20. октобар

"Радови на улепшавању Београда

"Уређење нобог па

. · ространо земљиште у До. њем граду пружа се скоро. од падина Калемегљана испод „Побетника“, па

испол цркве Ружице и даље од капије Евгенија Савојског еве до првих зграда преко пута Завода за војну одећу. Шео овај терен је до сада био уопште веуређен, обрастао је у коров, са ретким дрвећем, са местимивнам заостацима релштевана, пружао је неугледну слику испод самог лепо уређеног Калеметљана,

Ове године ночиње нео овај простор да се преуређује = потпуно обнови парк, која ће украсити зануштени део Доњег града. Већ итуће године то ће би-

"ти привлачно место за мноте Бе-

ограђане,

Нело земљиште _ претставља веома идеалан терен за парк и има укупно 11,5 хектара. Нова парк ће бити врло лепо уређен. Предвиђено је да паралелно са кејом иде алеја са великим дрворедом од по четири реда дрвећа углавном кестена и платана. Ову алеју сећи ће једна унакрсна, која ће такође имати дрворед од по четири реда дрвећа. По целом парку неће бити никаквих објеката. При распореду засада водиће се рачуна да цео парк иружа што лешшу и хармоничнију слику када се гледа са Келемегдана. Осим дрвореда биће васађени травњаци и ивеће.

Објекти од псториског значаја биће сачувани м поправљени, а остале рушевине неких зграда већ се уклањају. Капија Евгенија Савојског неће бити рушена пошто претставља историски споменик из прошлости.

Прекопавање целог овог тере-

на и све остале радове сађења

дрвореда, постављање живе о граде и остало Ме Зе

ом радном снагоћ но“ ари фронта. Уређење парка претставља највећу _обавезу Народног фровта У Првом рејону и биће велики дотринос Фронта улешшавању и уређивању града. Радне бригаде ма Првог рејона су већ пре неколико че“ деља почеле основне“радове ча овом земљишту и то углавном на простору „шепол мркве Ружице. На радовима су постигнути до сада добри резултати а квалитет је у потпуности задовољио струч“ њаке. У јуну месецу је на прекопавању овог терена учествовало преко 3200 трађана који су дали око 10.000 добровољних часова. Сада су за кратко време обустављени радови због чишће-

ња терена од заосталих граната. |

Предвиђа се да се основни радови на овом парку заврше до краја године. До октобра ће се обављати груби радови на пре копавању и нивелирању, а сађење великих садница за дрвореде обавиће се у месецу новем-

бру.

Идуће године, У пролеће, пео терен у Доњем граду већ ће бити потпуно нови пајк који ће моћи да прими велики број људи

на одмор.

Кобе саме

Владимир Илић Лењин: О праву нација на самоопредељење, издање „Култура“. 19490 год. штампано ћирилицом и латиницом, стр. 59, цена 5 динара. ·

м. Сејерс—А. Е. Кан: Тајни рат против Совјетске Русије, издање „30 дана“, штампано ћирилицом, стр. 446, цена 40 динара. _

„Тридесет дана“ за јуни 1949 тод., издање „Борба“, Ћирилицом и латиницом, страна 95, цена 1 динара | ;

ла. ГИ.

у Доњем граду Е

- осле једногодишњег озбиљжог и напорног рада и ученика и наставника, који се у јуну манифестовао

| давоноћним _ полагањем мартов-

| свих. испита, завршена је и ова школска година. На. завршним знкољлским свечаностима | изнети су резултати тога рада кроз школ ске изложбе, које су дивно показале карактер школе У сопијализму и приказана је ева озбиљност остваривања јединства тео-

' рије и.праксе, Овогодишњи | матурски

били су бољи од ових у прошлој

години, и по успеху Ђака и по њиховој зрелости, Наше народне власти су са великим интересовањем пратиле рад и успех на-

испити

их школа, што показује и чињеница да су члан Политбироа пцЕ КНЈ друг Ђилас м више чла= нова НК КП Југославије присуствовали ·матурским мепитима у београдским гимназијама.

Од укупног броја ученика 7: од сто је завршило успешно разред, 20 од сто ће у августу полагати поправне испите, док 8 од сто нонавља разред. Од пријављених ученика на нижи течајни испит

"80,5 од сто је успешно положило, 1,56 од сто је одбијено на годи= ну дана, а остали ће»полатати поправне испите у септембру. На вишем течајном мељиту пПоложи- . по је успешно 8120 од сто ољ пријављенотг броја а 11 ад. сто одбијено на годину дана. док ће остали полагати поправни испит У септембру. Резултати које су показане наше зшкоље током ове тодине, врло су добри. То се марочито огледа у томе зто је 15 од сто ученика положило разред са одличним успехом, а 25 од сто са врло добрим, као и у резултатима које су ученици показали на нижим и вишим тенајмтим испитима. .

Прошла је још једна школска тодина У којој су и ученици, м наставници, м ученички родитељи, стекли. драгоцена искуства. Та су искуства уопштена на крају школске године на седницама наставничког савета и на конференцијама Народне омладине по школама. Она ће бити основ на коме ће се почети са радому ~ · дућој школској години. И овотодишње искуство је показало да није довољно почети са радом на два до три месеца пред крај године. Наставници и организација Народне омладине сложили су се да свим ученицима, који из 06јективних разлога не могу самостално да постигну успех, помогну у савлађивању градива. Међутим, они друти, који преко целе | године не раде ништа и имају

велики број слабих оцена, мора- МИНИ НИННННИНИМНИНИНИНИ а БННННИЕ РАНИ

ће на крају године да одговара-:= ју на питања из целота предмета, 25

Овотодишње искуство је јошз 8 једном показало да је наставник = „отсудни фактоју у настави. Јасно се то испољавало и на матурским испитима. Код доброг наставника, 22 који научно излаже свој предмета и добро познаје методику рада ил који изграђује самосталност код ученика, ученици су самостално им документовано одговарали пред-:2 мет, а код наставника супротног: типа, тешко је било и од одлич- та

нот ученика добити зрео одговор. : Исто тако, где је постојала чвр- 1 |

ста и пуна сарадња наставника

и ученика (синдикалне подру- = | зкнице и организације НО), није

било тешкоћа у раду, био бољи. А тамо где те везе није било остајало је нерешених питања и спорова, па чак и отворених неспоразума. м, маравно,=

> Онај колектив,

и успех јел #

| минкнцинкнниникнишциглави не

РСК

Велики број београдс

е дене

већ се налази у летовалиштима

оследњих дана је Београд · био у знаку испраћаја де"не и омладине у много-_ -К | бројна летовалишта, од којих највећи број органи: Извршни одбор Народног одбора Београда. Кроз град су пролазиле веселе поворке са песмом и жагором, а дуге комнозиније, једна за другом, односиле су нашу градску дену, из асфалта и малобројних паркова, на ваздух, у природу и зеленило, на окрепљење и јачање. Било је испраћаја, пионирских поздрава, махања са прозора. Обећавана су писма и испоручивани поздрави, ж

Ове је године организација летовања београдске деце и омладине постављена на нову 0-

ДАТЕ РОТОРА РТУ ТАИ ИРА РТА ЉУТО А ТО ТА О

_ Завршена је

који је схватио да пуног успеха не може бити без чврсте везе са ученичким Бо дитељима и који је ту везу > стваривао преко разних форми рада био је у могућности да еве задатке правилно обави и да мното правилније васпитава ученике. питању идејности у настави и борби претив мистицизма, што је постављено на Летом конгресу ЖИЈ, поклоњена је извесна па» шжња, али још увек недовољна. На састанцима синдикалних о дружница наставника, при проради материјала са Петог конгреса, није се запазило масовно (учетиње у дискусији, што је доказ да се није мното индивидуално радило. Иако је организација НО

авришена је школска годиф на у средњим и стручеим ~ о Може се рећи, 4. да је у свим школама за"бележен добар успех и лепи реаултати што је уствари и одраз остварења _ задатака _ Петоводишњег плајна,

Ако бацимо поглед ве стаги-

"стичке податке из 1945 године

вмдећемо да је тада било у Бе њу свега шест стручних тикб-

отра : ла са 2.652. ђака, док их крајем ове школске године има 51 42

7.276 ученика. . Тај велики развој стручно

· фнколства произишао је као ре~

аултат бриге и свесрдносте ма“ шег руководства и Нартије ва подизањем младих кадрова у ватој тривреди, стручним образо= вањем а социјалистичким ваститањем. у

Захваљујући торкртованости на» ставника и њиховој сталној »ези са руководством 'омлаинских орванивација, забележен 'је доба њ задовољавајућа 'успех. Од укупног (броја ученика птоолежу воду завршило је одличним и врло _ добрим 36:80%., _ добрим 34%, док понављају разред свега 3% ученика,

У своме раду стручне школе налазиле су па многе потешк«оће. Највеће неприлике стварао “је недостатак школских простори“ја гле би се могла изводити редовна настава, Услед тога, наставнички колективи и ома ске организације нису могли, тутем ванредних часова и кружока, ла пруже довољну ученишима. То удопуњавање злања било је нужно, неопходно и потребно, јер су многи ђаци дошли на стручно образовање без завршене или пак са завршеном осповном школом, враћајући ее после дугог прекида поново У анколске клупе. Због тога је би-

ло потребно проверити, обновити

Грађани Београда мају да виде у излозима многе главног града. Ба слици макета стадиона ЦДЈА изложепа #а. 'Реразијама, Бедики део радова на стадиону је зазршен

| ту није било ни добрих резултата. „у ујаианианиначинпицниа маничне: 228

снову. Нарочито је учињен преокрет у раду путем реонизирања летовалишта, што ће рећи да су београдски рејони добили своје срезове, у оквиру којих. се отварају летовалишта. Ово решење ће донети евоје резултате не само у погледу лакше организације овогодишњих летовања, већ ће се народне власти појединих београдских рејона чвршће повезати са среским и месним властима у одговарајућим срезовима, па ће · се тако „остварити тешња сарадња, нето ће знатно користити уређењу летовалишта и квалитету исхране у току следеће им дањих година, У Ол првог до петог овог месена из Београда је оттило 23.500 деце у око 13 транспорта, само

сачувала јединство својих редова, није било довољно осветљавања клеветничке кампање Информбироа и борбе назне Партије за чистоту марксизма-лењинизма, ни кроз предавања организована од организација НО, ни са катедре, кроз наставу. Овај недостатак мора се у наредној години избећи.

Поред свих недостатака који су и резултат објективних услова у овој години, успеси по наним школама,

“

по завртшеној школској години ученици имају скоро три месеца. одмора. Пиовирм, као и известан број омладинаца, провешће десет дана на радним акцијама и тиме

и допуншти,њихово знање,

Велика сметња у раду ствуз-.

них тикола био је недостатак ум~

беника . за предмете ошштег И,

стручног образовања. То је оце зимало- много : лрагоценог времена, јер достаневешта рука, ових младих ученика, . није могла. ла прати и бележи. предавања“ наставника, у својим свескама, Због това је за идућу школску · РОДИ

“ ну већ сада предвиђено штам-

пањохпотребних“ уџбеника; топе зсу оскудевале у најеужиијим училима # другим ма= ставним средствима, а,нарочито У радним _ техноношким - збиркама. Пофедитне · нисоле нису ваше они реографске карте. Наставници у

сарадњи са добрим улкеницима у .

стели су да, у неким школама, нацртају „ напотребнтје тривремене географска арте. Мипистарство- "рада Народне Републике Србије доделило је струмиммг школама извесну – количину ра-

хваљу јућна појединим „тура ма и индустриским о. тенутрикиа, итооле су добишко „наитуоаницје то требне технолошке“ збирке.

Ма различитих равлога, оправ- _, ата: 1 _надличном уздизању, на упозна-

даних # нооправданих, велики · проненат ученика изостајао јеод

редовне наставе што је чинило

бележе се велики.

еони нон тининини ва вани ен интимни ·

голска го,

Крај школске тодине ученика у привреди обележен је добрим резултатима.

„бољу будућност наше социјали-

иницијативом Извршног одбора

Народног _ одбора Београда. Приликом одабирања деце за летовалишта, комисије састављене, од школских управа и чланица АФЖ, руководиле су се, као најглаввијим моментом, здравственом угроженошћу детета. Други је услов била ма теријална угроженост, а. посебна се нажња поклањала одашиљању деце ударника, новатора, ранионализатора, инвалида, -борана као и других трудбеника заслужних за нашу социјалистичку изградњу – Депа Првога рејона су у Станиче, Мионицу, Рабровину и Доњу Топлицу. Дена Другог рејона послана су У Бранковину, Ариље, Латвице и Причевиће. Деца Трећега рејо-

отишла

ина

помоћи изградњу социјализма У нашој земљи. Остатак времена провешће у одмору. Народне власти су организовале летовања хиљадема пионира у планинама м на мору. За ово време школске зграде ће се окречити и довести у исправно стање, До почетка школске тодине дужност је наших ученика да повремено обнављају пређено традиво, проучавају говоре наших руководилаца, читају литературу и на летовалиштима и радним акцијама развијају културно-просветни рад, да стално стичу квалитете тТито+ вог младог нараштаја, који је спреман да пружи све од себе за с. С.

стичке отаџбине, Ђ,

Да 6: се утврдило пређено градиво наставници су, само у другом полугођу школске гољине дали преко 2700 добровољних ватрених часова. Они су тако

ђе учествовали и у теоретокој

· ње

_ ји-трада

изградњи (ученика,

"Режећи да своје теоретско знапрактично _ упознају _ ђаци стручних школа током школске године посећивали су под руководством стручњака, већа ињту“ стрпска предузећа ва териториБеограда: Активи и комитети Наролде омладине у њима били су једни од упорних _ покретача _ наставног «љ васпитног рада. У овим школама била је остварена. пуна сарадња азмеђу управе. школе и омладинске _ организације, Нија

"био редак случај да претставинин · Комитета школе присуствује сед-

КЕ де

аног чиколског матертјашта, а за-

пицама · наставних предузећа п учествује у решавању школских проблема п задатака који се постављају пред ученике;

"Запажено јео да у појединим школама (идејност наставе нише била - на ноттуној висини. То је деоназњло услед тога што «аставнини услед недовољног рада

' вању неше друштвене стварто-

много потешкоћа у равномервом

извођењу предавања.

Поред ових тешкоћа, струкизе школе ученика“у привреди, мапдазиле су и на друге препреке у свом раду. Али наставници трудили «су се свим силама да отклоне све сметње правилном организаштјом паставе, предано шћу у рацу, усавршавањем метада и система наставе. По млогим школама одржавања су предавања из педагогике, да би се привремени и хонорарни наставници упознали са методом и ебстемом наставе,

повгтоћоке,

сти то наухе: марисизма- лењити= вма нисујзнали, верно пр" исправно, обфашњевати · поједине теме. Поједини управни школа и су схватила да је"њихов тлазни задатак | руководити наставом и васпитањем, насупрот решавању

• ситне орла аа тј со адио ра-

тивне проблематике, у којој су.

се утатали.

Ако уамомо у обзир, све тешкоће и толове под којима су радили ученици у привреди и њижови наставиће, можемо рећи, да је њихов успех упркос

сви тешкоћа уродио плодом и ~ дао позитивне резултате.

макете великих # о радимжшшта маптега

| | | 1

на смештена су у лељоваљинса у Стојнику, Орашцу, -Јарменовцима,. Тополе и'"Конљарима. Љеца Четвртога рејона послана»су, у Ивањицу, Прилике, Јежевину и Глумач. Деца Петога рејона налазе се у Трнави, Горњој Јежевици, Лозници, Пријевору, Слатини и: Потпећи. Деца Иестога рејона смештена су у летовалишта у Станишинцима, Медвеђи, Богдањи и Михајловцу. Деца Седмога рејона отишлља су у Ослабиће, Каменицу и Черевић, а деца Земуна имају. летовалишта у Веључима, товцу и два-летовалишта. у Омашници. 5

кој

" Поред деце из основне школе, гимназија и поред омладине која ће касније ићи на аншије, као и она која се враћа са ра-

„ дова, у летовалишта је послано иоко' 4000 “ученика у привреди. Ови су оттил у“ Биоску, Ка“рањ, Криву Реку, Жмчаре, Ко-ларе, Водањ, Врбовац 2 -Бого“вађу. У летовалтнитима депа ћезостати 28 до '29 дана, а предвиђене се две, негде и три смене.

Свако ће деље имати свој; посебан кревет са потребном постељином и ћебадима, постојаће изоловане собе за оболеле и амбуланте, а о летовалиштима и деци у њима стараће се, поред омладинског пионирског ру-

ководства, лекар, злравствена „сестра, управник и техничко особље. Читав тај замашан а-

парат људи мобилисан је преко Фронта, АФЖ и Омладине, као и преко Просветног одељења-и Новереништва здравља.

· Заменице, бројеви, енклитичне речимн сложењачки изрази

=— куцате ли добро на машиниг7г — упитао је шеф нову дактилографкињуг — Куцам!

— Седите, да видим!

И шеф поче да диктира један мало необичан текст. Дактило. графкиња, кад је било готово, подигнула је своје крупне очи са извијеним трепавицама им упитала: — Извините, шта је овог

— То је, казао је он, мала вежба за писање заменица „бројева, енклитичних речи, сложеничких израза. Да видим како сте то откуцалти. — Ево! — казала је збуњена девојка. |

На њеној ово:

„Гдекоја дактилографкиња мисли да се може писати без знања правописа. Ти диктати испадају онда које како. Јер, м она која зна по најбоље правопис мора по кашто да се замисли да ме би направила неку по већу грешку.

друже шефе, гли

хартији писало је

| Загледајући у мравописне речни.

пене ннине тета интимни

~ ет да

ЈИ даљи ћи да а

ке" — ве 7 [4 по “= ма = и а 7

== ма ==

= г = зЕ ла о

ом уто

ла. => ~

ни

5 .

Пи

два пут да се мучи око неког те

ке, она ће. мало помало научити, ако буде памтила, а ако не памти „она ће увек по мало тачно: да "пише, по мало да греши. Може се, истина, по кад — кад грешити ји где — где у тексту направити грешка, али ако се увек мисли: не треба да упамтим данас, упамтићу то сутра дан. — никада се неће научити,

Девојка која прима четирихиљадедвеста месечно треба да се потруди да не прави свом шефу дво-губи посао, па да он мора

сма: једанпут да диктира, једанпут да исправља. К

Виделисмо често дактилограф. киње којесу биле брзе, али погрешно састављале м растављале речи. Да ли им онда вреди та брзинат Моћиће да се журе колико хоће, стићиће пре до отказа не то до повишице. Знат' буде ли учити, научит ће. То, бог ме, није лако, али се на послетку може постићи да се у ел све научи, по готову ако се вредно ради, јер то није бог зна каква мудрост. Нажалост, има много невештог света, као, например, што сам ја имао две чиновнице једна је била из Соко Бање, а друга из Бања Луке — па радви преподне и послеподне, а све што ураде неваља!ћ'

еф је неко време разгледао тај састав, вртео главом, подвла. чио нешто им најзад казао кандидаткињи: — другарице, будите тако љу-

базни да дођете кроз недељу да-

на. Нама је необично потребна дактилографкиња, али овде има мното грешака. Можда ћете научити да пишете боље. У сваком случају товорићемо кроз осам. дана о тим грешкама, Опет тачно у петак, „у “>

— Како у петак7 Данас је. петакћ Откуд је то онда осам данат То је: ваљда седам унј == 7, товорићемо. зи--0: РОМ. |

а Ани Пе вајн

пица ниси ттннии- ---аивцаа

Ру

==, —-—

–———- ===

= тање ТЕ

а ветмиисВињ

тенис - о ин ==