20. октобар
ЕН аставан
Ру 6“ са пете странеј
учврсти и развија“ моралнополитичко јединство, да у рад не масе окупљене у Народном фронту продре још дубље и шире социјалистичка — свјест, да у њему завлада јединство мисли и акције, као најснажнији покретач широких маса наших трудбеника у _ са„влађивању свих наших — тешкоћа које постоје и које би још могле настати на великом дјелу изградње социјализма У нашој народној заједници.
Четврта задаћа — Народног фронта је у томе да чланови Фронта неуморно помажу и раде на томе да Народна власт у пуној мјери одговара у свом раду интересима — на„рода, да у органе народних власти дођу најбољи им најзаслужнији људи на свим по љима, на пољу привредне, по литичке, културне и научне дјелатности. Чланови ног фронта морају будно пазити и предузимати кораке да се на вријеме најуре из органа власти они елементи који на разне начине, из непријатељских побуда, саботирају правилно функционисање вла сти или на који други начин врше свој штеточински — рад, који било да наносе материјалне штете народној држави, било да својим поступцима озлеђују народ или ометају изградњу социјализма у напој земљи. Ово последње је нарочито важно због тога што се још увјек.не само гријеши у раду неких народних одбора, већ има и свјесних штеточинских поступака у не ким мјестима са стране непријатељских или иначе злонамјерних елемената који су јоп остали закамуфлирани у неким народним одборима.
Пета задаћа Народног фрон та. састоји се у томе да чланови Народног фронта: и организације, као цјелине које се налазе у њему, испоље нај већу могућу активност у бор“ би за мир, а против ратних хушкача,
_ Шеста задаћа — Народног фронта састоји се у томе, да сви чланови Фронта испоље највећу будност против свих покушаја разних штеточина и диверзаната који би хтјели
изнутра ометати наш. миран „Рад на извршењу Петогоди“ шњег плана, љ самим тим и изградњу социјализма у натој земљи. Свугдје, како У фабрикама; Ж рудницима, та“ ке и у пољопривреди им на свим осталим пољима при: вредне, политичке, админи„стративне, културне м друге дјелатности чланови Народ“ ног фронта морају бити увек будни до највећег степена.
Седма задаћа Народног Фроп ' та састоји се.у томе да посветиме највећу бригу одбрани наше социјалистичке домовине, да будно пратимо и онемогућимо сваки покушај раз> бијачког рад против _ наше државне заједнице изнутра, 2 " исто тако и сличне покушаје извана.
Другови- лругарице, тиме бих 1» завршио, Могу вам к+зати да, упркос сурове стварности коју сам деломично морао- изнети пред вас, нема разлога неком песимизму, већ да можемо са највећом вјером продужити нашим тешким али сигурним путем ка остварењу сретније будућности народима наше: земље-— -остварењу—с0цијализма, Будимо свјесни своје снаге која је оличена у седам и по милиона _ чланова Народног фронта, са | јединственом жељом и чврстом 'рјешеношћу да, под руководством Комуни стичке партије — Југославије, створе из наше земље, ·иначе богато обдарене и љепотом и разним добрима, напредну и сретну социјалистичку _државу. Нека живи ИП! конгрес Народног фронта!
Нека живи и још више се учвршћује јединство и _ братство наших народа!
, Нека живи Комунистичка партија Југославије!
Нека живи наша славна Армија, чувар наше независности ји мирне изградње социјализма ту нашој земљи!
Нека живи наш Народни фронт — радна армија у из'градњи сопијализма, сретније "будућности и садашњим. и бу'дућим поколењима! |_ (Сви делегати устају и дуго
Народ“ '
Завршни говор маршала Тита
На завршетку Трећег конгре.
са Народног фронта, пошто су“
саопштени резултати избора, до Оно је реч претседник Савезног одбора маршал Тито. Одушевљено поздрављен устајањем и дуготрајним овацијама им скандирањем „Херој Тито" и „Ми смо Титови, Тито је наш“, он је рекао: М
„Другови и: другарице деле. гати, !
Сматрам се обавезним да вама, претставницима наших радних људи читаве нове Југосла. вије, изразим најдубљу захвалност за повјерење које је овдје, како у дискусији тако п у току ових манифестација, било изражено _ државном _ руководству. (Аплауз).
Ја видим да је ваше јединство непоколебљиво, што пока_ зује да је јединство наших народа несаломљиво. (Аплауз). Нас који се налазимо на. овом одговорном мјесту то обавезује да још више водимс> рачуна 0 свим нашим дужностима и да их непоколебљиво извршавамо, па ма какве тешкоће имали и ма како се ми лично налазили у те шком стању због разних клевета против нас. .
Другови и другарице делега_ ти, ми смо на овом Конгресу су мирали огромне успјехе рада Народног фронта Југославије, видјели смо слабости које постоје, али смо видјели и Огромну снагу која лежи у овој општеполитичкој организацији, У Народном фронту, снагу која нам је најбоља гарантија да ни какве тешкоће не могу бити тако велике да их ми не бисмо могли савладати, („Тако је!“ Снажан аплауз).
Ми смо овдје говорили и о задацима који стоје пред нама. Овај Конгрес је претстављао смотру наших снага, на једној страни, а на другој, он је дао јасну слику шта морамо радити, шта морамо извршити, а исто тако и шта не морамо ради ти, односно, политички казано, — да не морамо никог другог слушати осим глас народа коме служимо, (Дутготрајно _ снажно одобравање),
Нас су осудили руководиоци неких комунистичких партаја. Оног момента кад је изречена та осуда, ми смо видјели да су они погријешили, јер смо сматрали да ипак прво треба да нас осуди наш народ, да своју пресуду каже наш народ, наши радни људи, наши радници, на ши радни сељаци, наша народна интелигенција. Људи који су прошли кров ватру велике осло бодилачке борбе имају први право да кажу да ли ми радимо или не радимо правилно. еДуготрајан аплауз и одобравање), И
То је оно: основно што нас је учврстило у убјеђењу да не смијемо поступити другачије не го што смо поступили, јер сматрамо да смо у повом реду одговорни пред својим народом, пред нашом — социјалистичком земљом и ни пред ким другим. (Аплауз). Ми ћемо тако радити увијек и убудуће. А ви имате увијек могућности да, кад видите да нешто не иде како треба, да неке _ ствари пе ваљају, да би требало нешто радити другачије, да кажете своју ријеч. Наша земља је демократска
земља, са истинском народном |.
демократијом. Народи наше земље имају могућности и право, и то неоспорно право јер сами учествују најактивније у изград њи социјализма, да уклоне све оно што сматрају да не ваља, -да смета томе. развитку ка социјализму, То је оно што нас руководи у нашем раду, у нашем ставу и у нашој одлучности да чвосто издожимо на мјесту на коме смо упркос свим позивима да се уклонимо, Упркос свим тим позивима и свим блаћењима. Ми ћемо остати на свом мјесту и бранићемо право наше земље и наших народа да изграђујемо _ социјализам и да на дјелу докажемо да се варају сви они који мисле голим фразама побијати челичне чињенице које данас постоје У нашој земљи. („Тако је, тако је!" Сви делегати устају и дуготрајно кличу Партији и Титу.)
Другови и другарице, хтио бих још једанпут да подвучем колико огромне задаће стоје пред нама у овој години. Ви сте о њима већ чули, а ја сматрам да ће овај Конгрес бити снажан потстрек за још — јаче развијање свих снага наших народа у раду на извршењу тих огромних задаћа.
Зато пођите у крајеве у којима сте изабрани, _ пренесите члановима _ Народног — фронта резултате овог Конгреса и нека то прожме сваког појединца при извршењу. његових _ задатака. Гледајте да се уклоне извјесне! слабости које још постоје код нас, и то чим прије, На овом
:вуо- извесне
. Мирослав,
критике које“ говоре 0 слабости ма У раду неких – организација Народног фронта: било је речено да у Народном _ фронту још постоје извјесни елементи који сметају да се – правилно одвија рад организација Фронта. Другови и другарице, ми не морамо бити сентиментални кад се ради о појединцима који хоће да коче правилан рад и развој у нашој земљи. Уклоните их из своје средине и ићи ћете још снажније напријед,
Другови и другарице, извршавајте своје задатке на мјесту на коме сте, стварајте рад не бригаде, стварајте сељачке радне задруге, То је основно што данас стоји пред вама. А ја сам увјерен да ћемо ми, са овим јединством које постоји код наших народа, моћи и Ове и слиједеће године нашег Петогодишњег плана сто“ процентно извршити своје задаће. Не брините да ће нам, како причају, онемогућити извршење тих задаћа на тај начин што нам неће продавати. Ми имамо тако лијепе ствари за продају, да ће нам за њих
што _ хоћемо, Не“ брините неку еко“
продати све (Снажан аплаув). да ћемо ми доћи У номску кризу, Не, ми не можемо доћи у ту кризу. Код нас постоји само једна криза, а то је недостатак радне С ге, Ту кризу ми ћемо пребро дити ако наш Народни фронт буде мобилисао све своје снаге и одмах интервенисао где 'је потребно, (Једногласно кли цање: »Хоћемо, хоћемо«.) Ин“ тервенишите свуда гдје буде потребно, извршавајте _точно и на вријеме своје задаће. То ће бити на добро, срећу и бла гбстање наших народа, (Ап лауз). Ако је нама ове године још тешко и ако ће нам још коју годину бити тешко, ми знамо и чврсто смо убијеђени да ће за пар година ·процвјетати наша дивна социјалистичка домовина —- нова Фе деративна Народна Република Југославија, (Делегати устају и одушевљено кличу: »Партија — Тито, Херој Тито, Ми смо Титови, Тито је наш.«). Напријед, другови и друга“ рице, у борбу за остварење
у ка
· социјализма У нашој УНИ Напријед за извршење _ наге. Петогодишњег плана, без
зира на све што би пред нама стајало, без обзира на све тешкоће на које бисмо наишли.
Нека живи наш "Народни фронт, радни колектив
социјалистичке домовине, по. ве федеративне Југославије. (»Живео.«)
Живјела Комунистичка пар“ тија Југославије — предводник свих радних људи наше земље! (»Живела!()
Нека живи побједа мира. (»Живелај«) Доље ратни хуш“ Качи. (»Долеђ Не дајте се, другови и другарице, ометати разним _причањима о рату; не могу они данас ратовати, јер народи неће рат.
(Сви делегати устају, дуго“ трајно кличу Партији и Титу, Народном фронту, #0в0Ј Југославији, Петогодишњем пла“ ну и изградњи социјализма У нашој земљи. Конгресном дво раном заорила се затим песма делегата: »Друже Тито, ми ти се кунемо, да са твога пута не скренемо!«)
Савезни одбор Народног фронта Југославије
"У Савезни одбор Народног фронта Југославије изабрани су следећи другови:
Арсов Љубчо, Апостолски Михаило, Андрејев Бане, Ацева Вера, Авбељ Виктор, Авшић Јака, Андрић Иво, Аугустинчић Антун, Бабовић Спасенија, Белић др Александар, Броз Јосип Тито, Братић Душан, Беблер . Алеш, Бенк Франце, Брецељ _ Маријан, _ Беловски Димче, Брајковски Живко, Бабић Радомир, Бакић Митар, Брковић Саво, Бакарић Владимир, Бабић Туна, Белинић Марко, Берус Анка, Бибер Антун, Блажевић Јаков, Борчић Чедо, Божичевић Иван, Бркић Душан, Бркић Звонко, Беговић Влајко, Броћић Раденко, Брајковић Богомир, Бркић Хасан, Бегић Јуре, Васиљевић Живан, Веселинов Јован, Видаковић Витомир, Видић Добривоје, Вукосављевић Сретен, Вркљан Анте, Видмар Јосип, Вилфан Јоже, Випотник Јанез, Вујасиновић Тодор, Вејновић Свето“ зар, Влахов Димитар, .Влаховић Вељко, Вукмановић Светозар-Темпо, _ Вујачић = Марко, Ерујић Радован, Груловић Никола, Гажи Фрањо, Гиздић Драго, Гошњак Иван, Грегорић Павле, Гргурић Јаков, Грк Душан, Гајић Васо, Гигов Страхил, Госпић _— Светолик, Данон Оскар, Дугоњић Рато, Даниловић Угљеша, Дошен Илија, Дапчевић Пеко, Диминић Душан, Ђилас Милован, Ђурић Љубодраг, _Ђерђа Јосип, Жигић Раде, Жупанчић Отон, Зечевић Владо, Зорић Мићо, Зихерл Борис, Жижић Живко, Зографски _ Тодор, Зековић Вељко, Ивековић Младен, Ивић Стјепан, Илић Љубо, генерал Илић Павле, Ицев Апо, Јовановић Иса, генерал Јовано. вић Радивоје, Јовановић Радош, Јововић Десимир, Јакшић Мате, Јакшић Никола, Јанкез –Грга, Јакић Владо, Јуринчић Нико, Јеркић Иво, Јовановић Блажо, Јовићевић Мило, Јоксимовић Са. во, Комар Славко, Косановић Сува, Крајечић Иван, Креачић Отмар, Кризман Хинко, Крлежа. Крстуловић — Вицко, Кардељ Едвард, Кавчич Стане, Кведр Душан, Кидрич Борис, Кривиц Владо, Козак Фердо, Кидрич Зденка, Коцбек Едвард, Крајгер Борис, Крајгер Сергеј, Крањец _ Мишко, _ Карабеговић Осман, Колак Руди, Курт Ху. снија, Капетановић Хајро, Ковачевић Душанка, Кецман Бошко, Колишевски Лазар, Ковачевић Никола, Лековић Воја, Лескошек Франц, Љубеј Франц, Марковић Мома, Миловановић Петар, Ми. лосављевић ЈЉубинка, Миндеро. вић Чедомир, Минић Милош, Мо сковљевић др Милош, Митро. вић Митра, Матес Лео, Масаро, то Ђусто, Мразовић Карло, Ма. чек Иван, Маринко Миха, Мија. товић Цвијетин, Маглајлић Шефкет, Манџић Пашага, Ма. стиловић Новак, Марковски Кр. ста, Миљовски др Кирил, Мин,
чев Никола, Мојсов Лазо, Ман-
дић Глиго, Мићуновић Вељко, Масларић _ Божидар, _ Мугоша Андрија, Нађ Коста, Недељко.
вић Радисав, _ Неоричић Милијан, Нешковић Благоје, Назор Владимир, Наумовски Наум, На. цева Мара, Несторов др Дми. тар, Опрчић Станко, Петровић Душан, Пенезић Слободан, Пе. тровић Никола, Пајковић Ђока, Петровић Нинко, Пејновић Ката, Перовић Пуниша, Половић Мар. ко, Почуча Миле, Првчић Стје. пан, Прибичевић др Раде, Полић Зоран, Пијаде „Моша, Поповић Јован, Поповић Коча, Поповић
пат В.
цар Ђуро, Папић Радован, Пе. руничић Миле, Петровић "Мато, Поливода Крсто, Половић Вла. до, Радосављевић Добривоје, Радовановић Милије, Ранковић Александар, Ристић Марко, Риб никар Владислав, _Раос Анте, Рачкин Никола, Рибар др Иван, др монсињор Ритиг Светозар, Ру кавина Иво, Регент Иван, Ру. долф Јанко, Рус Јоже, Родић Славко, Рашовић Милош, Савић Павле, Симић Влада, Симић Ста ноје, Смиљанић Милан, Стамболић Петар, Стаменковић Драги, Станковић Синиша, Стефановић Лаза, Стефановић Светислав, Стојановић Сретен, Саили Драгутин, Салај Ђуро, Сремец Зла. тан, Станте Петар, Стилиновић Марјан, Стојнић Велимир, Сеј. фула Кемал, Смилевски Видоје, Тодоровић Мијалко, Томашевић Добросав, Томић Алекса, Том. шич Вида, Талевски Благоје, Те
мелковски _ Борко, _ Томашевић Стана, Узуновски Цветко, Фај. фер Тоне, Фрол Фране, Филипо. вић Сулејман, Фотев Богоја, Ха. шимбеговић Селмо, Хрибар Ја. нез, Хоџа Мехмед, Хоџа Фадил, Хољевац Вјећеслав, Хрнчевић Јо сип, Хумо Авдо, Хамовић Раде, Хочевар Франци, Царевић Милош, Цветић Боса, Цази Јосип. Це. тинић Марин, НШрвенковски Крсте, Цишмил Обрад, Чубриловић Васо, Чолаковић Родољуб, Ћетковић Јован, Швабић Михајло, Шевић Александар, Шоти Пал, Шкаре Станко, Шпиљак Мика, Шибл Иван, Шентјурц Лидија, Перовшек Франц, Шиљеговић Бошко, Шарац др Заим, Шегрт Владо, Шопов Аца, Шћепановић Јефто и Шестан Јосип.
Укупач _ број | новоизабраних члачова Савезног одбора 'Народог фронта Југославије износи 258,
Надзорни Одбор
У Надзорни одбор изабрани су слелећи другови:
Амброжић Владо, Антуновић Ристо, _ Алексијевски Димитар, Богавац Благоје, Бошковић Мирко, Божовић Владо, Бриле Јоже, Бутозан Васо, Војводић Тодор, Георгијев Душко, Гретић Ивица, Гржетић Маца, Гојовић Воји. слав, Дороњски Стеван, Драушник Јурица, Ђаконовић Никола, Ђорђевић _ Драгослав. _Ђурђић Душан, Ђуричић Блажо, Здравковски Пенко, Јовановић Ђуро, Јуринчић Владо, Кладарин Ђу. ро, Кузмановски Богдан, Мале. жић Матија, Михајловић Ристо, Милосављевић Милосав, Мићу“ новић Вукосава, Мугоша Душан, Нимани Џавид, Оцепек Ангела,
- Перовић Лепа, Прица Срђан, Ра~
довановић Миле, Ракић Мићо, Светина Иво, Трикић Васо, Угљен Ћазим, Филиповић Крсто, Перовић ' Комнен, Чалић Душан и Џунов Ристо.
Укупан _број — новоизабраних
чланова Надзорног одбора На. родног фронта Југославије изно., св 42
Према овоме у оба одбора и. забрани су сви предложени кандидати по камдидатским листа ма које је усвојио Конгрес.
Верификациона комисија оверила је укупно 1631 мандат пре“ ма предатим пупомоћјима; 76 делегата било је бирано на два и више места, али су они могли гласати само једанпут; 20 деле. гата оправдано је отсуствовало од гласања због болести или личних разлога; 57 делегата вбог хитних службених послова а 143 делегата отсуствовало је а нису се јавили комисији. Остала 1.482 делегата, који су били присутни, учествовали су у гласању.
Саопштење резултата – избора
" делегати су поздравили дуготрај
ним _ овацијама и одушевљеним аплаузом при помену имена дру. га Тита и осталих чланова По. литбироа ЦК КПЈ.
Састав Извршног одбора
Мо завршетку Конгреса одржана је прва редовна сед.
нипа Савезног одбора Народног фронта Југославије. На овој
седници“ Савезни одбор се конституисао и изабрао Претседништво, Извршни одбор а Секрета ртјат.
У Претседништво су изабра ни»
За претседника Јосип
Броз
Тите.
За потпретседнике Милован Ђилас, Влада Симић, Фрањо Гажи, Јосип Видмар, др Заим Шарац п Димитар Влахов.
За генералног секретара:
др Благоје Нешковић,
За секретарс: Светозар Вук мановић, Јосип Хрнчевић и
Мило Јовићевић,
За чланове Извршног одбора изабрани су;
Љубчо Арсов, Бане Андре јев, Владимир Бакарић, Спа. сенија Бабовић, Франце Бевк, Богомир Брајковић, Маријан Брецељ, Јосип Броз Тито, Родољуб Чолаковић, Васо Чу. бриловић, Рато Дугоњић, Милован Ђилас, Фрањо Гажи, Иван Гошњак, Авдо Хумо, Јанез Хрибар, Јосип Хрнчевић, Блажо
Јовановић, Едвард Кардељ, Борис Кидрич,.
Лазар Колишев.
ски, Вицко Крстуловић, Франц Лескошек, Миха Маринко, Божидар Масларић, др Благоје Нешковић, Милијан Неори. чић, Душан Петровић, Нинко Петровић, Моша Пијаде, Коча
Поповић, Стјепан Првчић, Ђуро
Пуцар, Крсто Попивода,
Александар Ранковић, Милош Рашовић, др Иван Рибар, Ђуро
Салај, Владимир Симић, Видоје Смилевскт, лић, др Заим Шарац, Владо Шегрт,
Петар Стамбо. Добросав _ Томашевић,
Цветко Узуновски, Јован Веселинов, Јосип Видмар, Дмитар
"Влахов, — Светозар
Вукмановић, Марко Вујачић, Тодор Ву-
јасиновић, Влада Зечевић и Раде Жигић,
За чланове Секретаријата Извршног одбора АЕ су Др Благоје Нешковић, Светозар Вукмановић, Јосип Хрн.
чевић, Владимир Симић, Јосип Р
џић и Мило Јовићевић.,
ус, Јосип Цази, Пашага Ман.
Такође је и Надзорни. „одборе одржана. „седиицу наг жовјод
сељкенелитунсав ·
отима
,
наше |,
су радили бригадисти из уже Ср. бије, Космета и Војводине. У њима је било преко 3.100 чланова Фронта. Посебне бригаде које су ради' —Радни сељаци
у посебним бригалама помажу. изградњу Београда
бригаде Народно фронта Србије почеле су да раде по београдским
|--=—— осебне
градилиштима и у Желе
знику још од августа месеца прџ
шле године. ,
У првом тромесечју ове године учествовале су на радовима у Београду две смене посебних брџ гада. У првој смени која је ра. дила од 15 јануара до 15 фебрул. ра радило је укупно 26 бригада и то на градилиштима у граду и Новом Београду, Земуну, Железнику и Панчевачком Риту. Преко 2.300 чланова Народног фронта било је окупљено у овим бритадама. У другој смени радило је 26 бригада и то на разним градилиштима, Новом Београду, Железнику и Земуну. У бригадама
ле у Београду постигле су врло
добре резултате, и знатно према
шиле постављене норме. У такмичењу за Трећи конгрес Народнор фронта Југославије. најбоље. ре~
зултате су постигле бригаде, про |
глашене за двапут ударне и то; Оџачка, која је испуњавала. норму за 200 од сто и Пожешка, Тимочка и Моравичка које.су ис, пуњавале норму просечно са, 150 до 160 од ста. Е Сељаци који долазе у бригадама у Београд не раде само чисто физичке радове, не подижу са. мо своју квалификацију и струч. ност. Они у селу не могу дау. живају културне тековине. кбје
има главни град. Боравком у Беб ђ
граду сељаци су се.упознали са разним културним и научним тековинама, обилазили музеј и и сториска места, чули мноштво поучних и добро одржаних предавања о реконструкцији села и сељачким радним задругама. Овакви резултати њиховог учешћа У изградњи Београда су, свака. ко, неоцењиви. Месец или месец и по дана може да изгледа као кратко време. Али ипак у том времену сељаци су дознали 7толико ствари колико нису имали прилике да виде и науче годинама у селу.
У бритадама је био веома ра“ зноврстан и жив политички и културан рад. Градски одбор Народног фронта Београда дао је добре предаваче који су држали политичка предавања. КултурноУметничка друштва синдикалних организација приређивале су често приредбе. Дискусије на пре. давањима су биле веома живе, разноврсне и плодне. Поред тога, чланови бригада су ишли. двапут недељно у биоскоп.
У другој смени посебне бригаде су правиле и посете сељачким радним задругама у околини Бео града да би се упознали са.животом задруге и видели на пракси предност колективног рада у пољопривреди. Исто тако, неке бригаде су одлазиле и у фабрике. За прва три месеца ове године ни један члан бригаде није био у позоришту. Прављене су разне тешкоће са издавањем ка. рата тако да је обезбеђено тек за трећу смену посећивање зоришних претстава, У бригадама су, исто тако, радили и аналфабетски течајеви, читалачке тру пе и групно се обрађивала днев• на штампа.
по-
Сељаци из свих крајева Србије много су видели и научили у Београду. Обилазак задруга, сталан политички рад и предавања, дали су и своје резултате, 'Има мноштво случајева да су се при повратку из Беотрада сељаци у“ кључивали у сељачке радне 382.
друге и постајали агитатори зао
ступање у задругу.
И поред свих неоспорних усмеха и добрих резултата рада о• вих бригада, ипак нису искоришћене све могућности за њихово прихватање, за још лепши и другарскији пријем. Синдикалне организације на неким градили“ штима на којима раде посебне бригаде не посвећују им довољво пажње и не пружају разно. врсну помоћ коју би могли да пруже. Бритадама су потребне разне брошуре за читалачке гру“ пе, просторије за предавања и друге ствари, гтанизације им не помажу до вољно. Овакав став имају, на пример, синдикалне организације на Новом Београду и при „неким грађевинским предузећима Извршног одбора. Ово, свакако, треба да се исправи, јер синдикал. не организације свестраном бри“ гом за сељаке који раде у бригадама моту много допринети још тешњем зближењу радника и се љака. ·
У трећој смени биће још разноврсније и богатије форме ра“ да са посебним бригадама које раде у Београду. Све бригаде ће обићи велику фабрику машина алатки у Железнику и пољопривредних машина „змај“ Биће више мосета им“ сељачким радним задрутама и јеш бољи.и
богатији културни и политички,
а синдикалне ор-
Н