20. октобар

у Н

– ЈЕ

МЕ “и ли

| -"

|| владаће теориску

Џи

је Управа за млекарство. " у Земуну знатну колиВУ. качкаваља да га раздели а Д-2 карте, Качкаваљ је ле) подељен на све земунске "продавнице и планска, рацнои" рана расподела на Карте је _ Отпочела, Све до 9 октобра | итељи ималаца Л-2 карата ] "подизали су следовања качкаваља. А онда је, према наред. 'ИОНО расподела обуставзена. У продавницама су лежале још приличне количине ачкаваља. Нико мије знао коке да их додели. На качкава' љу је отпочела да се шири х танка скрама буђи. Руководи"оци продавница нису знали "шта да раде. Питали су Упра__Ву за млекарство у Земуну, _ питали су ин Отсек трговине И | снабдевања Земуна шта да ра4 _ де са преосталим сиром. Лоби ли су одговор како Отсек Трговине и снабдевања и Упра.за млекарство нису над. о да прописују _ начин _ расподеле већ само ОРН тговине н снабдевања р

Га: з'

Акта су се шетала, нико ннзнао како да се дели качкава, а по његовој кори све се више ширила бућ. То је тра. јало равно 20 дана, Качкаваљ се сушно и буђао, Тек на интервенцију Јавпог тужиоца спасено је и подељено 150 ки_ ограма качкаваља на обданишта и још неке установе.

_ „До свега Тога, наравно, није "требало да дође. Качкаваљ би бно раздељен свеж и на време “да је било више сналажљиво.__ сти и мање бирократизма, да __људи који су надлежни за његову расподелу, нису ТОЛНко оклевали да га дају онима којима је најпотребнији, Биро. кратију треба немилосрдно искорењивати на свима пољима. Ми немамо довољно намирница да их разбацујемо. Због тога се неодговорно н биро. Кратско одношење према деоби животних намирница «Које ве брзо кваре, може назвати И тежим именом.

пе тн

д“ прошло: месеца, А велики

део грађана. уредно се снабде-

вао преко „Гравапових“ и задружних тродавница брашном уместо хлебом.

Од 1 овог месеца па до данас када пишем, 19 октобра, ни „Грањапове“

_ ни задружпе. продавнице немају брашна. Можда ће брашно бити излато м свакако ће бити издато до дана када ово н објавите, али ипак скоро трм недеље велики број грађана остао је без хлеба, пошто купони за хлеб за протекле дане не. могу да буду искоришћеви, а залихе брашна потрошене су. Ако би се пак почели за хлеб користити бонови од данас надаље, пропало би све брашно које није слеловано.

Питао сам шта је узрок овоме: Обишао сам неколико „Гранапових“ и задружних продавница, Већина про-~

_ давница добила је пшенично брашно, а кукурузног немају, то нису у мо. гућности да га, деде.

ТЕ ролејбус на станици код зпотеке

„Ђаја“ на Булевару Југословен-

ске армије прима већи број путника. При улазу скоро увек гужва.

Ономад, ња предња врата, ушле су с децом у наручју две мајке, које су биле вероватно у Дечјој универзитет. ској клиници.

Без сигнала, „тролејбус је нагло и брзо кренуо ка Славији, Са задње платформе допире цика и вика, а ову грају надвикује глас кондуктера:

— Миловане, тргин мало! 3

Одједном је Милован укочио кола, а затим је још изненадније кренуо ин збиља, по принципу инерције, направило се место,

Онн који су безобразно седели када су ушле мајке с децом задовољно су се дерекалн овој бесплаткој — забави што им је приредно Милован. А пут-

Ј О ПДОЛМАН пива

зе с Да у живот одлуке Дру гог конгреса Фискултурног са веза Југославије о новој организацији нашег фискултурног покрета, створ рене су гимнастичке организације које. треба да претстављају основ фискултурне делатности ин мобилизаторе нових маса фискултурника. Кроз гимнастичка друштва треба да пролазе сви Фни који желе да се баве спортом и да, после постигнутих резудтата у ква литету, пређу у спортска ддуштва, Сем тога, у гимнастичким друштвима оваки фискултурник треба да добије осмовно физичко образовање.

ЈУ Београду је стварање гимнастичких друштава почело пре неколико месецн. До сада је створено једанасст оваквих друштава, са преко 4.000 чла. нова, чланица, омладинаца и омладинки. У овај број нису урачунати пиовири. Сада, шосле кратког рада, пред гимнастичким друштвима стоје проблеми које би требало хитно решити, а поред тога и рад самих друштава још није на пуној висини,

Први је пробдем, који је заједнички за сва гимнастичка друштва у Београду, недостатак кадрова. Мали број постојећих стручњака ни изблиза не може да задовољи велике потребе, које из дана у дан нарастају. Да би решно овај проблем, Градски одбор

· Гимнастичког савеза Србије за Бео_ град, организовао је курс за руково. „дноце свих катепорија, сем пионир"ских, који треба да се заврши крајем вовембра месеца, На овом курсу будући руководноци категорија добиће асновна знања предњака, научиће да воде часове и да их планирају, са наставу, _ методику итд. Међутим, гимнастичка друштва не _ шаљу редовно своје људе на овај , курс. Тако је само врло мали број људи посећивао до сада све часове. Ово је врло лоша појава, коју гимнастичка друштва треба што пре да, ис| корене, како би у кратком року до_шли до преко потребних стручних | кадрова. |" Друго питање, које је такође ваједничко за сва друштва, је недостатак сала за вежбање и справа. У комисији

| кредит од милион н по динара за ку: _ повиву справа, које нигде не могу да. (се добију, Тражењу друштава да. добију само материјал, а да ће се само чланство побринути .за израду, није | _удовољено, Али је било и врло по_хвалних пен где су сами чланови

утније и прети да укочи врло бра

ти гимнастичких друштава. Ако би

се правио статистички преглед сала којима друштва располажу, добио би _ се поразан утисак, з

_ штвима у погледу сала, многе веома

__ повољне гимнастичке дворане не слуЏ |

_ же својој намени. Тако, сала на Обиф Е

| ДОТИТЕВе

лићевом Венцу број 33—35 има стакле ин кров, светла је н велика, злн се сада ту отвара менза. Дом културе у Лазаревићевој улици такође је гимнастичка дворана, али не служи гимнастичарима. Исти је случај и са бившом соколском двораном у Војвођанској улици, коју сада каристе само боксери „Радничког“, Има још низ сличних примера. ,

Оваква, ситуација У погледу сала налаже хитно решење овог проблема, у интересу што јачег развоја гимнастичких друштава, Помоћ народне вла сти у изградњи сала свакако ће доћи до изражаја, али је сада потребно решити тренутно лошу ситуацију. Народни одбор Четвртог рејона предвидео је суму од девет ин но милиона за градњу сале, зли је друштву овог рејона потребно хитно пронаћи салу.

Ове тешкоће доведе су но до известих застрањивања у раду гимнастичких друштава. Тако друштво Петог рејона никако не може да укључи у рад 3.500 пионира који се интересују за гимнастику. Друштво Седмог рејона дозвољава де мимо њега по рејонима раде гимнастички активи, супротно одлукама Другог | конгреса ФИСАЈ.а, и самосталне групе, које редовно вежбају. Тек последњих дана ове групе су укључене у друштво.

Питању рада с пионирима треба такође посветити пажњу. Читава пионир ска организација треба ускоро да се укључи у гимнастичка друштва.

У оквир рада гимнастичких друшта. ва дошла је и Значка фискултурника. Друштва су добро схватила свој 32датак и данас око 15.000 такмичара | има све положене норме, сем гађања. Постоји опасност да ови такмичари остану без значке у — новембарском року. Разлог за ово је педостатак стре лишта, које Гимнастички одбор Београда није могао сам да изгради. Помоћ вишег фискултурног руководства || у решењу овог питања није се уопште осетила. Устиште узев, у последње време такмичење з8 значку фискултурника одвија се без ангажовања вишег фискултурног руководства. У овом тренутку најхитнија мера у погледу такмичења за значку фискултурмика је обезбеђење полагање (кор ми из гађања,

И поред свих ових недостатака ни | проблема с којима се боре гимнастичка друштва, оволики број друштва не задовољава потребе и широко интересовање за фискултуру. Тако у Новом Београду 3.000 стручних радни: ка уопште се не бави фискултуром. Ново Село, код Земуна, има гимнастичку дворану и справе, али јотн М нема друштво. Ни студенти још нису Укључени ви у једно гимнастичко "ДРУштво. Због тога је један од наредњих ||| задатака, Гимнастичког одбора Београда да у најскорије време оснује још "неколико гимнастичких друштава,

како 6н гимнасгичка организација. од- |

говорила темпу развоја нашег фискул-. турног покрета. | .

Неуредно снабдевање | · хлебним брашном · 5

у“ Медан од: инв“ Кадеитена

__рече ми, да му је већ исувише проте-

_ ста грађана. Свако.

но моли .Оде-

. љење за Равене да му објасне

шта да ради у овом случају. Предла_ гао" је да се грађанима изда за сада само пшенично брашно. а да за кукурузна издаје бондове на одговарајућу когччину. Нису му ово допустили. ог у ан а] - „БОРА ЈОВАНОВИЋ пензнонер

о жожо (ај ов а "Миловане, тргни мало!“ пи ић

4 1

- таи, војни су се изтатили! и: изгруваж

- један о другога, У аалуд су Мо ЕТО валн. |

Кад. је препун тролејбуе кремуо са _ Славије, поновило се ово:

— Миловане, тррни мало!

Можда би биле — потребне " књите

_ жалбс и у тролејбуским и трамвајскни

колима. Ј. КАСПОРСКИ Озревска 61

| прете сам да на, пе ита 4 Звезда“ нма много старих но- вина и много друге хартије. То је · служило посматрачима ва' седиштима, а нарочито на стајалишту. Пошто су | утакмице врло честе, а нгра. се углав__ном' па томе стадиону, то се хартија | нагомилала, а нико ве чисти или, 60ње. рећи, не скупља ту хартију. Зато

_ Наллежнима на надлежност.

бих „надлежнима на надлежност | предложио да чувари игралишта хар-

МЕЈ у ин ДЕ па и

а ит у је -7 кај три чи

“ шаљу

тију скупљају и преко „Отпада' Е " А. Н.

фабрици на прераду

Ребус у биоскопу —

па инторите како би то изглелало ~“ када би човек добио роман од

двеста страна, а педесет страна ишчу- пано!

видећете како тај

Ако не знате, „Космај“

- ребус изгледа у биоскопу наоред Теразија.

Допутовао сам из унутрашњости и,

« будући да већ више месеци — нисам

' гледао ниједан филм (узгред да напо-

менем у моме срезу ни до данас немамо биоскопа), решио сам да сва_ кога дана посетим по један биоскоп.

"У. „Космају“. приказивао се филм

„Богата невеста“, али с места које

: еаиг 'добно могао сам да видим једва

проћох Левач, прођох. Шумадију, ал, не нађох свеску за писмени задатак...“ |

Јура сам да набавим свеску да бих написао за сутра изјутра писмени Задатак из Српског . Стара

ма:

свеска исписана, и ја кренух јот охо Нч часа после подне да нађем во~

Обиаао сам ваљда лесетак „Шумадија“, али арде ансам мара, ла, на-

ну аи

Ке свеску. Међутим, свуда су биле

играчкице од картона и лепенке. У.

спео сам да се одбраним од двојке

ња тај начин што сам купио једну

свеску за Стенографију, па на њој са' ставио своје сочиненије.

Поштујем необично _ Габелсбергера, поштујем“ и остаље стенографе, али, све мн се чини, треба „Шумадија“ да

| се постара да ми ђаци имамо, прво свеске за Вука Караџића, да нзучимо

азбуку и писменост, па тек онда да

се учимо Стенографији, бих чак, обрнуто је немотућно.

РАЈКО РАЈКОВИЋ

ученик УМ разр., гимн.

Рекао

Зашто се тога стидетиг

то се стидети да то кажемо Зар би се неко стидео, када зида кућу, да озбот некога длажнога

стида не сазида нужникр Београд броји 350.000 становника, а има једва десет јаввих клозета.

Привлачнаместаза

ЛО

службеника

радио -

У Мин близини тознатот туристичког летовали-

шта у Словенији, чувенот Бледског Језера, У дивној

тњумовштој околини кањона истоимене реке налази се привлачно место Рибно. Ту је у току овот лета подитнуто и отворено радничко одмаралиште за службенике свих радио-станица у нашој држави. Велика планинска кућа, подигнута изнад високе кли– суре којом отиче вода из Бледског Језера, располаже са преко

60. кревета.

Ово одмаралиште је љодитнуто на иницијативу и уз лизно залатање службеника Радио-станице Љубљана. Већ у току овога

лета у њему су се одмарали радио-певачи, стручњаци и административни

и пријатне разоноде, корисници у овом одмаралишту стичу добар одмор им опоравак. Дивни пејсажи у околини омогућују при-

јатне шетње им незаборавне изл ранот летовалишта Бледа чини

интересантнијим.

Е Одмаралиште службеника радио-станица У Рибном код Бледа, по својој ортанизацији м удобности коју пружа посетиоима, претставља узоран објекат за коришћење годишњег одмора трудбеника тако важник установа и предузећа као што су, наше радио-станице.

чланови радиодрамских трупа,

На Теразнјама, затрпан је, зато што је заиста Оно незгодно постављен, Затрпан је н ва Славији. За овако увећани Београд, важна саобраћајна места морала би у неком склонитијем куту, ње ва самом тргу, да вмају ту неопходност, К. 4.

опогаваки сдмор

ДМАДаЛИШЊ

станица

службеници свих радио-станица; радиотехничари, елужбеници. Поред добре хране

ете. Непосредна близина реномиборавак у овом одмаралишту још

код Бледа

–

| '

три четвртине платна, пошто пролаз с балкона заклања видик. Она четвр-

тина морала је ла се погађа.

Када би управа биоскопа више обратила пажњу на. седма места у редовима трећег партера, до овога не · би долазило. Такав распоред је био потребан док је биоскоп био трговина, а данас, када је кинематографија у "рукама радног народа за његово културво УсдиВање – то: се ве сме ~ допустити, |

Д. Ј. СТОЈАНОВИЋ пе

_ Брза брзина

ослао сам телеграм на Ношти број 4 у Коларчевој улици М

"о. м. у 19 часова за Прелог — Свету

Марију. Телеграм се односио ва по-

шиаиљку коју сам упутио возом за нсто место. Пошиљка је стигла, добно сам и одговор 18 0. м., а телсграм опи ји нису имали.

Отишао сам на шалтер гле сам предао телсграм и добио сам овај одговор: — Па шта ћете! То је село куда ношта оде, вли не одс једанпут њли двапут недељно.

Заиста, по селима поште се не но. си свакога дана, али ваљда телеграми имају првенство.

АЛЕКСА СРЕЋКОВИЋ Добрачиа 41

| ЦЕЛА А НОЋ | ЗА ДВА МИНУТА

на углу Московске

номад, | (О улице и улице Јована Ристића блештали су ре-

а флемтори јарком сребрном светлошћу, = бенгалска ватра румене је буктала,

Становници ои свука напуштали су чак и постеље, јер су чули: |

— Снима се филма.

И заиста, те ноћи скоро од сумра• ка па до сванућа _ снимана је једна сцена филма „Прича о фабрици“. О» вај филм производи филмско тредузеће „Звезда“, а сиенарио је написао наш млади филмски уметник Владнмир Погачић, који у исто време води н режију. О

Требало је да буде кишно вече, ва |

пошто киша није пала, шмрковима је поливен тротозр. Да фасада зграде не би била мртва испред рефлектора је лонесено једно дрво с лишћем и за време спимања махао је јелан човек да би се сенке лишћа шетале по зиду. Страхнња Петровић, првак Југо. венског драмског позоришта, који игра једну од главних улога, имао је ла сиђе замишљен, забринут, степенице, из зграде на угљу, с рука. -ма у пеповима габарденског рангжана. Ј

И та сцена, или како се то филњским речима каже, тај кадар, трајаће на платну можда тридесет секувди.

Међутим, цела екипа седсла је утаоколо на столичицата, редитељ стену враћао, тас због светлости, час збег сенки, . .

Тако је Страхиња Петровић силазио

низа степенице, пео се, поново силазио н био спиман ин савман да би ее оно најбоље изабрало за тај кратиш лео филма.

Изгледа тешке, али Страхиња тровић вели:

— У позоришту сам играо поки о мад и две стотине пута... Ово сада кад одиграм, играм заувек...

М заиста, ова ноћ која ће дати са-

мо два минута филма, биће можда годинама гледама у биоскопима.

Значај категорних турнира

ова шаховска сезона поче~

ла је како у Београду, та-

. ко и у другим местима широм Југославије спровођењем категорних турннра. Значај тих турнира је нарочито у томе, што правим та. . дентима омогућује брз успон, У једној јединој сезони неко би могао од не. категорисаног играча да постане мај

стор, . наравно ако би то његовој вредности и снази одговарало. Такви нагли скокови додуше вису познати,

али ипак има случајева да, је меко Од четворокатегорника за сразмерно крат ко време постао нрвокатегортик, као на пример загребачки омладинац Берток. Некада су се млади играчи и по. ред великог талента тешко пробијали напред, на им је мпого времена требало док 6н доспели на јаке турнире. Међутим категорни турнири — кратким пуфем одређују свакоме место у ољ штој ранг-листи, не на оспову неких привилегија већ према вредности.

Категорни турпири имају значај за наш шаховски покрет м по томе, што они окупљају активне шахисте. По

први нут се сада добија слика какво је стање шаха и квалитет у поједином месту, срезу нли народној републици. Раније је било могуће набројати само мајсторе и мајсторске кандидате, а У последње време појављују се већ и спискови играча: са категоријама. То показује да наш шах добија. чврсту организациону форму, а не развија се више неодређено и стихијски.

Да би се систем категоризације мо. гао исправно спровести, образоване су квалификационе комисије при ша. ховским одборима. Први задатак тих комисија био је да се доделе категорије учесницима турнира, одржаних од маја 1945 до данас, Према постављеном критеријуму на првенству клуба

1 [

иљи секције четврту категорију доби- | јају шахисти, који постигну преко 50 од сто могућих поена. Ма првенству градова четврта категорија добијала се са 30 од сто, а трећа категорија са преко 50 од сто могућих поена. На републиканским _ првенствима _ за стицање друге категорије потребно је 40 од сто, а За прву преко 55 од сто могућих поена. Услов да се постигну ти проценат узме у разматрање је тај, да је играч на дотичном турниру Фдиграо најмање 11 партија. Мако су за стицање прописане норме, комисије имају право да на основу објективне оцене н по свом најдубљем уверењу те норме прилатоде конкретним случајевима, који нису специјално предвиђени. Ту у обзир долазс турнири пропагандтог карактера или органивовани ради тренега, те не снадају у оквир првењственог такмичења. У овај годним та кви турнири су приређени у Београду и Рогашкој Слатини са међународним

категорија

значајем, а у Винковцима и. Борову ради вежбе _ играча и популарисања шаха.

Замисао специјалних категорних тур ннра је несумњиво веома _ похвална, јер се на тај начин убрзава спровођење категоризације. Коликн је инте. рес међу најширим слојевима шахтста за ово такмичење сведочи и чињенипа, да се у Централном _ шаховском. дому Београда инријавило трско 300 играча за учешће на турниру. С обзиром да је сала недовољна ља _ би примила толики број такмичара 0: једном, то је за почетах образовано П грума од по 13 до М играча,

Постигнута категорија нема сталну важност, јер је играч губи ако је не потврди у току три године.

жож у

Приредбе са живим фигурама

ећ од .мајстаријих времена по А знате, су игре са живим фигу3 рама, У историји шаха се помиње да је пре неких 2.500 година у Кини син удовице Чувг, ин страстан шахиста, приређивао тако сјајне игре са живим фигурама, да се због тога двор узбунио. Под оптужбом да је хтео да унизи углед и моћ цара Кедкинга, младић је кажњен губитком имања и доживотним прегонством из Кине.

| Кала је шах лошао у Европу, игре са живим фигурама нарочито су — се одомаћиле у Француској. Фолклор би сваки пут био богато заступљен. „У нашој земљи игре са живим фи. гурама ретко су приређиване, изко оне много доприносе — нопуларисању, шаха Пре неких 20'година такву приредбу . организовао је у некалашњем

„Паласу“ у Београљу шаховски орга-

њизатар Овадија, а било је покушаја“ н у Словенији. У последње доба агил. на шаховска секција Шт. Петер у Са. вињској Долини примила се задатка да помоћу живих фигура популарнше шаховску нгру у најширим слојевима. Кал је лепо) времс, такве партије н грају се под ведрим небом. Досад је приређено неколико) претстава и присуствовало им је сваког дана преко хиљаду особа, а нарочито успела при. релдба одржана је у Бељу. Шаховска табла имала је површину од 576 кадратних метара, по којој су се уз пратњу музике кретале живе фигуре У лепим историским костимима, Поједине значајније | моменте у партији, као на пример давање шаха, објављивале су фанфаре. Несумњиво ла би било пожељно да сену Београду 0бразује једна група, која би могла давати такве приредбе, а на којима 5 се уелме приказао | ваа фолклор.