20. октобар
,
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
БРОЈ 1853 ГОД. У
БЕОГРАД, 28 МАЈ 1948
.
"Смернице наше трговине и занатство
роширење _ државно-задру-
жне трговачке мреже у Београду и у вези с тим ликвидирање шпекулантског дели приватног сектора, једнодушно су поздравили широки народни слојеви. Сви радни људи нешега града схватили су да ова мера значи огроман корак унапред ка поптуном оспособљењу наше трговине за њену соција. листичку функцију, ка ' њеном оспособљењу да буде брзи, јев. тини и културни посредник између произвођача и потрошача.
Ликвидација извесног дела приватног сектора открила је колико је његов „рад био штотан по интересе наших грађана. Установило се да сеевелики број приватних трговаца бавио најцрњом шпекулацијом. Дозвола, . коју им је народна власт дала за обављање пословања, уства. ри је служила као параван за спровођење илегалне трговине, лако и брзо богаћење, Није мали број случајева да су се, ва пример, трговци илегално бавили трговином која нема никакве везе са њиховом браншом. Слободан Лукић, колонијални трговац из улице Милована Ми. ловановића, шпекулисао је великим (количинама _ налив-пера. игала за шиваће машине и т. сл. Бранко Недић из Земуна, Цара Душана број 33, текоће трговац — колонијалном _ робом шпекулисао је пумпама за бипикле и тестерама. Боривоје Ка. меновић, галантериста, Вишњићева 3, налив-перима у количини од 3.000 комада, кременима за упаљаче и страном валутом.
Количина робе коју су трговпи.шпекуланти прикривали но илегално продаглли у највећем броју случајева претставља палеко веће складиште“ него што су га имали у самој радњи. Текстилни трговап Јован Бо. жић, из улице Војовде Стеле бро; 28.- у радњи је имао у робе у вредности од 30.000 динара, а прикрио за преко један и по милион. Књижар Бапано. вић, из улице Маршала Тита, повукао је из продаје у циљу шпекулације 8.000 кутија карбон-папира, иако је знао да се у овом артиклу у Београду много оскудева. Васиљевић из Призренске број 6 сакривао је огромне количине зубо-технич. ког материјала и алата и продавао на црној берзи. Вредност ове робе излрси неколико милиона динара. У овом материјалу и алату влала велика оскулипа код наших здравствених уста. нова.
Карактеристично је да је код шпекуланата-трговаца _ колони, јалном робом откривено доста робе обезбеђеног снабдевања, ло које су долазили закидањем ол
следовања потрошача и шпекулисањем боновима. Није онда ни чудо што је
ликвидација приватних трговацашпекуланата _ изазвала _ радост код паших грађана, јер се још једном _ драстично _ установило гле лежи највеће зло и ко кочи правилно снабдевање становништва. | Но, и ова мера наших наропних власти није остала без извесних реперкусија. Разни непријатељски елементи покушали су и овога пута да отсрањење шпекуланата и чишћење наше трговине од капиталистичко-профитантских заостатака искористе за своје мрачњачке и противнародне сврхе. У том циљу они су по граду пустили верзију да ће се ова мера пародних власти проширити и на занатлије, ла „Иза трговаца долазе ОНИ на ред“, да је „занатлијама одзво.нило“ и слично. Ови гласови изазвали су код извесног броја |аших _ занатлија бојазан да стварно може доћи до извесних мера на ликвидацији занатства као таквог. . Међутим, ова бојазан је без сваког основа. Не само да не
може бити ни говора о некој „ликвидацији“ занатства, већ занатство данас има своје по-
себно место и посебну улогу у нашем општем привредном плаву. Као допуна индустрији, која у извесним гранама није још у стању да задовољи потребе широких слојева, занатство масовношћу производа и високим квалитетом треба да одигра важну улогу у подизању ЖИ„вотног стандарда радних људи.
Колики се значај у овом смислу
придаје занатству види ге најбоље из Закона о Петогодишњем плану. План, изиме, ставља у задатак да се, у 1951 години вредност занатске производње. и Занатских услуга од 192' мили. јарди динара у 1939 години по: дигне на 18 милијарди динара и тиме премаши предратно стање за један и по пута, Он даље предвиђа _ сбезбеђење _ матери. јалне' базе зл остварење свог задатка: осигурање радним занатлијама сировина, алата и ра. да. Само вредност алата и машина, које се до 1951! године имају обезбедити занатству, из. носи 750 милиона динара
Супротно оном стањ“ које је владало пре рата, када држава није показивала никаквог интереса за развој занатства и када је ситни занатлија био сведен на неку врсту најамног радника,
данас, у измењеним условима, У условима постојања народне државе, занатлијама је омогу.
ћено да дођу до потребних норчаних средстава путем кредита, до. сировина, до алата, до рада, што им све ' осигурава живот достојан човека. Не само то. Наша народна држава показује данас старање и о стручном уз. дизању занатлија. Петогодишњи план изричито ставља у задатак подизање стручне квалифи. кованости занатлија и усмеравање њихова рада. на квалитет. ну израду, првенствено прогзвода по појединачним поруџби-
нама, где квалификованост –нарочито долази до изражаја. Код овакве ситуације, јасно
је, да не треба ни мислити о некој. ликвидацији занатства или мерама које би спутгвале и кочиле његов. рад. Чак и у условима високе развијености. инду. стриске производње, у условима када наша индустрија буде У ситуацији да производњом задовољи потребе радног народа, и онда се не треба бојати да ће
занатство „преживети“. Оно ће и онда бити потребно и корисно. Настрану то, што се извесне занатске гранс чак и не могу заменити индустријом.
Политику наше нове државе према занатству најбоље је о-
карактерисао друг Тито у своме говору о Петогодишњем пла-
ну у Народној скупштини: „Не занемаривање и укидање занат. ства, већ његово укључивање у наш опћи привредни план, по. магање, организовање у произ. водне задруге, да би чим кори. сније послужило опћем при. вредном развитку наше земље, — то је наша политика у по. гледу занатства, и тога треба.
да се сваки држи“. Б. Ђурашковић
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
РЕКТОРА
Грађевински
ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА
А ИМ (И. Бр.10.10
117, ТЕЛ. 20-443
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
виа
радници на раду
ОЛТУРНОГ И СТРУЧН!
7 ПИВОЛ
ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА
ећ друга планска. година
Б поставља нашем грађевинарству далеко обимније, теже и сложеније задатке него што. је то било ранијих година. У Београду ће овогодишњи грађевичскњ родови премашити прошлогодишње за. два и по пута. Подизање стручних кадрова у грађевинарству, с обзиром на обимност радова који претстоге, и неопходни квалитет. · морају постати свакодневни задаци управа грађевинских — предузећа.
Пре свега, неопходно је потреб но посветити много пажње културно - просветном и политичком узљизању грађевинских радпика. Прошле, године културно просветни и полихани орад, и рад на стручном уздизању грађевинских радника, џису _ дали задовољавајуће резултате. С 06. зиром да ће ове године у Београду радити око 30.000 грађевинских радника, знатно. више него прошле године, пред синдикалне подружнице“ и управе предузећа постављају се у том правцу далеко већи задаци, Про шлогодишњи рад ометали су и објективни разлози као категоризација радилишта, прилично слаб смештај радника и њихово стално одлажење кућама због пољопривредних радова. МеђуТИМ, ове године категоризација радилишта је укинута, а плаћање радника вршиће се према њи ховим квалификацијама, смештај радника је обезбеђен но радничким колонијама, а појачањем идеолошко - васпитно и политич ког рада број радника који одлазе кућама треба смањити на минимум.
По своме значају за уздизање грађевинских радника, на прво место, као најважнији задатак синдикалних подружница, долазе разне форме културно - про-
. купио је
Део сакривене робе м новца који су на
светног рада. Мора се ликвидирати неписменост, а путем филма, разних позоришних претстава, приредаба и концерата, формирати прави културни живот међу грађевинским радницима. Прошле године аналфабетска кампања није дала задовољавајуће резултате. · Мако је било 1.300. неписмених, свега 357 их је похађало течајеве. У мају 1948 године у 55 синдикалних подружница има 700 неписмених, а течајевима је обухваћено 420 радника, што змачи 60 од сто од укупног броја неписмених. Број неписмених у 1948 години смањио, се, у односу па .1947 годнцу, „за. „половину, . нако-—је Оро! радника“ 'ове године већи. Већ сада има у. Београду преко 16 хиљада грађевинских радника, а сваког дапа долазе све нови и нови. Да би се аналфабетска кампања ове године што успешније спровела аналфабетски те чајеви ће се организовати по рејонима. _ Сваки рејон ће имати свиденцију неписмених са своје територије... У организацији курсева при рејонима, ове године ће АФЖ ни Фронт помоћи много више него прошле, тако. ла ће
· свакако бити. много више успе-
ха у ликвидирању неписмености код „грађевинских радника. - •
У циљу што бржег подизања културног, нивоа _ грађевинских радника, прошле године су на мнотим радилиштима приказивави филмови. Приказано је 48 разних филмова. Ове године се том питању посветила већа пажња. Месни одбор грађевинара кино - апаратуру, н сад се филмови много- чешће при казују.
До сада још није довољно урађено у погледу пружања до-
бре књиге грађевинском радни-,
ку, што је један од важних. у-
255
ђени код шпекуланта Божића :
слова за њихов развитак, У синдикалним подружницама постоји свега 2! библиотека, које располажу са 3.856 књига. Тај број књига никако не задовољава, с обвиром да се радници много
' интересују за добре књиге.
У политичком раду постигнути су ове године значајнији резултати него прошле године. Ове године Месни одбор грађевинара има.17 сталних предавача, који иду по радилиштима и одржавају приступачна политичка предавања. У току прошле године доста се лутало у погледу одржавања тих предавања. Грађевинским радницима се говорило. сувише научним ни за њих неразумљивим језиком,“ и разумљиво је што су многи _са таквих "предавања бежали. Ове године се том питању посветила већа пажња и предавачи се труде да радницима прилазе при ступачнијим, простијим говором, а да ипак изнесу у предавањима све што је потребно. Политичким радом обухваћено је ове године 80 од сто од целокупног броја радника. Од почетка године одржано је 172 предавања. Постоје и политички курсеви које похађа 480 радника.
· У · политичком _ раду . велику тешкоћу претставља рад са Шип
„тарима. Они се много интересу-
ју, али нема предавача који располажу знањем 'шиптарског ·језика. Требало би свакако што скорије пронаћи такве предаваче, јер Шиптари данас међу гра.ђевинским радницима у Београду претстављају већину.
Ове године се у политичким предавањима обраћа велика пажња указивањима на потребу. учествовања у. фронтовском животу. У том погледу још нема задовољавајућих резултата, али
радници све више показују интересовање за фронтовски рад. Требало би ангажовати више пре давача из Фронта, који би повремено на разним _ радилиштима говорили с радницима о значају појединих фронтовских акција. У борби за квалитет рада најважнију улогу играју стручни грађевински курсеви. Ове године у Београду ради око двадесет стручних курсева, са трајањем од три, четири и шест месеци. На те курсеве уписано је 700 радника, а похађа их – око 600. Мали број уписаних одраз је немарног односа управа предузећа према курсистима. Раније је “из предузећа био задужен за курсеве само један човек, но оп није Могао сам да се бори са свим тешкоћама. Зато је ове године, да би се курсеви што успешније одвијали, организована при сваком предузећу комисија за стручне курсеве у коју су ушли референт за курсеве, директор предузећа, персонални референт и претставник _ синдикалне подружнице. Те комисије имају план уздизања кадрова за 1948 годину по врстама посла, и оне сада воде рачуна 'о "упису радника, о настави на курсеви ма, и редовном похађању. Има предузећа _ која имају велики број радника, а шаљу веома ма-
ли број на курсеве. Такав је случај са предузећем „Комграп“ који данас у Београду
има највећи број радника, а послало је на курс свега око. 100, ма да би требало да пошаље бар три пута више. Предузеће „Ненмар“ шаље на курс 41 радника, а требало би према броју рад“ ника да пошаље на курс око 200. На тим курсевима постоји програм рада. Међутим, по том програму политички рад је запостављен. Требало би увести бар један политички час недељво, на коме би се говорило 0 међународној ситуацији и о со. цијалистичком такмичењу... Како је стручних радника мало, да би се код неквалификованих рад ника појачало интересовање _ ва курсеве, требало (6и најбоље курсисте награђивати — новчаном наградом, а 1 |
| Питању уздизања. ученика У | грађевинарству мора се посветити већа пажња. Данас у Бео| граду има бко 900 ученика у |, грађевинарству, који се обуча“
% вају код мајстора. Поједини мај
5) Ка „затим новим начином плаћа-
|
| стручним курсевима, у | грађевинских |, сваки дан све више и више по-
1) знањем ин
:! браћањем далеко. више 4
стори зидају читаве грађевине
|| векључиво са ученицима. Треба-
ло би да сваки квалификовани
| радник обучава бар по једног у-
| ченика, Уздизањем ученика од | стране старијих радника 'и на релове радника улазиће | луквалификованих и 'квалифгко| ваних радника, који ће својим стручношћу помоћи правилно извршење задатака. ,
Успешним спровођењем у живот свих форми културно - проу светног ни политичког рада, о 1 пажње ко што је то било до сада струч ном уздизању радника и учени-
| |
ња по квалификацији радника, а не по категоризацији радили.
шта као што је био случај про; шле године, омогућиће се усле„| Шно извршење свих задатака ко· Ји се у другој години Плана по-
стављају пред грађевинске рад“ |ике Београда. |. --=-=--- 1:
Београда. , -