20. октобар

Роу

Ел

"се више удаљава од града та група се расипа, "људи одлазе у своје баште, камиони се са ху-

у и ђ " та» ка

На

1 1

ОКА

рај Саве, 4 километра далеко од Чу· карице, непосредно испред стругаре · Макиш, лежи земљиште пензионерске " повртарске радне задруге. Задруга та6 врсте је једина и прва у нашој земљи, а једно једина и прва у читавом свету. | свитање, док ваздушасти покривач магле 'итра над: Савом и испуњава читав простор околине нечим прозрачним, а по пољском цвећу ства5: крупне бисерне капљице, од Чукарице друмом реће читава колона људи и кола, на посао. Што

"ком губе иза окуке, а кола, сељачка и шпедитерска, лагано тандрчу друмом. На једним колима може се свако јутро видети група старијих људи, група људи за које би се пре рекло да иду да се негде у природи одморе, а не да раде.

= ил

И) ~

“

| Џ 4,

+ ДГ

РА у

К ["

_ Међутим, ти људи,.од којих најмлађи има близу 60 година, редовни су чланови пензионерске по-

вртарске радне задруге. После пријатне вожње "друмом крај Саве, код самог шпица Аде Циганлије, кола улазе у задружно имање, на коме се налази једна кућа. Око куће по дворишту трчкаРају пачићи, квочке се кочопере са својим пилићима, у једном великом сандуку тужно се врте

имању пензионерск- повртарске захруге

НО СЕ БОЉОМ ПОБЕЂУЈЕ СТАРОСТ

Ка

„5

пиштећи од ограде до ограде сандука пилићи.

излежени у инкубатору, сада сирочад без мајке. Из штале допире рзање пестрпљивих коња. Сви"ње већ хоће да прескоче ограду обора, желе да крену пут паше. Само су јагањци мирни, леже, и' уз тужно мекање чекају да их њихов стари пријатељ 83-годишњи пензионер, члан задруге, изведе. на пашу, где ће читав дан јурити.

— Добро јутро, добро јутро. Стигосмо.

Придошли Скачу с кола, и поздрављајући оне који су већ стигли, и домаћина задружне куће који је стално ту, уносе још више живости у атмосферу која влада на имању у свако рано Јутро. А |

И брзо ти људи, који имају за собом један дуг пернод рада за опстанак, за плату, одлазе сада на њиву, да добровољно раде за себе;и своЈУ породицу, и да, како они сами кажу, помогну својим радом привредни план наше земље. Одлазе на рад у седам сати и раде до 12, са два одмора. После подне се ради 3 сата са једним одмором. Увече опет колима лагано натраг у Београд. ј

Пензионерска повртарска радна задруга основана је маја 1947 године са 70 чланова. Дуго се расправљало о оснивању ове задруге. Зашто да се оснивар Нека сеђце боље пензионери код својих кућа, нска се одмарају, доста су радили. Држава не тражи од пензионера да раде. Узалуд се расправљало. Неколико најпоборнијих, старих задругара, хтело је свакако да оснује задругу. И на крају ти пајпоборнији су победили. Основана је задруга под претседништвом Милана Недељковића, човека који се већ 54 године бави задругарством. Он је написао правила за задругу по типу сељачких радних задруга као делегат средишне управе пензионерског удружења. И почело се.

— Добили смо земљу од ИОНОа, и без ичега, голим рукама крепули на голо земљиште, прича претседник. '

· Савладане су прве тешкоће. Једна за другом набављане су потребне ствари, А број чланова је

си

4 ЊУ Мура Ни 1 5 ћ % тај

| ; ' растао. Данас задруга броји 130 чланова, међу којима има 30 жена, породичних пензионерки, Но, како задруга располаже са преко 50 хектара земље, потребно је још радне снаге.

После нешто више од годину дана рада, поред лепо обрађеног земљишта, са кога се већ увелико убирају плодови, задруга има још много чиме да се похвали. ИЕ

— Одмах после оснивања задруге купили смо две крмаче, каже претседник,,

— Само две, додаје ветеринар, А данас погледајте. Скоро невероватно. За нешто више од годину дана, од две крмаче данас се у обору задруге налази 95 малих и великих свиња. То је плод добре исхране и неге. Встеринар, члан задруге, сваког дапа обилази обср. •

Поред свиња, задруга има данас 46 јагањаца, има зечева, а пре неколико дана ухваћен је рој пчела, који је долетео преко Саве. На имању има стручњака пчелара и пчеле су смештене у једну кошницу и данас већ праве мед.

Са пет коња и троја кола: задруга златно лакше обавља разне послове, а сем тога ко““ служе за превоз радника и материјала. .

Задруга је повртарска. Но, пензионери не занемарују ни друге културе. Поред грашка, бораније, купуса, салате, парадајда, паприке, лубеница ни диња, задруга је засејала око 15 хектара житарица. Пошто је за обраду житарица потребно више алата, задруга је поред ситног алата набавила гвоздене дрљаче, две сејалице 4 плуга. То је набављено 'недавио, за новац од прихода стеченог у току прошле године. ;

Пензнонери раде по нормама. Сваки посао има своју одређену норму. Рад се одвија по бригадама, којих има три. На крају године добит се дели члановима задруге по: броју радних дана. Један радни дан износи ссам часова. До сада се радило од 7 часова ујутру. али сада ће неки почињати са радом у 4, да се пе би радило по врућипи. Зато ће члапови по сменама ноћивати на имању. После рада пензнонери одлазе па купање и задовољно проводе пријатне часова одмора и купања.

— Подмлађујемо се. тако, тврде они. Читав дан на ваздуху, добра храна, па после купање, Заборавиш колико ти је година.

На раду у задрузи сакупљени су људи разних

Пензионери на пољским радовима

А на крају године, кад се одвоји расход од прихода, „члановима се даје награда према уложеним радпим данима. А иначе, преко године задругари три пута недељно купују поврће са свога имања по цени за 20% мањој од оне-по којој задруга продаје робу навелико. АКЛИЕ Задруга има лепе планове за будућност: Како је близу града, појачањем производње поврћа, она е прилично олакшати“ снабдевање града. А куповином крава, што задруга има у плану, снабдевање Београда млеком било би тим пре олак-

шаво, зато што је задруга пензионера ближа од свих места одакле се довози млеко. | И док ту, у Макишу, група људи ради свакодневно и: размишља а

како ће радити убудуће да

У једној продавници „Гранап-а“ пише да се издаје кафа. У | другој продавници да се издаје кава. [

И сада, два продавца из једне и из друге продгвнице посвађаше се соко тога ко боље зна српско-

би се произвело још више и боље, и својим ра- |

дом знатно доприноси и себи и заједници, дотле. други пензионери шетају, не радећи ништа. Нико не тражи од њих да раде. Али зар је право да. и они који раде и они који не раде имају Р-3 карте: Није, свакако да није. 'Пензионери задругари су физички радници. Они се: залажу. Њихов рад значи ипак допринос заједници. што пре тим људима, који су већ проживели читав живот, и који ипак хоће добровољно да раде да дају свој допринос за добро свих нас, дати Р карте одговарајуће категорије. Они, чланови пензионерске повртарске радне задруге, то за-

служују. ) " Радомир КЉАЈИЋ

Требало би

професија, разних живота. Можда се некада ти људи, док су били у различитим положајима, нису ни погледали, можда су презирали један другога. Једно је извесно. Они су имали сасвим различите животне путеве. Данас корачају једним. Сложно. Заједно: У тој задрузи опису сви једначланови титуле које су некад носили данас им служе место имена. Има ту међу њима официра. судија, столара, железничара, људи из свих друштвених слојева. Интересантно је да међу њима има људи свих специјалности потребних задрузи. Поред ветеринара ту је столар, сарач, ту су претставпотребних мају га веома укусно чланице задруге, породич“е

пензионерке; Чланови, задруге „добијају

дана по '60 динара не као дневницу, него као накнаду за цепање, одела, обуће, плаћање трамваја.

| тешкоћа. да спреми три преми.

_ вориште дало је укупно 27 " претстава у _ Београду, и била на _ гостовању У Белој Цркви, Ни-

_ "За идућу позоришну сезону

хравтски, ко је погрешио од њих двојице, јер или је кафа или је

во. Ни један ни други нису имали право. Имали су праго кад су писали кава или кафа. Нису имали право кад су се свађали. Ми У своме језику имамо још много тих двојних писања: пише се и хемија и кемија, историја и хисторија, глув, глувљи, Најглувљи и глух, глуши, најглуши, Хомер и Омир, Атена и Атина, Вагилон и Еабилон, гаргварип и барбаринп и још много шта.

СБбакско ту има много утицаја

сви радници. А

| ' кава. М један и други имали су празадруге — | '

заната. и сви они живе западних и источних говора срп-

скохрватског језика и њихове и-

о. сторије, али наш демократски пра-

Ручак. у задрузи добијају бесплатно. Спре- рспис дспушта м једно и друго. ; Јер, ви нећете разумети, ако

ас вем н: коже да је сво дрво сусваког Хо зато што се у вашем рају жегхе да је дрво суво,

узе

Београдско драмско

· ПОЗОРИШТЕ

наставибђе свој плолан рад у новим просторијама

Шште спрема нови репертоар, који ће углавном бити састављен од дела домаћих драмских писаца, а такође и дела совјетских писеца као мн драматичара земаља народне демократије. Позоришна трупа ће бити попуњена, а извођачки ансамбл такокће ће се употпунити, тако да ће ово позориште моћи правилно и пуно дасе развија

еоградско драмско позори-

ште је формирано сеп. тембра месеца прошле године одлуком МИОНО Београда чиме је наш град добио још један нови позоришни уметнички ансамбл. Оснивање овог позоришта било је неопходно потреб. но за Београд. који стално развија услове културног жи. вота, и у коме је Народно по-

зориште било недовољно да и одговори својим обимним 3азадовољи огромно интересова- _ дацима,

ње грађана за позоришном у- ; ; метношћу и прими све посе- ве пл и Би које 56 тиоце. Отварањем Југословен- | о преде

драмско позориште идуће позоришне сезоне биће у току лета завршене, и налазиће се у згради Дома културе ЈУ рејона, у улици Саве. Ковачевића. Дворана ће имати преко 650 седишта. окретну позорницу, механичке и електротехничке инсталације неопходне за рад савременог _ позоришта, Сме-

ског драмског позоришта, по.

зоришни живот у Београду постао је још интензивнији, живљи и богатији. а формирање Београдског драмског позоришта значи још један културно-уметнички прилог и допринос културном животу нашег града.

Уметнички колектив Београд ског драмског позоришта „ја састављен од свршених ученика. драмског студија, неких чланова Народног позоришта и извесних чланова позоришта из · унутрашњости. Мако ово позориште није од свог оснивања имадо сопствену зграду, успело: је, савлађујући доста

ву зграду Београд ће добити још једно позориште за којим "се осећа велика потреба и које „=преба да 'одигра значајну улогу У Културном животу глав. " ног града.

јере, које су приказане у згради Народног позоришта на Тр. гу Републике. То су: »Младост отаца« од Горбгтова, »Прст

пред носом« од Јоже Хорвата |] КЛАСЕ 9 КОЛА

| ! > | 1 Ш Вашу срећку | класе

Х Стари пријатељи“ од Ма обновите најкасније љугина, ј до 6 јула за исти број 4 уз редовну _ уплату

ПРЕМИЈА 300.000.—

Ви који нисте купили срећку за прво вучење можете с купити за ово друго вучење уз доплатну уплату.

Продају с" срећака и поруџбине из умутрашшњости извршује продавни

. ца срећака број 2.

БЕОГРАД, Булевар Црвене армије бр. 44.

У току протекле позоришне сезоне Београдско драмско по-

"шу и Крагујевцу 10:

Београдско драмско позори-

У |

· штајем овог позоришта у но-.

низу перспективних задатака, предвиђених Петогодишњим

|| планом, изградња заузима једно од првих места. Наро-

ј чито У Београду, с обзиром на његову улогу у будућ

ности с једне стране, има његово запостављање у про-

шлости, с друге стране, изградња је не само плански свестрано по-

тенцирана, него је добила један посебан велики значај, који у ста-

рој Југославији није имала. Тај посебан значај огледа се и у добровољном учешћу широких народних слојева у изградњи,

У (изградњи Београда дато је досад на стотине хиљада добровољних часова. До краја првог Петогодишњег плана биће их још безброј, јер су Планом предвиђени многобројни комунални радови, У стварању лика новог Београда, предвиђеног његовим регулациочим планом, учествују стотине хиљада фронтоваца да би никле нове фабрике, школе, болнице, путеви, паркови и дечји домови, да би Београд добио лик достојан и нове Југославије и њених трудбеника,

У тој сарадњи грађана са Дирекцијом комуналних предузећа ари Комуналном одељењу ИОНО, у решавању комуналних проблема, грађани учествују и посредно и непосредно. 3

Помоћ се, пре свега, састоји у давању сугестија, критика и предлога приликом масовних састанака, а затим се огледа у очу“ вању саграђених објеката од намерпог и ненамерног уништавања,

Активна помоћ састоји се у учествовању грађана добровољним радом на објектима савезног, републиканског, градског и рејонског злачаја. На овим објектима учествовање није подједнако, јер и сами објекти по обиму изградње нису исти.

На објектима савезног, републиканског и градског значаја грађани учествују дајући радну снагу за споредне послове као што је преношење цигала, тупање камена и. друго, док главне радове врше стручни радници разних комуналних предузећа. Грађани помажу у обављању оних послова за које вису потребна стручна лица али који би, ако би се за њих плаћала радна снага, заузимали за-

машну цифру.

Међутим, сарадња грађана у решавању комуналних проблема рејонског значаја односи највећи број добровољних радних часова, баш због тог могућег великог учешћа грађана без процентуално“ већег стручног надзора. То су сви они радови око уређења паркова, поправљања мањих улица, подизања дечјих вртића, рашчишћавања рушевина, на поправљању тротоара и калдрме, на нивелисању 36: мљишта и другим пословима.

Ма да је досадашњи рад показао врло често задивљујуће резултате, као на пример у Четвртом, Петом и Шестом“ рејону, не треба мислити да нема грешака и пропуста. Баш због тих резултата, који су производ великог залагања широких маса фронтоваца у из градњи Београда, не сме се прећи преко негативпих појава, које произилазе из непромишљености и незалагања фронтовских органи“ зација, и због небудности самих грађана.

Ево неколико примера. Догађа се често да радне бригаде појединих фронтовских организација долазе на радилиште у већем броју него што је потребно, или да дођу са недовољно алата. Такође се догађа да се један посао, због непажње руководиоца, обавља два _ пута, на пример, преноси цигла с једног места на друго. а следећи _ пут се враћа натраг на првобитно место, јер је није било потребно преносити. Или, да се на пример једном фронтовцу, који би могао дати стручну помоћ, да лопата у руке. Овакве грешке су биле то-

" дико честе да се морало прићи оснивању Управа, састављених Ол

чланова Фронта, при сваком објекту, у циљу спречавања даљих та: квих појава. у Друга негативна појава је небудност, непажња грађана у 10" гледу чувања објеката и изгледа града. И овде се било тако далоко отишло да је морала бити донета одлука о кажњавању сваког ова-

квог прекршаја. Али интенција ове одлуке не обухвата и оне а, слил

изглед ситне прекршаје који су се, због своје перманентности, |

веома штетну за изглед читавог града и боје бацају ружну сенку на културни ниво његових становника,

Шта је учињено поравнањем и стварањем репрезентативног | изгледа једне улице када су ти исти поправљени и проширени трона тоари већ после неколико дана прекривени стпацима. коштицама од воћа и хартијамаг Или уређен парк са исеченим клупама и пога женом травом> Или, што је врло ружан и чест случај, да се на балконима лепих зграда уместо цвећа појави на ужету прострт | рубље2... „ЕД

Крајње је време да се овим тривијалним појавама стане 14 пут. Ова индолентност према изгледу нашег главног града не може "се ничим оправдати и праштати, с

Масовне организације'у том преваспитавању „грађана морају својим утицањем и објашњавањем да помогну, да утичу да сваки појединац престане са овим непохвалним учешћем у ремећењу реда „којега стварају широке масе. Не сме се дозволити да с) што је.саграђено тамни због аљкавости појединаца. а добија ако се на једној страни ствара а на другој то исто разар и не чува. _ | у

Дужност је сваког појединца да учествује у изградњи при што се ствара и да не дозволи да се потцењује залагање људи КУ јима је стало до лешшег и културнијег изгледа нашега Тр ј | том стварању, свака ма и најмања примедба од велике је У "То што се "ствара, ствара се за њега или за његову децу 4 гама он најбоље -зна како ће и њему и његовим будућим генерација бити добро. НЕ

у широку масовну појаву,

- тотће прав | рану · комуналних питања

На

ај онога Ништа се 6 _