20. октобар

стави, али се дурио целе

посвађа са женом. ЗА ил те није проговорио ни речи, м ле

ао заспати. Љутмо се на оне који су спагали, као да су га они намерно а у вили 'насамо са старошћу. та зашто нико Бре да | та разуме7.. зар он жели зло својој деци"...

" зена је неколико пута кроза сан „започињала разговор с њим, али би се потом окренула на АНИ гу страну, а Јокубас је осећаа њен топао лане на је увек добро спавала. Усред дана, за та в рада у пољу, била је у стању да се свали у бразду и дз заспи, Када би је прекорели због тога, или кад би јој се потсмевали, она би одговарала: „па шта, _ никад се у животу нисам наспавала као што чре~

вечери, а најзад се са

+ А. к мај . ЖкаЦ у“ + | 4 Це ђ у ! 1 " Е и. 1 5 Х Си и ' 3 Га # а | пина 4 | И Рм | ~ Пар ја 5 у А ПАР аи а У па а о У у: У | » МЕЈ |" Џ · 1 + у ђ - и Ко | 6“ Џ ' АЕ у МЕЦ | (4 И Ми : А | Е Ј а | ! | | | Е | | | ' пилана | | пштитини прича „РО ОКТОБРА“ А миро алвеоле ари МИНИ а | 4 | | јокубас нађе други део инструмента, па та са | |: |

иаотииити

За време вечере касно у ноћ није мог

За

питати

и <=.

РА 4 А | ; АЕ ме Е 1: окуба авадис у Нако ЊЕ упита он синове, еман за свађу. — Као да но Му „би о Ба ениме. ПАКОСрЕШИО СР мате своје земље и својих послова Зар да разба-

цујете. жито7 Зар да одрланце храните хлебомт

Старији син, Јургис, затази У барицу м поче

· као чичак, и већ други дан није ни с ким __разгсварао; седео је у углу собице или , Р.. 4 тив 2 шеткао ско куће. Замислите само: уместо | ! (то заврну | над кодговођа на очеву поуку, синови су се само на- ЗрЕ Ме аза ЗА ТА ЛОН ПАЈЕ у али и махнули руком! А' кажу људи: „Ме па- “_: ма шта ти,је. оче... трабуњаш

~ у

хрјештат да.

да мвер далеко од кладе“. Не, загледајте се пажљи- димо да 5 | ва | "за бога- : у вије у живот: падне ивер, па га ветар одува тако Мару Мерин Ваљда ДА сВАЗУ 46 3" а ( па нити етар ге оу љала леду | далоко, да никако не може погодити од ког је ташег и му ма "једно за другим, те сам целог живота „љуљала децу и (о ме Пс 36. .- Него за толаће и скитништо 000 _У кслевци..." у а, · И Њ • Г з0 + ... А Откада си ти то, оче, постао племић 'навикла је да и у сну љуља дете У колевци и

· целог пролећа "Јокубас је слушао Рази љоре ну ' ис ама 5 | · ш ож ниси стеобрађивању земље на нов начин. Безброј пута су МИА КА авота јеле ваши, док тм ИЗА долазили село из облас : ЗА Ан: ви | зборове, 5 Мола но комитае, СВЗИВЕАЛИ |. __-за мене је то довољно!... Стеците и.ви тозборове, читали писма партиског комитета, па ипак ниј ан с лико!.. Викао је Јокубас тресући главом, док му је еден разуман домаћин није потписао уговор! са косе падала пиљевина. Не чека вас ништа до Што се тиче слушања, слушали су, а кад је ваља- о ми 3 У ла - · 7 У = > бро. Јешћете ви кашу из заједничког котла. 4 ло уписати се — соба сп или јрс . " у ско: 74 Ко је још видео да се а њи Пн же ж Бидимија. ОВАН Зеу за аррепол М Ми ЈНА : ' ДЕ а намигнувши што то чине садај Али када је власт и желела Пн да рече млађи, Андрјус, : добра људима Ваља разм 1 жу | : Е па ~ “ РаЗННОПтИ МУНИ па а — Пази само да тебе не дохватим палицом! памстни људи — хоће ли бити какве користи од е, оче... окани се тога. да ти није Бретаквог обрађивања земље. Земља није обрађивана “де, де 7. У у

е — толико година по-

"да га покрива. Па и данас ] | навиџи легала

сле последњег порођаја, по старој с краја, а руку је увек пружала на ону страну тле је некада стајала коленка. Родила је четрнаесторо деце, која су готово сва помрла, а најчешће нису живела ни годину дана: остала су јој умирала. у. другој и трећој години. Преживело је свега двоје, а то је, свакако, м боље... Ко би исхранио толику породицуг Јокубасу се чинило да је нелавно вупао свога првенџа у кориту, а колико је времена отада проштло!... ХЖлеба никада нису имали ловољ.

мит

две године — па се може стрпети још једну годину под Биревином. Зар на свету мма мало некошених поља м ливада Господа их нису дирала,

дикас обећавао да ће те узети за пандура. Слушаш којекакве пробисвете! У

— Пробисвет зна ствари боље од тебе — не попушташе Јокубас.

Јокубас баци штап у крај, па мрзовољно селе за сто, очекујући дата жена нечим изазове, Али је она "добро знала старчеву нарав, па се нимало није плашила његове љутине; умела је да га умири

но, а ни праве радости... Док су синови расли, он и жена су се морали борити с глађу из године У годину, а у пролеће је увек узимао хлеб од ботаташа до нове жетве,

већ су тамо одлазила на брзим коњима у лов, а % ' ; потнувши благо и не вређајући га. Пошто она ништа не ре- И |

Око њега се опет окупише кокоши;

У Мнилни Ниниви Нион Ини Еве ва нит

земља није ни видела плуга. Господин је знао шта му ваља радити — а им сељак, па је свима све било јасно. А ово, свакога дана — понешто ново, свака реч поука; запиташ ли: „Ко је власт!“ — А твоја деца ти одговарају: „Ми смо власт! Радничка власт!“ Још пре годину дана Јокубас није хтео ни да чује те речи, а сада испада да је то истина.

Његов син, син бившег надничара, делио је сам смахилук Левонполис, а за управника парног мли. на и имања поставили су сина бескућника Кличукаса. Дошао левонпољски кан Мурашка у Јокубасову кућу, скинуо. капу, им замолио са сузама У очима да му оставе бар нешто земље. Па сад, разумесј сле то!„Јокубас је двадесет година служио по разним имањима, али тако што није видео да пан са сузама у очима, гологлав, стоји пред надничарсвим сином!

Јокубас просто није веровао својим очима; мислио је и премишљао 'шта ће то бити. Уоколо се шапутало, ботаташи су се потемевали совјетској вла сти — а жито су закопавали у земљу и крили краве по шумама. У долини, с оне стране речице, налазила су се три имања — највећа и најбоља у целом округу. Газде су побегле још за време рата,

а сво, већ две године како земљу нико није ни дирнуо. Надничари и сеоска сиротиња почели да подижу прашину по њој, сазивали су збсрове, писали писма и домислили се: заједнички ће <брадити земљу кзо чзадрутари. То су најпре при. хватила два Јокубасова сина и четири досељеника из села Гарљаускај. Ко зна колико већ има дана откако Јеокубасови синови одлазе у долину, ВУКУ плугове „брате, ваљке, ма су узели чак и кобилу да возе ђубре из својих стаја на туђу земљу. по-

задруга"! знао да У

мислите само:

Зокубас је У градовима има које продају веће, сксере, потковице, се п земља може назвати задругом — то је неки нов проналазак! Јокубас се није мешао У послове својих синова: они су већ одавно господари у кући, па су се одвикли да слушају оца.

Цело јутро Јокубас је шеткао око куће, скупљао иверје на гомилу, склањао сува дрва пон настрешницу. А кад се уморио, сео је на саонице поред тупе, не би ли се мало огрејао на сунцу. Оранице још нису озелениле, просушиле су се и трошиле се.- белећи се издалека. Засењивао је сјај гтвоздених плутова који су се већ заривали у земљу. У јарузи су се разлегале пиштаљке које су деца правила од осушене беле врбе. Јокубас чу нечије кораке, окрете се и виде како двориштем иде неки човек с вилама на рамену. висок, у шетниру. Може бити да је из комитета, па је донео жшакав акт, а можда и тражи некот од њетовисинова. — грејеш ли сет — упита га непознати.

Јокубас познаде госта. то је био Бенедиктас ЂБредикас, који је раније ретко кад долази а им сада би само проштао туда. Јокубас је на први по. глед запазио да се он много изменио: иако је носмо шешир, био је некако сав поцепан, изгужвап.

Како је био охол човек пре три године, тај највећи богаташ, а сада га је тешко познати! Оронуо је после оног изобиља... МИ како да не ороне половину земље му одузела совјетска власт, 3. после рата су му одузели још већи комад земље,

— А где су ти радници, зашто је таква тишина у дворишту — опет, га упита Бредикас.

Јокубас се помаче, а гост седе на саонице,

= Раде У задрузи. Кажу да су већ половину поорали. .

Тост заћута, погледа на настрешницу и, подигавши браду, упери поглед у небо. Чуло се како изнад облака кричу ждралови.

— Тако му је то сада! — рече Бредикас. — и мао земље, немао — свеједно. Не знаш шта је лобро, а шта зло... Али, подићи ће се ветар, дунуће — ттреврнуће све, као стог сена. Лепо је рекао један човек: учите молитве ми шијте торбе од џакова — ићи ћете по свету и просити комад хлеба.

— Који човекз — зепита Јокубас, који није схватио загонетне речи свога госта, али се узнемирио. — Ето тако. — не објашњавајући; одврати Бре дикас . — Топло је некако, ђаво та однео! Ознојио сам се сав, као да ме роса попала! Е : пошто скиде шешир. и окрете рашивену поставу, он обриса чело. Устао је; пребацио вилу пре. но рамена, за тренутак оклевао, па, пошто га Јожубас ни о чему не запита, промрмља нешто, уздахну и сде.

— Чује се нека грмљавина... За непогоду је још: рано! — викну он одлазећи.

Јокубас је био толико пометен да сал већ није знао где је истина. Ма шта се говорило о Бреликасу. оп ипак нешто зна. Мако је он сада пошепан, иако је изгубио моћ и богатство, он је ипак раније са старешинама и управницима имања седео за јелним столом. Прича се да му се син кри. је у шуми. 5 Е

"Јокубас зачу лупњаву точкова, па устаде са саоница. Изненада одлучи да изгрди своје синове као што треба. Али се у журби спотаче о саонице и паде ничице на меку струготину. Кокоши, које су тамо чепркале, побегоше куд Која, лупајући крилима. ~

· — доста је било шале! — рече Јокубас, разљутившти се још: више, па устаде — коса му је била пуна: струготине. АИ !

| Синови утереше у двориште празна кола и _потераште ка штали. Јокубас им притрча: |

„запрута со. али па

— шта, зар ум. је мало оног 254 је а НА и (је пала управо на њега и 0о8'је у средишњици ове партије фино нова а' депша клизалишта. 53: зак 7 4 ЗА 4] 5 аа на месту мртав, док се тој разумевање стратегије и вешти дОст: За |

ипарииовириомоитавиовтиитенавививиновиинививиРитеРеивелвиаив ( зеђутим гаје изшта десило. Девоџсу пзвођењу а пе а Мај Ан на јетра ЧАД ___ | у : д | 5. 5. Кр ј - – та. пати . озивтитивитиниииувиининвивватотаоРввачалонтлинавил о ное кв Мас Е плен ицетаћиј Рак нара Дре танана р ти : Бе И Ја " пр) УВИД а ~ Џ Да пије 20-448 и 21-957; администрације 22-210. Штампарија Штампарско-издавачког предузећа Народи : %у МЕ дтоворни уредник Драгутин Шолајић, чек; рач. 1-9060386. Пошт, фах 752 3 родног фронта Србије. ј У Г " у х | : . 4

· просјаке — викну он,

· та. Пошто није имала кул лаље, ота

главу петао та је гледао страшним очима.

— што њему годи, за нас није добро. пут објасни томе мудрацу ла ми, реци, кув десет котлова каше за свакога — а што прете даћемо му, да полиже., 1 у

Узалудан је посао спорити се са старијим, : притом је и старица ма ту буку изишла из куће и позвала Јокубаса у тостинску собу. 5

— Само да не дочекате да просите и ла вас Уједају туђи пси... Ех, сад ће им задруга помоћи“... прогунђа он одлазећи.

Јургиса пецнуше смчеве речи м он тласно пљуну у бару. 3

— А твоја господа и спахилуци рађали су само

поцрвеневши до ушију. а за

Други амо по кне,

Јокубас отрча у собу ситним корацима, њим појурише кокоши. Последње синогљеве речи

мензе и рестортан који људима пре дела омогућују да оперу руке, ма да они често не долазе опју их руку право с рама.

Кад смо у неким таквим ресторанима н мензама. зепитали келнера или сервирку где се перу руке, могли смо добити као одговор:

= Немамо тога! Могли бисте на шанку али тамо је навала зла пиво 8 ту се перу чаше..

Можла бин боље било прво увести једну славину за прање руку, па тек онла лепити плакате које саветују пешто што је пемогућио. Зато сам сем

"Студија С. Р. Барета

у задатку претставља бела траљица (дама) а гозиоца црни краљ,

задатка објавићемо. Е тодина... ЕЈ Решење пута.

28; 16. Сфа—е1,

Бели вуче ки даје црном мат у дванаест потеза.

У овом задатку је символички претстављена прича о некој девојци која де. да би сачувала своју част, пред својим гониоцем бежала уз степенице неке високе зграде све до осмог спра,

играти 24,

је у очајању скочила олатле на плоч. ник, У том тренутку изашао је па улицу њен протонитељ. који је хтво ту да је сачека. Чудним случајем де-

љицу,

у ј ( и : ,

жи, што изгуби пе тражи“. Зато и

је знају шта је поштење,

КАТАЛОНСКО ОТВАРАЊЕ

Играно у десетом мајсторског турњира Бели: Марковић = Црин: Симеповић 1. дд—л4, Сте—ф6; 2. 5. г2— 3. лт—дб; 4. Лф!— 2. -Лф8в—е7; 5. Сгљ—р3, 0—0; 6. 0—0 Ссбв—д7: 7.

Сб1—д2, ц7—16; 8. Дл!—ц2, 67—56; ( 36. Да“ па ; | : _ Рачи и 3 с вњ Лив—57; 10. 62—.63, Ттав—и8; век када падне свег, старији пеевтне Зпен које су салиле мпомпир такскће за 11—02, Ддв—7; 12 24—25; Београђани жало се на поле- је ге пп АЛ сав ла чу свирку луркиви Сфе—е6; 18. _ Тар--, Дит—68: 14, Је потлелао на ознојене груди, слушао с : 2 1 ману Бајка | , Ушао с осмехом, тла, Сев—цл; 15. Доз—61, Тфв— . 08: јилади | мемило- као да пије хладну воду.

ц6—и5; - дб:ца; 18 Лг2.57, Дб68—67; 19. '(Сде:иа, н5:да; 20. 2152.44. Си7—685!; 21. Лла—62 Сл7-—15: 22. Слаб Дб7—ф3; 24. Спла—л6. (Тешка грешка у већ слабијсм положају. Требало је Тал6--.), сб:аб, Лиђ—е3! Бели предаје, јер па евентуално 26 Диг—д8 следи 26. .... ДфФ3 фо +: 27. Кох], Дф2а—ф8 мат, лок за друге паставке бели губи -кра-

"Мајстор Симоновић, један од пајбо- | љих на турниру у Сарајеву, показао

ме, Јокубас прогунђа: „

— пуниш ли, пуниш, од ранога јутра... Све ће месо упропастити,

# - дДабоме! — одговори жена.

Али све то још није било довољно. Жена је одвртела металну пиштаљку његовог кларипета, навукла црево на кларинет — па као У левак набијала месо палцем. Од кларинета направила матину за кобасице! Јокубаса као да нешто стеже за грло.

— јеси ли полудела7.. Ко ти је допустио да ми кларинет упропашћујеш»

— па штат

— „па шта", „па шта" Још ми се ругаши Дај ми то!... : | -

—. Гле каквог музиканта имамо! Реци ми хвала што сам га скинула с тавана. Баш ти је много

ЈУ долини се већ данима радило. неколико тодина необрађивану земљу тешко је било орати. Глина се стврднула, те је плуг одваљивао вемико комађе. На бране су морали стављати велико камење да не отскачу преко рупчага. Мршави и емабо храњени коњи досељенике једва су вукли, Мушкарци су отишли у машинско - тракторску станицу да затраже трактор. Окупише се деца, до-~, ђоше и старци. Раоници неколико плугова зарише се у земљу, па почеше орати ледину, не застају. ћи, На окрајџима долине букнуше ватре: горела је пиревина, сабрана у гомиле. Обрађена површина ее свакога дана ширила, захватајући и присоје. да-

« ни су били топли м ведри. ' АЦА)

Јокубас је само издалека, из свога нвортшнта, погледао У долину. Кад се тамо појави трактор, он приђе ближе. Машина је за њ имала неку ЧУ:

иииоввовла на нпвии ваввенитвврвиово

"ни

крстила страним јеловник тако паписали да би га требало послати на штампање — „Јежу“, пије је урелвиштво у суседству.

Крај улазних врата стоји табла. ТУ се сваког дава исписују разна јела:

Текубас поче сваког лана одлазити у делину. Устазао је рано, гледао да што пре нахрани стоку и касече дрва, па па се изтуби из куће. Нека ново осећање та је пукло љулима из дворишта но о затупшњљивпе нето су чак ом 1 вачев отап

њетотст имаће. Мо не тврлотланни

усаменот стма Јокубае, стапчић Магтинас и жог

" „Плајша, оллазити на

Кисо купус св свињ. месо. свахота пана заттесну

вије ни чуо. Често је оп тако, завадивши се са си. трена новима „мскаљивао свој гнев на жени. Када је У Е у“ Богме, потребан ми је! Где ти је други крај ну привлачну снагу. Мотао ју је посматрати но трчао У собу, видео је како стара седи на молу — ево, ево, узми та... Нисам га појела!... — читаве сате како се крећс браздом, брекћући ег с а ме 3 [] псред ксрита и пуни кобасице. пре неколико л па она обриса кепељом умашћену пиштаљку кларине- „кремена на време. Милела је тамо и амо као ков- 2 заклали су срињу која већ недељу дана Ме та и даде је мужу. 7 њача. Одавно је желео да је разгледа како ваља, 85 мије јела, па су се укућани побојали да не уги – али му то није допуштао понос. Јокубас је јат 2 4 = | += био у завапи са својим синовима. Старап је свако- =" ша > ; : та дана.оллазио у малу шетњу, са штапом у рупи = је: обилазио озелепеле брежуљке и уклањао са ста- 2 ~ “3: . У ( ви с ~ за грудве и суво грање, Понекад би уплашио по 2 ) и 4 # ње у [а неку шеву која би запвркутала и прхнула у небе. = ] у ; ЈИ Е ( МР + са. Седећи на брежуљку, Јокубас би скинуд капу, 2 7 . АЕ: 8 А Маје | нов Мо му мрсио седу косу. Јелном. утлела 5 ј 4 | то | ј Ст М, | | | 1 долу е : 5 Н : Бе: = ПА сетио наше загонетке: „Док се отац Језик наших = ИЕ "у сиву кобилу како вуче брану и по- Ш Лок се отац роди. СИН роди, сви по кући ходи“ Само, та се е5 У тим сад та сива кобила; Каквих 2 "ла | 1 5 01 е кобила немају!...“ за по кући ходи загонетка но може решити ли јеловнука з је • 5 Шу аготел "ико је празан 0; тКУ. - а за ној земљи у О "7 Ј загонетки те : 5 Е су претставвици уђавог _ У 70: земљи, поред малог брезовот шту- = ) ТУ (а леп“ плокито на тима . па јивном месту билч “ ној је мисто деце им | одраслих. Ковач = | -< 20 : ка саија „ђе о, . | велики | полетим #, уумијеС је мпмегтио тлмо глоје мехсве и под = | У о намебу дланона, с ма зизу 10- - Гражнан Су карте но пиш, Редром небом омравњао мллутове и бране, јоктбас = де и си убрусом поред ЊИХ Поштена метла . карте из Ђуринци, карте из Паланку., се мије могао савладати. те јелном пође ка помиње Б истека те су по мнотим нашим ресто- + 0: по • Сада је коздуктере заменило особље ли. Нејвећи лео задружне земље био је већ ан ранима и мензама. Те плакате имају ресторану 1 Задруге ИП рејона градских мензн и ресторана, сејан. Сељапи су се пх иу | по н а нат који казују ла то треда „Бољевац“ истичу се на та- = плина бе рулили ма обраде им своју мм = чинити после ла, = бли увек објаве о нађепим о —-—— задружну земљу, па су ралили по поноћи. ВиВећизи пр ка омогућила је рал- стварима које су зистачицо пи Еко 5 саспим спустио мрак. те ролитељи = пицима ла 10 рала оперу руке, пл предале управи. Тако, ономал, могли бе е да терају своју лецу ла смавају. и ена се припизају. = чик да додију и туш. Међутим, на. смо прочитати: Ме на уз ватру им утркују са псима. У тами тону мо ле- прсте се могу избројати у Београду „Нађене стварн паљене лина и људи, а само се седе онле чују гласови, 8 5 Ги Пошто су завршили посг „зез ти = > ју Мално перо ДАНЕ осао на својим њипома и ве = | черали. 37 о УРЕ ле "о враћај ај оу Штрикане рукавице черали, залрутари се опет зраћају у дољину. чу- = (с | 5) 3) Табаши из Геодезије пе де секамао от Тер. ! У | 4) Качкет | =- Штта мислиш, Јургас, да ралимо и ноћаср = | ге а 5) Ко-карта | ~ па, да радимо! Ноћи су сада већ светле. = « .. "о ~ У – а 2 42 17 ди – 3 И 1949 Упрзва. У гласовима се осећа залсвољство, и кал неко, = ; | М Некала, када бин човек нешто изгу- о палећи шигтарђету, кресне шибипом. могу се пиле = у био у кафани или ресторану, слегао КЕ ги масмејапа лица. Видишт како испуштају дим из = = Џ | би раменима и мислио Да но треба Бе . уета, па опвале неку оштеију геч. весело ћу 2 4 ни тражити, јер је „отишло на метлу“. за у градском ресторану код, Тра или још јаче викну на коња. Тамо. опет, вити = == - Придржавао се свако непоштене Е грозда“ ве само што погрешно нази~ како прежу коње, саветују на на – „ витин, = За. ~ И 4. 5 Бо ње, саве У се ти “о 4 > 2 штетне пославице: „Што нађеш не к= _ мају неке вгсте јела које је куварица уда ураде Ва Дри та | оста би било најбоље = 5 ; 4 азглед ~ #: именом, шего су и , ају семење на плану. 2 = > = = = = = = = = = = = = и – = = г = == з = = [-] =

зех 7 га ТН ата ле - . Пире кромпир са сланину. ЗЕ Ни статно тапсати соко машине. разгонарајућу Диставана шангарепа с говеџе месо“. 95 СР0ТИМ пословима, — итак 3 боље 251 “ б 2 Кал сам једној сервирки приметно __ рече јокубас н змјелнички обрађивати земљу Е :6. 361 = 6 41 ето = бас. разглетатући како омлал у 5 да је. једног дана, баш онај последњи | с гзплинти – за треба похвалити чистачице овога 8 дај је, једног дама ј последњи сетири бране влаче Орантење назив погрешно написан, опна је са - апупу м сале жосмтир Мала других таквих ресторана и менза жо- поља засаћенот крос . ЈП Р. пришла габли и прстом избрисала с: УБ СИ кртмпиром већ се зелеуптла рели а аи во г. ка позгтушина засаћена пролећттм усевима = љ – | . ; .

И Требало би ла се си затписи које — Да. да. — повлаћивао је Мартинке, — то је 5 читају сваколневно стотине и стотине Много боље. Као пчеле: једма за лрутем јеппа за = љули чпакс пишу бољим језиком, Међу лрутом. ми — лок лдлансм о ллан патила з = гостима има много њих који би лали Оба старпа су селела пол бпазлем У ај 5

из 1 А – 4 + 7 с ћ у савет па та ле н који је 13- стабло био усечен жлеб, Бтезеви еск је текао У леж потребза. п то би опла онај КО ројцички шлем, обешен уместо 5 3 се брине за писање јелозника — имао ТбЕУБАС · уместо котлића. + ~ [5 см крај себе забележено и за други Пут. сито | ње узе тплем им пати се сока Покутем обвиса сен . . Воја Вулићевић, из ње Уса Ста. он тазви мађаму им узе кларинет. Затим накваси гвувечтом | Пи-

ж Стара песма

тттљку кларинета, стави засвира.

— Одавно мписем срирђао! НВаљла већ двалесет

рече Јокубас. олмакавши зе тренутак од устију,

Старчеви образи се опет палуте. очи му зач-

киљише у напрезања напунише се сузама. У

. почетку је било тешко разабпати меполију: не-

Зпретни и од свирања оппикли пости пипали су кад

да мотају конце. Али, гле, пољем се свечано раз-=

леже месма, нова песма. коју одмах запева о младина. О .

Јокубасови

прсте на рупе м оппезно

клапинет

и ол

колу мешовитог у Сардјеву.

п2—14, е7—е6;

синови зауставише коње. друти ~

А УТАР АИ

срдно претварају тротоаре и комовозе у своја клнзалишта, а от којима је дужност да ибпелом — ила. струготином поспу асфалт непрел кућа, разуме се. у великој већипи не чине

| ко нити чисте снег све док се не па| праве читаве џомбе и брегови. | Тако се то догодило н овогд мара | товскога снега, У прошли петак, Тел '

— Да није то отапт.. Ено, тамо под брезом! = повика он, смејући се.

Орачи опет кренуше. а за њима им за бранама побоше раднипи бацајући кромпир у бразле ЈУРгис разумеле ла је то музика помирења с новим селом, с новим животом, ију духу понови речи које му је некала изговорио њетев отап: „Кал се живи У заједниџи као у породици. много је веселије! И људи су онда бољи“.

А под брезом, његов стап је непрестано свирао у свој кларинет...

1947 (тревео с руског А. в)

17. Се1—д3,

па

ми

Дет :ц5; 23. Д61. 42 "Сб5:л6; 25,

развије су биле сл клизача тако угла-

за

| | :