20. октобар
МА,
;
СТРАНА 2..
у
м мол Ка , и Маша на 5 ла и 3. Шан
ТРАГТОМПЕ
+
Ре (о
+
ТРАГОВИ БОРБИ: ПРОХУЈАЛИХ (ПРЕКО ФОЧЕ
тигли смо у Фочу рано изјутра док се магла још није била подигла изнад Ћехотине и Дрине. Од Гвозденог моста јасно су се назирали бели и високи. минарети џамија и велики број малих кућа наслаганих на узаном. простору између двеју река. г : "Но тек иза дрвеног моста, пребаченог преко Ћехотине, одакле • управо и лочиње да се шири Фоча, човек може да запази да је велики број кућа потпуно срушен, запаљен или делом разорен. Те. “порушене и попаљене зграде, чије поцрнеле зидине још увек штрче | у небо и поред свакодневних акција фронтоваца на уређењу града, __- јер је много срушено, попаљено, и уништено — само су спољни 'знаци, тешки споменици једне страшне историје. А та историја је кратка. Почетак јој. је тек у априлским “данима 1941 године. |
„Укратко, догађаји који су се одиграли у Фочи, могу се нај, боље исказати речима једног грађанина који јегимао среће - да остане | жив: „Усташе су убијале“ Србе, четници. Муслимане, а Њемци и “Талијани Србе и Муслимане 5 ЗВАНЕ Но Сеја 00 Године 1941 талас усташких зверстава није мимоишао Фочу. Велики број Срба, . нарочито напредних, био је одведен из града и "никада се више није вратио. у хаћ | | Онда су дошли четници... !
. ! КПУ ЗУ
| На самом улазу у град, преко реке Дрине, чија. је боја слична "боји мора, био је подигнут велики гвоздени мост. Мост је служио „за. прелаз људи и.кола. — то је свакоме. јасно. Али четници су га употребили и за друге сврхе. Стотине и стотине муслиманског“ “живља било, је заклано на)Ваведење и бачено у воду. Становници Фоче причају да је после тог догађаја Дрина данима текла крвава.
: У јесен 1942 Немце и усташе су поново заменили четници. Низ плаву Дрину опет је: потекла црвена крв Муслимана. И тај „дан, Фочани нису заборавили.
+: Али, напаћени „народ Фоче имао је и своје радости које није Морао да крије. Партизани“су долазили, у град и 1941, и 1942, и 1943 године. То су била времена када се слободно дисало и сло-
виђа Е
__А живети вадУСсСеР ти | ај ЗОКМАЦСЕ
~
“у тлта спада међу најлепша -места
чаја, Јалта ће имати живе саображивописног Крима, 'на | коме . ћајне „везе с околином. Изградиће се стотине хиљада 'трулдбеника из ра. | електрична железница. Бродови —
зних крајева Совјетског Савеза сва же године проводе' свој" одмор. У “| "римским летовалиштима радним љу. ' дима пружене су све могућности да . се одморе како би се'вратили'на рад - "свежим јаки. Исто; тако, Крим врло | мното користи болесницима. „После Великог отаџбинског рата предузет је низ обимних и Тлански " организованих мера. за даље. унапре'Ђење 'кримских летовалишта, . Између | осталог, извршиће се реконструкција "чувене Јалте, тог _ „бисера Крима“, . ј 'Реконструкцији, је задатак да макси. 4 мално искористи“ природна ббгатства | удалте и њене. непосредне. околине ва | одмор и лечење трудбеника. | „Љие „__ У центру Јалте подићи ће се више · зграда 'за домове одмора, пансиови ум хотели. Целокупан облик града би. | "ће потпуно измењен. Изградиће се: “нов кеј, шездесет. метара. широк, На | зобали“ ће се појавити „нови булевари, "> ведоскоци, павиљови. И У Јен Новим површинама „зеленила и цвеоћа поклониће се. нарочито | велика у пажња. Према.;плану _ реконструкције Јалте, преко тридесет од сто град| сКе површине биће под зеленилом. У _ непосредној близини Јалте, код села | "Ушчељноје, ствара се нов парк „културе и одмора. Исто отакб,, насеље | које воси име великог руског књиу жевника „Антона Павловића Чехова (у том насељу налази се, кућица, у ко:' јој! је становао аутор ·„Галеба“) до• |бија „леп парк. знан Је 6 ; _. Планом реконструкције Јалте потЕ упуно“је решено и питање архитектон. ' "ског оформљења нових улица и | зграда. Свака кућа како у централстим, тако н у осталим улицама Јалте __|| "биће охружена зеленилом. У || Као велнко и веома, живо летова. | · дашто месно! од“ прворазредног зна-, Урана :
Утрамваји повезаће Јалту са суседним мањим летовалиштима. Јалтско _ пристаниште моћи ће да прими по извршењу реконструкције око 1,000.000 путника. годишње. Речна станица, коју су за време Великог отаџбинског рата порушили немачки фашисти, би, !|ће обновљена. ЈИзградиће се и нов аутопут.
Пројект предвиђа значајно проширење- метовалишне базе Јалте, тако да ће у њој једновремено проводити свој одмор или лечење десет хиљада трудбеника.
Приликом израде плана реконструк. ције Јалте водило се рачуна не са-
. мо о.ловећању броја посетилаца, већ
и
ТЕ ОФАНЗИВЕ |
· „Вражја дивизија“.
слава задао ну мрава 10
бодно говорило и када су Муслимани и. Срби заједно певали исте песме. Сваки грађанин Фоче с почосвм ће испричати'о данима када су ту били партизани, показујући при томе кућу у којој је био
Врховни штаб и друг Тита.
6 Уочи Пете офанзиве Фоча је нарочито много пострадала. Маја 1943 године у град су ушли Немци. Пре тога, 17 дана трајало је
бомбардовање... човек није смео да остане
та се после тога збивало, тешко је рећи. Ниједан да чека Немце. У граду се сместила
Тада је Фоча претстављала једну од отскочних даски за напад на Народно-ослободилачку војску, део периферије круга који
су сачињавали надаље Плевље, Бијело
Поље, Колашин, Никшић,
Гацко и Калиновик. Одатле су Немци узаном стазом која уз Ћехотину води ка селу Драгочави, удаљеном један сат Ж0да, почели
да стежу обруч са севера. -
,
Још: пре него што смо кренули ка Драгочави, људи које смо питали за пут, сумњиво су вртели главом, тврдећи да ћемо тешко
коњима проћи. сав: терен:
— Стазе су узане и пуне камења, говорили су. — Са таквим
коњима, питање је да ли ћете изаћи у планину.
|
Било је тешко поверовати тој тврдњи. Већ раније смо знали , да су истим путем ишле не само немачке трупе, него су избачени и' топови, па чак и лаки тенкови, на путу за Завајту и Челебић.
Кренули смо око подне. Пут је необично леп. Свуда около су брда и опет брда и густе борове шуме. У долини, готово вертикално испод нас шуми Ћехотина. Испред саме Драгочаве на малом брегу, званом Ђурђево Брдо, који док се човек не испне на њега, затвара ширину видика, Немци су били 1943 године поставили тешке топове. Одатле и са Пренског Поља, даноноћно су тукли Хумић и Бакић, чији се шумовити врхови назиру још из села. То је
(било после првог покушаја продора ка Челебићу, када су их, из
двадесеточасовног напорног марша јединице Прве пролетерске дивизије у силном налету збациле са планине и вратиле назад у Фочу. Сељаци који су тада имали прилике да све посматрају из својих скровишта. која су била по шумама, причају да су после тога Немци дуго на камионима терали своје погинуле војнике,, „уме-
трене као дрва“.
Од. села Драгочаве, Ћехотина је остала лево и пут води уз брзу планинску речицу Драгочаву на којој су поређане многе мале
Ро
сређен уво је
воденице. Ту су сада и обновљене и новоподигнуте_ пилане на чи-
ђ : у – ПОГЛЕД НА МЕСТА
пао
ем == ји (Соме пи кг"
Зе О 17
а Ати а у Је
јим дрвеним зиловима стоје џшароле: „Будимо новатори, тахмичн,
је рит“ ЈЕНИ уму ' 2 59
њем повећајмо продуктивност рада“ итд.
Г мину кроз густу шуму, Од Бакића пут води низ не Ини пе јаје с |
после једног малог брдашца изв цане леже селу Завајти.
Ту у Завајти и околини,
шумама и. пољанама, отпочеле су прве Дедијер, назирући почетак једне велике нове
свом дневнику:
неколико. дрвених кућа,
по брдима Хумића и Бакића, по
лаб засеока Подгај, који припада борбе о којима је Владимир“
офанзиве, писао у мена
Б мај. „У Фочу су дошли Немци. — „Вражја дивизија“,
Значајно“. .
15 мај... „Вражја дивизија“ све је активнија. Врше дубоке | продоре новим методама. Бирају јаруге, заобилазе наше положаје и упадају у дубину наше територије“. ·
20 мај... „Преко Таре чује се јака борба. · „Вражја дивизија“ кренула је од Фоче и избила на положаје испред Челебића“, · Набојна, Златни Бор, Воћево, Павлова Раван, Тровар Вије-
наш и низ других брда и брежуљака, кота и пољана у околици
Завајте, све су то места где су се водиле кратке или дуге · борбе
3 : шко је данас, после | са Немцима на почетку Пете офанзиве Те је д , е пет година, изазвати тачну слику свих тих догађаја. Сељаци који су преживели, најчешће су побркали борбе којих је овде билоир
Но свако ће рећи поуздано;
· — Туда, видиш, свуд унаоколо сила је Њемаца било. Авија. ција их је снабдијевала. Горе су грмеле од борбе. Нема ти, брате, 3 букве у шуми која није рањена... КАЛИ
Ту у Завајти, по брдима Хумића и Бакића, у мајским данима 1943 године био“ је почетак нових борби, које ће се касније
творити у. једну рата.
УПИСУЈЕ ЗАЈАМ |
.< · очетак уписа народног зајма радници, омладина: и – намештеници Београда дочекали су са огромним одуше~
вљењем, свесни да својим доприносом — уписом народног зајма — помажу изградњу своје
и о порасту сталног становништва о„вог славног кримског града. У вези с тим предвиђа се подизање — нових станбених зграда, као и проширење мреже целокупне комуналне привреде Јалте. У првом реду, знатно ће се проширити електрична централа, водовод итд.
Остварењу овог плана – приступиће се почетком идуће године. Али и сада у Јалти се врло успешно ради, у оквиру општег планског унапређивања и развоја севјетских градова и летовалишта, на решавању важних комуналних и здравствених задатака. Јалта из дана у дан постаје све депша и уређенија, све привлачнија за трудбенике, о чијем се одмору и лечењу неуморно стара Совјетска ДРржава. |
земље, помажу даљи напредак наше индустрије, културе и подизања животног стандарда · помажу изградњу _ социјализма. Упис зајма био је обележен великим такмичарским полетом наших радних људи, који су хтели да са што већим победама у раду дочекају Пети конгрес Комунистичке _ партије Југославије, Партије која их води из победе у победу непоколебљиво ка социјализму. Најновији догађаји и гласови о неправедним оптужбама које су упућене нашем Централном комитету, нашој Комунистичкој партији, а самим тим и свим нашим народима, утицали су знатно да се такмичење у уписивању зајма продужи и даље, јер и поред тога што је предвиђена сума, зајма Београду знатно пребачена још првих дана уписа, радни људи Београда продужавају и даље упис, тако да је само на дан 6 и 7 јула уписано даљих 5,321.750 динара.
„ Закључно са 7 јулом у Београду је укупно уписано народног зајма 239,737.850 динара, чиме је предвиђена сума осетно премашена. · По висини уписа најбоље ре-
зултате до тог времена је забележио Трећи рејон у коме је уписано 72,357.000. динара, а за њим. долази Први. рејон са 50,903.750 динара уписаног зајма. У Другом рејону је закључно са 7 јулом уписано 33,685.000 динара, у Земуну 19,492.000; у Седмом рејону 20,583.850 динара; у Четвртом 18,127.250; у Петом 15,506.250 динара и у Шестом рејону 9,082.750 динара. |
Први дани уписа показали су, високу свест радног народа Бео- » града, који је и по цену великих одрицања настојао да уписана“
сума буде што већа, а послед-
њих дана радни колективи по предузећима и чланови Фронта по' београдским рејонима, повећавајући своје обавезе, и даље настављају упис зајма, свесни
његовог огромног значаја, пуни љубави према домовини, са жељом да још једном докажу своју оданост Партији и маршалу Титу. . _ По многим предузећима и установама радници и намештеници самоиницијативно уписују поново нове суме.
Висока свест радних људи Бе ограда најбоље се манифестовала у извршавању ове! најновије обавезе према отаџбини, Партији и њеном Централном комитету, при упису народног зајма. Сам ток уписа најбоље потврђује ову чињеницу.
Још прва два дана у Београду је уписано 210,587.350 динара народног зајма. Од тога, су радници уписали 40,662.250 динара, службеници 94,113.950, занатлије 7,329.000, омладинци и омладинке 30,997.250 „динара, земљорадници 634.250 динара,и остали грађани 36,849.750 динара.
Првоборци у испуњавању. плана, ударници, новатори и рационализатори су још једном потврдили своју високу свест, уписујући износе веће од сума које су уписали остали грађани. Они су и овом приликом служили као пример осталим радним људима Београда.
Наши књижевници и културни радници такође су великим износима уписаног зајма потврдили оданост народу, потврдили да су интелигенција ' достојна свога народа и да су у првим редовима борбе за испуњавање планова, борбе која ће нас довести до „пуне победе социјализма у нашој земљи. |
Омладинци су још првог дана уписа, у раним јутарњим часовима, са песмом и транспарентима долазили на уписна. места, исто онако као што долазе на радилишта, јер је и упис зајма за њих значио испуњавање једне нове обавезе, не мање важне од учешћа у изградњи земље.
Радници и намештеници,. заједно са свим осталим чланови-
од најславнијих Ту је био почетак Пете непријатељске
епопеја Народно-ослободилачког |
офанзиве. Душан СЛАВКОВИЋ
РААНИ НАРОД БЕОГРАДА
ма Народног фронта Београда, такође. су уписивали максималне суме које им је дозвољавало њихово материјално стање, а досе-, љеници из прекоморских земаља, данас упослени на остварењу задатака Нетогодишњег плана у својој сопственој земљи, често су давали све своје уштеђевине, као. свој допринос упису народног' зајма. Повратник из Канаде Миша Станојев, који је данас запослен у Главној дирекцији. за месо, воће и поврће, положио је у готовом новцу 250.000 ди= нара, изјавивши да је чврсто уверен у исправност. циљева којима ће народни зајам служити у нашој народној држави. У основним организацијама На родног фронта такође се: развило живо такмичење у упису зајма. Чланови свих основних органи“ зација Народног фронта радили. су на томе да ни један припадник Фронта не остане без обвезнице народног зајма. Тако су у Ше стом рејону чланови Седме 0 сновне – организације – Народног фронта стопроцентно· уписали за. јам., .' "ву Неправедне оптужбе које, су. ових дана упућене нашем наро“
"ду, његовој борби и ЧЦентралном _
комитету његове, народне Пар: тије побудиле су још веће так; мичење у уписивању зајма и мног ге накнадно извршене уписе, који су дошли на захтев самих радни ка и намештеника и чланова На: родног фронта Београда. Ла Уписом народног зајма грађа ни Београда доказали су своје“ морално и подитичко јединство. и своју чврсту одлучност да под. руководством _ Партије, _ њеног. Централног комитета и марша. ла Тита, испуне и премаше све“ задатке који се пред њих постављају, задатке којима је крај“ | њи циљ остварење и“ учвршћење. социјализма у нашој земљи: |
~
аније,
= .