20. октобар
"77
и
_ Политички
џи" "у па | (Наставак са [4] · треће стране) социјализам У
ни кажу да се ј ује на свој по-
"себат начин. Овај посебан начин Довсо их је до тога да се стање кулака данас учвршћује а аи а савез радника и сељака. 3 жном покрету прети уни'штење (шта кажете на ову дивту констатацијур)... Економско
стање # постаје све критичније“. Ево такве и сличне Ззлонамјерне лажи шире сада пуном о“ московска штампа н ра-
· Жаква је пропаганда мађарске штампе и радија према нашој зекљи то сваки човјек у нашој зе'мљи добро зна, јер та пролаганда т њеп непријатељски карактер те заостају иза пропаганде коју је водила хортијевска штампа, а у многоме је чак и превазилазили нарочито што се тиче фалсифижовања о чињеничног стања код нас ми разних клевета.
Нама је тешко вјеровати да би мађарски народ био сагласан са таквом непријатељском _ политиком и разним провокацијама према Југославији са стране тартиских и државних _руководилапа Мађарске. Тим _ више што ми писмо ничим изазвали такав став према нагој земљи,
ашш напротив, м мађарски народ
о није зпборлвио да смо Му ми пови пружили ПУКУ ПОмирницу или боље рећи прашта ње за све зло које су нам учижиле Хортијеве окуплиноне тру-“ те, ла смо према својим могућ'ностима У сваком поглелу помо гли демокгатске снаге – Мађарске да оствппе своје тежње, тј развитак Мађарске на поинпитима народне демократије, На ша иницијатива и стваптње уговора о култупној слрадти и уговора о пријатељству и узатлмој помоћи између наше г>мље п Међарске поклзује, с _ једне стране, ла смо ми тиме бацили у заборав све што је било У
прошлости, а с друге – стране показали наш интернационалистички став.
Да ли је онда то инспириса-
л6 руковолиоцс булимпештанчког ралија и мађапску штампу уопште ла воле ппотив нове Јутославије хортијевску пропатанду са изразитим непријатељским карактером и да шире о иитој земљи и њеном руковод«тву најбезочвије лажи, као Жито је на примјер стпај коменжар Радио Булимпеште од 16-1 ове голине: „Због чврстог и јужичког "отпота 7Тугословенских жомуниста — каже булимпештански радио — који сваким даном све више расте, а који У неким крајевима „Југославије узима већ и оружане форме борбе у виду антититовских партизана, Рачковићеви жандарми имају пуне _ руке — посла"... (Смех). _ Сличан је случај другови и другарице, пи са Румунијом, И румунски државни и партиски ружоводноци заузели су послије Резолуције Информбироа непријатељски став према нашој земљи, иако ми с том суседном земљом имамо уговоре о културној сарадњи, о пријатељству и узајамној помоћи, иако смо им према тој суседној земљи показали до данас на конкретним приа наше пријатељство. Било би немогућно _ навести овдје све оне многобројне члан же из румуњске штампе који су пуни клевета и увреда према начлој земљи и руководећим људима и зато ћу узети само пар ра из последњих _ дана. ист „Скантеа" доноси 18-1 кле Ветнички чланак, У коме се, између, осталог, износи и то да «е животни стандард У Југославији снизио У 1948 години на 50 тосто у односу на 1946 годину, да се план производње код нас не извршава, да (се политика ипдустријализације земље _комтромитирала и сличне лажи, Радио Букурешт напада нас 1941 ове године што смо протестирали нотом зато што нисмо били позвани на економско савјетовање и додаје да смо због вационализма изгубили социјалистичку. помоћ земаља мародне демократије и СССР. Они су и овдје сасвим заборавили на чижњеницу да је ствар била обратна, да смо ми, то јест Југославија, помагали земље – народне „демократије, а не. оне нас, и то због тога што смо ми били и остајемо интернанионалисти, „Фа мислим да је довољно позвато У чему се све изражавала та наша помоћ земљама народне _ жемократије, То сигурно памти и умуњски народ, ако су већ ведећи људи то заборавили, (Аилауз). | ___ Непријатељска политика румунске владе према нашој земљи
| Фа зена # у све жежаћај, лажној и увредљивој проПн против наше земље и др“
3 руководилаца, већ и у разним провокацијама и прого-
малтретирања тамо се догађају“ свакодневно. у И Бугарска је послије доношења Резолуци ви јироа промјенила свој став према нашој земљи. Са стране бутарских руководећих људи погажени су сви уговори између Бугарске и наше земље. Разбијено је оно братство и пријатељство које смо ми са толико прегарања градили, вјерујући да никаква жртва ни матефијална 'ни политичка, са наше стране, није сувише велика да о 'остварили истинско братство са бугарским народом, Али, партиско и државно руководство Бугарске систематски је рушило и данас руши пђијатељске везе између народа Југославије и Бугарске, исковане из крви и суза. То руководство се не обазире ни на тежње властитог на„рода, који још увјек гаји симпатије према нашој земљи, гр бугарски народ не може заборавити шта је све нова Југославија учинила за Бугарску, како у ма"теријалном, тако и у политичком погледу. (Аплауз). '
Мако нас вежу уговори 09 пријатељству, узајамној помоћи и културној сарадњи. службена ппопатанде Бугарске против Југославије данас је иста, вко не јони и гвза но тито је била под фепистичким режимом краља Бориса. Клеветнички и уврелљиви карактер писања те штампе размажао се до нечувених "размера. Добија се утисак да су неки од тих људи тамо потпуно изгубили свако с поштење и да су стали на писту степотиту са албанским авантурмстетта, који пномају | ви појмћ зита је дозвољено 2 тата није дозвољсно државпим ру ководиоцичма кад се реди о мођупатодтим односима (Смех, аплауз). Допле) су дотјерали бугарски "руководиоци види се из вљедећег случаја: прије кратког времена изиштао је У бугарској штампи један клеветпички чланак са процеса протестантским свећенпицима, у комесе,између осталог, гово ри какојена Шарпиској конфе ренцији Југословенска делега тија скривила да је Англоамстички блок сазнао да Ју гославиза мисли уступити свој дио репаренија Кугарској, па су због тота онда Бугарској бтле повећане репарације. та ко да је Крчкој допало толико колико би, иначе, износиле укупне репаратпије Грчкој и Југославији. Тај чланак има за циљ да из те клевете извуче закључак да зеапрако Лугославија и мије вешта поклонила Бугарској. Разумије се да је већу подлост ед ове тешко измислити, а сена је срачуната на то да покаже бугарском народу кажо он Управо нема зашта да буде зажвалан новој Југославији. Јед ном ријечи, она има за циљ да изазове мржњу бугарског народа трема Југославији, ма да бугатски народ никоко не може да разумије ту клепетничку хајку према нашој земљи, Могао бих набројати 6езброј разних других чињенипа које, нажалост, јасно говоре о непријатељском ставу бугарских руководилаца пре ма нашој земљи, али би то заузело овдје исувише времена. Међутим, не ради се витте само о тропаганди. већ и о много опаснијим случајевима тога непријатељства. Уз мимо само став према Пиринској Македонији, у којој се поново почела спроводити великобугарска _ политика, за“ тим случајеве хаштења _ наших грађана у Бугарској, а нарочито у Софији им друго. За све то сноси најпунију од“ говорнест бугарска влада.
У Албанији, другови и дру“ тарице, и сами знате шта се ради против нас. О томе ја збиља не морам овдје говори“ ти, јер би свака ријеч била преблага да се окарактеритпе поступак албанских руководилаца. Могао бих само казати да људи који се налазе ла“ нас у Албанији на државном руководству уопште не владају својим понашањем и да су изгубили сваку моћ расу“ Ђивања. Штета је само што албански наред мора због тота трпјети и што су руководећи албански мегаломани У" пропастити оне присне м при јатељске везе које су пдстојале између чаше двије земље. Хтио бих још подвући и то да је наттим државним претставницима тамо врло тешко и скоро немогућно радити. Службеницима | натпег посланства и њиховим породицама немогућно је кретање на улицу, јер су изложени разним шиканацијама и напа
дима органа безбједности и
свим могућим вријеђањима. Ми улажемо стално протесте, али то ништа не користи,
Свим тим обилато се користе реакционарна штампа и радио за своје империјалистичке циљеве, Они пишу и
2 лобожњем устанку 2 - -жрвника -Ђуце-Рукавине, «са--но- -
реферат ма
мнаттој земљи, 6 аиревима трупа на објема странама на“ штих граница, 0 привредним
тетткоћама наше земље им 0
разним другим | измишљеним стварима. 6
Ево и за то неколико примјеРа: лондонски ,„Обсервер“, према извјештају од 13 марта, позива (се на чланак објављен у органу Инфбермбирва и доноси свој чланак под насловом: „Опасности за
Југославију“, у коме, поред осталог, каже да се чине припреме за стварање нерегуларних антититовских снага за операције у Југославији из база у суседним земљама, Мађарској, Албанији и Бугарској, — уп то по узору на
'
грчке. б лаб стаге“. Радиб Арна јавио је 18
Лондона да се, 1 мтка о Рима и Трста, потврђује да је Радио Москва објавио да је почео рат против Мк срезовима и селима. (Смех). Париска штампа 15 марта пише такође о концентрацији трупа дуж југословенске границе, лондонСки „Дејли експрес“ назива их трупама Коминформа, а Радио Рим, „Глас. Америке“, Агенција 'Асотиетед прес а други органи реакције, исто тако шире ове и сличне лажи, позивајући се на емисије радио станица и штампу Москве и земаља народне демократије, а прије свега на орган Коминформа.
та из према обавјоште-
ршала Тита
Према Радио Москви, Лајтман_
је — као што сам већ мало при-
је рекао — тврдио да „Титова
клика“ баца у промет лажи које шире амерички реакционери и њихове пришипетље, а да се са стране земаља народне демокра“ тије и СССР не води против ЈУгославије никаква кампања него се само критикује непријатељска политика _ Југословенске владе према њима.
Да ли је ово кампања или критика и да ли су ово плодови критикер Да ли су ово лажи које је „Титова клика“ бацилар Да
ли је овб уперено против народа.
Југославије и државе Југославице или је само критика југословенске владе» -
Никаква застрашивања ни са запада "ни са истока неће нас скренути са пута
Другови и другарице,
Из свега што сам напред нивео види се јасно једна линија наших „критичара“ а та је: свим могућим лажима и подметањима приказати вас кто земљу која ће у мадскорије вријеме, ако већ није, поново постати капиталистичка. Зашто тор Зашто људи из Информбироа тако — страствено желе наш повратак у капитализам> На ово није тешко одговорити, јер ако су нам јасни прави мотиви, односно циљеви, ко-
је ти „Критичари“ имају према.
Југославији, онда је разумљиво да је за остварење тих циљева много лакше водити борбу према на:лој земљи као земљи која је приказана као капиталистичка него као према земљи која гради социјализам. Ово, разумије се, не важи за наше народе, јер они јасно знају шта ми радимо и шта традимо, али — то је потребно за необавијештене напредне масе у читавом свијету, које све више сумњају у добронамјерност т истинољубивост наших „критичара“, нарочито послије тога кад се није обистинило пророчанство да ћемо ми за најкраће вријеме приступити западном блоку и рестаурирати капитализам у нашој земљи. М баш напротив, налредним радним масама ван наше земље све је јасније да ми заиста градимо и да ћемо изградити социјалазам у својој земљи. (Аплауз). Ево због тога је, нарочито посљедњих дана, и настала права хистерија и поплава лажи о Југославији у штампи и радио-емисијама земаља које имају са нама уговоре о савезништву и културној сарадњи.
Као што је познато, другови и другарице, и у СССР и у земљама народне демократије приступило се врбовању наших студената и ученика у привреди да се више не враћају у нашу земљу. Вршен је притисак на разне начине на нашу дјецу и њему су неки слабићи, пако малобројни, и подлегли и остали у тим земљама. Али, нису остали само на томе да у својим земљама врбују људе да се изјасне против наше Партије и њених руководстава, већ се предузело такво врбовање у свим земљама у којим су постојала и постоје наша претставништва. И разумије се, нашло се разног олоша који је издао своју социјалистичку земљу. У почетку смо ми били у недоумици због чега се наговарају наши људи да издају своју земљу, али смо постепено потпуно схватили ствар кад смо видјели о каквим се циљевима ту ради. Данас већ знамо да се ти издајници припремају за непријатељски рад против своје земље, да тих пар десетина издајника треба да послуже као „здрави елементи“ за разне непријатељске акције и тако даље.
Другови и другарице, показало се као правило да ти људи обично имају врло лошу прошлост и да су они случајно или Усљед небудности дошли у нашу Партију и првом приликом из ње дезертирали, НЗ примјер, познат вам је случај Лала Ивановића који је за вријеме окупације био Недићев срески писар и мучио ухепшене родољубе. Он је успио замести свој Траг и увући се У наану Партију, Тај непријатељ радничке класе био је један од првих који се у иностранству изјаснио за резолуцију Информбирса и данас у Пра“ гу игра улогу једног од вођа издајника наше земље и ре дактора листића „Нова борба“,
Други случај пмате са лр Јосипом Милунићем, и тај се у иностранству изјаснио за Ивформбиро. А ко је онз Он је једна мрачна личност чију смо прошлост тек сада сазнали. Године 1941 он је био позван у партизане преко др. Ивана Павлетића. који је данас
мајор наше Армије, али је од-.
био да оде у партизане и исте године ступио је у усташку војску, У јединицу познатог
сопијализма
дим је био у добрим оОлносима, Са том усташком јединицом био је ско Босанске Костајнице, где је тада, 1941, рањена и ухваћена од усташа нална позната другарица Анка Буторањ, члан ЦК КПХ. Милунић је лично присуствбсвао када су рањену другарицу Буторац страховито мучили и онда убили. Милувић је тада био срсски начелник Павелића у Кестафници, Кол Усташа је Милунић остао до краја 1942 године, У главном штабу Хрватске био је затим ухапшен и искључен из Партије, али пошто се није знало за његове дужности код усташа, а био јг љекар, пуштен је под условеом да врши љекарску ДУ: жвност. Денес се бткрило да је у партизанима извршио читав низ злечива над рањеним партизанима, за које је заслужио смртну казну, Гелине 1947 он 12 испунио умитник у коме је навео да нијс служио неприја тељску војску нити је устите био код непријатеља, на који начин је привремено замео свој траг у прошлости, Али, вјероватно зато што се 60120 де ће се сво то једнога дана открити. Сп се склонио под 0криље Информбирог изјавившти да се не слаже са нашом Партијом.
Даље, ко је Благоје Хаџипанзовр Син једне ситнобуржозске породице из Велеса,
којљ је још прије рата била чисто великобугарофилска, он је и сам на универзитету у Београду испољавао своје бугарофилство, Године 1942 он је у Софији под фашистичким режимом полагвео адвокатски испит, Његова браћа Страхил и Петар познате су присгалице Ванче Михаилова и били су сурадници окупатора. У почетку 1944 године Хаџипанзова су бугарски Окупатори били поставили за претседника опатине у Срезу кочанском, где је Оргавизовао окупаторску милицију за борбу против партизана, вршио потјере за партизанским куририма итд, Те исте, 1944 године дошао је Хаџипанзов под врло сумњивим околностима у нНародноослободилачки покрет. И он је успио заметнути привремено своју прљаву прошлост, Према томе, није никакво чудо што се у Бугарској изјаснио за Информбиро и Остао тамо, јер се бојао да ће се његова недјела једног дана открити.
Даље, ко је Миодраг Поповић који се налази у иностранству У друштву издајника> И тај је устио заварати нашу Партију у погледу своје прошлости. Оп је син свештеника и читава његова породица била је загрижено Мопархистичка. По окупацији земље био је одведен у Њемачку, у заробљеништво, али се врло брзо вратио. Поповић је навео да је побјегао из заробљеништва и да је онда у Београду живио тплетално и помагао НОБ. Све је то било неистанито. Данас је познато да је он у Београду радио у организацији ТОТ и читаво вријеме окупације радио за Њемце дружио се с њемачким официрима и добијао намирнице од Њемаца, па му је и на свадби присуствовад један њемачки виши официр. Године 1944 оп се пове-
зао често са организацијом Дра-
же Михаиловића и помагао тај покрет. Пошто се често виђао с људима из Гестапоа, његове комшије су га сматрале засигурно њемачким агентом. Једном приликом је Поповић легитимисао свога сусједа Зорића, а када га је ова! питао зашто га легитимише, он му је само показао неку легитимацију али му није нитата одговорио. Послије ослобођења постао је врло активан у Народном фронту и људи који су га. донекле знали чудили су се тој активности и постављали његово питање, али због небудпости ништа није предусете против њега. Данас је тај неприја-
'
главних „информоваца“ у кампањи против наше социјалистичке отаџбине.
Ко је Милутин Рајковићр Он је са нашом тиаховском екипом, као вођа отишао у Шведску и на повратку остад у Прагу, изјаснивши се за Информбиро. Он при том није заборавио да украде од наховске екипе 235 шведских кру на, 5.740 .чехословачких круна, 122,5 долара и кожни кофер једног друга из екипе. Тај Рајковић је завтвио 7 разреда гимназије и до 1941 године бид чиновник
, уВиљне росе“ у Ђачу. Раније, 193: годиће, био је општински _
чиновник. Бавио се тахом и футбалом а оставивти сваки други посао кретао се само у друштву разних трговаца и индустријалаца њемачке народности. остао је познат као хохштаплер и балаваштиа. Даље, ко је Ралоња Голубо-
__вићр О њему се већ прилично
зна п знало се, па се зато с правом људи чуде како је мотао доћи на тако одговорно мјесто као што је мјесто амбасалора у Букурешту, Морам
да признам да је то крупна грешка нас самих Нихакви изгсроди због немања способних кедрова нису довољни ла
оправлају ту грешку. Ради се ту и о небудности која је за осуду. Радоња Голубовић био је три пута искључен из Партије и опет је примљен у Пар тију. Та пракса није уобичајена У нашој Партији, јер таквом човјеку нема мјеста У Партији, Јули која су то знали заслужују осуду за такву небудност и гњљили либерали зам. Кодине 1936 Радоња Толубовић држао се у јед "ој партијској провали У Прној Гори издојнички прел полипијом и издао је. све лру“ тове које је знао. Због тега је енда био мскључен из Паз тије. 1938 године, у вријеме чишћења наше Партије од не пријатељских елемената, приступа фФракционалткој групи Петка Милетића, за кога смо недавно на основу нађених докумената је једанпут У тврдили да је биб највећи из дајник налтпе Партије пред београдском полицијом. Као интелектуалац, адвокат, он је знао да се пласира код нео бајвјетитених. члавова Шартије им 1988 гољлине бива поново примљен у Партију, ла 1939 тодине буде по одлуци ПК Мр не Горе опет искључен из Партије. Маја 1941 године поново је утао у Мартију, 1942 године кажњен је партијским укором због кукавичлука на терену, а 1943 поново је искључен из Партије. У Народ“ ноослободићачком рату испољио је највећи кукавичлук. По одласку наттих јединипа из Црне Горе, 1942 године, он се затворио у бункер из кога је изишао тек 1943 године, по натпем повратку у Шрну Гору.
_ Тажва пропалица врши да“ нас функмпију шефа свих из" дајника који су се груписали у Букурешту, Шрагу итд. и ко ди по, директиви – Информбироа воде клеветничку кампа“ њу тротив натте земље.
_ Такви, углавном, изгледају сви ти који су издали своју Партију и своју социјалистичку домовину. Ја сам дао лик само неколико главних, јер би узело сувише времена да о томе опширније говбрим. Поменућу само јота случај једног нает бившег официра који се налазио на школовању у СССР.
Тај се официр зове Кос а родом.
је из Словеније. За вријеме промеса против познатих гестаповсках агената #3 логора Дахау, зими 1947/45, један од оптужених открио је тога Коса као агента Гестапоа. Ми смо га овда дали тадзирати и заиста се и у школа токазад сумфив. Ја сам лично „тада затражио од нашег војног аташеа у Москви да са пајвећом опрезнешћу – спроведу тога официра у земљу, да бисмо га овдје ставили под суд. Међу-
тег -радничкекласе- један--од -- ким, ствар-се олезалаги-он-је. био
· водства.
један од првих који су се ур снили за Информбиро, а проту наше Партије. Сада тај утврђае агент Гестапоа игра у Му
једну од главних улога у Кле, тању наше земље и њеног руку
Алп таквих И сличних слуцује, ва има и у другим земљама у родне демократије. Узмемо су последња хатишења У " Бугарској | као пример. Тамо су. ових ду откризени и похатшени мчоги ру, ководиоци Бугарске КП који у оптужени да су била. у служе неких иностраних жапиталисту, ких обавештајних служби. Ној од тих људи су углавном (ба вајогорченија клеветиици аце земље и наших груководилаца "о слије, па чак и прије Резолуцу. је Информбироа. Ја ћу се задржати само на Трајче Кити члану Политбироа ик КП у: тарске. Ово је за вријеме Ми, тод режимом краља Бориса Ку. бурга, био ухапшен и затвореу са једном групом комуниста, и ако је био познат као један бд тлавних руководилаца, ипак је фашистички режим само њега с ставио у животу од његове тр пе а све је остале поубијао. 3. штор Разумије се да је имао % то неки разлог. Ми смо већ динама сумњали на њега каоћ нечијег агента и о томе су неџ другови већ одавно износили сво је мишљење, али они који «у могли дати тачне податке, Ка што су били полициски функцао нери Бориса Кобурга, Гетев у други, побјегли су на вријене Цариград или западне земље Разумије се, вене је нето вјероватно да су они тамо дали све тодатке и за Костова страној о- ! бавештајној служби која бада то добро користила, Л 6 имамо доказе У рукама да ке ким од комунистичких пафија постоје међу функционерима а генти неких капаталистичких Др жава. (ЛАпллауз И ПОВИЦИ. + 146 је“), Ти су људи углавном заврбовани онда кад су били у фу жама Гестапоа, слично случају Хебранта и неких других у ње зној земљи. За Хебранта ми та жеђе имамо огроман доказни ма: терајал и више живих свједока да је био заврбован код ! кад. је био у затвору. себи спа жиазот морали су пе тити св животима многи честати људи, комуние и пнекомунисти. Ја данас нем ф намјеру да говорим о томе КЊ су све обавјештајне службе Ке | данас користе таке
"а
ристиле и моралне пропалице за постид ње разних својих циљева,
нам и ово неколико илустрација може послужати да схватимо ке ква се прљава средства данас у потребљавају и кокве су мрачне силе данас уплетене у ову хај ку поотиз нас и у разне покуша. је да нас разбију. Могу вам, дру угарице, казати само дгава лобијамо све док У руке о неприје тељском раду разних обавештајвих служби, како са запала, та ко п са истока. Органи наше ЛР лности будно прате
х штијуна који врбу“ ју пили покушавају врбовати „на ше грађане у навилном или вој ном сектору. (Аплауз). Већ је
некслико тих иностраних обаве“ штајаца ухваћено на дјелу с таквим доказима да им не моду никаква изврдавања помоћи се оправдају.
Другови и другарице, таквк или слични овим издајници ма вав наше земље које Фа | поменуо јесу и они малоброј ти који су се у нашој ; окренули против натне Пар“ тије и народа. Код најмање 95 процената од њих ви ће те наћи да им је или лоша проттлост или су екроз боле“ сних амбиција, кукавице # колебљивци, или су клас вепријатељи, кулачки синови или четнички и усташки лементи, разни белогардећ и тако даље. Сви се они нас заклањају за Инф | ро у свом непријатељском ВА ду према Партији им народу. Све то, другови, показује 8" лико је бестпринцитијелна 60р ба против натпе земље им 3 тије, кад се у својој ) танди против нас служе квим пропалицама. 24
Како гледа на све то ревк ција западних капиталистиј ких земаља2 Разумије се се она свим срцем радује све" му томе и њена штампа и Ри дио помажу колико МОГ ~ | се тај јаз још више преду би. У ту сврху се и запад реажциснарна штампа и | дио - станице служе свим“ гућим лажима и подметањић на нашу адресу. М та РЕЕ ционарна штампа и станице пишу и говоре сат но како ми немамо другога пута него на запад, како лу рамо прије или касније . стити свој комунистички нос им доћи у њихов табор ут итд. | |
да би чим више продуби, тај јаз који је створен с луцијом Информбироа, Хи“ не нашом кривњом, рез
Ф =
=