20. октобар
_ ЗАВРШ
и ЈЕ ФЕСТИБАА
СТУДЕНАТА БЕОГРААСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
мане ин псе а првима трапа тија
„Хор универзитетског културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“ на фестивалском такмичењу |
д 5 до 1 маја одржан је у згради Коларчевог народног универзитета Мајски фестивал омладине
Београдског универвитета. На овој величанственој смотри наших младих факултетских снага узеле је учешћа девет факултет (ских културно-уметничких Друшетава, културночуметничко дру“ штво „Бранко Крсмановић“, стуента Музичке академије, Академије ликовне уметности и Позореше академтје. Ужупшо, преко-3:000. учесника. То је јак докез- о запнтересованости студент скв омлацине за културно-уметчички рад, и поред свог свакодневног рада на личном стручном „уздизању.
У претфестивалским наступима, факултетска друштва дала су 52 приредбе по факултетима, у пре; . фронтовским организаникама, радним бригадама, радним вашцругама итд. а универзитетско друштво _ „Бранко Крсмановић“ дало је кроз разна гостовања 57
било ва универзитету али друпде. Овај широк подухвал у припремама за фестивал _допринео је омасовљавању и учвр“ шћењу појединих секција. |
Шестодневни _ фестивал — стунесумњиво дентске _ омладине
крупан успех који.
живо сведочи о његовом полеттом раду на културно-уметничком пољу.
Сви хорови који су наступали истицала су се масовношћу. Већином су бројали преко 100 члавова што претставља, с обзиром да су сви ти хорови до сада животарили у раду ср факултетима без неке веће активности, велики процват. Но свакако, не би се смело дозволити да на завршетку фестивала престане и живот хорских о секција факултетских друштава. Њих треба и даље одржавати, развијати и јачати. Фестивал је показао да се сви
налазе на високом ниво,
да располажу добрим гласовним материјалом и да се од њих може очекивати још много. Могло ба им се замерити једино, али не свима, извесна небрижљивост У спремању која би имала додир“ ну тачку са слабом увежбаношћу појединих песама. Највећа пажња била је сконцентрисана при оцењивању хорова на квалитет певања, на музичку обралу песме и масовности у ниступању. Кроз наступе хорова, који су били интересантни због свог ривал“ ства у такмичењу = приближослијусквалитету, а тло се ши тра" жила добра опена музичких стручњака, истакли су се најви“ штети узели.три прва места: Техничка велика школа, Медицинска велика школа и Пољоприврадно-шумарски факултет. И остали факултетски,хорови нису заостајали. Они су постигли лепе резултате, с обзиром на њихов скорашњи почетак у раду, а себјим квалитетом не заостају много иза победника. Сви су би ли на завидној висини са сво· јим одабраним масоваим песмама чији ниво и достигнућа , одговарају зућностима студентске омладине Београдског универамте-
та. ,
Десет фолклорних група раз“ них факултета са преко 130 и грача, извело је у току фести'вала народне игре из Србије, Хрватеке, Македоније и Војводине.
На ковкурсним наступима фол-
· клортих секпица најбољи успех показало је културно-уметиичко друштво Пољопривредно-шумар“ "ског факултета. Њихов фолклор одликовао се бројношћу, добрим "избором играча, и унграношћу што се нарочито односи на сплет македонских и хрватских народ“ них игара. Сем тога извели су и српске и врањанске народне #ипре, Затим се истиче Медицинска велика школа са добрим сплетом српских и македонских народних игара. У македонском сплету било је мање итрача и квалитативно био је слабије увежбан. Ветеринарски родних игара, такође, и сплет српских игара коли је био ујелно
и један од најлешших сплетова
кофа.-гје изведен ва
Кола су била лепо одабрана, добро- увежбана, сплет добро постављен а сам избор ипрача мушкараца = девојака — омогућио је шуну хармонију у игри. Насупрот сплету српских игара, изведени хрватски спелт био је прилично _неувежбан ·и „знатно слабији. Тако су Медицинска велика школа и Ветеринарски факулет поделили друго место у фолклору. Треће место поделили су Техничка велика школа и Економски факултет.
Но, може се закључити да се осетио велики напредак свих фол клорних група Беотрадског универзитета. Више од три месеца стално и упорно припремале су се секције за ову велику коултурно-“уметничку манифестацију.
У конкурсном такмичењу нај слабији резултати забележени су у наступу рецитатора. Ти недо-
стаци нспољили су се у слабом изучавању рецитације као реци. тације, у већини случајева само истицање форме а вапостављање садрекине, у сувишном гестикулирању, у страху било од, жирија или од публике. Један од очитих недостатака био је и тај, што су се чланови рецитаторских секција обраћали разним позоришним уметницима који су постављали рецитације на разне начине али углавном погрешно а што је уследило сигурно из површног сада дотичног са рецитатором на брзину без довољног претходног проучавања и продубљавања рецитативне ·теме. Избор рецитација на фестивалу био је леп, разноврстан, учесници су испољили велико залагање и настојали да озбиљно прилазе тематици као рецитатори. Прва награда није до дељена ником јер није било тако изразитог примера који би могао да је заслужи својим квалитетом. Са песмом. „Порука сивом господину“ од Ћопића, Слободан Лукић студент Ветеринарског фа култета добио је другу напраду. Олга Миташиновић, студент Техничке. велике школе са песмом „Марија на пркосика“ и Нада Костић студент Медицинске велике школе са песмом „Туговање мајке за сином Орлом“ заузеле су треће место.
За бољи и правилнији развој |
рецитаторских секција на факултетима потребно је осветити им већу стручну пажњу ва реалније тумачење садржине и отклањање сваког формализма.
У оквиру музичких такмичарских наступа одржани су концерти вокалних и инструменталних солиста, Тридесет студената бео
градских факултета приказало је
· лепе резултате на изучавању му-
зичке уметности. Својим музичким „валитетима, техничком увежбаношћу и уметничком интерпретацијом, показали су као аматери добар успех. Слободан Сувајџић студент Медицинске велике школе са концертом на виолини, затим Гргинчевићева, студенткиња Природно = математичког факултета, за соло певање, и Владан Вучковић, студент Тех' ничке велике школе, са концертом на клавиру, узели су три прва места на Мајском фестивалу за солистичко музичко такмичење. Осврћући се уопште на фестивал не може се говорити о сла-
· бим и добрим тачкама већ о уве-
жбаним и неувежбаним. Смотра културно-уметничког _ стваралаштва Београдског универзитета показала нам је и велики број младих талената којима треба поклони пуну пажњу ва даљи развој. Фестивал је показао како се нежопрпно културно благо кри је у чашем народу, колике су његове стваралачке способности И ности нашег културног наслеђа. Студенти Београдског униварзитета настојали су да мавифестују своју велику љубав према народној уметности и успели су у томе.
Београдска универзитетска о омладина, кроз учешће 3.000 омладинаца на Мајском фестивалу дала је уједно и одговор на све клевете и лажи које се бацају на њу и поново је забли“ стала са својим светлим револуционарним традицијама које се не дађу зичим утрљати,
П рви совјетски дугометражни цртани филм
НОЊИЋ ГРБОЊИЋ
4
скоро ће Београђани гледа ти први совјетски дугоме-
тражни цртани филм у 6о-
јама „Коњић Грбоњић“ (,довит-
љиви Иванушка“). То је прича 0. бистром и довитљивом момњу из
народа, Иванушки, који је својом смелошњу победио зло, лажи бес-
правље глупога цара Афрона и | А
њетових лукавих саветника.
Као и у свим народним причама у којима је народ вековима на симболичан начин изражавао своје притушиване тежње и идеале, и у овом филму оживљује прастара мудрост народа, која од вајкада опева идеал социјалне правде и слободе свих утњетаваних. Са том дубоком садржином тумачи овај цртани филм лепоту и мудрост познате старе славенске приче, коју је обрадио П. Јершов, пушкинов савременик. У филму се појављују, уобличени лепом сли карском маштом, јунаци из бајке: Коњић-Трбоњић и Жар-птица, који помажу свакоме ко је поштен и праведан и ко се смело бори за народну правду.
" Филм је израдио уметнички ко-
лектив: ВБ. Роџерс, И. Тројанова, А. Бјељаков и нН. Федоров, под руководством редитеља И. Вано и главнот сликара Ј. Милчина. Рад на филму трајао је годину дана.
#–. као лопта улетео у своју канце-
факултет | приказао је, поред хрватских на-
евстахије, звани „Пихтија“, завриштао је гласно; зграбио се.за главу, излетео из машинске сале и
ларију. У класичном толманском стилу бацио се на телефон и за“
вапио у слушалицу:
— станица за хитну помоћ: Кко-
ла шаљите: Сместа: за лудак
.. |
—" ја сам полудео.
Вуче ми се то већ неколико ме сеци, хронично, али сада сам до. био акутни напад,
— 'Спасавајте, не оклевајте, можда ћу скочити кроз прозор, мо“ зада ћу искапити боцу „тумара“
"бике", свашта може да буде. То је био конац Јевстахијеве тра.
тедије. А. почетак је био сасвим весед. > Једнота дана, тамо негде про штлогт октобра „Јевстахијево лице је све радосније и радосније за“ сијавало као месец који излази из замрачења. Вукао је прстом по колони цифара, једанпут, па онда поново, и опет — трећи пут. Најзад је кликнуо: | — погрешна цифра, погрешна, машина је погрешила! Остали чиновници су се нули, а Јевстахије је победнички држао траку хартије извучену из машине за рачунање. ћ — Ето вам ваша непогрешива машина, — ликовао је при томе. шта сам причао: моја памет је најбоља рачунаљка на свету, 0.
"ригинал „Јевстахије" патент број а маде ин Параћин.
| „Рачунџиски конзилиум“ се на-
Један цртеж
О обимности тога рада можемо појмити само онда ако знамо да пред очима гледалаца у једној секунди прође 2: цртежа. Читав филм састављен је из 150.000 трртежа. Поред тота у овоме се филму не крећу само фигуре већ и боје. Оне се кроз безбројне нијансе; претапају једна У друту.
Сценарио су написали Ј. Помешчиков и Н. Рожков, познати као
гао над цифре и четири рачун"све радње почеле су да ссевају кроз њихове мозгове.
— Не, машина није погрешила, — закључи шеф одељења, грешка је у појединим нифрама добијевим из машинске сале, Грешка је уствари твоја, Јевстахије, тре бало би да све цифарске податке сам прикупљаш м провераваш на сваком производном месту, доле у машинској.
— људи људски, бранио се јевстахије, па толико сам пута гово рио — ја сам болестан човек, имам нервозу срца, копривњачу, реому, у левом колену, чак и кварне зубе. За канцеларију сам добар, али у "производна одељења не бих смео да улазим. Тамо је бука — а доктор ми рекао да и. мам. сладе бубне опне. Може нека гвоздена полуга да ме притње чи. Ковача кад бих видео како замахује тешким чекићем, смалаксао био од умора. Пустите ви мене у мојој канцелариској 6бусији, — Не, Јевстахије, тако, брате, ипак не иде. Видиш, после ти је крива машина за рачунање. Блок у шаке, па иди провери ову трешку доле. Потражи поентере, пор мирце, статистичаре. >
Тако је Јевстахије први пут У“ дахнуо атмосферу производње,
Бојажљиво је обилазио стругове,
пажљиво одгурнуо испречену кан · ту са зејтином и престрашено "ис= пустио неки „шрафцигер", који
из филма
писци сценарија ,лЛегенда о земљи Сибирској“. Песник А. Сурков написао је текст у стиховима, а фитм је снимио М. Воинов.
Својом дубоком идејном садртжином овај се филм надовезује на високу традицију совјетскот филма за децу, а њима је и намењен. Са великим познавањем дечје психе, филм води рачуна 0 мотућностима дечјег запажања.
.
је омашком узео место оловке бележећи на једном регалу. Свр.шившти посао кренуо је у кан-, целарију кад га на самом излазу сустиже поклик:
„ура, срећна нова година»
Јевстахије се са чуђењем осврну: и у средини сале опази чове« ка са уздигнутом песницом како се радосно окреће ка друговима,
јел" овај има календарт помисли Јевстахије, па сада је о6тобар“, али истовремено иза свих струга и машинских места одјек_ ну одговор:
„Ура! Средоје, честитамо ти но ву годину!“. | ; За
Јевстахије са неверицом затресе главом и пожури да што пре изађе са овог чудног места. Вара ли та то слухт Или се то сви они пале на његов рачунт Шиз ово има да значиг
Други пут је Јевстахије у ма
„шинско одељење навратио крајем
децембра. На брзину покупио по датке журећи да се што пре нађе у својој бази и страхујући уда
"му овде не позли од толиког рад
ног замаха око њега. Тражио 0очима најчистији и најшири про« лаз између машина — да га нека не закачи, не одува свејим витлањем = кад понова зачу онај исти глас од пре два месеца: „Другови, живео први мај!» „Живео, Средоје, живео _ ПРрви мај и ти!» — као ехо проломи се кроз салу из десетине грла. Јеветахије отскочи са Једног
· писац С.
ја "позоризшту лутака.
/
рт 44 у ( У Ал: : ДЕ Ћ и “7 Три пионира | | У совјетским У мбеницима физике редовно се пре- |
ћуткује или умањује значај Николе Тесле а његова 0-
громна открића приписују се другим физичарима — ДоФрарадиу, Марконију, Попову и др | |
"| ливо-добровољском,
17
7 — Сиромах чика Тесла. Извршише распродају његових проналазака, ; .
у
СТРАНА 5———=
ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА
„Дванаест месеци“
Т еца, а с њима и одрасли,
имаће задовољство да гледају једну лепу, стару баџ-
у, продуховљену новим духом, јер бајка је, како каже максим Горки, увек била потстрек машти за нова стварања и доказ да добро мора кад-тад победити зло.
међу словенским народима, расипрострањена је бајка о браћипознати руски дечји Маршак, који је кроз своју варијанту дао социјалистички карактер бајци, успео је да ову летендарну фабулу драматизује и да је прикаже деци на онај начин који је њима најприступачнији. Преведен на наш језик дечји позоришни комад „Дванаест месеци“ приказаће се по први пут код нас у Београду у Градском Свакако, да ЋЕ овај други дечји позоришни комад који се већ неколико месени налази у припреми, дочаран богато опремљеним позоришним декором и костимима, обрадовати наше најмлађе љубитеље позоришне уметности и урезати им незабораван доживљај.
комад је удопуњен музиком и песмом коју је написао Станојло Рајичић и која уноси живост
месецима.
· ми ведрину кроз лепе сцене и
слике.
Уметнички колектив Градског позоришта лутака унео је много труда да би глумом, музиком, песмом и декором изазвао што пријатније расположење код најмлађих гледалаца, кроз овај комад од осам слика. За припремање овога комада одржано је до. данас преко 90 проби.
Декор који се неколико пута мења на сцени, лутке и костиме израдила је Мирјана Лола Шеанцер обрадила је и увежбала музику.
Комад је сценски поставио м режирао режисер Милан 1Поповић. он је настојао да испољи маршакову варијанту бајке и да
Јанковић, ·
је режиски направи што ближом дечјој машти.
Свечана премијера позоришног комада „Дванаест месеци“ одржаће се у Градском позоришту ЛУутака, у уторак, 17 овог месеца. ои
МАЛИ РЕЧНИ
ИНСЦЕНАЦИЈА, постављање позоришногт дела на сцену или само давање нацрта за декор, сликање и постављање декора.
ЖАНР У СЛИКАРСТВУ, врста сликарства која претежно приказује народни живот и обичаје. Најзначајнији сликари жанра били су од странаца Бројгел, Терборх, Вернер, Питер де Хох, теније, Вато, а код нас Урош предић и Паја Јовановић.
25
ПИГМЕЈИ, значи на грчком човек мали као шака. Једно црначко патуљасто племе названо је тако. Питмејима се зове све што је мало, били то мали песници или
мали политичари. ж сликар
СЦЕНОГРАФ, који ради
· позоришни декор.
04 а С) До БЉЕЊИЈА "КАКО СЕ ПИШЕ
Кад се закон пише малим, а кад великим почетним словомт
Ево примера: Народна скупштина НР Словеније донела је седам закона. Међу овима је и Закон о оснивању области,
У овој последњој реченици пише се Закон великим почетним словом, у оној претходној малим, јер се не мисли на један посебни закон него на закон уопште, Прво је заједничка именица, .друто је наслов.
Пола ада Свилена буба
смотуљка обичне жице— није ли нагазис на вод високог напона7 Зажмуре и поново отвори очи. Од таванице су се још увек одбијала парчад звонких поклича и као грумења града трескало о њетове бубне оппе. Долетео је У канцеларију, стартовао право на зидни календар.. тамо је висио листић са црним бројкама и сло вима „19 децембар".
Он обриса са чела перле хладнога. зноја и дубоко се замисли: „Са мојим слухом нешто није У реду, реума, срде, копривњача, сад још и уши. Еј, мени добога, скоре ће и у главу да ми удари". да би још једном проверио послушност овог саботерског ортана, отрча Јевстахије у празну са. лу за приредбе и гласно “звикну:
— јевстахије, је си лљ оглувеоовог па
— Мијас, мијао, мјасоо — олврати одјек са бине.
Да је Јевстахије боље погледао по сали, запазио би црну мачку како прелази преко подијума али он жалосно заклима главом: „да, да, моје рођене уши хтеле 'би ла ме убеде како сам постав мачор. Морам најхитније код лекара".
А чир је пукао баш ових дана
после Првог маја. Сишао Јевстажије У машинско одељење и све
са зебњом у срцу гледа у оног Средоја: неће ли сада после ПРвог маја да кликне „живео 7 ЈУ-
ли“, или „29 новембар", али се овај забио скоро сав у машину, ради пуном паром, не дише просто од напрегнуте пажње. Одахнуо Јевстахије, нема више чудних искушења, окренуо се од Средоја и бележи цифре са днев ног графикона обешенок о зид. И тада га кроз неколико МИНУ. та као несташто јаре групу с леђа радосни узвик: х „Ура, свршена прва Петолетка!
Напред у други Петотодишњи план!»
„Живео, Средоје! Гурај само даље!“ — одвратише после мање
паузе покличи као рафали,
Јевстахије завришта, зграби се за главу и појури у канцеларију да позове Хитну помоћ...
•
Лекарска интервенција, ипак, није била потребна. Колеге из канцеларије објаснише Јенстахију да његове мождане с вијуге још увек вијугају потпуно нор-. мално, само да он лично није баш у најживљем току неких до тађаја из њихове фабрике. Објаснили су му да су ти чудни УЗ вици Средоја били поклици удар ника који је, стално пребацујући норму, остваривао планиране за. датке далеко пре планираних рокова и који је у тој трци испред г · задатака већ лотрчао на
и друге Петолетке,
Узгред су му напоменули да до света овога не би дошло да се он није учауривао У своју канцелариску опну, нето ла је чвршћим нитима био повезан ш са производњом, њи
| В. КОМАРЕЦКИ