20. октобар
(нота. наших. успеха
у послератној. производњи
У част Другог конгреса КП Србије у згради Природно-мау Београду, отворена је 18 ов. мес. изложба привредног развитка НР Србије.
веома бри жљиво, укусно и свестрано опремљена, преко разних трафико на, дијатрама, макета, цртежа и фотографија снажно и успе шно приказује брзи послератни развитае и огроман напредак свеопштег привреднот, живота у НР Србији.
тематичкот факултета
Ова изложба
твоји ти ко
културнот и
|
а детаљно разгледање изло жбе привредног развитка НР Србије потребно је не колико часова. А колико би тек о шовинских стубаца да се то све детаљно опише. Иначе, укратко износећи своје утиске о ивложби, човек не зла 0дакле пре да почне. Требало би ићи редом. Почети прво, од фототрафија ударника, новат ра им ализатора — наших на:бо-
љих бораца за социјализам, или
од, велике, као зид, композиције која приказује развитак | пољопривред их - машинских стани“ на од сликовитих графикона ко ји приказују успон и модерниза-
цију вашег сточарства, воћар«ства, винопрадарства, па преко
великих илустрованих дијаграма вораста ваше производње угља — завршити са одељењем занатктва у коме су изложеви разни, солидно израђени предмети. Требало би описати изложене фотографије и преко њих указа“ ти на гитантску обнову наших затуштених и порушених фабри“ ка # универзитета; на развој и нарастање сељачких радних – 34друга, задржати се на макети, моја приказује регулацију Посав ског Канала или, застати пред вагонима угља, на којима се читају бројке пребачених процењата јамских и општих учинака паших рудара. | | Ове би то требало обухватити у неколико реди, али је то веома тешко. Исувише су велики успеем наших ударпика, новатора и рационализатора. Опромне су број ке које говоре о великом радном замаху покренутим за Петољетку. У густим радовима цифара
"збијени су напори радних људи
Србије. Иза цифара, стоје људи. Испред, и око њих, буја живот. А оне су само одраз тога живо. та, докуменат о резултатима велике битке, И истине о једно; победи...
Механизацији модернизовању наше пољопривреде пришло сб тек по ослобођењу. Изложба богато илуструје успехе на томо пољу. Стручном уздизању пољопривредних _ кадрова — лародна власт је посветила много пажње. Број од 15 пољопривредних школа, колико је Србија имала у 1939 години, повећао се до данас на 35, у којима се спро ма за пољопривредне стручњако 3.350 омладинаца.
Развој сељачких радних – 09друга, које постепено постају нај масовнија форма заједничке пољопривредне произвадње, туспешво је приказан па _изложом.
] сељачких радних задруга аз 1946 године дапас се удвоетручио и износи 555 са укупно 38.055 домаћинстава.
Изградња објеката у апичатној изградњи приказана је ни зом Ффотопрафија, скица и макета, Почев од макете Посавског Канала и велике мапе Војводине са каналом Дунав — Тиса — Дупа. па преко слика са изградњом задружних домова, школа, же лезничких пруга, мостова, тутег ва, подвожњака и осталог приказан је огроман радни полет изродне омладине и чланова На родног фронта Србије, на пољу праћевинске лелатности,
Наоодпа власт покломита је велику пажњу културном подиза њу становништва града и села. Борба противу пеписмености заузела је водеће место. Макета велике књиге из које – извитују бролке, казује да је Од 1945 голине ло данас ОттИИМОЊОНО ко 600.000 липа у Србијм. Упоредо са подизањем _ пових _ основних тикола, прогимназита, учитељских и средњостручних школа, врати по је пестао и број ученика. Лок је у 1939 години у гимназилама Србије било 72.491 ученик, да“ нас та" број износи, 174.337. Ка ректеристично је да про рата у“ опште није било школа за 0Сновно _ образовање _ радника, лок их ланао има 43 са око 3.500) ученика -— радника.
Приказан је и пораст "разних уметничких школа од копих мно“ ге пре рата нису ни постогале. Графикон развоја универзитета и пораста броја стмдената на њему, заузима посебмо место на изложбт Број од 9.016 студената пре рата, данас је учетворостручеч. Истовремено број жена на
“
утттветзитету повећао се за око
600 од сто у односу на 1939 го-
Између ових дизаграма, графиона и пртежа нашла је своје
право мест» велика парола: „Нова Југославија хоће да има умну младу генерацију свестрано васпитану и школовану“ (Тито).
Мало даље, отромла фотомонтажа приказује детаље из једне наше филмске ·лаборгторије. а одмах поред ње један графиком приказује пораст биоскопа у НР
„Србији, а истовремено и слабље-
,
ње приватног _ сектора на томе пољу. 1945 године постојало је 79 државних, а 114 биоскопа приватних власника, "Данас, не само да више нема – приватних биоскопа, већ се укупан број државних биоскопа попео на
Држава се стара за подизање здравља _ народа. организацијом и контролом _ здраљствене _ службе болница, апотека, санаторијума, лечилишта и других здравствених установа. О томе најбоље сведоче ови подаци са изложбе: док је 1989 године бало свега 63 поликлинике, амбуланти м здравствених станица, данас их има 724; број _болесничких кревета од 1,9 на 1.000 становника попео се на 2,8; број антитуберниду лозеих дистанзера од 4 на 56, а број зубних амбуланата од 3 на 196. Велики број обављених превентивних прегледа ученика у привреди, пораст дечјих домова, амбуланата, опоравилишта и саветовалишта за децу и труднице, још више илуструје бригу народне власти на здравственом пољу.
Симболична скулптура при улазу на
Велике фотографије ударника, новоподигнутих радничких _ станова и насеља за колонисте; дијаграми пораста радне снаге у предузећима и фабрикама, графикони уштеде, услед редовног пребацивања · радних норми У свим гранама привреде — употнуњују ову заиста успелу ивло-
Изложбу привредног развитка НРС
жбу привредног развитка Народ не Републике Србије.
_ Све ово пружа могућност сва. ком посетиоцу да види шта је све радни народ Србије под ру“ ководством своје Комунистачке партије, постигао у овом. релативно кратком послератном пе• риоду. Д. п.
„ешаљаљаа ла ВАЉЕВА КВА АВАРА впаввимааваававеввиееинм
– Ноправљање Онрачних спискова |
ејоноки народни одбори у остраду и Народни одбор омуна врше сваке године
у месецу јануару исправ-
љање бирачких спискова, _ како би све промене које настану код грађана (било да су поједи пи грађани умрли, отселили се у друго место, променили рејон становања и др.), биле кроз бирачке спискове проведене и како
би бирачки спискови заиста бити одраз правога стања и броја свих становника __ Бео-
града који имају бирачко траво, тј. право да бирају и да буду бирани у претсгавничке органе државне власти.
Као што бирачко право има У нашем демократском систему ор ганизаните државне власти из ванредњи значај, тако исто М бирачки спискови имају осбиту важност. Правилност избора свих наших _ претставничких _ органа државне власти (ступање у др жавну службу, ступање у ЈА, дозвола за ношење оружја итд.) условљена је бирачким правом, а оно се са ситурношћу може утврдити само из уредних бирач ких спискова. А да би бирачки спискови били уредни, _ морају се исправљати сваке године. На рочита пак пажња мора се по светити ноправљању у годинама када претстоје поједини избори за наше претставничке органе.
Први пут су у Београду успо стављени бирачки спискови 1945 године, у времо- кад су многи грађани били у војсци или се пису вратили из заробљеништва, интернације атд. Почетком 1947 године за изборе за народне од
-боре у Београду априла месеца
успостављени су нови бирачки спискови на основу спискова из 1945 године и свих насталих про мема у току две године, пошто су у међувремену многа лица по менила своје боравиште, стекла бирачко право, пунолетство итд, Поред бирачких спискова, успо стављена је и картотека за бирачке спискове, уместо азбучних регистара којима се служе месни народни одбори.
Међутим, нако је овим новим списковима _ посвећена | велика пажња „од стране народних од бора, иако су фронтовске орга пизације пружиле народним вла стима пуно помоћи да спискови буду потпуни, ипак се приликом избора за народне одборе и ка. сније показало да бирачки спи окови нису потпуни и да у већој или 'мањој мери не одговарају
„стварном стању, у том смислу нису регистроване“
што у њима све промене настале од момента састављања спискова и даље. Промене у бирачким спискови ма рејона Београда су врло че сте; било да се грађани селе из једног рејона у други, било да
одлазе у унутрашњост или пак долазе из унутрашњости. Међутим, још веће промене би биле када би грађани приликом проме не места становања тражили сми сак народног одбора где се на стањују. Ако направимо најобич нију пробу по нашим бирачким списковима и извршимо проверу на терену монстатоваћемо да има пуно грађана који станују у Првом рејону 2 не лазе се у бирачком — спи– ску _ Петог, Шестог или Седмог рејона, или пак станује У Четвртом, Петом „итд. рејону, а налази се у бирачком _ списку Градског народног одбора Крапујевца, Сенте њли којег другог.
Главну кривицу за досадашње недостатке бирачких _ спискова. сносе у првом раду грађани, а
затим фронтовске и омладинске организације. Исправљање бирачких спискова није само ствар народних одбора, већ и самих грађана, кои су дужни да све пастале промене у' вези са бирачким списковима на време при јављују народним одборима. Исправци бирачких | спискова рејони су овога пута посветили доста пажње. Бирачки спискови свих изборних јединица прегле дају се и преко основних фроптовеких организација, преко кућ них повереника н станара врше се провере која су се лица отселила са територије изборне је динице или пак рејона, где су се отселила, као и која су се нова лица доселила. Досељеним грађанима се указује на њихову дужност да се истишу из рани
Корисна установа за децу којом се родитељи слабо користе |
адатак је дечјих вртића. да обезбеде“, правилну исхрану, негу м вастатање деце у узрасту од 3 ло 7 година и да једновремена ослободе жену . мајку за рад у производњи, у држаоном и културно-политичком животу земље. С обзиром на ове задатке дечјих вртића, који су у тесној вези са исптуњењем Плана, требало би да се места у њима испуне већу самом
почетку школске године м то до последњег места.
Међутим, у пашим дечјим вртићима капацитет не само
да није испуњен на почетку школске године, већ и данас, на завршетку првог полугођа, без мало у свим перифериским „вртићима града има по 10, 20, 30 па и више празних дечјих места.
Ове чињенице јасно" говоре
да многе мајке још ништа не знају о дечјим вртићима ни о њиховим задацима. Зато те дужност, прво управнице дечјег вртића, затим масовних организација са АФЖ на челу, а исто тако ин синдикалниих организација при предузећима, да удруженим _ снагама _ поведу широку пропаганду међу ма!кама-радницама, да им објасне и да их увере да дечји вртићи
постоје баш њих ради и њи-
хове деце ради; да им укажу
на хигијену која тамо влада;,
на уређај! просторија дечјих вртића у којима њихова деца
моту мирно да проведу време
лок су оне на раду“ Осим тога, треба рећи мајкама-радницама да деца тамо добијају три 00рока првокласне хране, да по стоје нарочита радна средства у раду са малом децом: разноврене игре и занимања, прта-
ње. моделовање и разни ручни,
радови. Треба објаснити да ће њихову децу васпитачице научити да лепо певају, рецитуту и причају; да ће их свакоднев> но изводити на ваздух, у шет. њу или природу. ! (
Посебно је од важности указати родитељима на ново решење о уплатама за децу, са ниском стопом плаћања (до 500 динара прихода по члану породице 159, од 500 до 1.000 динара — 20, од 1,000 до 1.500 — 30, а преко. 1.500 прихода по члану породице 40%). Ова ниска стопа плаћања има задатак да омогући приступ У дечје вртиће што већем броју деце: оних родитеља, чији је животни стандард) нанижи, а исто тако и оних кођћи имају много деце: у
Све све чињенице треба да потестакну да капацитет у нашим перифериским дечјим вртићима буде испуњен до! последњег места. Тек тада ће дечји вртић потпуно одговорити своме задатку у васпитању нашег подмлатка, а на тај начин ће се ослободити велики број женских радних руку, преко потребних изградњи социјали-
зма у нашој земљи. . Рад. МИХАИЛОВИЋ
у лоналној
вођење реалних технич-_
ких норми У предузећи-
. ма локалне привреде на
свим, радним, местима где за то постоје услови је
тежак и сложен проблем, кад,
се узме у обзир велика разноликост _ локалних предузећа. Док један део локалних преду“ зећа има бољи и савршеници тежнички уређај и сепгиске про“ изводе, други део има веома примитиван уређаћ, а нека раде само по наруџбини и услужног су карактера.
Досадашње норме у локалним _ предузећима у многим
' случајевима нису биле реалне,
често су постављане на основу искустава, понегде и отприлике, а на многим радним местима нису уведене, иако су за то постојали сви услови. Уопште, питању _ постављања норми по локалним предузећима нису ни управе предузећа а ни њихове дирекције посвећивале потребну пажњу. Истина. то је делом последица објективних тешкоћа, јер управе предузећа и њихове дирекције нису имале стручне нормирце, а с друге стране, нису настојале да се путем курсева осповоби такав кадар. Било је и пођаве опортунистичкотг става према увођењу радних нопми.
Последица оваквог стања би ла је у 1948 години лоша организација посла по неким предузећима, слаб пораст продуктивности рада, нерационално коришћење материјала и томе слично, _ Услед — непостојања норми или слабе евиденције о радном учинку није се могло у многим локалним предузећима Организовати социјалистичко такмичење, а ако Се и органивовало, било је декларативно и шаблонско.
питати
Београду
јих бирачких спискова-н упишу у нове. Исто тако уписују се У бирачке спискове лица која су у току године навршила 18 го дина, и проверава се да ли има лица која уопште нису уписана у бирачке спискове. Једном реч ју, предузете су све мере да сва ко лице на територији Београда, које има бирачко правој буде уписано у бирачки списак. Р
Процедура код народних од бора приликом исписа из једног и уписа у други бирачки слисак није нимало компликована, а од велике је важности и за грађане и за народне одборе.
Према томе, да би се исправ ке бирачких спискова извршиле успешно и па време, потребно је да се пријаве надлежном народ, ном одбору рејона ради уписа, односно исправке бирачких ст екова следећа лиши:
Лица која су се у току годшње лоселила из унутрашњости н етаљно _ настанила на подручју, рејонског народног одбора са потврдом народног одбора рати јег места боравишта да су исли саза из бирачког списка ОЊОсвог народног одбора, Уколико неко лице пијо било уписано у бирачки списак ранијег места бо равишта, донеће потврду народ пог одбора да нијо ногубтао би рачко право,
Лица која ау лемобитијсанеа, а раније тису била уписања У бирачке спискове, тражиће У пис на основу акта о демобитизацији. Уа
Лица која су се селила са подручја једног рејонског народ ног одбора на подручје другог рајонскот народног одбора, при бавиће потврлу ранијег рејонског народног одбора м пријави ти се за упис у бирачки слисак о), рајона у коме сада станује.
Лица која навршавају 18 година старости закључно до ис правке бирачких спискова, тј. до 31 јануара ове године, уписују се у бирачке спискове по правилу по службеној дужности, а само изузетно народни _ одбор“ може тражити од таквих лица да поднесу веродостојне докаво 'о годинама старости. .
Студенти, сезонски _ радници и друга запослена лица која има ју пребивалиште у другом месту. морају бити унета у бирачки списак по њиховом захтеву. зко поднесу потврду да су исписани из бирачког сачека места свота пребивалишта, х
Од свести грађана о важности п значају бирачких спискова, од залагања фронтовеких и омладин ских организација, као и од тога колико сами народни одбори ре јона буду посветили пажње би а списковима, зависи какви је бити бирачки спискови, и да ли ће они у потпуности одгово
рити својој намени,
привреди
Неједнако награђивање радника по предузећима исте гра-. не, које је дошло као последица нереално постављених норми, проузроковало је у неким "предузећима флуктуацију радне снаге. Радници су одлазили у предузећа где су норме биле нереалне и ниске, а плаћање сувише високо, Тако су у току 1948 године услед нереалних норми у Градском гипсарскофасадерском предузећу радни. ци на неким радовима добијаљи 1.000-до 1.100 динара за осмочасовно радно време, а код гипсара је била тако пронзвољна норма да су зарађивали преко 28.000 динара за 26 радних дана. Радници су премашивали норму За више од сто и двеста од сто, што је Очигледан доказ да норма није била уопште реално постављена. У Градској браварској радионици, у Кумановској улици, поједини _ радници 1948 године добијали 14 до 22.000 динара, јер су нереалне норме пребацивали за 200 до 300 од сто. И поред интервенције надлежних органа народне власти још и данас норме нису реалне, радници их премашују за велике проценте и плате су превисоке. Тесачи у „Комграпу“ _ премашују норму за сто до триста од сто; по чему се види да је норма постављена отприлике,
Очигледно је да су се овакве грешке штетно одразиле на рад појединих предузећа. јер је било флуктуације, и раднипи су хтели да пређу у предузећа која више награђују.
У току прошле године синдикалне организације но локалним предузећима нису учествовале у одређивању норми, нису привучени најбољи радници, ударници, новаторн и рационализатори, као и техничко стпучно особље. Последице су, наравно, переалне норме У многим предузећима. :
Познато је да без норми не може бити награђивања према раду, нити повећања продуктивности рада, побољшања ор ганизације посла и Социјали. стичког такмичења. Савезна влада издала је Уредбу о радним нормама која предвиђа обавезно увођење радних норми на свим пословима на ко= лима се може мерити радни учинак. У циљу што правилни= јег спровођења Уредбе о радним нормама по предузећима локалне привреде, формирана је крајем децембра при Повереништву рада ИОНО.а комисија за радне норме, која контролитше. примену овог важног закона. Комисије за радне норме формиране су и при повереништвима саобраћаја, индустрије и занатства, комуналних послова и грађевина, као и при дирекцијама и предузећима ових повереништава.
Нарочито је важно да у ко. мибије по предузећима и дирекцијама уђу и најбољи раднеци, ударници, новатори и рационализатори, као и инжењери' и техничари, јер је то предуслов постављања реалних техничких норми. Комисије ће поред увођења нормн на свим рашним местима на којима је то могућно, ревидирати и по. стојеће које су се показале нереалне. Без учешћа синдикалних организација примена Уведбе о радним нормама но нредузећима нећи бити успеша. Синдикалне организације по локалним _ предузећима треба поред тога, да политички 06-' јасне | свим радницима значај Уредбе о радним нормама.
. Увођење норми није само тех-
нички проблем већ има и велико политичко значење. У пре. дузећу „Југопрогрес“ радници су се одупирали увођењу норми тражећи од управе ла им се даје већа _ плата. Оваква појава могла је настати услед слабог агитационог рада синдикалне подружнице која није. објаснила значај норми за правилно награђивање радника иподизање животног стандарда радног човека.
Синдикалне организације тре ба да се боре и против отпора, како заосталијих радника, тако и неких управа предузећа које опортунистички тволе ла је увођење норми немогуће.
Борба за увођење Треба такође да буде нераздвојна са борбом за побољшање евиденције, која је у ло.калним предузећима слаба.
Правилно спровођење Уредбе о радним нормама по ло. калним предузећима омогућиће успешно остварење залатака у 1949 години, због чега је учешће у примени ове Урелбе
дДедан од најважнијих залатака
аиндикалвих организација,
(СТРАНА 3 —-=====
су "током.
норми |
ПИТАЊЕ НОРМИ _
~
М