20. октобар

„ЗИМЕ Пиј ја

| | |

| | Петогодишњег плана "одбора

„

У обатр

“4 ћ оу

_ свој

3 | година, лруга | годиа Петогоцишњег пл. Која је била у стрмо погледу

најтежа У посласјиом периооду, У којој су трослици мо“ рали да уложе мфималне напоре и ла ствладу пе

; само упутрашње тешкрћ, већ и не предзиђене тешш које су дошле, из ккОСТ: ва, услед вемспуњавања јрвачеснх _ Уговора од стоџц пријатељ

_ ских земаља. У другој Петолетке

изводње, за сто у односу.

од 1947 годину,

виши па свим |кторима нега што то тражи Петогодиињи фази за нареди годите, _Овакаа пораст је јЏапиран . због чога штто су Јале огро" ме, скривеве еове у нане | катитема, кује је требало от и искористи-

се У могло прећи нтралних за" шшњет | плана.

је била пресулф за извршење џелокутног Потгозтињег пла а од најва.

дишњег плана Међутим, ва крају друге гадите, захваљуЈући натчовечатим нопорима наших радњих Њјли постигну“ то је 559 од стр не узимајући

прав индустрију)»

УЗначи, да смолу 1948 голити | што смо дужни ја постигнемо | ж паредпе Голи

- дитиња плина. (Крин)

Према " тима, који

око половиће десмбра месепа, план индутриске тжиз“ водње у своме плокупном оп сету. укључи ссвезну и републиканску | (плустрију У ем смислу, слезноји репчублуланско рудттво, п сапе зпу и регублишкску слектроприврелу, иопуње Је У другој пгтиској години са 1004 ол сто Ако се овајпифри дола још проценат изошења плата " краја децебта | месеџа, плаћ за 1948 и“ ће бити, | стакако, још БИ! премашен. _ Док је плот утлогим гранама пуремгаштен. пудбаиињо је само У огтим гранама У колима је ис пуњење било Ф5листо од благовремене истогуке извесних оењизвода из “оду зничких зе“ омаље | | | 5

| Ова огооџма, бела постиугнута је захваљујући. У првом

релу, херојским '2порима рал-,

трчсе класе, м Токазује_ једном поашлнот литије ик

наше Партује и Пладе, резлност наших лава но потпуну могућиост њихог оствале“

ња, Побеленшсто попуњавање плата друга годита, докквује да ће Петоголињии план 68ти у потпуности остваре.

~ Омлатта >" такође | дала велттеи допре рие~

Соњу крупних 3аптака у 1948 | 105 зе градила |Ауломиотћ пру-

но -зреби. « га 6 У току а 1096,

радних носова»

МА ам У 35;

и На "врсме

Ћаи И

мумати 6 тима

За вел тесто оте заслуге "фи

· У Рт “ Ји:

уги 1948. 97) милиона

угрма 8 који су Хобро 8»" Пи

да се У тртимио 6"

љемчвити во лотт

који су омогућили да многе имлустриске | предмете. које ни омо до сада производити, ство римо сопственим снагама, мното раштиђе,него што се уопште предвиђало да је то могућно.

Чланови масовне полттичке оргапизаније Неародиог фронта, којом руководи Комунистичка партија, својим радом на изтродњи социгалшама, дали су такође свој велики доптжтнос успешном сављаћивању многих тешкоћа. Неролни фронт Југославије је дао у 1948 годшти, по пспотпуним подацима, око 305,412.000 радних _ часова, што изражено у новпу износи суму од преко седам милијарди динара. _ Организашиа , Народпот фрошпта Београда дала је до 1 депембра око 4 милиона 800.000 лоОроваљиних ралних часова, _ што таружено у новцу излоси преко шезлесет девет и по милтона ДИнара. Оваква готовост ваших људи за саплаћизањем тешкоћа претставља гарантилу за успешно О стварсње многих задатака у будућности. Што се тиче спаблевања у току 1948. врелпост обезбеђеног снабпезања излустриским гртихлима повећана је просечно за 4603/од сто у порећењу са 1947 голетом План обезбећеног спабдлевања је у глобалпом опсегу пспуњел што сврстао но ве затовољава По требе. Ипак, ваши грађани услед разних слабости у деестриу ту ји и услед кр ветра ви окт

па бабтикама стоварииттима мн У.

трговачким апграту, често – пасу могла ла добиту на време своје обезбеђено снабдевање.

Радни људи уложивши матчовечанске напоре, са успештим извршењем производног плана друге. ретавалуће године Петолетке, ступалу у трећу годиту плана У когој ће такође бити потребно жоста намра за оствлрење крупних задатака, Резултати лруте голи ве омогућили су да се у трећој години усретсреде све силе на об јекте наше тешке иплустроте, да Оп се у заврштој фаза Петогодишњег плана изралила у земљи ма штиска постројења за вашу лаку индустрију. :

У 1949 годити оствариће се (ме узимајући у обзир дрвну миду“ стрију. која је премашила Пето-

полањи план) 82 од сто годњ

шње _ пилустртоке пороти Ади

предвиђене нашим Петоголдипињим)

планом. ,„Значи, да нам за годтну 1950 па 1951 остаге до пунот посту“ њења Петоттлешњим планом пред виђене производње још само 18 ол сто чли просечно 9 од сто годишње“. (Кидрич). | Матпал Тето је у свом ексто-

веу би зепартош ерсдијва во“

ава годину.

БЕОГРАД, 1 ЈАНУАР 1949

| железничких радника в службе-

зе =)

дању Народне скупштине ФНРЈ изложио ове основне задатке на коге треба бацити све снаге у трс ћој планској години. Прва и најважнији задатак је,„њатрадња те: шке инлустрије, путо ће захтевату доста напора иш' тешкоћа. Поред тога, извршиће се механизација у рацнонализација _ нашег рулар. ства, као и изградња војне инду. стртле и става за официре и подофицире. Следећи важан задатак ће бити побољшање железничког саобраћаја, као и побољшање животних и радних услова

ника. Упапређење ваше пољоправреде претставља ј них задатака у трећој години, без чијег испуњења се не може сбез. беднти нсхрана стотинама хиљадо радника који долазе у индустрију: Велику улогу у стабдевању гралова и фабрика животним иамиритцама одиграће у трећој го. дина _ социјалистичка _ пољопривредна газдимства. Текође у наредној години биће потребло де се погача прилив ноших чланова у задруге п створе лозе задруге. Ка ко залругарима тако и радним се љапима, кон поштено засегавају своја поља н изпршевалу своје обавезе према држави, пружеће се помоћ, у пољоправрелним „машинама и у гвозту.

Претстоје такође крупни зала пи, као што је почетак изградње камала Дунав — Тиса — Дунав. почетак исушења Лоњског Поља и Скадарског Језера, да би се повећала сетвена површина. као Р плодност ваше пољототурене. 77 ди побољшања жпвотних услова радпог човека биће потребно, поред свах свих задатака, изгради та у трећој години што втше станбених зграла по граловима, фабрикама # друтим местима.

У трећој плапској годипи платирано је повећање народног дохотка на 242 милијарде, док је плав у 1948 износто 191,9 мили“ јарли. Побољшаће се и спаблевање гтађапа, пустиће се у пр“ мет веће количите робе, него у протеклој годишт. Такође је позвато, да се села расматра пи тање повећања обезбеђеног спабдевања У индустриској роби за даљих 30—40 од сто.

У вапорте борбе треће планске године ступају наши радни људа очеличени, наоружани драгопелим искуствима из раза у другој, најгтежој годинт, са чврстим поузлањем да ће извојевати нове победе на изградњи сопиалпома. Гарантија наших успеха је вата херојска радничка класа, Народ“ ва тителигенција 4. радно сељаштво и руководство | Комунистичке партије ма челу са

· другом Питом.

НЕЛЕГНИ ЛИСТ НАРОЦН

ратну

ж __ РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋ

А 117, ТЕЛ. 20

МАУ

СЛОБОДА НАРОДУТ | ба дни

ЦЕНА БРОЈУ # ДИМ,

СА ВЕЛИКИГА РА диилм ПОБЕДАМА | || редовно заседање ) сугрет трећој години ног о;

"Извршног одбора Народног

Пана нинињи с

вадесет м четвртот м дзадесет м петог доцембра 1948 тодине олржеано је ХОП реТ довно' заседање Народно сабора града Београда. Заседање је било од великог значаја, јер је жа њему, између осталог, лонето и низ нових одлука које су решиле многа важна питања У друштвеном животу нашета пре да

Дневни ред заседања обухватао је осамнаест тачака им једну под тачку. Укупно је допето десет од лука, међу њима м одлуке д куће ним „саветима, 0 служби

нижа зграде, о поступку са мађе-

ним стварима мтА.

Пошто је прочита залисниж са ХлГ редовног заседања, дат одговор Извршног одбора на ткптања ми предлоге одборника, изнете на прошлом „заседању и саслушаш извештај Мапдатске комисије, претседавајући — народни одбор пиж Јаша Рајтер, дао је реч Ра ши Дацићу, претседнињу инспеке тората Контродне комисије Срби је за Београд.

Рад службеничког апа-

рата (из реферата Раше Дацића)

Развој апарзта Градског взлрод= от одбора, с обзиром на услова под којима се расвијло м задатке који су се пред њега поставља ли, можемо поделити у две гтапе: на етапу обпозе и на етапу планске изградње — социјалисти“ ке изградње нмше земље.

Одмах после ослобођења треба о створити мех:то иполоји но адмитвистртативног, бирократског “ корумтираног отпштиског ле рата, који је служио и штитио из харесе буржоазије — нов апарат, који ће својим организационим формама м мстодама у раду моћи мзвршити постављене му задатке и одговорити интенцијама мзград ње наше земље. Због тога је шриступљено чишћењу старог апарата од вепријатељских м штето чинских елемената м формиран је нов апарат од девет одељења, њоји је освежен новим кадровима. исто, тажо, створени су одговарају“ ћи зпарати им при рејовским во родним одборима. Под руковод“ ством наше Партије м њеном стале бом брилом за јачање м развија“ ње народме власти, јачао се м р=звијго ми апарат Градског народ“ ног одбора, тако да је он 7 првом периоду углавном одтоворио > стављсшим задацима м еспособиф

је

се за прелазак на пленсљу изград- ·

њу социјализма.

У другом периоду з% прве дао планске године изградње маше града, поставили су се пред ортане народне власти крупним 38даци по питању проширења м ја-

побољшање _житвотнот стандарна наших грађана. | Петогодишњим планом, паж, још више су пове- | ћани задаци ортана власти и ње нога апарата, Све то захтсвало је нову, одговарајућу форму у оргази зацијм апарата народне власти. Ради тога је извршена реоргашизвараја постојећег впарата БАО м његов прошврење, формирзњем | пових

ративе, уношењем нових форљи у руковођење привредни, прсте рањем одељења у поверснулитов ш пребацивањем извеснот броја предузећа на рејонске шородне одборе.

поред свих успеха у раљу 51: рата идродне власти поститицутиое у добровољном залагању РАДЊИ људи у самом апарату м уз волижу помоћ широких народних маса. још увек постоје неке слабости о којима треба водити рачуна и на њих се самокритички освршути У циљу њиховог лито бржет ужлињиње. у чему се огледају слебости У

апарату.

Код неких предузећа и установа Извршног одбора није било детаљног анализирања и удуољива ња у оргамизацију самог впврота ради утврђивања броја најпотребнимјих им вајпеопходнијих Рродних места и начина њиховот повсзивања у раду. Када се нема одрећених појединих радних места и, у вези с њима, одређених л7љ така које треба да обављају, пе је ши могуће изприлити прави поделу рада и задатака. Кало Ррактеристичан примср маже да послужи случај у поперсмиштву за станове у Трећом рејону. гле У зрживи ради седам слу жостика кроз коју је прошло 15.008 праде мета, док у централној архиви ме стот одбора, кроз коју је прошто 29.000 предмста раде четири службеника. Даља слабост у руксвођењу про изводњом неких _ руховодилаца управа м дирекција последица је м затрпавања мање важзинм пита њима, што нсмуновно доводи до сиетнот практицизма Тако се, на пример, Дирекција за дрвњу им Грађуевитоку индустрију азила мање важним питањима у време“ му сезоне, а запостављала крупни је проблеме баш у најкримтичние јим тренуцима производње цитле. По питању свиденције такође ужи има озбиљних слабости н зро љуста' који се огледају било у њепотпуној организслији све слуљибе, ншетачноста сваших ПОДАТАКА, бино пеш у недовољном иормшћињу исте. По финонтможа спокдопицие јб, нарочито у преодузсљиљма, јоша увеш је 7 доста свобом стању. Књиговодства по предузима У доста случајева су месрсјсна «, полкурња,

недојољна брита за стручно уза дизање службемиња заретствоља мсто тако м једну од крушннијнх

· сажбости у апарату народно оде

бора. Фаљуктуација радне снаге додази често због ипсдовољне бриге

Извештај одборничке групе по питању снабдевања Београда На прошлом заседању Градског народног одбора изабрана је 'трупа нарошаих одборника којој је стављемо у задатак да проучи про блеме и тешкоће у сектору трговене. и снаблевања и да у исто време, пружи потребну опомећ својим бутестијама и предлозима: ове је први покушај Градокот ма9 т одбора да се путем оргази-

ка проучавају мзвесни ико)

публим проблеми м ДА се ужаже

3 појединих група РИрОДНИХ мм

1 · ЛА + | | [ Р " МА Ц ,

града Београда

помоћ тоједуним воворстицииа зе · тармпре дивим

секхориљма

пошто је обишља све бострадсив пипале и стовараашта дрва ш утљња разговврала са грађантимја, Продан вазким особљем, претлљедиља сним тралње магацина им рока ___ начин расподеле робе, трупа то родних одборнижа је ДоаЉА а следећих оонстатаији

1 никлидирајући пришштиш зтлежуљантски _ сектор трговини није се услело да лажвидира = шасксулантско схватање о тргова ни. Још постоје немаржи ОДРИРСВЕ према народној имовиши и а] ду; још пма поједмница туђи ње мерино коза и саботврају ормајве ви и правилни развој а) Ала стичке трговине,

3. У организацији маште уричооињу не показују се излио мпедост 2198 који се стално морају отијљињат

3. Недовољат број стручзиот Фе собља и ведовољло залљгање 104 јединаца претстављају. посто ТРАЖИ узроке слађестт у трговини.

У пиљу боље органитацијт 1: правилнијег сиабдевања Њеоградај група. породних одбормика даља је Изаршном народном одбору Ж предлога.

Кућни савети

Редни правилнијет уређења сташи бепих односа, брижљаишијст чувћња, одржавања м торишћење став бених зграда ми обезбеђења друч штвене контроле нед редом сташн бених органа, Народмим одбор гра« да Београда донео је одлуку о кућ ним савстима. Према овој одлути “ гтапбением зтредама са пут по трн стана, морају да се формим рају кући савсти коложиљахћ станара слпотодарног карахтерћи (СВвуипле стапбених зграда са једниза до три стана могу се удружити м образовсти зајсдитчки кућишм сан вет) Духжиљот жућнот савета је да својим савстима и предлозима помаже органима управљања др зкакинм зградама, одностпо власним циља зграда, да у држапнљмљм стање бекуим згралама помаже управим тељу зграде у потледу саставЉеће ња планова великих оправки зграде израде финапсиских пдапоза итд. да својим савстима ми предлозима остаорује друштвсту коне тролу изд радом органа управљач њеа. У случају пећег шехата у вре кјењку дужлости настојника згран д% кућни савет може предложити надлежном држизњом органу да се настојежшку одузме настојничкаА дозвола. Своје предлоте кућни са вет доставља управнику станбенихж зграда рејона.

сећи

Служба настојника зграда

Настојииж м правилно нршење нестојпичке дужпости одувеш су третстављаји проблем у великим стеносиета зградама Веограда. ДА би им то питање копично сжинуоса дисишог реда м ди би се, изјзад, | паразијино уредило пршење службе жастојитаа згреда, Шаролни одбоћ Београда донсо је одљужу 0 елуч жОш мастојњика зграда. Оддука шредњиђа да су у свим зградама са десет и вешје станова кућесвдње сашци обавезни да држе пастиј= тека зграде, док ће у мањим згра Дама кастојничку дужлижт врши та | кућсвластти | млм један од станљлра. Лужњости пасто јасика огроде су следеће: да одржава чи стоћу у просторијама које кори

сто сви станари зграде; да чисто

тротовр мопред зграде; да се стач ра да се сем стаљари придржавају кућног реда; да се стара о ситурности зграде м станова, нтд. У свом раду нестојлих је дужан да узима у обомр м савете мн предлом ге кућакт савста. За повреду про писа озе Одлухе, предвиђају се могчање казне у мзносу од 2.008 до мо динара,

Одлука о; реду на трамвајима, тролејбусима и аутобусима

Нагло повећање броја становништва у Београду изазвало је вели ке тешкоће у градском саобраћа“ ју. И поред сталног оспособљавања пових трампџаја, увођета олејбуса м већег броја аутобуса, јавни саобраћај у Београду није

г у стању да задовољи потребе раде

а мгга.

(Наставак на другој страни) |