20. октобар
ПИ Г~е
Пре у НИ РУСИ ВРА 6 "У" М + | У] а њЦ |
| Црно о
_ „усамо: стварање
| КОЦ д
· СТРАНА 2:
' .
. 4
5 “% .
|
„ИЕ | и б · '
· (Наставак са,
% __ прве (стране) „вије. Узмимо као доказ за ово радних задруга.
_ "Оно је зу посљедње вријемсо за-
„лузело такне 'размјере каквима .се
„„нисмо надали. Од Другог лплену-
_ ума ЦК КИЈ створено је близу
Ру
2.000 _ нових радних задруга (Аплауз) тако Да данас имамо | преко 3.300 сељачких | радних "задруга са око двеста хиљада "сељачких домаћипстава. Да ли "'би то било могућно без највеће активности Народног фронта на ' "селуг Разумије се да то не би било могућно. Одлуку Другог пленума ЦК о сељачким радним задругама прихватио је Народни фронт на: селу као своју соција| злистичку обавезу и спроводи је живот са највећим полетом,
рели
И Т
ј : Х ФА
_ Политички ре
Данас нема у нашој земљи ниједног села, ниј г засеока. ту коме се не би разговарало 0 сељачким радним задругама, У
_ коме чланови Народног фронта,
"комунисти и некомунисти, не би тумачили одлуке Другог плену-
"ма ЦК КИЈ. У свим нашим се-
лима распламсала се читава бор ба за стварање све нових и носвих сељачких задруга, 'то је борба за социјализам на нашем селу и у тој борби чланови Народног «фронта постижу огромне успјехе. (Аплауз). у
Колико су, другови, апсурдни. напади на наш Народни фронт ти на КПЈ, који се још и данас. понављају а који говоре о томе да се»КкПј утопила у Наредном фронту и тако даље. Замислите наш Народни фронт
ПАРНИМ ПР царев тај ћ
А
МЕРА Меј 1 а
Ји ,
/
У коме се налази пола милиона
"чланова Партије, преко “милион ји по 'чланова синдиката, милион
и по чланова Народне омладине, |
наше радно сељаштво и наша народна интелигенција и тако даље, такав "Народни фронт злонамјерно се упоређује са 'неком _ привременом _ коалицијом буржоаских партија и говори се о неком утапању 'КИЈ у тај Народни фронт. Тешко је вамислити веће бесмислице од овог тврђења. Ми, другови и' другарице, мозамо чувати и још више учвршћивати тај наш огромни политички и радни колектив који је створен у процесу револуционарне борбе, са 'револуцио-
|
нарним паролама, а не само на,
паролама борбе против окупа-
тора. (Аплауз). , Ј
Клеветничка Кампања нема ничег
_ заједничког са социјалистичком праксом
_ Дозволите ми да се сада 0-
! сврнем и на кампању коју пре-
ма нашој земљи 'воде руководиопи земаља народне демокра-
· тије и СССР. Вјерујте ми да о.
„томе није лако говорити; ти нанади „имају такав карактер да је човјека управо. стид што их ="мора · помињати, јер, долазе од
"руководилаца. оних земаља који
у никада не би смјели да се слу"же" тако недостојним средстви“ма према једној тако заслуж-
еттној савезничкој земљи као што "ије то "Југославија.
... Ја нећу овдје данас да бра. им нашу земљу од тих нечувених. напада, ми њу немамо „од чега бранити (Повици: Тако __је!. Делегати устају ни уз аплауз скандирају: „Тито—Партија". __ „Тито—ЦК"), јер сав тај кал
__којим данас блате нашу земљу
„“ "штампа, онда је то сасвим ра-.
__ пада на оне који је блате. Ја „ћу. само изнијети пред вас нечке од. многобројних факата, и "то- оне који. најречитије оптужују · иницијаторе и ауторе Тих
- напада, за које на нашој страни : нема никаквег оправданог ра-
» злога. Кад нас напада и блати реакпионарна _ империјалистичка
· вумљиво, јер су таква средства „Устој штампи уобичајена. Али, секад ·нас напада. социјалистичка лштампа и кад хоће тим вријеђа-
4; њима и: клеветама ла да карак-
+
аврљобожње критике, „онда мо-, "»рамо против тога 'најолитрије и-,
ступити и назвати то оним што
' лењинистичке
и
' ' ' '
7 " истинито речено,
"јесте. Од таквих ствари је су“ фишно и'бесмислено бранити се, већ их треба најоштрије осудити као автимарксистичке и антипоступке . који ""жине огромне штете напредним покретима у свијету (Повици: '"„Тако је": — Аплауз). "
Сви,они који, нас из земаља г народне: · демократије и СССР
„данас“ тако неодговорно и:трубо
клевећу и хистевички псују, називају те и псовке неком сонијалистичком критиком. То уопште није истина, то: нема ничег заједничког та сопијалистичком _ критиком. "Тако: су псовали, вријеђали и • клеветали младу Совјетску Републику "н њене руководиоце Зирвих · Година револуције“ разсвлашћена "руска буржоазија и = међународна“ реакција. То блаћење наше земље и "наших руководилацл на длаку сличи ономе, „(Аплауз).
оф знам; другови, да ће про-
тивници" свију боја превртати "еваку; пијеч која ће се овдје из-
говорити. Многе ће серијечи из-
пвртати. и :туманити на свој начин,"по обичају. који влада у по с следње 'вријеме код - наших „кри "тичара", изнаказиваће се“ сми-
" сао јасних реченица и тако да- ' · ље, и тако даље. Ја знам исто_
тако да ће се како у нашој земљи, тако и ван ње наћи понеки, иако малобројни, колебљивци или они који би најралије преспавали ову данашњу, доста МУЧНУ
ситуацију, који ће приговарати "што ми ма овом Конгресу опет
говоримо о тим стварима. Тим и _ сличним људима ми морамо ја" сно казати зашто о томе гово-
_римо на овом Конгресу.
МЕ
„
;
- Прво, ми овдје говоримо 0 томе због .тага што се неоправ» дани напади на нашу земљу, "на нашу Партију и руководеће
" људе не само нису стишали и
ублажили, већ се продужују са
г све већом жестином и безобзир
- ном перфидношћу на разне на· шине. Друго, ми овдје говоримо
: 0 томе и због тога што се на 5 |
овом Конгресу налазе претстав“ ници преко седам и по милиона "чланова Народног фронта и по" требно је да они као претстав_ ници те највеће политичке ор| ганизације наше земље кажу “шта мисле о свим тим нападисоцијали- ма и клеветама на (Аплауз).
" стичку Југославију
“Треће, ми о томе овдје гово-
' сигурно
клевете, : вријеђања ·
"шке ослободилачке борбе,
" да до тога не долази са
_ римо због тога да би сви труд.
беници Југославије били потпуно свијесни какве се све опас-
ности крију иза те нечувене кампање против 'наше земље, која се води у земљама народне демократије и СССР-а, а због које сва реакција свијета радоно трља руке јер 10] се сваког
„дана даје све нови и нови мате-
„ријал којим се она у пуној мјери служи као средством за борбу против напредних снага У капиталистичким .земљама, а нарочито против земаља народне демократије и СССР-а.
Наши народи морају знати да се иза те бјесомучне кампање крију намјере које немају ничег заједничког са социјалистич ком праксом. Прво што се крије иза те бјесомучве кампање јесте намјера да се изазове хаос у нашој земљи и разбије јединство наших народа, да се унутарњим раздором разбије све оно што смо са толико много жртава постигли и што нам је најдраже баш г тота што смо се увјерили да једино том стеченом јединству можемо захвалити За све своје успјехе у обнови и изградњи земље. Налим беспринципијелним критичарима биће, разумије се, ове моје ријечи преоштре, они ће то окарактерисати и по своме тумачити преко радија и штампе као испад, па чак и кар "непријатељски испад према земљама 'ивродне демократије и 'ООСРу они“ ће' казлти националистички испад "према њиховој добронамјерној критини (Смех). У чему се, другови и другарице, састоји данас та „критика“ — ви сви добро зна те, то данас знају сви наши грађани који су чули радиоемисије Тиране, Будимпеште, Прага, Букурешта, Софије и Москве,
Стотине и стотине протестних писама и телеграма наших рад“ них људи са свих страна наше земље огорчено говоре о томе са колико бола наши трудбеници примају све те нападе и клевете. Та писма говоре о томе са колико огбрчења наши радни љу ди реагирају на све те неразумљиве позиве за рушење свега овога што смо до данас са толико-муке створили.
Другови и другарице, имамо ли ми право да реагирамо на те контрареволуционарне позиве и да их најоштрије осуђујемог Разумије се да имамо право, јер тиме бранимб тековине наше тебра- нимо изградњу социјализма У нашој земљи, бранимо јединство наших народа, бранимо принципе интернационализма од уношења метода својствених реазкционарној империјалистичкој прак-
"си: Ми се тиме боримо за прав-
ду и'истину и жигошемо лажи и
клевете као недостојна средства ·
у међусобној критици социјалистичких земаља. (Аплауз). Нас фарисејски оптужују да водимо непријатељску политику према СССР и земљама народне демократије. Људи који свакодневно прате шта се пише и говори против наше земље и руководећих људи у току десет мјесеци морају доћи до логичног закључка
стране, јер то најбоље доказује, свакодневна пракса. И ја ћу овдје морати. да изнесем неколико примјера из те свакодневне праксе земаља народне демократије
"и СССР према нашој земљи.
Другови и другарице, одмах послије Резолуције Коминформа и позива на унутрашње разбијање наше социјалистичке земље прешло се на систематску пропаганду против нас у тим земљама. Та се пропаганда појачаваља и добијала све више непријатељски карактер чим су наши „критичари“ видјели да позив на устанак не успјева, то јест да
у нашој земљи нема ко да извр-
(ша те чудовишне жеље руководстава неких комунистичких партија. Прије него што продужим, желио бих да, се јасно утврди шта је значио тај позив; да ли
а
да је то.
"послије
наше _
је то био добронамјерни прија- |
тељски позив из неких симпатија према нашој напаћеној и крвљу. заливеној земљи, или је то значило нешто сасвим другог Разумије се да такав чудовишни позив није могао доћи из неких симпатија према 'новој Југославији, него је дошао не само као резултау уношења несоцијалистичких метода у односе
између социјалистичких земаља
већ и као припрема за остварење извјесних циљева који немају ничег заједничког са марксистичким и лењинистинким схватањима о равноправности и су-
верености малих народа, о пра-,
вилном · гледању на рјешавање националног питања, о праву сваког народа да сам слободно рје-
„шава о својој судбини, о добро-
вољности одлучивања сваког народа да ли ће се и када удружити с неким другим народом,
Кршење уговора о културној сарадњи ; ЈЕ
Али прије тога хтио бих да се осврнем на уговоре о културној сарадњи које ми имамо са земљама народне демократије и СССР; Како ми извршавамо те уговоре, а како наведене земље»
Узмимо као први примјер позориште. У сезони 1917/48 године давано је код, нас од 88 дјела страних драмских писаца 48 дјела само руских писаца. За 'сезону 1948/49 године стављен је на репертолр' југословенских позоришта 61! комад југословенских писаца у 66 поставки, 43 комада писаца СССР и руских класика у 26 поставки, три комада писаца из земаља народне демо-
"кратије у 7 поставки, 11 комада
енглеских писаца у 16 поставки, 11 комада француских писаца У 20 поставки и 9 комада осталих писаца у 31 поставку. Од дјела југословенских писаца давана је у СССР само „Госпођа 'министарка“ од Нушића, у Румунији није приказано ни једно дјело наших писаца, у Мађарској је приказано само једно на провинциској позорници, у Бугарској су приказана два репрезентативна дјела и у провинцији нека мања, у Чехословачкој су приказивана нека репрезентативна дјела, а у Пољској, изгледа, ништа.
Према подацима, које имамо 0,
превођењу наших дјела на језике земаља народне демократије, у Пољској је преведено свега
два дјела наших писаца, а че- ·
тири дјела која су већ била у штампи избачена су послије Резолуције Информбироа. На наш језик, међутим, преведено. је са пољског 12 дјела, од којих три доношења _ Резолуције. Са бугарског преведено је на наш језик 9 дјела до Резолуције и
три послије Резолуције Информ- ,
бироа. Румуни нису преводили ништа са нашег језика, а нити ми са њиховог. Са мађарског језика преведена су на наш језик три дјела до Резолуције и два дјела послије Резолуције, а наших дјела преведено је на мађарски 15 до Резолуције. У години 1948 штампано је укупно у Југославији 3.421 дјело, од тога су 2631 домаће и 790 преведених.
Од преведених до 1 јула 1948 го- |
дине 310 су совјетска дјела, а од 1 јула до краја године преведено је још 279 дјела са руског језика. Совјетска дјела чине 74 процента цјелокупног броја .наших превода. Са нашег језика преведено је на руски само три дјела. У Албанији, Румунији и Пиринској Македонији насилно су затворене наше' књижаре. Кинематографија „у СССР није до данас приказала ни један наш филм, мако — смо још 5 новембра 1946 .године упутили преко ( филма“ у Москву документарне филмове „Јулиска Крајина",
„Први мај", „Тито у Хрватској", .
„Парада побједе", „У име народа“ и „Нова земља". Даље, 16 августа 1947 године упутили
тарне филмове; „Омладинска
%:
ТЕ
„Совекспорт '
„ош
у аријевксти
или отцијелити кад тоне "би бипо ју његовом интересу. (Лплауз). Дакле, тај фамозни позив 'на инасилно (скидање данашњег 'ру'ководства „утославије (са 'његотвог одговорног положаја значно (је токушај изазивања Јпрађанског грата у нашој земљи мм претставоља "крупан непријатељски тоступак трема савезничкојти к томе социјалистичкој земљи. (Аплауз), _ Такве устанке 0"бично срга ира. разни Ма ни 4 и · полу колонијалним | "вемљама, али _ је комунистима таква пракса потпуно туђа и они се морају 6отрити против те праксе у свијету. Поставља се питање да-ли су "творци 'оне фамозне Резолуције уопште 'добро размислили "шта шине жад су упутили тај позив. Ако 'јесу, онда су њихове намјетре према нашој социјалистичкој 'земљи биле контрареволуционар“ не, па ма „како аутори 'Резолуције оправдавали те своје поступке неким „вишим“ циљевима. (Аплауз). џ Ка "Вама је свима познато да се У
земљама народне демократије од-
омах испочетка интензивно води-,
. ла пропаганда како ће Југосла-
вија прећи у империјалистички табор, како ће се у нашој земљи поново вратити капитализам и много сличних глупости. Чак се одређивао и рок од четрнаест дана до два мјесеца и тако даље. (Смех). Али прошло је десет мјесеци а пророчанства разних злонамјерних пророка нису се обистинила, У нашој земљи није се вратио капитализам, већ она сигурно и са великим успјехом изграђује социјализам, у шта се може свако увјерити на чињеницама. Наша земља није отишла нити може 'отићи у империјалистичке воде и у то се може свако убједити на чињеницама. Али, · ако упркос, тим чињеницама неки људи у источним земљама и
комунистичка штампа још и да-.
нас упорно тврде да ћемо ми 0-
""ћи или чак ла смо већ и оти-
итли у империјалистички табор, /
пруга", „УЖива из Идрије", „Истина о Пули“ и „Први мај 1047". Али од свега тога није
ништа приказано, иако је то би- |
, ло 1946 и 1947 године, када још није било ни Резолуције ви оваквих ненормалних односа. На вашу интервенцију добили смо 10, фебруара 1948 године 'одговер „Совекспорт филма", у коме се за све филмове каже слиједеће: „Изнотење ових филмо“ ва на екране СССР сада није могућно“. А зашто није било могућно, о томе се У одговору не каже ни ријечи. Једино је дато образложење за два филма, и то за филм „Омладинска пруга“ и „Тито у Хрватској“. За први су казали да је предугачак, а за други да је. застарио. (Смех). Деветнаестог фебруара 1948 године послали смо у Москву на: ше уметничке филмове „Слави-
цу“, и „Живјеће овај народ",
али ни ови филмови нису никада приказивани У СССР и на концу су враћени нашој Амбаса ди у Москви.
А код нас од ослобођења до данас увезена су из СССР-а и приказана 192 уметничка филма, 189 краткометражних, 31 дугометражни документарни филм и 145 журнала — укупно 557 филљмова, Има ли снажнијих доказа од ових, који би могли тако рјечито побити тврдње да ми гајиме неки непријатељски — став према СССР. Није ли фарисејштина тврдити да код нас не ваља само руководство, али да је народ добар (Сви делегати устају и аплаудирају).
Зашто се у СССР избјегавало популарисање напретка народа Југославије, који је – донекле приказан и у тим филмовима, који су још 1946 и 1947 године онемогућени да буду приказани у СССР, кад се према народима Југославије, како тврде, _таје симпатије» Ја мислим да данас већ огромна већина наших трудбеника то зна и ја о томе, „зашто" нећу овдје више говорити. (Аплауз).
Из Чехословачке ми смо досада увезли и приказали укупно 25 филмова од којих 18 умјетничких. Од два наша филма који су приказивани у Чехословачкој, и то „Бесмртна младост" и „Живјеће овај народ", овај други је забрањен на фестивалу У Маријанским Лазнима а намјесто њега је приказиван енглески криминални филм. (Смех).
ЈУ Пољску смо, према споразуму, послали девет наших документарних филмова, а крајем јануара 1948 године филм „Славица", и. затим „Живјеће овај народ". Послије Резолуције Ин-
формбироа, извјештени смо из.
Пољске да прихватају филм „Живјеће овај народ", али да „Славицу" одбијају. Касније су
·. одбили да приме фил .. смо у Москву следеће докумен- _ “ поре а
на младост" а такође већ и ра„вије примљени филм „Живјеће
|
ђ о што тово "њих дана, 'онд
"пропаганде, ради
| има (напредних људи, а у п
им .
. да против наше земље, различитије садржине, Да'ми –
. нима и установама ФНРЈ
а те тврдње добинепријатељски , ка-
Пају ссевјесно | Мају тој ашој земљи, јер су
драктер према -н
"лажне. и претстављају продукат
бдрачунате злонамјерне компромитовања у 0" рвом реду радничке класе, ван 'наше земље. Кад кажем ван наше 8еумље, онда тиме подравумијевам да се та непријатељска ~пропатанда сервира публици ван наше земље, која није упозната (са истинским стањем код нас и која нема “скоро никаквих могућности да сазна шта се ваправо“ ради 'у
тлански
"наше социјалистичке земље
"нашој земљи, са колико 'напора и
тожртвовности до о прете наши 'радни људи 'изпр ЈУЈУ "себи (бољу и срећнију сутрашњицу «социјализам. Наше градне људе. та лажна пропаганда не може преварити, већ обратно — она их
само озлојеђује јер сваки јасно |
види да је ноистинита и непри(јатељска, „да је срачуната да о'немотући изградњу социјализма. ју нашој земљи. [5
Другови и другарице. већи“ | а наших грађана није упо-
зната ни са десет процената · тога што се све пише о нашој земљи и руководећим људима и какве се све невјероватние лажи и клевете измишљају против нас. Сам» у току мар“ та месеца ове године објав"љено је у појединим органима комунистичких партила, преко неких новинских аген“ ција и главних радио стани“ ца земаља народне демокра“ тије и СССР, око 240 нопанај ти „критичари“ не би пребацили да сам говорио уопште, не наводећи чињенице, ја ћу дати неколико — и ако не
„најтежих — примјера тих ла.
жи и клевета. које “се користе ту најновије вријеме и које превазилазе најреакционарни ји рјечник У пропаганди „после ратног периода.
_ овај народ". Овај последњи -од-“ би могло догодити, јер
бијен је са мотивацијом ла је њихова публика сита гледан ратних филмова. “(Смех). Ми смо, међутим, - увезли _ четири пољска филма и неки од њих приказују се и данас кол нас.
Има и других облика коше ња културних спопазума којл постоје између наше земље и земаља народне демократије. Ја ћу навести само неке од њих.
У Румунији је, на примјер,
требало да буде приказана У.
Араду, о трошку паше Амбасаде, изложба фотографија „фугославија у изградњи“, и то почетком јуна мјесеца про шле године, послије њеног затварања у Темишвару. Међу“ тим, изложба уопште није била отворена, а. изложбени материјал узео је и задржао ло данас Окружни комитет Румунске радничке партије, онемогућивши враћање изложбе у Југославију. Нозтта Амбасада у Букурешту интервенисала је и тражила ослобоће ње изложпа од ОК.РРП у Араду, од ШК РРШ у Букурешту и нотом Министарству иностраних послова, али олтовор уопште. није прижила. Други случај догодио се зот раније, средином месепа маја, кад су из румунских Филм ских журнала избачене све југословенске сторије. „Мађарска влада не.само да тије · поступала према грађа„са највећом могућом склоношћу и предусретљивошћу“, како „то изричито предвиђа култур на конвенција, нето се на необично груб начин односила према нашим дипломатским претставницима у Мађарској, док су учитељи југословенске
мањине у Мађарској, Наумо- | вић и Ђорђевић, злостављани
и 13 јула прошле године про- | терани у Југославију. Супрот |
но одредбама културне кон:
венције, мађарска секција ме- |
товите комисије није ни от" почела рад, а друштво Ђарска — Југославија претворило се, по наредби мађарских власти, у непријатељски расположену организацију према ФНРЈ, са задатком да свим пропагандним средстви-
ма спроводи у Југославији ' непријатељску кампању. "Ју гославенској библиотепи у Бу
димпешти онемогућен је у автусту месецу протле године рад, на тај начин што су јој отказане просторије под ис-
приком ла су додељене некој .
мађарској _ установи. После "Резолуције: Информбироа. Ма ђарска је одмах одбила да "прими југословенске филмове и југословенске филмске сто“ рије, а, постојеће филмске сто рије · избацила: је из својих журнала. Осим тога, преводи · четири дјела наше литератугре обустављени еу, а све књите е. Југославији. повучене су
„из продаје.
У И Т а '
5; 1 |
| 8 || Па ИТ дји
ре и пишу послед-
гледања.
ма- |
· Могао (бих набројити тон ти много таквих и "слични,
_ флучајена о тажењу 'опораду.
ма о културној сурадњи, ји би то заузело сувише | пмјеста. Узмимо још 'само пао примјер (поступање 'са. 'нашуу „дтудентима и ученипима у привреди и са нашим "фискуу турницима, из кога се так Е јасно види такво држање ђу. жоводилала земајња _ наподне демократије им (СССР коћ у Б не може назвати трибину. ским. СИНАН. Ја сам овдје навео неколу "ко поимјева како ми извршата, мо Наше обавезе, који нису по. : пао па ни Ка
внати нашој широј публици, | како то чине наши "источну са везници, Али узмимо. ла „оно што је познато „нашим нареди. „ма, Али није познато народу
о тих земаља чији нас ТРУК 'опи нападају. ;
| Доугови и лругарице, | (би утисак добили људи у "земљама кад би слушали ју зумјели 'наше радиоемисије Ле често преносе напионалну зику, пјесме и говоре 0. турном и економском разви у тим земјвама. Зар "се, није тослије доношења Резолуције у нашим „радиосемисијама, и на шој штампи свакодневно говф рило и писало само најљепш о „Совјетском Савезу2 Зар сет _ не чини у највећој мјерији за. нас> Да ли је могао неко о наших трудбеника примјетит до данас да је. аша пропа у основи промјенила свој. у. односу. на земље нар мократијеи ОССР и ојџ једнаком мјером>,Да· јеђала разним погрдним из ма, лажима и тако даљу водеће људе тих земаља зумије се да није, и то зна У нашој земљи, А поглеј те шта, се говори и пише Т тив наших руководилаца У земљама, какве подлости се тпотребљавају у. свакодн пракси против наших људи ! претстављају највишу . народи
власт. Код нас се то никада
· људи знају да је таква прг (са својствена фашистичким и на греакционарнијим _ круговима свијету и њиховој штампи, нас свако зна да су се та средствима служили протиј мље _ социјализма, _ Совјетс Савеза, У вријеме револуције у послије револуције непријатем Совјетског Савеза. Због тога наша штампа и не даље свакодневно упознаје ју гословенске масе а борбом трудбеника земаља народне де мократије и СССР на изградњи социјализма, док штампа _ пиХ земаља не лоноси о' изградњи У Југославији такорећи ни једе но слово. У времену од 1 ара до 10 фебпуара ове године на примјер, „Борба“ је посвети ла популарисању _ОССР__280 проценат простора своје спољ“ "но-политичке рубрике, популу рисању земаља народне – дем“ кратије 8,85 отсто, а Инфор, бироу 7,30. процената, „Полити“ ка“ је посветила популаризаци“ ји СССР 10,1 'отсто, земљама не родне демократије 8,2 отстб, 4 Информбироу свега 2 отсто „Рад" посвећује СССР-у отсте, земљама народне демо кратије 6,43 отсто, а Инфо бирбу 1,87 отсто. – „Ослоб ње" пише о СССР-у 19,23 от о земљама народне демокрг 8,25, а о Информбироу 0,75' сто. „Нова Македонија" ћује СССР-у 22,9, земљама“ родне демократије 6,09, 4 У формбироу 5,74 отсто и. тако даље, и тако даље. "Од 1 фе бруара до данас та се сразмера код нас не смањује и наша шта! па и даље упознаје наше масе са успјесима трудбеника земаље народне демократије и СССА док штампа тих земаља, са Ме лим изузетком, уопште _ ништа не пише о изградњи социјал“ зма у Југославији. . знН Другови и другарице, пријед сам изнео неко примјера како ми изврша мо своје обавезе према СС и земљама народне _демокр“ _тије. Сада ми дозволите вас упитам да ли је такав Наш став пријатељски или. непри · јатељскир Ја сам дубоко У вјерен да ви сви дијелите МО је мишљење да је то досље
дан пријатељски став. социјалистичке земље. и „ Није. тачно да је непру
. Ски (Тако је. Аплауз).
Такав став једино може мати једна савезничка пр тељска земља као што је ва Југославија која је и
дала доказе свога | ства према својим ис . сусједима и СССР. А
· мљама сматрају нашу 0
| ву или жигосање тих Лаз
клевета у њиховој пвтамим 609 о; “ : Му а „(Наставак ђе
ва: зрећој спреми) - ЕУ