20. октобар
, а
зГ
· ницама често тешке дане, тај оквир је остајао увек исти,
“ пред, тако да је био символ чак у
ко се жели писати о Љу-
бљани, мора се почети са њеном _ специфичношћу, која је одликује и чини различитом од свих главних градова осталих наших република, са њеним географским положајем,
„Иако је Љубљана мењала свој лик и господаре, иако је њена историја бележила на својим. стра. увек леп, увек са једним супериорним господарем, природом, која своју власт није препуштала никоме, ширила се, ' богатила у лепоти и стварала око котлине у којој се налази град ЈЉубљана такве природне лепоте какве се само маштом могу дочарати,
"о Тај оквир града Љубљане, који се приљубљује У облику, подумесеца уз подножје поносито издигнутог стародревног ЈЉубљанског града, чине с једне стране зелени огранци двоглаве Шмарне, горе 'кроз коју хуји својим студеним таласима бистра Сава, а с друге, стране кршне зидине Камнишких Алпа, покривене вечитим снегом и честим магловитим сблацима.
Ту у тој котлини, у срцу Словеније, живи град Љубљана, средиште наше најразвијеније федералне јединице, град који је иводилпи“ у стварању не само новог живота Словеније, него је био и један од значајних градова у Народно-ослободилачкој борби народа Југославије, .
Одувек је Љубљана била, у читавој својој историји, град који је; имао важну улогу у националној борби за независност Словеније, ·
Трагови првих насеља, на месту где је данас Љубљана, воде још у пренсториско доба, на хиљаду година пре наше ере, То првобитно насеље била је Илирска Емона, уз коју су Римљани саградили град чисто војничког карактера, Римску Емону. Остаци из тог времена сачувани су још и данас, То су зидине на Мирју.
Међутим, по археолошким ископинама, нађеним јужно од Љубљане, некад мочварном, од данас насељеном Љубљанском барју, Пађени су трагови сојеница, тако да историја првих насеља, несигурно, почиње још у неолитско-брончаном добу.
· Љубљана као град са овим именом а и као словеначки град,
, | пониче половином дванаестог столећа. По нађеним споменицима,
који су стари чак и преко 800 година, постоји сумња да је пони кла још ин пре.
“Ту прву Љубљану насељену уз реку Љубљаницу која је била главна прометна веза градили су Словенци и Немци и Италијани, Почев од тог средњевековног града, Јђубљана је имала увек пуно разних господара и пуно бораца за слободан живот и националну независност, пуно борбе против разних угњетача. Ако се само крене кроз љубљанске улице н паркове, наићи ће се на пуно споменика, подигцутих још давно, тим словеначким борцима, Скоро сви изгледају неугледни, али њих ипак Љубљанчани чувају. Они су сви стари, некн чак. по неколико стотина година, али баш зато су драги, јер говоре колико су Словенци одувок волели своје првоборце.
._ Сваки од тих споменика потсећа на један еп из историје града Љубљане. Споменик Примошу Трубару потсећа на бурне дане које је проживљавала Љубљана у доба Реформације, када је "Трубар отпочео са својим литерарним радом и бно уједно и уте"мељитељ словеначког књижевног језика. Затим споменик Валентину Воднику, који је у доба Наполеонове Илирије написао песму Илирија оживљена“ џи зато бно прогањан од аустриске владе, да би умро најзад у страшној. беди, Па споменик Франу Миклошићу, учеснику националне борбе у 1848 години, па споменик великом сло“ веначком песнику. Прешерну, који је умро 1849 године, али је ишао испред своје генерације у националном погледу „за 100 година унадоба Народно-ослободилачке борбе, па споменик „историчару Валвазору.. 6. ње 3а
Али ови споменици су скоро сви везани за поједине нацио“ налне „борце из историје Словенаца. Међутим историске печате носе на: себи! ин многе зграде града Љубљане, старе понеке око 400 година, као на пример оне у стилу барока на данашњем Местном тргу Које су биле очевици многих промена које су се одигравале кроз дуга столећа у току градске историје. Такође су то и старе зграде
на Старом тргу, и зграда љубљанске филхармоније грађене у седамнаестом“-веку и мпогобројне цркве које и. данас постоје у Љубљани, и љубљански град чије су основе врло старе — још из рим-
секог И келтског доба,
Пуно је у Љубљани оваквих старих историских зграда. Оно нешто мало нових зграда не мења утисак човека који први пут у њу долази, У тим старим зградама живе данас нове генерације, 0 којима је и Прешерн писао стихове, за чији се данашњи живот и
Водник борио. ж
Љубљана је постала главни град, достојан имена „водилни град“. ЈЉубљана се подиже али не на начин сличан осталим градовима. ИМ то из два разлога. Прво, јер није била скоро ништа ни порушена, а друго јер се одувек подизала мн то јединствено сложно. Народни фронт по ослобођењу није имао много тешкоћа. Колико је било грађана изван Народног фронта још у 1941 години, нај_ боље говори овај. случај. Двадесет и седмог октобра Освободилна фронта је дала наређење да од 7—8 часова увече не сме бити ни једног њеног члана на улици. И увече, у граду Љубљани, на улицама није скоро никога било, Читав град је био уз Народни фронт.
Зато по ослобођењу није било пуно тешкоћа него се наста-
,
„ВОДИЛНИ“ град Словеније
вило са радом само још сложније и јаче. Широко, снажно и неуморно Љубљана је само наставила изградњу новог живота.
»
Порушеног у Љубљани нема, али се зато руши старо да би се саградило ново. На месту где су биле трашне зграде, израстају нови блокови за становање, фабрике, дечји домови.. До сада је изграђено већ много тога, Свугде и у свему што се, гради учествује Народни фронт. Из многобројних добровољних часова поникло је и седамнаест радничких блокова на Шишки, и Пионирска пруга у дужини од три и по километра, и велики збирни канал у источном делу града, и поплочана Долењска цеста са водоводом и канали зацијом, и многи паркови и пет нових задружних домова, и два рејонска дома... Дозидано је на многим зградама по неколико спратова, да би се и на тај начин ублажило станбено питање, које је развитком Љубљане постало врло актуелно,
Многобројни су резултати добровољног рада фронтоваца Љу. бљане. Требало би доста времена да се све наброји. Када питате неког фронтовца шта је Народни фронт „Љубљане досад подигао, он неће набрајати и причати, Не, Он ће вас одвести на Амброжев трг и показати један велики простор разривеног земљишта на коме израстају блокови за радничке станове и рећи: „Ево ово“ и када примети изненађење на вашем лицу он ће се насмејати и наставити: „Није то све. Ми градимо пуно. Али све оно што градимо није бесплатно. Колико бисмо дали плаћеним радницима толико и ми добијамо. И за тај зарађени новац ми набављамо материјал и гра" димо понова, опет са нашом добровољном снагом, бесплатно. Станови у пет блокова су први потпуни дар наших руку, нашег Фронта, нама. А до краја Петолетке биће их још... доста...“
, ж Културло-просветни рад Народног фронта је веома интензи» ван, Љубљана обилује културно-просветним групама које су на великој уметничкој висини. То су „Иван Цанкар“, „Славец“, „ЈЂубљанска Матица“, „Јоже Мошкрић“, затим омладинска културна бригада „Кајух“ која је пре неки дан отворила своју позоришну салу. Акција село-град, као и синдикалне културне групе, имају
за собом велики број посета околним селима. Неуморни радници у привреди још су неуморнији на пружању помоћи и подизању сеоског становништва, 3
Изградња збирног канала.
_ Иначе, Љубљана има оперу. и. драму, зграде су старе и не одговарају "обимном данашњем „културном животу, али ће се то изградњом нових "предвиђених позоришних зграда поправити,
За културно-просветну висину становника ЈЉубљане све кажу две речи — неписмених нема.
•
У својој историји Љубљана је скоро увек била административна управа Словеније. Фабрика није имала, али је зато у њој било развијено занатство које одликује и читаву Словенију. То је израда кожарске галантерије која се у љубљани израђује и шаљг у све крајеве Југославије, затим обућарство, израда разлих украсних дрвених предмета, пргхранбена индустрија тј. прерада мега конзергирање воћа ш поврћа у чијем ће са циљу почети ускоро са изградњом фабрике за смрзавање воћа,,
Међутим, Петогодишњим планом предвиђа се изградња великих фабрика у најближој околини града. Прва од предвиђених фабрика „Литострој“, која је септембра прошле године, иако недограђена почела са радом, дограђује се и ускоро ће бити потпуно завршена. То ће бити огромна жељезара, друга по величини после Железника у читавој земљи, која ће израђивати све делове за индустриске моторе, турбине, пољопривредни алат.
На крају првог Петогодишњег плана ЈЉубљана ће за собом имати читав низ испуњених задатака. У индустријализацији наше земље она ће заиста дати много...
ж
У част Петог конгреса Комунистичке партије Љубљана је позвала на такмичење све главне градове наших народних република. И Љубљана се припрема да испуни дате обавезе: да ће завршити два блока станбених зграда на Амброжевом тргу, да ће почети са изградњом теретне пруге за Љубљану, да ће на Долењ-
"број, И не само то.
кује "ведро и поносно,
ској цести поплочати још .300 метара, да ће саградити до првог спрата два рејонска дома,
и да ђе одати 50- културнопросветних приредби, Пети _ конгрес | Комуни-
стичке партије је 21 јула, а резултати су већ премашени, 40" лењска цеста биће поплочана не у дужини од 300 метара него у дужини од. 800 _ метара. Културно-просветне приредбе, давно ·су · премашиле – обећан Збирни ка» нал, који је требало да буде готов октобра ове године, фронтовци ћеР завршити 15 ју, ла, као свој неплански прилог у претконгресном такмичењу.
У уписивању зајма Љубљана
такмичење са осталим градовима,
обавезе које су достојне традиција њихове
борбе и нове изградње.
Љубљана — Неботичник
Пт
достојно одговара позиву на удбеника је већ дало Лародно-ослободилачке
Хиљаде т
Пети конгрес Комунистичке партије Љубљана с правом оче“
=
Љубљана није само музеј архитектонских драгоцености, Она
не живи више, само од своје прошлости,
Испод, барокних фасада раз»
вија се интензиван нов живот, оне слушају песму о Титу, оне гле» дају како ЈЂубљана одише бодрошћу и стваралачком снагом сво.
јих трудбеника у изградњи социјализма,
пулсира снажно,
Новим животом, ЈЂубљана Олга МИЛАНОВИЋ
Изградња атељеа
за наше уметнике
вао и пратио живот наших
сликара и вајара, познато је било како. је тај живот био у тесној вези са потуцањем, немаштином и гладовањем. Они који се нису много удубљивали, који су на уметника гледали само „боема“ који „воли" да станује по собама на мансарди, лети врелим, а зими изложеним ветровима и снежним наносима, нису помишљали да је тадањи друштвени поредгк приморавао уметнике на такав живот. Само њихова велика љубав према уметности није им дала да одустану од свога позива. Живели су тешко, радили и борили се, а држава није сматрала за потребно да им помогне. Уметник је настављао са својом принудном „боемштином“, стварго уметничка дела и бринуо се да ли ће сутра имати хлеба, хоће ли га „газдарица“ избацити из стана и да ли ће успети да нађе новац да би купио потребан материјал за рад. .
Требсгло је доста времена, доста труда и материјалних средстава, да се исправи оно у чему се годинама грешило. Данас је стапање о уметнику важан задатак који се поставља пред нашу нову државу. Умстник је добио своје право место, изишао из приче о »босмштини“ "која је око њега исптоедана, постао стваралац нашао своје право место.
Псело ослобођења су осмнсване многе устаноге које се стазају о уметнилима, о њихогом животу и раду. Да би се створило оно нзјзсесновније, да би се умствипила пругила могућност да несметсно раде, сваки на спојој грани умстности, било је најгажније поред осталог, приступити изгралњи атељеа. Ових дана ће под руковолством Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ отпсчети да се гради у нашој земљи 8 мајстор ских радионица за мајсторе — ликовне уметнике. У Веограду ће се подићи радионице за вајара Тому Росендића и сликаре Ђорђа
Се ономе ко се интересо-
Андрејевића - Куна и Мила Милуновића. У Загребу ће се изтрадити радлиснипе за вајате Ан-
туна Аугустинчића, ЕРеоњу Рапауша и Косту Хегтедушића, а у Љубљани за вајара Бориса Калина.
С сбзиром на интензивну грађевинску делатност и подизање великих објеката предвиђених Петогодишњим планом, наши ликовни уметниди не би били способни,
у
тата ТАМАРА
као на“
жојима
еког дана месеца новембра 1989 — молим да се обрати пажња на датум — пробудила ме једна слатка мисао. Потрчао сам до прозора — празна улица потврдила ми је ту моју мисао, лишену сваког разумског основа, осим у срцу притајене жеље. Стајао сам неких десетак минута, обу“ зет необично слатком надом да су Немци отишли. Моја. је мисао била лудачка; али да ли је то била само моја мисао Да ли сам се само ја предавао тим слатким сањарењима да ћу се једног дана проБудити, изићи у град у којем више неће бити Не"мацат — Хумор улице тумачио је полициски час “право тиме да Немци хоће да побегну неопажени, (без сведока. Тек после дуже времена, појавила се, набрекла од помоћног умора, као грана кише, зе'лена патрола. | Рано започети снови о бекству Немаца, који нас 'заправо никада нису напустили, добили су јула 1944 ттодине — тачно пет година касније — свој ствауран лик. Једне недеље, десетак дана пре устанка, читав град је полудео од радости. С истока, кроз „Алеје Јерозолимске, ол севера кроз Жољибож, ваљало се нешто што је некада била силна немачка грмија, а сада само њени трошни остаци, Варшава а, дакле, дочекала. Живим очима је гледала сливу која нас је уздизала у часовима слома... 7 Онима који су у Алејама гледали повлачење војске, чинило се да је немачка сила уништена за све векове. Два три дана касније, Фишер“) је затражио сто хиљада људи за копање ровова да би се припремило ново чудо на Висли. Објаве о томе
· слушали смо као одблесак неке далеке стварности,
као. одјеке неке далеке море. Одређеног дана, како 'се причало, пријавило се седам или једанаест особа; немачки извршни апарат није више улевао страха. у
Првог августа 1944 године, изјутра, примио сам пакетић новина Делегатуре"“), штампаних у подземљу. О лубљинској влади писало се у тим новинама стилом „Штирмер-а“ стилом, пуним отро-
ДИ •) стишер, нацистички гувернер Варшаве.
ва, жучи, пљувачке. Неколико сати после тога из-
био је устанак, политички управљен против лЛубљина. Делегатура је себи приредила властити уста» нак, устанак чији је најјачи адут требало да буде његова самосталност, — Политика почива на разумевању неколико елементарџих врло простих начела: но тешко народима кбјима управљају људи који тих неколико простих начела не разумеју. Хитлер — говорили су Немци — начинио је само једну грешку: потценио је Русију, У последњем рату нисмо никада ни чавак били самостални, били смо самостални само у својим маглом покривеним мозговима. Устанак је требало да буде самостално дело — и било је самостално дело, Остали смо сами насамо с Немцима. Огледали смо се е "њима; огледали смо се са слабим, разбијеним Немцима, и слаби, разбијени Немци некако, као левом руком, задали су нам ваљда најтежи ударац у историји. ;
4 Било је то првог августа 1944 тодине, у седам
сати увече. На потпуно изумрлом позоришном тргу
чулз се избијање часова с торња Маријанске цркве, као увод за свакодневни ратни извештај, У томе избијању било је нешто злокобно, Стајао сам у једној капији код улице Фошеве. Најближи угао код Трембацке улице некако ми се чудно нија свиђао, управо чудно како нисам осећао одушевљења да га пређем. Тишина тога угла пробадала је човека као неком леденом језом, Пачетак устанка ухватио ме на Жољибожу — замислите, колико улица, колико углова — и то увек нај Наснијин јер се није могло знати ко је тамо владаа = морао сам прећи да бих дошао до места где сам се сада налазио. Људи које свм сретао, журили су се да стигну кући пре полициског часа; то прекорачење чинило им се да је најопзеније, Јурио сам са Жољибожа према оној карикатури куће коју ми ја оставио рат; и ја сим хтео да пре свега будем код куће. Али сада ме је прошла жеља, отпала су осе-
#%) делегатура, испостава пољске емигрантске владе у Лондону, непријатељски уперена против Националног комитета ослобођења у Лубљину, створеног јула 1944.
! ћатља. Схватио сам да је сада заправо сасвим све-
једно где сам, Језовита тишина Трембацке улице ме је пакализовала. Не само мене, У капији је неки човек у светлом мантилу водио разговор с неким ко је стајао на супротној страни, под сводовима Градског позоришта. Р
ска кола,
— Хоћу.
— Хојни, имате ли кључ" — запитао у мантилу. На укрсници су стајала празна
У досадашњим условима рада, да створе велика дела која се од њих очекују. Због тога се приступило изградњи ових радионица, Поред тога, да би. мајстори могли да преносе овоја искуства на младе уметнике, студенте Академије ли» ковних уметности, образоваће се у тим радионицама састанци на ће млади, уметници моћи поактично па раде под руководством мајстора, да се специјали“ зирају у појединим гранама уметности, за шта се раније морало путовати у иностранство. Мајсто» ри ће сами одабирати своје уче нике, радити са њима, усчавати за шта који од њих има највише смисла, и у томе правцу их упуч ћивати. Млади уметници ће, под руководством мајстора, као његови стелни сарадници, учествовати У стварању свих сликарских и вајарских радова. На тај начин ће сни, поред рала у школи, мо-
ћи да развијају свој таленат, во-
ђени вештем руком мајстора. Радионице за вајара Тому Ге-
санлића и сликара Ђорђа Андре»
јевића - Куна биће подигнуте на Топчидерском Венцу, далеко од градске вреве. у свежини и зеленилу, а недглеко од ових, ближе Топчилету, гагралиће се радионица сликара Мила Милуновића. Све зграде ће бити једнообразне, (а малим гаријанизама, које ће загисити сд палних потреба сваког уметника. Свака зграда ће имати посебну радисницу _ професорамајстспа са казинетом и свим + сталим побсторијсма за личну У“ потребу, радисницу за ђаке и велику, зајелничку радионицу, Порел тете, прецвикћентл је да свака зграда -има читесниџу М просторију за одржагање састанака. Све све зграле бића снгблевенеј модерним уређајима, који ће пружити уметнику све услове за што потоднији рад. Свака ралионица ће захватати прсстор од 700 квад= дратних метара. :
Пројекте за радиснице у 8едграду изралио је Савезни пројек»
тантски завод. К За некслико дана отпсчеће ра• деви на свим зградама у којима ће нитши уметници наћи све оно што ја потребно да се њихов рад посметана слвија. да забсраве те• шке лане „боемштине“ и злопа» ћења по мансарлама кеје проки+
пињавлју, и где ће стварати дела која ће овековечити изградњу наше земље, нашег Петогодишњег плана и социјализма,
ПРИЧА
човек У грамваје
— имам, господине инспекторе. — И хоћете да дођете кући, к жени!