20. октобар

> теле тнаннаицнстн лонац а

· КБИГОВОЂА. —

• поверен надзор.

РЕВИЗОР

ла се какда је дужност фи· напсиских репизора: строга коптрола књитонодственог и финансиског рала устанопа и предузећа мал којима им је Миломир Вукомановић, ревизор Управе за снаб девање прехранбепом робом при пПоверсништву трговине и спаљ девања ИОНО-а довитљиво је искористио ту дужност ла повећа споје сопствене прихоле,

Добри репизори пише времена проведу на терепу, по. предузећи ма, нето у својој канцеларији. Миломир Вукомановић се није У томе од њих пазликопао, Он ни-

је просто избијадо мз књиговол-

дан.

ства Предузећа за живину 2 ја- подићи млеко ја, пре подне, у врсме када треба да врши спој, ревизорски по

сло. Али он није био у могућло- судом за млеко. Међутим, на мости ца врши ровизију књитовод- | Те велико изненађење, "млекарица

ства Предузећа за живину и јаја | ша је рекла:

јер би то значило да треба еамог | -

себе па коитролише, Наиме. од | мр

17 октобра 198 до повог марта, | И 1 1 4

ове тодиис, овај промућурпи ко |

мерцијхлиста радиб је сваког па- | —

на, по неколико сати као хоно- | = Замолила сам поново да ми се. рарпи нњитовођа Предузећа | 3 | К изда млеко м позивала се на режитину и јаја, чији треба да је абодахилук чи које је она мени малопре реревизор. са магоалом од 4200 ди- | Ено он ата ји кла. Упорно је. одговарала:

нара месечно, коју је полизао, | реше Београду су биле четири — Био је овде један гад, и без гриже сапести, поред редов. | || велике дахије, донекле непокор-| зато не могу да вам дам млеко. не, ревмзореке, платс. И пред, ји султану та Београдски паша-| 10 сутра. · пе: х' | протпосалаљенима имао је чисту || дух поделили су међу собом и| Ипак, да ми се изда млеко, нај. апест (ено клер таи Ун ОНО сваки је имао своје кабадахије,| уљудније сам молила, нисам ни зе ренизијуг Мипрже одиших није који су осмоно м неодговорно у-| питала какав је то гад, нити забила позната двострука егзистен- (о прапљали својим областима. За-| што је малочас казала једно а ција репилора + књитовође, док || (о је у народу остало да се оси-| сада друто. Када то није помо-

отучај пије изнео делона видело. он и не одговоран рад мазива ка- гло, казала сам да ћу се жопити. Гевизор - књиговођа биће ка- || бадахилуком. На ове моје речи, планула је, пипљом, за споје хохштаплерисање, | | била је ван себе од беса, па је Лли овај случај треба дл служи Ка~пања дограбила мој суд и сипајући

кго опомена ла уптапе установа

"= Спремићемо за сваку циглу амбалажу, јер је то једини начин да остане читава при уто-

"вару и истовару.. |

мам болесничку карту, сам дошла у продавницу Градскога млекарства број т, у Палмотићевој 20. Било је то 2! о м. у 18.3%. питала сам да ли могу подићи следовање

ПИСМА

Ку

"ош доста давио прелвиђено је да све зграде са више станова треба да имају на ве станара .

"Међутим, најстојитии и вла"оници зграда мало се брину о о-

вој наредби; у многим вишеспрат

ницима „уотште не постоје спиекови, негде су онн тако. скривени да их :е тешко пронаћи, а негде, због отсељења и усељења станара, изгубили су сваку вред ност. Постоје опет и такви спиокови који су истакнути на ведном месту, али су ислисани или

Це У пе оре ара а" | 1 Ћ

ћним севетима _

ли

! | Ре кан

непотпуно али тако нечитким Ру_котисом да низем не користе. |. ' Овакво стање отежава рад многим грађанима који су премуђе ни да узвемирују велики _ број станара док пронађу оноге ко им

треба. Ма АД у

Кућни савети могли би да пре: узму дужност да се побрипу. за сто. Пестали би прво настојнике

ти власнике зграда и замолили да.

се направе тачни и читки спу-

5 окова. па ако ови та не учине, ла зе' сами чланови кућног савета потруле да њихова кућа не бу"де без тахвог слиска,

| по, одипран је низ 8 м занимљивих парти !ци су пружали јак отпо

После успеха у мечу.

ћу мечу са Аустријом, који су 4

ИН езентативци доПа репр :3и

6 и по оса резултатом ! Ва еома борбених

ја. Аустријан р и пока-

зали да добро владају теоријом: али; иж југословемски 'илрачи надмашили својим еланом, епергијом као и већим искуством и умешношћу у среди шњици и завји штици. Руководилац аустриске е|кипе и претседник Шаховскот савеза Аустрије Ханачутк. после меча је истакао, да ће. одлична игра југосј ловенских | мајстора служити за утлед аустриским шамистима. Партија Пут Жаливода, итрана шестој табли, била је једна од најбурнијих првога кола. У штпансексм стварању пуц је у затвореном систему примонио Дурасову варијанту, коју нреме телриски усаврит

стала је врло компликована борба.

у којој су противници наизмениче :

ери ;

Кабадахилук

на

за тај

— пошто сте болесница, можете

гласио је одговор.

Кампања је акција која се во-

Станпујем у суседству, па сим се кроз неколико минута вратила са

ЈЕ — Не могу вам дати млеко...

дођите сутра!

–

млеко сипала је и најгадније из-

м предузећа буду будније према разе називајући ме бедницом. раду својих службеника ол У- ди кратко време, било политич> Са запрепашњењем посматрала праве за снабдевање прехранје- ке, приврелне или друге при- сам све <6. а ота ла ервке не ном робом која није зпала за вр- роде. На пример: изборна кампа- Рени ЕН ишта ои ила шљање свога књиговође. На та- ња, ампаљња шећерне репе, кам- МЕ ел ен зелекок ЊЕ вили ми кве крупне п ситне лупеже, који пања за књигу. __ склањајте мински“ непред о“ покушллају ла унесу себичњачха с та “- чијугиени пао више нсликим У и црзоточча схпатаља у наш но- . ги Мини апарат, тре- у У овој радњи, срам вас било. ба мотрити и онемогућавати им На латинском, сателит је зна- Сутрадан, после болесне, скоро ИРА Јонпрзецрном ораку | __- и 6 непроспаване ноћи, видела сам хранитељ некога великодостојни-

Злоупотреба сположаја; вешто ка. У астрономији сателит значи| да ми са карте није одрезан кузакамуфклирана, као У случају чебеско тело које се окреће око|ј пон јучерашњет следовања. кзригонона ревизора, један“ Је. од неке планете. Тако је, на при- МЕ најприкривенијих видова лелања || мер, Месец Земљин сателит. У Утолико ње имати већи мањак штеточина у државном , админи- || || (пољпој политици сателитима сеј млека у канти! Жако ће га надок стративном апарату. „Против ове називају државе или државници! надитит Однела сам ипак с нак-

појаве треба ла буле у свако доба | | будан не само сваки руководилац установе и прелузећа него и сваки трудбеник који у њему ради.

| боду и

селу Раздорима живео је Прохор Ликов,

пропалица, како се о њему говорило. про.

звали су га Прошка Орао, ругајући

се његовој нескладној спољашности. Природа га је обдарила гардиским стасом, зли му снага није била пиукаквој сразмери с растом. Био је мршав као колац, ишао погурен, нагнут на једну страну, " као медвед газио огромним

—

табанима, спотичући се о.сваку грудву. У ходу је нескладно млатарао дугим рукама, плашљиво се освртао и за три хвата се уклањао свакоме пролазнику. Чак ни најлењивији пси нису могли равнодушно посматрати његов ход, те би залајали какштад би пролазио кроза село. Некада, док је био војник, његово лржање је. причињазало велике непријатности и њему и његовим старешинама. Командир чете залуто није могао смислити где да дене тога „лоше склепанот“ клипана,:а, најзад га је доделио еко. номском отсеку као чувара свиња.

На његову дому све је пропадало. Живео је У великој беди."Коњи су му цркавали, своје земље пије имао. Обрађивао је две десетине земље коју је узимао у закуп, али ни с ње није никада на време скупљао летину. Поред других узрока његова сиромаштва, који нису зависили од њега, Прохор је имао и једну несрећну страст због које ни-

је могао довести у ред ни оно бедно имање које ;

му је било остало — био је страстан риболовац. .

Иза села Раздора текла је речица Јалинчик, плитка и неугледна, местимично сва обрасла трском,, али пуна риба, Прохор би понео удице, кошшеве, пруће и остали рибарски прибор па би чи-

љење риба, ма је по воденом биљу чак знао им каква риба тамо живи.

који своје народе њихову слоњихову привреду потчињавају интересима друте силе.

Прича ,„2О октобра“

надно јучерашњи купон.

Олга Б. Барковић

ти

_ Зашто немемо дечје јаслег

радско саобраћајно преду-

| зеће има много запосле-. них жена и свакодневно

узима све већи' број жена на рад: Али, жене-мајке нису на послу мирне, ни- спокојне јер немају где да оставе своју децу. . Познато ми је да је Градско ,. саобраћајно | предузеће добило пре неколико месеци просторије за отварање дечјих јасала, где се уселило предузеће „Воћар“ које нико није могао да исели. Услед недовољне _ упорности и заузим-

пебрижљивост рејонске зедруге.

Улици 27 марта је продавница Задруте Другога рејона, која ништа не издаје на задругљне карте, док продавнице осталих рејсна, као на пример про давница Трећег рејона у Дечанској улици, издаје на задружне карте :: сем од смокава и кајстја,

затим прашак за прање, „Вим“ и| друте

ређе артикле.

ти је позната м ка ћродавнице осталих ре-| јона располажу бројним _ арти- | жлима који се деле на задружне карте.

Сматрам да би било правилно да се руководства свих рејонсних ззадрута подједнако | брину за своје задругаре, јер иначе не видим разлога учлањавању у оне рејонске задруге, које се небриж љиво односе према својим | задрутарима. · Радмила Долинар

да снабдева колхоз рибом. За то ће му убележава-

трудодане.

ПроХор исплете корпе за ловљење риба, жена

љивости управе "нашзег предузећа, |

јасле ни до данас нису отворене.

Ми запослене жене, питамо се зашто још нису отворене јасле У Градском саобраћајном предузећу за нашу децу за коју стрепимо док суо на раду, и чекамо

да се ово питање што хитније реши. ; Ј. Ба иииааиомоаиитото лесе

„Карл Маркс: Критика политичке економије, издање „Културе", Београд 1949, ћирилицом м латиницом, стр. 61, цена 9 динара.

сеча.

Горки: Д (пита == 1949,

Културе", Беотра; ка И и латиницом, стр. 263, цена 40 динара.

том

Југословенско-совјетски кален дар, издање Друштва за културну ссрадњу Југославије са СССР, Београд 1949, стр. 216, цена 50 динара. Нела спорт у 1948 години, издање „Нашег спорта", Београд 1989. сцена 25 динара.

Черни: 30 етида за клавир, дање „Просвете", Београд стр. 55, цена 28 динара.

Бертини: 25 лаких стида за кла

из1949, вир, издање „Просвете“", Београд 1949. стр. 38, цена 20 динара. Николај Крјуков: Две песме из филма „Легенда 0 земљи спбир- ' ској“, издање – „Просветс“, Бео~ | град 1948, цена # чипара. „Баш-Челик“ | народна | припо ветка, издање „Мросвете“, Бео-

трад 1940, ћирилицом, стр. 21, цена 7 динара,

ара сан ==

је ом у послелње . А ; авар. "На- |

4 | ћ

К (а КЕ в ' са Аустрејом —_ но долазили до напада. Коначно је | 5 пуц после лепих жртава |доверо противника у матни положај, РЕЈ "Бели: Пуц (РИРЈ) — Црни: ка |

ливода (Аустрија) . 4

1) е2—е4, е7—е5; 2) Зе1—5, ађв—е6; 3) 111—65. а7—а6; 4) |ђ5-——а4, 528—16; 5). 0—0, ТЕ е7; 6) 42—43. 57—5; 714 58, 47—6; 8) са—е4, 04)

· ебј—е8, · Тав—ђ8; | 10) Ћ: 506—а5; 11). 163—22, 65:24 -43—84, баб—е6: 13) , Беда,

Чеб: 44; 14) 513:44. еб у 15) ба -а4, с7——25; 16) ра4:са, ТВ

4: 17) Пе4—43. 57:24: ТВ) Ла |.

__с0. 1,28—7; 19) ТП— е1 75 с2, Бе об

15: 90) 503—45, ТР4—44; 721) с45:27 +, ра8:е7; 22) 048—53+, "Ков—ћ18: 235 12—13, Пет—ћ4. 94) 1,с1—е3, Таа—ђа; 25) 068743. ТБАЂа; 26) Те!—-Б1. с5—е% | 797). ра3:с4, Т18—с8; 29) 064: | 841, 17:28; 29) ТБЕЊа. БА – 46: 30) Та!—-1, Зед—е8; 35 "тве—ђ8, р,6—е6; 32) Та 17—ћ6; 38) Без—72, реб—47: | ЗА род. 27—иб; 35) 112— 14 44, Кав—7; 36) 1,22—63, 46— | „85; 87) ра4:с3, р47—27+: 88) | Ке1—е2, ратљ8; 39) Те1—е8. =

| Црни предаје. 74

| ж 1 2

| ЛОВАЦ И ПЕШАК ПРОТИВ ТОПА

Завршница ловца и нешека против топа готово увек је ве“ — | ми. Као у свим групама затф“ | шница, тако м овде шма моје~ — | диних мзузетака.

Бели на потезу добија.

Да постигне реми, црноме | би било довољно да жртвује топа за пешака, Зато се стра:

тегија белога У првом реду састоја у томе да спречи ОВУ | измену. Да то, инде лако изве- а | сти, показује слелећа варијане | та: 1, св — ет, тада -- аб; 2. Кеб — сб (или 2. Кеб — даб, 24 Таб : 45+; 3. Кав : 45, Кат—_ 'з Ђ7 са ремијем), Та5 : 45'; 3,. ст — св р, Таб — сб-'; 4, Кеб : с5 и црни је пат Значи да бели мора н о томе водити | рачуна, да онемогући против> || нику одбрану помоћу пата 1 | |

Који је испразан пут добитку, објавићемо у следећој рубрици, »

У завршници од прошлога 4 пута реми се постиже на овај И начин: |. Те5ђ —— 45+, Каб:еб Ја (ако би црни краљ узео топа, дошао би шах коњем на 14 џн

| пошах на е2 бпо би изгубљену; | 2 Таб -— ат, бб — 605 3 3 | тат -— ст+, 15 : ет, Бели је = пат.

питати |

Седне тако поред њега некн несретни љубитељ риболова, па буљи У удице и гунђа: „Нема рибе!» Мрене му само померају пловак, а жабе једу мамац, А Прохор, на два корака од њега, извлачи Једно за другим час шарана, а час сома од 'пола метра, па и сам тихо псује — не стиже да намести мамац на удице.

ловио је много риба, али их није имао тле продати — до града је било осамдесет врста — те није имао никаквих прихода. Јео је сам, а што не би могао појести раздао би "суседима, п то: је било све. Од тог споредног занимања његово и мовно стање се није нимало поправљало, већ се, напротив, стално погоршавало. Ни женини прекори, ни савети добронамерних људи нису имали У-. тицаја на њ, нису гасмогли уразумити ти натнати да баци удице.у-пећ-м,да се озбиљно посвети -0„брађивању земље; ђ ; Е

Кад је у Раздорима „основан колхоз, првих го.

дина просто нису знали шта да раде с Прохором. Није му се,мотао поверити никакав пољски посао,

таве дане проводио на Јалинчику. „Никаква сила. тртугом није 'умео 'да "рукује, а ни ' сејалицом. Јед-

мије та могла одвући од речице, у време кад је жетва била у јеку, па ни у дане пролећне сетве, само ако се риба хватала на удицу. А на-њетову удицу се увек хватала. " Ма" 4

· Прохор није био само страстан риболовац већ. је имао и ретких способности, неку врсту · талента за тај посао. Знао је све рибље. ћуди, као да

сам одрастао У води. За сваку рибу је знао у које време и на какав мамац се најбоље лови ~ дали на црва, ма хлеб или цврчка и до које дубине ваља спустити удицу, где треба ставити кош за лов--

. Г и > 7

+ 4! у 4 „ у и у у Р «

1 НЕ “.

за > ј Уредништво и администрација Ректора Драг.

ном би, сејући, на хектар земље бацио две сто-

тине педесет килограма пшенице а другипут = осамдесет. Ако- вози утишеницу за вршидбу, ов но десет пута „претури кола, ноломи их, па се и сам изубија. Бочили се с њим бригадир и остали из уколхоза. Кажњавалм'та због немарности. у. раду,

"претили -му да ЊВ га искључити из колкоза, 'али--

_еве то“није помогло, чак није било ни најмање нате да се може поправити. Најзад ее трисетише:

ум риба је потребна колхозу. Одлучише. да пусте "мрожора да се-бави својим. омиљеним послом, и

Зи је У

Јовановића МИШ, тел. редакције. 20 1 Фароворнт -уредини Драгутва ·

43 а 21-957; администрације 22-210. Штампа

Шед здив, век, «рач, -1-9060286.

му испреде конац од кудеље, а он сам исплете неколико мрежа и набави доста удица. Замоли дрводеље да му од неупотребљиве парчади дасака са. траде мали чамац и поче се бавити на Јаливчику рибарењем на велико. Свакога јутра долази У дво-

Биште колхоза, преже коња у кола и. довози са свота рибњака по педесет пудова рибе. Пољске бригаде добијају тако свакога данасвежу рибу за

своју кузну. . '

Прошле године су колхозници у увалама степе начинили неколико језера, У које се У пролеће сливала вода од отопљеног јали стоку. Прохор је и у њих убацио ситну рибу, а обећава да ће за неколико тодина колхоз имати толико рибе ла неће знати шта ће с њом у да ће морати да је продају на пијаци. '

Прохору Ликову дадоше нов надимак = „Во„дењак" ИЈ

- Кад .би та срели, колхозници: би та запитали: - Мде ли ти посао од руке, ' чича Прохорет

Уколико имаш свега те стоке У свом воденом цар-

етвуг Множи ли сет

~ Множи, == одговара прохор,

~ А. зашто нас, чика Прохоре, већ одавио не

храниш шаранима% Зашто нас „кљукаш само "штукамат јеле :

ин Окомио сам се на њих. Треба потаманити те изелице. Поједоше ми све младице. сазако% Нису ти све на бројуг

"=" Да, неке-ми недостају...

!= То ли је! Епа на посао, свике молхозне имовине!

|тино

уништавај се расип-

(ел |

Лови, фа. 252

снега којом су напа-.

рија „Штам парско-издаватког предузећа

Ме Реду 65

“1 Обе су стране задовољне. Колхоз добија од“ ју свота „Водењака“ приличан приход. А Прохор, '11|

опет, добро живи, одлично се храни, па је чак постао им достојанствен — кад иде, не осврће сс мн никоме се не склања с пута.

Никоме сада ни на памет не пада да тако корисна човека искључи из колхоза,

10 » ног фропта Србије,