20. октобар

о 3 Вит

заслањају на снидикалне или фрон ке' организације, Одмах по свом оу нова спортска друштва досу задатак да сакупе што више м да нх помоћу добрих тренеполину, Сем тога, задатак ових тана није се ограничавао — само утбал, већ и из већи број других зкиија за оне граце спорта које још Могу ла се развијају сасвим самоо. Међутим, већ сада на почетку запажају се код повооснованих теких | друштава извесни пропукоја би у интересу јапег развоја пруштава требало што лре 0о1пити. | "Прва грешка у коју су упала готоО спа мопоосћована лруштва је пот"пењиваље спих осталих спортских а Ја сем футбалске, Због тога се

сло побија утисак да се ту ради (јутбалским, а не о спортским друје џа пример, друштво боје је го сада добило (рутоллсину утакмица, пије

посковало ни јелну другу секимју, Нас Прот томе, има друштава која -0нивају, н поред великих тешкоћа,

_" боксерске секције, — као

зет он Јединство.

_За овако уски рад, наиме за форо трање само футбала, новооснована уштва се | превдају недостатком _ стручњака и тренера, реквизита, теорена н финансиских средстава, То су | унстину главни проблеми с којима се __боре нова спортска друштва Београ– а. ' у “ Највећи проолем је, свакако, недоста ак стручњака. и тренера. Тако ниједно испао друштво није могло да оснује КИАју кошарке због недостатка ин_ Фтруктора. Исти је случај и са лаком "атлетиком, боксом итл, Једини начин ла се ово питање реши је одржавате разних курсева на које би сама =удруштва слала своје људе.

У поглелу реквизита и терена ста-

Чукарички,

ме није ни мало боље. Само — мали тој нових друштава има гле да трсинра и то углавтом на неправил-

_ ним и лошим игралиштима. Друштва која се ослањају на фронтовске орга__ незације, кло Чукарички, Возкдовачкни, Сељак, Лушановаџ, Слога, Ново Село ита. требало би да предузму хитније МЕ: па оспособљавању терена уз по-

| мо“ --тлова Народног фронта, Само ва 3 јачин моћи ће да се реши о____вај проблем, који већ неколико гоч 'дипа остаје у Београлу нерешен, Исто тако, треба појачати напоре ин

у Фискултурној зад зрузи која израђу“је спортске реквизите, Футбалске цни_пеле, израђене у опој задрузи, већ

после неколико употреба рашире се и!

у њима се врло тешко игра.

Сада, на почетку рада штава „треба попово подвући идеолошко-васпитин рад, од кога, у крај "њој линији. зависи успех друштва, Овом ормгању друштва још не покла. “ њају дозољну пажњу, Референти – за | пропаганду, уместо да буду руково_ ДИоЦИ идеолошког _ уздизања чланова друштва, претворили су се у плакате_ре. Зато се ни догодило да се играчи Чукаричког, месец дана после осни_вања друштва, потуку са играчима Трафичара н да у тој тучи учествује " секретар њиховог лруштва. Сем тоа, на скупштини Вождовачког гово. _рили су н нски _ људи — присталице „спорта ради спорта“, нако. је ово __ мазадно тумачење спорта код нас о_ давно скинуто с дневног реда, Тако 75 ње секретар Градитеља рекао — својим ____нграчимаз пре утакмице с „Гранапом“ ___да „морају по сваку цену да победе“, ~ _а није им указаб како треба да се по

__нашају за време нгре, Они су на тој __утакмири напали н судију, Мотор из ___Раковице, иако је заказао утакмицу __ са Вождовачким, отпутовао је у у___ нутрашњост и оставио и публику и "Противника да чекају. Сви ови пропусти говоре да треба појачати управе нових друштава и у типтересу бржег напретка опих лруштава решавати проблеме онако како "то диктирају принципи нашег ' новог виа покрета;

на Ру

Поглед

елни:'тао и алминистрација

Џа | 2

це

ортских дроштова

време у Београду је "основано 18 нових спортских ___ друштава, која се у свом ра-_

нових дру- |

Слатину |,

Ректора Драг.

· Резервоари за воду испред „Балкана“

спред хотела „Балкан“ налази се неколико рупа 0окружених гвозденим оквиром, које су предвиђене за сађење дрвећа. Снаке „вечери када се улице перу, у тим рупама се, скупља вода Редовно се дешава де увече, када су тротоари пуми све-

та, понбко_ нагази ногом у блато

—па испрска и себе и пролазнике. Те рупе стоје тако већ више од

тодину дана и безброј пролазника је за то време у њих угазило. Тре бало би већ једном да се искористе за оно чему су намењене, или да се попуне асфалтом; Михаило ЈЕВТИЋ, Ситничка број Зза

( ' ж ' пелтича ме сен“: вадесет деветог септембра

у: пратио сам, са још троји-

цом другова, на станицу друга-инвалида који је путовао У бању на лечење. Да би му обезбедили место, које му по праву припада, зауставили смо, на станици, једног кондуктера воза којим је требало да путује. Био је то воз за Ниш у 1.455 часова. Замолили смо га да нам каже у ком вагону има резервисано инвалидско место, али нас он није хтео ни саслушати већ је продужио даље. Мало нас је увредио овај гест па пожурисмо за њим. Стигосмо га и упитасмо псново. Тада нам он, набусито, одговори:

— Оставите ме на миру. Ништа ме се не тиче.

Овакав поступак одговорног државног службеника за осуду је. Потражили /смо одмах да нам каже своје име да би видели како се зове тако „савестан“ службеник. Одбио је да нам каже. На то смо потражили возовођу који је, такође, одбио да нам да име службеника и рекао, мислећи вероватно, да је духовит:

— шта ја знам ко сте и шта сте ви. На крају, имена наших слу-

хжсбеника су државна тајна.

Тек на интервенцију органа народне милиције возовођа је дао име упримерног“ кондуктера. 30ве се Видоје. Николић. Кондуктер је железничке станице Цариброд, а радио је у том возу у вагону 34.252 ЈДЖ.

Мислим да у нашем новом животу нема места за овакве односе одговорних државних службеника према грађанима.

- Александар РАДОЈКОВИЋ Старине Новака 14

'"Н

јетре и жучи,.

дишње.

ања купалишта,

Класних хотела,

Докавована 1/ЛМ,

Дека |

ема ниједног места у нашој држави у коме се не може добити позната рогашка кисела вода. То пријатно пиће потиче из наше најпознатије бање н лечилишта, дана Кпрловим Варима, тине, Ово најмодерније уређено лечилиште у Словенији смештено је међу шумовитим брдашцима н сунчаним виноградима, па је стога и као климатско место врло пријатно,“

Три лековита извора: рија. омогућују лечење разних болести, желуца, „спречавају стварање камена у бубрезима, сузбијају грозницу од: маларије,и лече низ других обољења. бање врло велика, а потражња њене минералне воде прелази преко: два и по милуона, боца го-

У. Рогашкој Слатини лечење болести желуца = црева, затим модерна хидротерапија и масажа, као | грентгенотерапија, врше се у једном већем и два која располажу са укупно, око енинћст кабина, По свом уређењу и добрим са-_ обраћајним везама Рогашка Слатина привлачи сваке године велики број оних „који тамо“ налазе. оздрављења и добар одмор. КЕ

У •Рогашкој Слатили постоји неколико прво-

као и синдикално одмаралиште,

просветних радника. У. околиџи бање дивне су "шетње до- Осекова Брега, Јањине и Доначке Го- |

ре, За љубитеље спорта у 'Рогашкој Слатини има“

низ разних Ми као и пливачки. базен. | “је

Одгозорни уредник Славко У ННОВАУ а "рач. 1- УРОВМА.

еколико службеника Мини-)

старства просвете врше раз

мену набављачких. карата у Седмом рејону. Као курир. Одељења за народно просвећивање од нео сам потребне податке 20 овог мефеца и предао их рејону. Речено ми је да за карте дођем 29 септембра, па сам тако и учинио. Отишао сам надлежном чиновнику, он је погледао потврду за издавање карата коју сам му предао, бацио је на сто и рекао ми, прилично грубо, не покушавајући кар те ни да тражи;

— Није готово. Дођи сутра. ·

Замолио сам чиновника да карте потражи, и објаснио му да нам. је канцеларија врло далеко па не моту, због осталог посла, сваки час да свраћам у рејон. Он није хтео са мном више ни да Базе. вара.

Потражио сам телефон у И ној соби. Хтео сам да тражим помоћ од својих претпостављених.

15 мбећи сутра - 2.

Мој телефонски разговор чуо је "шеф из чије сам канцеларије говорио, отишао до чиновника и наредио му. да ми изда карте. 'он је тај посао и обавио за пет минута место да ме пошље да се сутра поново вратим. По критици публи-

ке која је чекала на Јред видео сам да мој случај није усамљен: Било би потребно да се обрати већа пажња на овакве очигледне примере бирократије данас, када радни људи немају реална за губљење, , Га

м. ЧАПРИЋ,

курир Министарства просвете НР Србије

ја ме 7. |

„Тежак проблем“

рвог октобра пролазио сам,

случајно, преко пијаце Зе-

лени венац и на њој приметио два упадљиво дугачка реда. Заинтересовао сам се за какве намирнице чекају ти редови. Један је стајао испред месарске радње у којој су се издавале изнутрице. У исто време, ништа мање него дванаест месарница, лепо уређених, са плочицама, стајале су на Зеленом венцу празне м затворене. Други ред чекао је на рибу, која се исто тако издавала само на том једном месту. На једној, празној, продавници за „рибу, разбијено је свега једно стакло које би се могло лако наместити.

Мислим да би и риба и шкембићи могли да се разделе на неке од ових дванаест, празних, месарских радњи да радни људи не чекају по неколико сати у реду им негодују када то није потребно. Органи Одељења трговине и сна-

бдевања мотли би о томе да размисле и да увиде да је проблем боље расподеле намирница на локале, којима се располаже, лако решити без Брлиће памети и стручности. %

Живко БАТРИЧЕВИЋ,

Коларчева број з

__ Све због. у „Ненадлежности

увек препуној „двојкн“ седе-

ло је неколико мајки са но-

ворођеном децом и тужило се гласно како.су морале носити новорођенчад на пелцовање чак у Земун, јер су она случајно тамо рођена. У Београду су им казали да за тај по. сао нису надлежни. Зар се деца морају пелцовати баш у месту где су рођенар Зар се не може избећи њихово малтретирање у гужви препуних трамваја» Нов,

ТЕХНИКА НАРОДУ |

аши народи су развили веЦ лику активност на вла-

ститом упознавању у овлађивању техником на ликвидацији техничке — заосталости и на подизању техничке културе руковођени великим делом изградње социјализма. Сама та чињеница показује шта је условило рађање и рад организације „Народна техника". Кроз своје задатке ова организација ослања се на широке народне масе, којима помаже ла овладају техником. Сва њена делатност везана је за жеље и потребе наших народа.

Народна техника окупља све оне људе који желе да овладају техником, да стекну стручно знање из њених разних грана, а посебно из ваздухопловства, аутом обилизма и мотоциклизма, бродарства радио - технике и фото - технике. Ова организација има задатак да да свој до-

ТИМА

достојног паниз чувене Рогашке Сла-

Темпел, Донат и Сти-

Стога је популарност. ове.

Заиста треба наћи

неко решење

а дан 3 октобра путовао сам | У послом из Београда за пан чево, возом који полази У т,10 часова изјутра. На | станишту Београд — Дунав дошао сам пола сата пре поласка воза, рачунајући да чо време, као и обично, (јер често путујем овим возом) искористим да купим карту. МЕ време је све више одмицало, пошто је радио света један шал-

тер од два, колико их има, нису постојали акви изгледи да ћу моћи да пим карту пре поласка

воза, ни ја ни многи путници који су дошли после мене. Зато сам потражио шефа станице и замо'лио га да отвори и онај други шалтер, или да нам омогући да зуђемо у воз и да тамо купимо карту, не плаћајући притом ка-

зну од тридесет динара. Исто то

замолили су га још неки путници па и сам возовођа, али је шеф ста нице одбио“све ове молбе, говорећи да он то не може да учини. Због чега, то није хтео да нам каже. Тако је бар тридесет путника ушло у воз без карте им платило казну, иако до њих није било никакве: кривице.

Овакви случајеви често се догађају на станици Београд — Дунав, и сматрам да се са мало мање биРрократије, а више. предусретљивости према путницима, могу лако отклонити, С. АНАСТАСИЈЕВИЋ

зе

Добра намера, али рђава прумена

. сло је да се МОНО сетио да постави сандучиће за бацање употребљених трамвајских он

тролејбуских. карата, али је забора, вио одредити оне који треба да се старају да те сандучиће испразне када се напуне, У то сам се уверио када сам сишао са тролејбуса код Кале мегдана и употребљену карту хтео да бацим у сандуче за отпатке, монтирано у близини на једној бандери. Сандуче је било пуно, а испод њега ле. жала је још гомила карата и разле хартије по тротоару. Н. 5

Израда кајака. .1

принос испуњењу нашег НПетогодишњег плана,—- ликвидацији техничке заосталости ш јачању одбранбене моћи ·_ наше земље. Кроз извршење дбвих _ задатака она треба да васпитава своје чланство на традицијама Наролно + ослободилачке борбе, у лу: ху 'безграничне · љубавњ · према домовини и нашој Армији,

"Пре рата“ У Београду су постојали разни“ аеро - (клубови, мото -- клубови и други који су служили интересима ·буржсазије и врло малом броју радних људи. Одмах после свршетка рата још 1945 године створени су први ваздухопловни и радно аматерски кружоци, „из“ којих је никао велики број руковолећег кадра за наше организације. То су били махом млади људи, који

·су хтели да створе могућност

за техничко уздизање омладине, Из тих укружока поникла су и прва три друштва у 1947 годнни, а почетком 1948 године формирана су још тра друштва. Тако је организација · Народне технике у “Београду. ушла у 1948 годину, са прилично разва! 'еним, радом по свим гранама. које обухвата. . "Још - 1946 године београдска организација Народне, технике дала је нашој Армији десетине "пилота. радно. техни-

па ни-инднади

рнНИЦЕ тел редакције 20-448 и 21-957; администрације 22-210. Штампарија И тампарско. излавачкег фах 759

Пош.

чара, падобранаца нв других. У 1947 години већ, се почело да ради по, плану, Тако је 1947 године било већ обучених 100 возача - аматера ,60 „падобрапаца, 75 радио - амгтера, 20 -фото - аматера, 30 пилота - јелриличара. Уз помоћ народне вла. сти и Југословенске армије набављена су материјална · средства, а-данас већ постоје и пр„ве радионице при Крајем 1947 године београдска оргализација је имала шест дру штава са преко 40 кружока у којима је било око 2,600 чланова, Одржан је низ успелих приредби из области аутомобилизма, ваздухопловства и слортског броларства. Наролла техника помогла је градитељима Ба Пиољирској прузи и на омпадинској фабрици у Железнику при организовању течајева из вазљу

хопловства, рално - технике _а других... | Али порел видних резултата

Које је оргаџизација. . Народне технике у Београду имала, било! ја и пропуста. Један од на:воћих пропуста је што се главно тежиште башило на рал)по сред "ЊЕМ школама. Руководство Народне технике у Београлу увидело је два; пропуст и убзнило ја велики бро' људи из органи зације за рад по предузећима !

пе

—

"вији,

друштвима, “

"тако

поелузећа Наро пНОг

„Црвено звезда“ ос:ојило_ СКИПНО првенство ФАРЈ

осле девет дана тешке борбе ПЛ у Опатији је завршено так. мичење „32 овогодишње екилво првенство Југославије у шаху. Главни конкуренти су били прошлог)дишњи првак „Партизан“ и „Црвена звезда“, а на крају такмичења их је угрозио љубљански „Крим“, који азмало да није освојио прво место. Такмичило се укупно десет екипа најјачих шаховских друштава Југославије. | Исход првенства је следећи; „Црвена звезда“ (Београд) 48 и по бодова, „Крим“ (Љубљана) 48, „Партизан“ (ЦДЈА) 46 и по „Младост“ (За греб) 42, „Слога“ (Нови Сад) 4), „Динамо“ (Загреб) 35:7и по, „Металац“ (Београд) 29 ми о, „Динамо“ (Панчево) 23, „Сарајево“ (Сарајево) 21 и по, „Вардар“ (Скопље) 20 и по;

Занимљиво је да се сасвим _ друга слика добије ако се резултат не би рачунао по бод систему, већ по ДО. бијеним мечевима. Узме ли се добијени-меч као јединица, тада је пласман следећи: „Партизан“ 7 н по, „Црвена звезда“ ми „Крим“ по 7, „Младост“ 5 им по, „Слога“ и „Динамо“ (Загреб) по 5, „Металац“ 3 и по, „Двнамо“ (Панчево) 2,

рајево“ 1. Укупно је саака екипа нмала да мгра девет мечева. „Партизан“ је по добијеним мечевима — на првом месту, јер је седњм утакмица добио, а свега по једну ремизирао (са „Кримом“) и изгубио (са „Црвеном звездом“). „Црвена звезда“ је седла утакмица добида ш две изгубила (против „Крима“ н „Младости“). „Крим“ је. шест утакмица добио, две ремизирао (са „Металцем“ н — „Партизаном“) и једну изгубио (са патредеч ким „Дизамом“),

Екипно првенство коршсво је послу. жило да се види моментана форма наших Истакнутих мајстора. На првим таблама с лепим успехом су се такмичили Видмар млађи, Рабар, Костић, Тат, С.. Вуковић и Милић, Македон-

„мајстор Бидев није овога. пута

упно у пуном тренингу. С лепим успехом играо је на првој табли првокатегорник Караклајић, Подбацили су, међутим, мајстор Филипчић и мај сторски кандидат Козомара, који су се очевидно нашли у сувише јакој конкуренцији.

-У Београду ће се олржати ускоро · дан „Народне технике“

Крајем 1947 године постојао је приличан број Кружна по предузећима. Године 1948. пришло се формирању клубова технике који су основна јединица Народне технике. Овом 'новом формом рада организација је за непуна четири месеца удвостручила број чланова, У Београду сада постоји и ради 30 клубова технике са око 3:000 чланова. Клубови технике су развили рад по свим гранама, Тако је клуб технике у предузећу „Иван Милутиновић". који је први формиран у Југослаизрадио за непуна месеца, у загедници са клубом технике предузећа „Икарус“. 80 кајака ни приредио кајак кроз Земун н Смедерево, у. коме

је учествовало 160 кајакаша. Клуб технике у. Инлустрија мо тора" у Раковици формирао је пре извесног времена конструкторски кружок, у коме се налазе поред инжењера, рационализатори и најбољи радница. Они су добили од клуба технихе з2датак да израде мали путнички

аутомобил од домаћег материјала. Мотор за аутомобил · већ је склопљен и сада се ради каросерија. Клубови технике Умногоме помажу управе пиредузећа, нарочито: што се тиче материјалних средстава. _ Посебну пажњу посветила је Народна“ технака у Београлу ралу са Нашим пионирима. У Београду већ раде две станице младих техвичара, Само у, 1947 години 200 пиовара' су се бавили вазлухо“ пловним моделарством.

Наша Партија и народна власт будно прате развој организације ни помажу. је. Пред“ организапишу технике поставља се залатак да оспособи што више струч њака за привреду а Армију, Да би могла да изврши све запатке потребно је да упесе више планског рада у своју организацију, да ниједна организаци;а не буде без свога плана рада. И. данас се још погтавља ТО. блем масовности. Та: проблем се мора решити уз помоћ оста-

Ан масовних оргазизација Народног фронта, синдиката п омладинских организација, Више пажње треба ла посвета чувању друштвене _ имовине. — нарочито облеката за обучавање кадрова

(и правилном искоришћавању већ

постојећих радионица.

| ,

м. С.

онта Срби је.

„Вардар“ 1 н по, „Сан

два.