20. октобар
М
Га ртија, нерод - __— то је једно
ито, Партија, народ —-то је једно“. "Под
овом паролом прославили су радни људи
наше земље међународни, пролетерски пра-, : вник — ! мај. Та парола изражава „нашу. "дататнњвћј пети ти чу "6 даријмимитегноу/ аетваршост. ране Тито је оличење 1единства наших народа, непоколебљивог јединства, паше Комунистичке партије, Тито је оличење чаше сопијалистичке изградње. У историји. народа Југославије нема – значалније личности него што је друг Тито. Џиновска личност друга Тита, његово величанствено дело уздижу се данас више неко икада сјајем нових побела. наше социјалистичко отаџбине. _Посматра-
· јући друга Титами његов рад, ми видимо сву хе-
"партије Југославије
"жоазије, изградња новог,
ројску борбу и велике победе које је радни на-. род извојевао под 'воћством Комунистичке партије, под Титовим вођством. 7
Данас, на 57 рођендан вође и учитеља "наше радничке класе, радног сељаштва и осталих трудбевика —— друга Тита — треба говорити о великим заслугама овог највећог сина наших народа, 9 ономе шта Тита чини Титом. Али то се не може већи у једном чланку, о томе треба писати књиге, .
Новија историја. наших народа нераздвојно је повезана с борбом а радом Комунистичке партије, предводничким одредом трудбечика Југославије. Ослободилачки рат, и народна револуција, осло- · бођење наше отаџбине и њена независност, ослобођење ралпог народа саргавањем с власти дур-
социјалистичког _ друштва, — јосве је то наш народ постигао, под руководством КПЈ-и друга Тита; Без Комунистичке ове крупис историске по-
· беде не би се могле ми замислити. Ту славну мм.
херодоку“ партију, ту неустрашиву авантарду На, ше' револуције и сопијалистичке изградње створио је друг Тито. Без друга Тита паша Партија ,. но би била таква каква она јесте, не би“ била изнутра јака и јединетвена, идејно чиста, но ба . била способна да -изведе револуштју ни да органи зује изпрадњу социјализма. Зато се с правом ка“ же да је највећа заслуга друга Тита у томе што је он спасао“ Комунистичку партију Југославије од расула, створио - партију новог, лељинског ти- · па која чврсто стоји на принципима марксизма лењинизма и тако је оспособио да одигра. улогу
"коју јој је историја доделила. Зато се с правом
каже да са појавом друга Тита почиње у историји народа Југославије ново раздобље, раздобље борбе за коначно национално: и сопијално ослобође-
ње наших народа, раздобље изградње вишег, на„преднијег друштвеног уређења — социјатистичког
друштва. И нарочито данас, У јеку социјалистичке
"изградње, киш више се вади величина друга Ти-
та, види се колико су велика дела која су наши народи, предвођени „другом Титом и Комунистич-
ком. партијом, створили.
„цима не само империјалиста, = ктх партија окупљених око Ин же се. бруталним напалима наша славна
«дина дана како; се 'од“ стране
Међутим, све што су наши народи до сада тештком муком постигли и створили, за шта су про: лили море крви и дали милнонске жртве, све оно што је за њих најсветије изложено 19 данас ударр него. Ио КОмунистичформбироа. · ИзлаКомуни- стичка партија, она партија која није само ва нараде „Југославије, него и у размерама међународног револуционарног покрста створила посто Све-
савезне комунистичке партије (о нај“ већа историска цела. Скоро ће се навршити го- ~
Информбироа води та срамна хајка чији су отворени напади уперени против Централног комитета КПЈ и друта Тита а у ствари против дела наших народа, против из-
"градње социјализма у „нашој земљи, против, ја
чања # ширења“-сопијализма у- свету. Није. случајно што су папади ове хајко „упе- ; и баш против наше земље и личности друга
Тита, Тито је у потпуности усвојио дух а не сло-
во. # формулу марксистичко + лењинистичкот уче“
ња, који је то, свсмоћно оружје. правио; прим.
%
борити
"степен развитка, да стигну националности које. су
· “тама “расте "револуционарцо · убјеђење да. морамо _надржати и бити пепоколебљиви...“ +=
__Ади чу 90ј:
:
~ __БРОЈ 236 Ж БЕОГРАД, 25 М
јер-оу бан "од. друга Тита-научили како треба били "упоран истрајан и у најтежој борби ако е она у интересу народа, ако је праведна. У даљој . изпражњи своје земље ми морамо истрајати у сво- | јој борби против ваклетих непријатеља сода лнама западних империјалиста м капиталистичких
цунице 2 покушавају да из ове кампање руководутава пеких комунистичких _ партија _ против наше земље извуку какве било користи за себе, „Ту остаје меш став исто тако доследан као м до сада. Ма ћемо се борити за учвршћење мира, а против ратних хушкама“ (Тито)... Нема никакве сумње да ће ваши. народи мотрајати и у борба против „жритичара“ због тога ево су се дубоко уверили даје та борба нужна, „ла је у интересу очувања тековина наше народно-ослободилачке борбе и револуције, да је у интересу социјали)стичке изпрадње у нашој земљи, самим тим и у интерссу јачања читавог соли јалистичког фронта и међународног пролетерског окрета.
У: време када је кампања против наше земље све. више беснела и добила широке размере и нагашније облике, наши народи потпуно су разумели м прихватили позив друга Тита и нашег Н,К. да је најважнији задатак у данашњој ситуации # једини пут да из ове борбе изађемо као победноци — изграпити“ сопијализам. Друг Тито је ва И! конгресу Народног фронта рекао: „Што је врло важно због чега морамо издржати све те нападе, јесте то што имамо извршити најкрупнији револуционарни задатак: изградити социјализам у. нашој земљи, отворити радосну будућност "радним људима наше земље.“
У изградњи социјализма, како у истуњењу задатака друге године Петогодишњег плапа, која је била најтежа, тако и сада у трећој планској години трудбеници наше земље тостигли су 0 „вромне успехе. Сви ти успеси у извршењу план зких задатака могли су бити постигнути благода“ рећи у црвом реду шесаломљивом јединству _ паих чарода окупљених око КПЈ и благодарећи падчовечанским напорима = самоодрицању _ свих радних људи који су и овога пута показали своју висслоу политичку свест, свој нови југословенски, совизалистички _ натриотивам. Која је то сила, хоја покреће наше људе, шта је то што их налахњује да, стварају велика дела у борби. за с0цитћалезам2 Та сила јесте праведност наших ши љеза, праведност наше борбе, неизмерно поверење, у правилно руководство Тита, сазнање да се морамо ослонити на своје сотствене снаге у оства' рењу овог великог циља -— изградње _ социјали-
: стичког _ друштва и срећнијег живота у њему. ' Праведност наших ниљева и вера у Тита и Комупистичку партију дала је џиновску снагу нашој радничкој класи, радном сељаштву, _омла-
нио - на наше услове, који својом снагом предвиђања продире. далеко натрад, сагледа и одређује
путеве којима треба даље поћи и који баш дини, нашим | народно - фронтовским _ масама. · због. тога _ својом личношћу. | претставља > оно | Ево шта“ друг Тито каже о тој отвара-
НОВО
оћи, за шта „„„лазкој снази. наших, прудбеника: „Свесл, да. рамо ослонити "а своје сопствеле сиаго пр жима дамас стотине хиљада паших Р днаих људи. Резултати која су ове годите поститтути откривањем сопствених могућности учврстили су веру
што долази и мора
дао "за једило Ти у. историји. · међународног, невиђена хајка про У руководства њеме историје а Партија и
њено само»
лледила је
зато што су па. г Тито били код наших људи у своје сопствене снаге, У своје први који су поставили питање | вања пра оометвене стваралачке могућности, Баш у тим тевилђих односа међу социјалистичким земљама, шкоћама. долази са. појачаном снагом до изра-
"бдам учења марксизма - лењинизма, на ба: воправности искрености, узајамног, поверења м по моћи, чије правилно" решење није важно само за "нашу земљу, него и за остале социјалистичке 36: "мље ни не само за данас него и за будућност. Марксистичко - лењитистичко учење већ је дало привципијелан одговор како би требало решавати“ питање односа међу нацијама у условима победе социјализма. '"Тај одговор гласи:
„Четврти моменат — то јо упошењео У папнонално питање новог елемента, елемента фактичког (а не само: правног) „изједначења националности (помоћ, поттора заосталим националностима да се подигну до култубног и привредног нивоа -пацио“
стваралачки полст наших радних људи, који наше
рав- жаја исодољивом "снагом крађу напред развитак земље“, 1
ж
„Вековима су наши народи живели одвојени, угњетепи од' стране „домаћих“ или страпих угњетача. Вековима су оми тежили за ослобођењем и уједињењем. Али те своје историске циљеве иису могпм рапије да остваре, Остварили су их тек под
ставом Тита и створили своју државу засповану на стварној једнакости, братству м јелииству свих њених народа — Фелеративну Народну Републику Југославију.
Федеративна Народна Република Југославија је данас ствармост. Она има свој народти Устав.
налности које, су „их престигле),. као- једног - са. И ава -а-= Ини
2 ~ огра = уиализам. 1 ВО кој 1 г услова. успостављања братске сарадње између Изграђује социјг лизам Има свој Петогодишњиа уз : 8 · план који успешно остварује. Она води пепомир-
радних „маса разних · националности... Национална равноправност, која је сама по себи веома важиа политичка тековина, долази у опасност да остано празан звук ако педостађу средства и мопућности да се то веома важно право искористи... Зато је "потребно да победнички пролетаријат папродних чација пружи помоћ, стварну и дуготрајну помоћ (подвучено "од нас)-радним масама оаосталих на пионалности: у њиховом културном и привредном _развитку, да им помоглу да се подигну па. витИ
љиву борбу против империјалиста и ратних. хушкача и налази се у првим редовима фронта сопијалљизма. Међутим о таквој. Југославији _ кол папших „критичара“ за последњих годину дапа пема ни речи. Такву Југославију опи хоће ла покрију слично оном „самодуру“ из Шчедринове олјке о,којом говори Стаљил-оу свом говору о Пројекту Устава следеће: Он,је „погледао око себе и ма хоризошту спазно Америку, земљу наравно слабо познату, где изгледа постоје шекакве слоболе, које збуњују. народ и где се државом управља друкчијим "методима. „Самодур“ је спавио. Америку и узрујао се: Каква је то земља, ол куда је опа мокрела, на основу чега опа постоји» Додуше, она је про неколико столећа случајно
одмакле напред. Без такве помоћи итеје "могуће организовати мирпо заједничко живљење им братску сарадњу између, трудбеника различитих наци ја и „народности у јединственој светској привреди, који су тако потребни за копачан триумф сопијатизма... из тога следи да није допуштено 0„праничавати се само на „папиопалпу _равноправност“, да је, потребно од „националце равноправности“ прећи к мерама фактичког изједначавања националности (тодвучоно од вас)..“ (Стаљин. Марксизам и национално питање, изд. „Културе“, стр. 125—126). 4 (
"Овај 'марксистичко = лењинистички пприитнири офтучно заступа данас наша Партија на: челу са. пругом Титом, захтевајући његово провођење у пракст одпоса између сопизалистичких земаља. „Критичари“ наше Партије, међутим, или га никада тису ни схватили, или га, пак, сада свеско газе и одбацују. Зато лруг Тито, дајући опену рве Хајке.и каже да „со иза свих тих клевета и измишљотина према нашој земљи и нашим руководноцима крије ревизионизам, крије се олсту-
откривена, али зар она не би могла бити опет покривена, да од ње више не остане ни трага ни "гласа И рекавши то донео је решење; „Попово покрити Америку!“
пање ол марксизма - лењинизма. А клевете и из- 5 ЈЕ ЊЕ -
мишљотине. треба да надокнаде помањкање тео- уз | ~] ко. Па _ретског објешњења тога ревизиотизма, јер У тео- пи - ЋУ =. |рији марксизма - лењинизма наши „критичари“ ве ! ај ем Рад ПА могу наћи оправдање за овакав овој став по пи- | ман ере Бо
алистичких земаља...“
Та-хајка „крњи не само углед сонтјалистичких "метода у односима између социјалистичких 36" "маља, већ може имати катастрофалних посљедице ба даљи револуштонарни _ развитак У свлпјелу...
Зато „и паши. критичари,и сви они који нам не желе добра, . узалуд“ је чекати да та хазка нас, било морално, било физички сломи. Што је та хајка жешћа и клевете безочитје, тим више у
стању односа између сошиј Да же а ПОН
У таквој ситуацији наши народи морају ла паграђују свој“ бољи. живот и будућност, да изграђују соштјаливам својим сопственим снагама.
ој ови ће издржати до краја
| #
АЈ 1949 ·
потпаљивача рата, који сада праве свакојаке гра- ~
а мој.
„ |
8 СЛОБОДА НАРОДУ
4
_ Ваједно са штафетама које другу Титу стижу из читаве вемље, ' најбољи омледин-
ци ће предати и поздраве трудбеника Бео| у 4
града. Текст штафете гласи;.
МАРШАЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ БЕОГРАД
Са новим великим радним победама У остварењу треће године Петољетке — рад“ ници, службеници, омладина, сви грађани Београда честитају Ти најсрдачније, драги наш друже Тито, педесет и седми рођен дан Твојим мудрим руководством наши народи остварили су народну револуцију, узели власт у. своје руке и данас успешно изграђују НИ јализни у Југославији. Наша нова Југославија је домовина слободних људи и равнопрвених _ народа. Радни људи Београда под руководством наше херојске Партије неуморно се боре да уз Твоју сталну бригу и непосредну помоћ Савезне и републичке владе изграде главни, град наше социјалистичке _ домовине. Ми ћемо, друже Тито, упркос свим тешкоћама ; и клеветама Информбироа, још јаче учвр- “ / штћивати морално политичко јединство _ма-
ших редова и братство и јединство наших
народа. Испуњавајући задатке Нлана мн ћемо и даље подизати одбранбену способност наше земље и изграђивати социјаљи~
зам у Југославији. .
Честитајући Ти педесет и седми рођендан ми кличемо: Дуго нам поживи, аи вољени друже Тито, на радост и срећу наших народа, за процват нове сонијалистич-
ке Југославије. ,
Живео вођа наше Партије и нашег ражног народа — учитељ наших градитеља со цијализма — друг Тито!
ГРАЂАНИ БЕОГРАДА
Под
С ————————
наше сопијалистичке Југославије 5 јаје јајету на "авег“ саможура“« брану СССР-а од инперијалиста у потпуности важи данас за Ју, гославшћу. _ Социјалистичка Југославија постоји већ више година, „и не само да постоји него чак њ расте, и не само да расте него, чак и успева, и че само да успева, него чак“ — има и свој Петогодишњи план изградње социјализма, н пе само ла га има, него га успешно и остварује, И како ла се после тога критичари не узрујавају: „Каква. је то земља, вичу опи, на основу чега она постоји, па ако је пре више година била и откривена, 3ашто. пе би могла бити попово покривена, да од ње зеаше не остане ин трага ни гласа2“ М рекавши го, решили су: „Поново покрити Југославицу, 06јавити јасно и гласио -да она као држава радтог парода не постоји“. „Јритичари“ из Илформбирог отишли су чак и даље од империјалиста који су пападали прву земљу сопијализма. Док језа империјалисте СССР ипак постојао бар као географски појам, дотле за „критичаре“ Југославија че постоји пи као географски појам када се радм о њеним напорима и успесима у изградњи социјализма. Али доносећи овакво решење „само-
лур“ и поред: све своје тупоглавости, ипак“ је по казао елементе схаатања реалности, рекавши одмах самом себи: „Али чини ми се да то од мене пе зависи“. Да ли ће се наши „критичари“ сетити ла поставе себи овакво питање то не знамо, Опа додуше могу „покрити“ на папиру ову или ону државу, ели ако хоћемо да говоримо озбиљно, опда „то од њих џе зависи“.
Све што су наши народи за себе постигли и остварили, све што данас стварају везано је, за име Тита. У Титу су саборане све патње и стралања, све победе и племените тежње наших народа, зато је Тито недељив од историје наших парода, зато је оп застава слава и попос наших парола. ,
Ми смо Титом побеђивали зато што је његова снага у истини, ми ћемо са Титом побеђивати и даље опет зато што је његова снага у истини.
Станка ВЕСЕЛИНОВ
сметње витамин
ПА . МУ. у 24 РАЈ
4 КЊ и ~