20. октобар

РУ

„дина

СТРАНА А

|еуру Београду су од пне данас постигнути значајни ре | зултати на пољу развоја библиотекарства. Док су пре рата радиле само Народна, градска м универзитетска библиотека и библиотеке појединих факултета, крајем прошле године сви рејони Београда имали су своје библиотеке. Тако, данас у Београду, поменутих, има 10 рејонских бибљиотека са 112:812 књита из свих области науке, културе и политике. По величини свог књижног фоне да истичу се библиотека Другог рејона са 13.394 књига, библиотека Четвртог рејона са 11.000 књига, библиотека петог рејона са 10.644 књита, библиотека Првог рејона са 9.469 књита и градска библиотека са 39.813 књига. Само у току прошле године у библиотекама је повећан књижни фонд са 20 од сто као у Градској библиотеци са 65.473, библиотеци Четвртог рејона са 4.114, библиотеци Другог рејона са 3.324 приновљених књита.

Да би библиотеке и књигу учиниле што приступачнијим најширим масама радног становништва, народне власти су, УЗ помоћ организација Народног фронта, приступиле даљем ширењу мреже библиотека отварањем насељских библиотека. У оснивању насеље ских библиотека предњачи Пети рејон који, поред рејонске, има и две

насељске у Супиловој и Генерала Ми-

лутиновића улици. Оне располажу са око 2.000 књига, имају 1.200 чланова м 4.000 посетилаца. Насељска библиотека У Маринковој Бари располаже са 1.000 књига и 330 уписаних чланова. На насе љу Вождовац у Шестом рејону отворе на је библиотека са 11.069 књига, 600 уписаних чланова и 3.653 посетилаца, Значајно је напоменути да се ова библиотека издржава, углавном, мз сопствених средстава, од чланарине. Библиотека на Карабурми снабдевена је са преко 1.500 књига а има 9.666 уписаних чланова. Поред ових, постоји м већи број библиотека при синдикалним организацијама и већим фабрикама и предузећима, што сведочи какве све могућности имају Београђани да лако и брзо дођу до свих врста вњита,

поред рада на организационом учвршћењу, добром смештају, повећању књижнот фонда и сталној бризи за материјално издржавање библиотека у

чему су народне власти, помогнуте од масовних организација, показале велико разумевање и пружиле помоћ, библиотеке у Београду се сваким даном све чвршће повезују са широким радним слојевима становништва уписавши преко 19.000 редовних чланова. Нарочито добре резултате у омасовљавању чланства постигла је библиотека Петот рејона са 3.500 уписаних чланова.

Треба истаћи рад и успехе које су библиотеке учиниле у правцу да се књигом услужи што већи број људи у Београду. Захваљујући добро организованом раду библиотека, у прошлој години је само у рејонским библиотекама прочитанд 223.079 књига из области књижевности, науке и политике. То значи, да је свака књига просеч+ но прочитана два пута, а од 231.584 посетилаца библиотека, прехо % од сто услужено је књигом. Ово сведочи и то, да књиге у библиотекама одговарају интересовању и потребама најширих слојева становништва Београда. Најбоље' резултате у погледу услуживања читалаца књигом показале су библиотека Петог рејона са 30.870 прочитаних књига, библиотека Другог рејона са 34.208 · прочитаних књига (одмах иза градске са 40.050 прочитаних књига).

Рад рејонских библиотека није се ограничио само. на овоме. Оне свакодневно помажу људима у подизању знања и културе, у оријентацији и сналажењу у нашој социјалистичкој ствар ности и у свим друштвено-политичким збивањима. Оне су организовале акције да кроз различите форме окупе људе око библиотека, развијају љубав

(ви рејони Бергра

за читање код читалаца, популарилцу жњите и сл. Све значајније датуме из нашег политичкот и културног живота библиотеке су обележавале и у њима учествовале својим радом. Организовање књижевних вечери посвећених великим напредним књижевницима наштих и других народа, допринело је да се најшире масе становништва упознају са животом и делима носилаца напредне културне мисли прошлости и садашњости. Исто тако, организовано је 20 изложби књита у библиотекама, жроз које се на очигледан начин пропагирају књите читаоцима. Ове изложбе су увек у току догађаја наше друштвено-политичке стварности и везане су за актуелне догађаје као што су: прослава Тридесетогодишњице Кому-. нистичке партије, Недеља Шпаније, Осми март, Међународни дан жена; прославе Прешерна, Гогоља, Доситеја Обрадовића, Пушкина, Вука Караџића, Бранка Радичевића и других. С друте стране, књита продире у масе и кроз читалачке групе које организују поједине библиотеке за оне, који још нису научиљи и навикли да се самостално служе књитом, код којих треба тек развити љубав и потребу за читање, Предавања која се организују при библиотекама сваким даном привлаче све већи број људи. Разговор са читаоцима, помаже им У одабирању и коришћењу књига, показује васпитну

улогу и дужност библиотекара. Све је ово допринело да су данас библиотеке људима блиске, чини их активним учесвицима. и фрадитељима наше нове социјалистичке културе,

а имају своје библиотеке

које располажу са преко 112. 000 књига

Белини број чланова и уредни читаоци библиотека су пионири. Неке библиотеке су лепо организовале рад са нашим најмлађим читаоцима. Библиотека Петог рејона је у сарадњи са Савезом културно-просветних друштава организовала марта месеца пионирски час у библиотеци; на пионирском часу у библиотеци Друтог рејона читан је „Међедовић“, а на пионирском часу у библиотеци Шестог рејона читане су басне Доситеја Обрадовића. Ове тако корисне и добре форме рада са нашим пионирима позитивно делују на васпитање деце и зато их треба још више развити м учврстити и унети у план рада сваке' библиотеке.

Библиотека Ју реј. нијеорганизовала ниједно књижевно вече. Поред осталих недостатака и тешкоћа у раду треба истаћи и то, да се библиотеке боре са немарним и неуредним читаоцима. има и таквих чланова који узету књигу дуго задржавају, прљају, упропашћују, а често уопште и не врате. Противу оваквих појава треба се и да» ље борити, учити и васпитавати људе да се према књизи односе културно, да је као општенародно културно добро чувају, јер се тешко поново могу наћи упропашћене књиге. Исто тако, потребна је и чвршћа повезаност са Савезом културно-просветних друштава, са Народним фронтом, АФЖ и другим масовним организацијама. Кроз

масовне организације најбоље може да

· се спроводи агитација за. коришћење

библиотеком, за читање и присуствовање предавањима, које ор-

ганизују библиотеке. Библиотекари и

за упис,

пријатељи библиотеке могу својим Упорним радом много да допринесу У оваквом подухвату ако су активни Учесници у раду организација. Евихов пажљив и услужан однос према чита“ оцима, помоћ овима да науче да се користе књитом, да код читалаца развију љубав и потребу за читање, биће

најбољи начим да испуњавају свој одговорни задатак. у

данас се пред библиотекама постав-

љају још одговорнији задаци. Извршавању ових задатака треба прићи плански им систематски. Развијањем свог вултурно-масовнот рада, привла-

чењем још већег броја читалаца кроз најразноврсније форме рада, и уп знавањем чланова са збивањима У нашој друштвено-политичкој и културној стварности, библиотеке ће се још више приближити људима и постати њихова свакодневна потреба. Непрекидмим планским радом, оне ће све ви ше одговорити својој намени да буду центри културно-политичкот преображаја и васпитања радних људи, и развијања социјалистичког .патриотизма. То је више потребно данас, када се наша земља. налази у трећој години Петогодишњег плана, када се налази под непрестаном и бесомучном хајком беспринципијелне кампање информбировске штампе, пропатанде и притиска. У нашем свакодневном друштвеном животу библиотеке су активни борци које много помажу процес наше културне револуције. Тиме оне доприносе свој удео у изградњи социјализма у нашој земљи.

ст. СИМИЋ

Биро за жолбе, притутбе и продлоге

допринеће да се отклоне многе грешке у снабдевању

|| пао је при Повереништву тр-

говине и снабдевања ИОНО-а основан Биро за жалбе, притужбе и предлоге. Дужност Бироа је да врши контролу рада на сектору трговине и снабдевања, да разоткрива грешке и да ради на побољшању рада државних службеника запослених у зпарату трговине и снабдевања. Биро својим

„сталним и будним контролисањем ра-

да оперативних органа на сектору трговине и снабдевања утврђује грешке које, ту и тамо, искрсавају и даје пред логе да се ове исправе. Његова је дуж ност да испитује све молбе и жалбе службеника и грађана које му буду достављене. Заједно са Трговинском инспекцијом Биро контролише неправилно пословање предузећа државног и задружног сектора на територији Београда, уочава грешке и отклања их, а уколико су правне природе доставља их правном референту. Испитујући све жалбе и предлоге које му грађани достављају у вези: са снабдевањем града намирницама, Биро од-

говара на њихове интервенције, узима у расматрање с поједине умесне предлоте који би допринели бољем

снабдевању грађана.

Једно од средстава помоћу кога Би» ро може најлакше ми најбоље да уочи жеље и жалбе грађана јесу књиге жал би које се налазе у свакој продавници, угоститељском објекту. Прегледа» јући, с времена на време, књиге жалби, Биро кроз примедбе грађана контролише рад продавница, испитује поједине карактеристичне случајеве и доноси решења по њима. У исправљању грешака Биро помажу административно-оперативни органи предузећа и рејонска повереништва тртовине м снаб девања који су дужни да дају Бироу сав материјал потребан за вршење кон троле учињених грешака.

За све преступе предузећа задруж-

мвот м РАДУ СССР Ж

ХАБАРОВСКИ

ПЕДАГОШКИ

ИНСТИТУТ

главној улици Хабаровска налази | се лепа, бела четвороспратна зграда на којој пише: „Хабаровски педагошки институт“. Зграда је недавно подигнута. и Институт је млад — није се навршило ни десет гоод његовог оснивања. Па ипак, на њему је завршио школовање велики број студената. Они сада предају У школама Далеког Истока — на Командорским Острвима, Чукотском полуострву, на Камчатки, у градовима и насељима на обалама Охотског Мора, у „планинама Хингана и на Амуру...

У Хабаровски педагошки институт понекад долазе необични посетиоци. Уз степенице се пењу црномањасти људи, опаљена лица, у крзненим оделима. то су ловци или рибари из народћих колжоза који долазе у посету својим си-

новима, кћерима или познаницима. У.

Институту постоји отсек за северне на роде. На њему уче Чучки, Звеми, Карјаки, Звенки, Нанајци, Уљчи, Њивхи и припадници друтих народности најисточнијих области, совјетске, Азије. У самом почегку совјетске.власти У Хабаровску је био отворен м Џедаго-

шки техникум. Из далеке тундре дошло је много младића и девојака жељних знања. Многи од њих су тада први пут видели железницу, пароброд и аутомобил. У том Техникуму из кога се доцније развио отсек Института за северне народе, школовали су се и нанајски песник, херој Великот Отаџбин-

ског рата Аким Самар и удгејски пи-_

сац Џанси Кимонко.

Један од најстаријих наставника Хабаровскот педагошког института, Нина Алексејевна Богданова, каже о успеху својих студената:

— Готово сви слушаоци отсека за се-

· верне народе су дошли на Институт из

педагошких училишта и средњих шко-

ла. Многи већ имају искуство педагошшког рада. Међу. њима има и необично

способних младића и девојака. Тако,

на пример, сада група студената Карјака саставља методску помоћну књигу за ванредне студенте. Карјак Јуриј Еткуњин је написао рецензију буквара Стебњицкот, а Уљч Инокентиџ Валдју пише критички чланак о књизи Золотарјева „Порекло Уљча“. А за то је по требна велика претходна припрема.

ног и државног сектора по питању тр-

говине и снабдевања који су противни |

уредбама, правилницима и решењима привредних органа Биро предузима кон тролне мере у сагласности са "'Трговинском инспекцијом, Исто тако, Биро прима све тужбе и претставке граЂана које се односе на било ког служ»бепика запосленог у гргокунском апа» рату.

Биро за жалбе, притужбе и предлоге основан је 18 прошлог месеца. Многи грађани, који су изгубили поверење у књиге жалби и који сматрају да су сва уписивања и примедбе у ма коју од њих само мртво слово на хартији, радо су се одазвали позиву Бироа преко дневне штампе. Бироу су почеле да стижу жалбе и предлози, који су, сваки појединачно, испитивани и расматрани преко надлежних органа. Има доста примера жалби и предлога грађана. Навешћемо неке од њих.

Један грађанин пише да на Јовановој пијаци, где се продаје свакога југра кисело млеко које доносе сељаци из околних села, продавачко особље продавница за воће и поврће напушта своја радна места, одлази да купује млеко, гура се и свађа са грађанима и прави неред.

Бирдб је упутио писмо управи за снаб девање свих рејона у коме је захтевао да се Дирекција, а нарочито синдикална подружница позабаве овим проблемом, како би се наведена грешка што пре исправила.

У једном писму жали се један потро шач на особље предузећа за месо и масноће Трећег рејона. Он каже да неки продавци пуштају само по пет особа у продавницу без обзира на невреме и непогоде, и не журећи се обављају своју дужност, док остали потрсаначи стоје напољу и кисну. Ппродавци у радњама за месо и масноћу

Нина Алексејевна предаје на катедри северних језика Института. Око шездесет њених бивших ученика предаје на карјакским школама.

Студенти отсека за северне народе Хабаровског педагошкот института имају своју посебну спортску групу и учествују у такмичењима уз свих спорт

раде једанпут недељно, наводи овај потрошач, па и поред тога не уносе мното труда и журбе, да што брже издају месо и масноће.

· иро сматра да би требало избацити то правило да се само по пет особа пуштају у продавнице, већ треба пустити све који могу да стану м по реду који сами образују. Он је упутио акт Народном одбору Трећег рејона У коме наводи да Повереништво трговине и снабдевања тога рејона скрене пажњу својим административно-оперативним руководствима да прекину са досадашњом праксом, у противном при ступиће се кажњавању.

У задружној продавници број 2% У Кнез Михајловој улици 21 забележено је у књигу жалби да се жилети У овој задрузи продају већ месец и по дана само члановима задруге, док их у другим радњама нема. Продаја жилета је обустављена када су сви потрошачи задруте били подмирени. Међутим, жилете треба делити свима грађанима, јер ова задруга нема специјалне заслуге за набавку жилета.

Биро је ову примедбу узео у расматрање и она је достављена Савезу рад ничко-службеничких задруга Србије.

Биро за жалбе, притужбе и предлоге предузео је све мере да се подигне ауторитет књига жалби, да оне постану огледало жеља, предлота и саопшттења свих грађана. Грађани са своје стране треба сва своја запажања, била она рђава или похвашна, да уписују у књигу жалби или достављају директно Бироу за жалбе, притужбе и предлоге, Учешћем свих грађана у решавању појединих проблема који коче правилан развој наше тртовине и који неповољно делују на снабдевгње потрошача, отклониће се многи недостаци, исправили многе грешке, увести многте-корисне новише.

на часу руског језика

скихж дисциплина. Они су најбољи шахисти у Институту. Мноти студенти овота отсека истичу се необичним талентом: Ламут Чирканов пише приче, а Јуриј Јеткуњин — стихове, '

Омладина крајњет севера СССР широким путем корача у живот. Џ 5. ИЕ

/ = = 4 == = Басен еЕн ==== == врт ње

су Сирији, попут Франка,

|| сличних)

· Су] па

Непријатељи Првог маја

· ма пуно земаља У којима је први мај крваво прослављен. Мослијеви фашисти и лондоњ полицајци удруженим ританске раднике. Хусни ез Заим је забранио и да се мисли у шпанији је, на тешке

олчтоворено Гладан и не-'

ли су, ски насрну У,

снагама, на 6

"на тај велики празник. уздахе стотине хиљада затвор смртоносном паљбом поносне гериле. запослен амерички радник с олакшањем је помислио тога дана да није усамљен — да се стотина милиона трудбеника целог света боре против импе-

еника,

ријалистичких ратних хушкача, који су истовремено и његови газде и израбљивачи. Народ Кинве је обележио првомајску зору ослобођењем нових делова своје напаћене отаџбине и доламањем кич-: ме куоминтаншког режима. Грчки борац против. монархофашизма сетио се свога садруга у Индонезији и бораца који се бију свугде тамо где гази

мрска чизма туђина. !

То је само делић оне огромне борбе коју

точници боље будућности целокупног човечанстна, ||

из дана у дан воде у фабрикама, на пољима ма

бојиштима.

Земље, које су имале срећу да својом или туђом помоћу прославе Први мај у слободи м стве-4 ралачком раду, манифестовале су тај дан победама У изградњи социјализма и чврстом решеношћу да: || бране мир, демократију и стечену или поклоњену/ слободу; и одлучношћу да помогну оне који са 5 ре за оно што оне сада имају. Нажалост, такав му. чај није свугде. У Пољској је, на пример, У првом || мајском прогласу Јединствене радничке партије (недавно је извршена фузија Радничке партије ме Социјалистичке странке) нанесена груба увреда народима Југославије. Они су оклеветани, да су кри-' ви — што су живи. Пребацује се да Југославија,, тргујући, прелази на страну империјалиста. Глупа и срамна клевета. Не виде ли руководиоци пољска партије да њих нико не оптужује да прелазе у империјалистички табор, иако Пољска тргује многоструко више с капиталистичким земљама него Ју“ гославија. Нико неће рећи да Пољска врши издају ' (л целу азбуку треба да буду Нико, А то на. крају крајева и нема везе с Првим мајем. Али,

због тога што је повела акцију Х

за товљење свиња које

извезене на Британска Острва. не.

добрим у рату, а оно злим у миру. Није то ника-

кво чудо за Југословене. Они су навикли на такве ће

бајке са Запада, а сада:и с Истока, зли шта

помислити они који тегобно и крваво прослављају |

Први мај. Несумњиво је да ће рећи — „мора да су |

сви ови, то јест клеветници ФНРЈ, у дослуху с.

вашим тлачитељима“.

Златни на Влтави Праг морали су Првог маја да чисте ватрогасци од блатњих мрља којима су га

нове Југославије и

испрљали питмејски издајници крупни агенти Гестапоа из „Клуба . Југословена“. Његови вредни становници морали су, плашећи се

агената, као за време немачке окупације, да вире како би видели слику оног пред ким су фашшисти на Балкану стрепили. Руководство Комунистичке пар тије Чехословачке хтело не хтело приредило је задовољство непријатељима међународнот радничког

покрета, дозвољавајући издајницима да на прво-

су југословенски амбасадор и војни гташе налпустили трибину. Сигурно да су после веселије гле-

| аза параду претставници империјалистичкижх ве

маља. Знају они добро да је Југославија била и Фе стала један од гранитних стубова мира м демо свратије,

Овогодишњи Први мај, вероватно, да-су албан-

ски прави комунисти очекивали са зебњом = да

ли да ка прослављају или не. Та, југословенски | друтови су их кроз херојску борбу учили да та славе као дан добре наде и вере у, будућност. Ови су се плашили, јер њихово данашње надмено» руководство не воли нову Југославију у којој се:ради 'на томе да свако носи ципеле и живи као човек, а не да се обувају опанци и купи кестење.по шумама. и лажи против Југославије и то баш на дан Првог маја. Оне коче, заустављају, туше и убијају веру милиона оних који данас у чврстини и јединству антиимперијалистичког табора виде моћну подршку У својој борби за прави живот. Ко је за то крив! Криви су они који су заборавили близу два мили“ она погинулих и осакаћених Југославена у про штлом рату; криви су они који затварају очи пред поносном данашњицом у Југославији; криви су они који су пренебегли ствар међународног – пролета“ ријата, : ;

Овогодишњи први мај, пада као тешка оптужба против свих оних који су заборавили да се још на великом делу земљине кугле води борба за оно што ми данас имамо — борба тешка и крвава. Чим су клевете против ФНРЈ веће, међународна реакција све више диже главу. Трудбеници света за то трпе и оптужују. А кад у Југославији буде изграђен социјализам пресуда ће клеветницима бити изре“

треба се истаћи нечим, макар и штетним, ако не

мајској паради демонстрирају против Југославије, ||-

Ту и тамо појавиле су се нове пакости, клевете |

чена, али онда се неће моћи повратити оно што је а није морало да буде изгубљено,

(шу

која их је одавно презрела и одбацила. Због тога (