била сем принуђена да по. тражим милиционара. Али, ма да сам обтшла велики простор, нисам могла да га нађем.

Са маљењем сем ушла у „Москву“ поред дрвета која се још увек тресло

и, кад сам, после двадесет минута ивишла, наишла свм ма исту групу на истом послу.

Поново сам потражила милиционара, во нигде га није било,

Ма да је дужност сваког савесног грађанина, који воли свој град, и да га заштити од оваквих штеточина, можда и ненамерних, ето, створи се ситуација у којој је немоћан, еко неће да се изложи непријатностима.

Сматрам да би требало појачати надзор сваке вечери на простору Те разија, где су нове саднице, бар док

· оне не ојачају, како би грађани има-

ли коме да се обрате у оваквим слу“ чајевима. А можда 6и требало н строжије поступити, то јест установити казне 38 оне што кваре нашу заједничку имовину.

жж Да се избегну несреће

(6 одан се догађају — незгоде на трамвајима. Зацело нема Бео. _ грађанина, који је принуђен! да се вози трамвајем, а коме се није десило да трамвај крене у тренутку кад је он тек прву ногу ставио на папучу. Да би се све незгоде избегле, 8 да би се м осигурало од несрећа које се дешавају с времена на време, било би неопходно _ да који надаје карте, стоји споља и да руководи уласком у трамвај, да пре сече ред кад изда довољан број карата и да се он последњи попне.

Ова се пракса показала као добра на аутобусима који саобраћају до Зе. муна. Мање је гужве, а далеко више реда. п. К.

сија

Где да се набаве

кондуктер,,

таксене марке

ве после осам часова затварају се многе трафике, а закупци одлазе на стоваришта Монопола, по робу. Најчешће се киосци и све тра“ фрике не отварају све до 2,30 по под“ не.

Међутим, фике затворене, рај надлештва и постој повином таксених марака, неопходне за. молбе, тражењ или привременог боравка, за форму“ ларе за личне карте и друге бланкете сличне врсте,

Услед ватворених трафика многи п0слови остају несвршени, стварају — се непотребне компликације, _ поготову код ових који су допутовали на краће време.

Стога сматрам да би требало обезбедити да су трафике сталној отворене у пиљу продаје таксевих марака, или треба наћи неки други начин да се грађани могу снабдети овим че сто неопходним артиклом у доба ра-

баш у време кад су тр4" раде све установе и и потреба за кукоје су е сталног

да установа и надлештава. Душан СТЕВОВИЋ

Бајка, али

А есило се то на крају Београда: ва увек спорном месту где престаје Карабурма а почиње Вишњица... У глухо доба ноћи срела се два панова. Не двоножна. _ Четвороножна, аутентична, Сивд-мрка, репата.

Срели се, н отпочели разговор:

— Туку нас поваздан! Трују, гоне... Зло се живи, уздахнуо је онај са села.

— Шалиш се, лупно га је пријатељ. ски по рамену онај из града.

— Не. Тако ми моје разгранате породице, од које су многи већ покојВл. — Покојник _ Побледео је градски пацов. — Услед чегар

Поново је „уздахнуо онај са села:

— Стрица и два сина појела ми је мачка... Ташту, четири кћери и ујака удавили су пси... Жену, тетку и два сестрића отровали су. Стрица...

— Стани, узвикнуо је градски пацов, ви сте мученици! Бежте к' нама у град!

Почешао се по потиљку сеоски папов: — Ко би знао како је код вас... Има ли вас многор

— Стотине хиљада.., јених, веселих...

А какав је животе

— Бајка! Дођи, нећеш се покајати... Ми имамо сва неограничена права...

Заћутала су обојица.

Сеоски пацов је размишљао, Неограничена права, рекао је потом. — Да ли је то тачног

— Јесте.

— А каква су то неограничена права» — Радо) ћу ти све испричати ставио му је градски пацов шапу на раме. Хајде ту, на Карабурму.. Знам једну кафану на чијем тавану има доброг кашкаваља...

Дрхтећи од страха, мршав и олињао, кренуо је сеоски пацов за град> ским, кријући се у његовој сенци.

Здравих, уго-

На тавану се чуло грицкање, тапкање,,. Бучан паповски жамор.

— Доводим госта, рекао је наш градски познаник. — Мученик је то, са села,.. ј

Усрдно су га послужили, Окрепљен, рекао је сеоски пацов:

— Да чујем»

Грицкајући, већ преко воље кашкаваљ, почео је градски пацов;

— Ми шетамо улицама усред бела дана. Ми се раскошно хранимо у „у“ гоститељским објектима“ и „друштвеним исхравама“. Ми смо главни ,,абоненти“' мензи, без претплатних купона и књижица, без Р-карата. Ми смо главни потрошачи свих _ магацина, градских ми задружннх продавница,

Пролеће на пијацама нашега града

и, већ тралу. >

том најтеје зен 910.671 килограм, Зеленило спанаћа разбијају живље боје шаргарепе, цвекле и последњи остаци киселог купуса чије је време прошло, Појавио се проклијаљи, кромпир _ Који је презимио у

На скупоћу живине, која са мало виђа, утицало је помањкање хране прошле меса и кокошија куга,

После доношења Уредбе о везеној трговини нестало је кукурузног брашна, јер га сељаци радије дају задругама да снабдели свим што им је потребно. По везаним ценама откупљује се и брашно, сланина, суво месо и пасуљ, који је на измаку, високе јер их нема. за сада, Много на пијацама. Ни млеко, које се продаје по 30—35 динара и сир, који се може купити по 120 дин, јевтинији дом не стигне свежа сточна храна,

Редовно снабдевање месом утицало би сигурно на снижење _ цена свих ових намирница, Цене су уопште прилично нестабилне и променљиво високе на беопрадском тржишту. Многи сумњиви „произво ђачи" доносе робу коју. у даном тренутку, могу најпробитачније уновчити иинстинктом пословних љу“ ди тачно н„нањуше“ када треба извршити какав потез на тржишту,

године, несташица

би се по нижим ценама

па су им цене врло

неће бити

Државна и задружна предузећа морају бити исто тако у току ситуације на пијацама и, у исто време, у тесној вези са својим откупљивачима, којима треба да јављају шта је када потребно откупљивати. Откупљивачи морају развити своју иницијативу и сналажљивост, укратко — морају бити ви-

ше трговци него чиновници,

Није довољно да намирнице пуне пијаце и да им се онизе цене. Морају ми добро два изгледају и да буду свеже, здраве и укусне, Због тога би, у близини пијаца, Морали да постоје магацини би се воће и поврће смештало, сортирало и пробирало, Тако би се уштедели трошкови за превоз робе која се мора довозити на пијацу св даљих складишта, и сачувале намирнице, које се оштећују приликом сваког претовара. Из магацина који би се подигао близу Каленића гумна могле би се снабдевати и пијаце на Душеновцу и Булевару Црвене армије, Други велики магацин требало би подићи близу Зеленог венца, У магацинима би роба могла да сечува дуже време, била би и јевтинија

и бољег квалитета,

И поред пролећних боја на пијацама има многих ствари које стрше и сметају оку пролазника, Наследили смо старе пијаце, оне се тек уређују,

где

буниш» — Није моја, београдска. . ..

из УРЕДНИШТВА

Данас, 15 овог месеца у 18 часова, одржаће се редован састанак дописни. ка „20 октобра“ у просторијама редамције, Влајковићева 8.

УРЕДНИШТВО

за пацове

без икаквих ограничења, без цена, без чекања на њих. Ми ријемо ходнике испод кућа, без станбених дозво ла, без одобрења боравка. Ми план дујемо по подрумима и таванима, пи рујемо по шупама ни _ двориштима. Крећемо се по салама биоскопа; вр“ тимо се међу робом по излозима; шетамо по полицама _ експрес-ресторана „Касина“... Један мој посебно умиљат рођак. живи, У припитомљеном стању, у једној приватној кафани, док је други, не тако питом, начео ручицу детета једне праље у Првом рејону... Ми уживамо сва грађанска права, и преко њих! Множимо се У миру н благостању, Повлашћени смо у сваком погледу...

— Ха, ха, ха, почео је да се смеје сеоски пацов. Добро смишљена бајка...

— Не верујеш, узвикнуо је „граде ски",

— Ја сам истина са села, рекао је „сеоски“, али познато ми је да у Београду“ има пазних отсека за чистоћу, за здравље, за заштиту од за« раза; да има разних хигијенских и здравствених секција. Шта раде они у тој твојој бајциг

— Ха, ха, ха, почео је сад „град“ ски“ да се смеје. Они не раде ништа. Спавају. Као Снежана. Дубоким

сном. У погледу нас не буде их ни акције чишћења, ни „Недеље чисто ће“, ни остале здравствене недеље,.. — Па то је нпак бајка, посумњао је „сеоски“, : — Покупи ти, родицу и доведи

само, преосталу поовамо, па се сам

— је ле твоја башта, кад се |_

али је наша, ||

увери, смејао, се читав сиво-мрки ре-

пати скуп. ; . Мако са неверицом, „сеоски“ _ је врло брзо постао „градски“, И његова ипак знатна породица, која — је

нагло почела да се увећава

И бајка, пацовска, н даље траје, То знају добро грађани, магацнонери, руководиоци мензи, задруга и продавница. То знају родитељи који ноћу дежурају, у приземним :

· периферије, поред _ креветаца _ своје

деце. То знају и лекари, чија се ин- _

тервенција тражи,

А сном Снежане спавају отсеци и

секције. Преко њих се хвата паучина, пада прашина, |“

али нема оправдања што су тако нечисте, и што се | на њима, после пијачног времена задржавају го-

миле отпадака, Иза расцветаних тезги, које чине фасаду Цветног трга, висе драперије паучине у за пуштеној зули. На свим пијацама има много таквих нечистих места. Надзорници пијаца, управници и радници Управе градске чистоће треба да се по- | брину за већу хигијену места храну цео Београд.

са којих добија |

одајама

| л

а %