20. октобар

_ ПОШТАРИНА ПЛА ЋЕНА У ГОТОВУ

БЕ

5 | ~ ОГРАД, 22 ОКТОБАР 1948 ~“

ОГРОМНЕ ПОВОРКЕ ДОБРОВОЉНИХ РАДНИКА ГРАДА ЗАГРЕБА СЛИВАЛЕ СУ СЕ СВАКОДНЕВНО НА ГРАДИЛИШТЕ

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Мао И 2 те 6 2 да У |Е па ТРТЕЕИ рт Ере ТЕТ Ре ТЕТЕУ

с РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 117, ТЕЛ. 20-443 Ж

Састанак Градског актива Народне омладине Београда

Задаци омладине

пред а рУГИ конгрес КП Сроије

мера

га Л : | а последњем састанку ' Градског актива Народ_ ве омладине Београда,

који је одржат у среду увече, расправљато је о припремама и задацима омладине Београда пред Конгрес уједињења сКОја и НО ЈугославијеЧетврти конгрес Савеза ко. . муннстичке омладине Југославије има огроман значај у раз. _ витку омладинског покрета У _ нашој земљи. Он је приказао дугогодишњи рал СКОЈ-а под руковолством "наше Партије, сумирао резултате тота рада,

_ пред младе комунисте даље _ задатке у борби за јединство омлалине. Е Четврти конгрес СКОЈ.а _ држан је у време када је пред _ СКОЈ и. НО Југославије Пар"тија поставила задатак конац. ког стварања јединства омла_ дине, када је поставила зада_так уједињења СКОЈљамп На· родне омладине мн стварање нове јелинствене

_ организапије у нашој земљи, "Говорећи о задацима омладине Београда, референт Воја · Вуцелић је 'у првом реду иста· као, да би се питање уједиње_ ња СКОЈ-а н НО правилно схватило и објаснило скојевци. ма и омладинцима, треба их

х стално и систематски упознава б

тиса историјом нашег СКОЈ-а,

_ саславним путем којим је СКОЈ · под руководством наше Парти.. је прошао борећи се за ства-

_рање јединства омладине. У

томе нарочито треба користи. |

ти материјал са _ Конгреса СКОЈ-а који претставља 60 гат материјал 3а васпитање ) наше омладине. С друге стране, потребно је упознати СКОЈ и НО са карактером нашенозе _ јединствене организације, При_премајући се за Конгрес ује_ дињења пред Народну омладину поставља се задатак да И даље објашњава скојевцима и народним | омладивпима пита _ње уједињења СКОЈ-а Не Родне омладине. / _ Друго важно питање је пол

треба даљег развијања, такми. ||

"Ччења читаве организације. "На. _Родне омладине, које би имало обележје. припрема омладине Ђеограда за Конгрес уједињења. ИМ овога пута, Као и увек 10 сада, омладина Београда прославиће значајан историски _ моменат У развитку омладинског покрета појачаним радом ва свим секторима, постизава-

омладинске

„њем јот „већих. „резултата“ под“ _ свећеним Конгресу уједињења.

Посебно треба истаћи значај м карактер такмичења. Чињеница да ово такмичење, које. треба даље развијати и обога. тити му садржину, посвећује мо Конгресу уједињења, зах. тева само по себи сву озбиљност. Роворећи о том' такмиче. њу референт је рекао да данас Народна омлалина мора поћи од тога какве задатке СКОЈ и НО има да решавају до свог заједничког Конгреса:

1. До Конгреса ·ујелињења треба стално и систематски ушознавати нашу омладину са

НИ омладинскија икре та, · дињења СКОЈла и НО у једин_ ствену омладинску организациЈУ У духу одлука Петог КОН. греса КПЈ и Четвртог конгреса. СКОЈ-а.

2. Кров такмичење им непо. средно спровођење задатака упорно радити на учвршћењу, организационом сређењу и нро штрењу НО новим чланозима.

3. Кроз такмичење појачати радни елан наше омладине у испуњењу кољективних обавеза и птропаводних планова до

_ Говорећи о убпесима у Ура

нашњавати питања ује- видим такмичењима, нарочито

у такмичењу пред Пети кон. грес КПЈ, Воја Вуцелић је истакао питање такмичења у предузећима но производним бригадама. У погледу ствара. ња производних брнгада било је доста пропуста м слабости, али то не значи да треба прекинути са њиховим радом. На. против, производне бригаде |

| морају да постану производне

на другој страни)

јединице — јединице кроз које ће се омладита борити за већу;

ту сен (Фр

АУТОЛУТА

очи Дана ослобођења Београда чланови На родног фронта Загреба прославили су још једну ве лику радну победу. Они су се на почетку године обавезали ла своју деоницу Ауто-пута ваврше до исторвског датума 20 октобра — Дана ослобођења Београ да. Радећи неуморно, отклањајући удруженим енагама све тешкоће иступили су дату обавезу пре рока, и своју деонипу од десет и по километара пустили у промет већ 17 октобра, Ова велика побела, која је сизвојевана У част четворогодишњице _ ослобо ђења Београда, доказ је више колико сви наши народи чувају једну од најдивнијих _ тековина Народноослободилачке борбе, братство и јединство. Ова победа је тим већа, што је услед поплаве Саве уништено – 40.000 кубних метара насипа и тиме. из губљено 45 радних дапа, Обавеза о изградњи _ деонице од десет м по километара узета Ји на четвртој конференцији На.

2“

КОЈЕ СУ СЛУЖБЕ ТРГОВИНЕ И СНАБДЕВАЊА ПРЕШЛЕ НА РЕЈОНСКЕ НАРОДНЕ. ОДБОРЕ _

Фјонски народни од-

борњ, као што је по-

знато, треба,“ током развоја Београда, да постану. стварта административна и тривредна руководства. своје територије. Сваки рејони · чиштиће посебну административну и привредну целину, „што ће омогућити лакше м пвотпуније задовољавање _ тотреба. становника који у њему живе. Постићи ће се још тешњи контакт између народних вла. сти ин грађана, а њихови Управни органи стећи ће већу. оперативност и ефикасност у своме раду.

Међу првима од многобројних мера за привредно осамо-

стаљење рејона, које ће се спровести, ује преношење пои. јединих служби трговине снабдевања, које су до пе биле централизоване три Одељењу (трговине и снабдева-

ња ИОНО-а под руководство рејонских отсека за трговину и снабдевање. сеци тргови не и снабдевања _ рејонских народних одбора преузели су, пре евега, целокупно снабде"вање Београда колонијалном "робом. До сада је тај. посао, вршио само »Гранан« — прво. привредно предузеће које је. основано У Београду | после

ћ ослобођења. Како <у потребе

Београда | непрестано расле, и

" трговачка, "мрежа се ширила "растао је и број

. продазница = 3 које. је. снабдевао па и. његово. "пословање _ по“ стајало, Због оне обима.

· Отсека за; прГовИна. „сзабде-

»Гранапе, . · тим; предузећима "пружиће. се“

· мо: да резвим МИН - хлеба ои“ »Грамаск« . вршити

задатака, све тломазније, пом- тиву м инвентивност_ у прона- само производњу им

пликованте м теже. Збот та. га је и дошло ло љиквтдапије овот предузећа и до преноше ња његове службе на осам мањих, (оперативнијих тредузећа која су под директним руковођењем родних одбора на чијој територији _ налазе. Кродони-

јална рејонска предузећа снаб.

девају се рационираним артиклима стабдевање, при Одељењу трговине ин снаблевања“ ИОНО-а,

док су за снабдевање нера-'

ционираном _ робом _ упућена

потпуно на слободно _ тржиште. Стога се пред отсеке тр-_ а. | рејон“ | ских народних одбрра, и ре-. јопска колонијална предузећа

говине и снабдевања,

поставља као најважнији 3задатак да позећају и побољша ју набавку нерациониране ро-

бе, не дозвољавајући да иМ,.

· органиванионих

због разних буду

проблема, _ продавнице

рејонских _ насе од стране управа за.

недовољно снабдевене и да 0.

скудевају У оним _ артиклима

чију набавку не ометају 06- 5

јективне тешкоће, "Самосталност рејонских пре

_ дузећа за снабдевање коло: | нијалном робом. довешће, без

сумње, до њиховог међусобтог такмичења. Спаблезеност

: продавница колонијалном Рро-

бом зависиће, у највећој мери, од умештости и залагања

а и рејовс

- "Људима оји

| вих трговачких

лажењу локалних извора за снабдевање нерационираном робом, Они треба. да мобили-. шу, пре свега, занатске задру. ге на територији сзога рејона, да промзводе ону робу ко-. ја је грађанима, најпотребни= ја: На тај начин, ностигло би се најтешње повезивање локалног занатства и трговине и створили „услови „за . туно коришћење _ локалних извора. робе.

Предузећа за промет коле-, нијалном робом треба, да 6бу-. дно прате потребе грађана пи да сигналишту, на време, својим отсецима _ трговине снабдевања чим се укаже по-. треба за набазком неког артикла у већој количини, _Рејонски отсеци за трговину и. снабдевање моћи ће Да спро- | веду добру евилентију својих продавница и њихове снабдевености и да ком је. правцу најпотребтије спровести даље ширење тргозачке мреже. Рејонски народни одбори имају много могућ ности „то за: проналажење _ нокадрова на својој територији у чему их могу, као и у другим пословима, _ помоћи ортанизације

· Народног фронта.“

промет. Колони лном _ро- · Сада ће раде у за млинску индустрију, Град:

: млека да; поред набавке 'ових арти-

по РЕКЕ народни одбори · су елти од Одељења. тргови-

., и снабдевања и продају и хлеба коју су до са»Грамлеке ји:

кажа, 'вртими

Градско“ предузеће за хлеб.

Градско _ предузеће "ска предузеће за. "производњу

#

татно утврде у

набавку хлеба и млека, док ће њихова продаја мрећи У потпуности на ређоне. ' Поред продаје у носебним _ рејонским — продав-' ницама хлеб ће се.продавати и у млекарама. Тако ће рад: ни људи моћи у исто. време. да се снабдеју и млеком ихлебом. У колонијалним продавницама, где за то постоји по-' треба: и! могућност, поред ко-“ лонијадте робе продаваће се" и!'воће и поврће. То ће ублажити . натост продавница прехранбеном робом. Ускоро ће на ре-.

„јонске народне одборе трећи. Ти продаја нирнбершке робе п.

парфимерије, | а У даљој перспективи је формтрање „носе: бних рејонских предузећа за воће и поврће, За организа-, цију нових предузећа за воће и, поврће исоористиће се зимски месеци да не би поновна реорганизација | снабдевачке мреже ометала довоз воћа и "поврћа за време њихове се. зоне. 4

Сви људи запослени у отсецима за трговину и снабде-, вање, рејонских народних од"бора, који су се доскора. ба. вили само деобом снабдевачких карата, имају пред собом.

врло тежак и одговоран. за- |

датак да, без праксе и иску_ ства, преузму нове . послове, тако да. се. снаблев ње радних људи, ни најмање. не сма: њи, зећ да први резултати децентрадизованог "рада, по"кажу | успех. То се може поУстићи само максималним | 34" лагањем и МОРА одговор.

чланови · Фронта Загреба ·

јот недовољну, разпра- ;

РАДНЕ ПОБЕДЕ ЗАГРЕБА“

У част четворогодишњице

'

ролног фронта Загреба. Она је постављена на темељу некустава и резултата #3 радова у току 1947 године.

Да би испунили овај грандиозни задатак, чланови Народног

фронта Загреба морали су у лочетку да савлађују многе тешкоће. има није било тешко

да пешаче до радилишта. по трта километра па « више, Да би се транспорт фроптовапа олакшао, а тиме и убрзали радови, колек тив раднонице државних желееница узео је обавезу да изгра ди дуж трасе Ауто-пута пругу нормалног колосека у дужини од осам ин по километара. Обаве за је испуњена и први воз са "фроптовцима кренуо је 1 маја на радилишта. Пруга је много доприпела искорпшћавању _ радног времена, бржем и успешитјем извршавању узете – обавезе.

Ауто-пут није био само објекат за изградњу. Он је ке масе грађана – Загр стављао школу у којој су се они учиљт да савлађују тешкоће н решавају најразличитије проблеме. На Ауто-путу су се чланове Фронта изграђивали у свесне градитеље сопијализма, тамо су научили да воде борбу против непријатеља н изла:ника који желе и покушавају ла смање елан радних маса, да коче снажан „полет у раду.

Народни фронт је, кроз изврЊаавање задатка взградње Аутопута проналазио нове форме ра„да са масама, окупљао ва тим добровољним радним _ акџијама десетине хиљада трудбоника За греба.

Да би ефекат рала био што бољи, нара дилишту се од почетка рада развијало живо так- | мичење. Такмичио се рејон са регоном, блок са блоком, бритада са бригадом. Прелазна заста вина градског радног штаба пре лазила је сваке педеље из рејона у рејон „из блока у блок, из бригаде 'у бригаду. Такмичење је пламтело п радова су све брже вапредовали. ' |

- Тешкоће које је нанела попла' ва Саве нису зауставиле члано-' ве: Фронта у испуњавању њиховог великог 'валатка, Чим се' време пролетпало“ почело се радити са још више елана. Позјачана је масовлост у долажењу“ на рад, предузете су нове, веће обавезе, и улруженим'напорима члетова Фронта, омладине посна диката, надокнађени су нзагубљени радни дани, и земљани радови су завршени 81 августа.

Поред физичких радова, на радилтштима «а читавој деолишт био је веома живо развијен друтнтвено - забавит живот. Пре Ко звучника упознавали су се

градитељи Ауто-пута са политич

ком ситуацијом у свету, са. урадим , побелама земљи, охва- | љиване су најбоље бригале. Кол турно - уметничка друштва из-

водила су, на ралилипттима ода јаме ко

бране програме, | ја рејонект. штаљ

· бови“ организовали су" НЕ

не утакмице, Клеветничка кампања “тоотив

наше земље и' резолупија Ин-' ~

' формбирса пису поколебалт гра Оре Ауто-пута, Напротив, још.

(Наставак | Ф

"на "другој стравн).

уз

. Бл-

4: Нк

ослобођења Београда =