20. октобар
у ; 2 || АНА МАНА 20 диратћиара. Ме
з долину су се шуљале влажне сумрачне вечерње сјене им прве су краве, враћајући се , с паше, замукале кроз тјесне махале кад је У ту варошицу, стијешњену са свих страна бреговима, приспио поштанским колима тај необични путник, — мађионичар. Био је то необично висок и штркљаст човјек, дугих руку и још дужих ноту, мршав к'о да су га пси глодали, округле ћелаве главе која се некако неприродно и смијешно вртила на танку птичију врату, па је мзгледао погут какве отрцане старе чапље или страшила које је неко поставио у конопље да плаши врапце, поштански кочијаш Хусо Калаузовић, који та је возио заједно с његова два излизана кофера и халим кавезом у коме је дремуцкао сив мален голуб с потсјеченим крилима, сумњиво се обзирао на необична свата и, притежући успут нешто нр препњем точку, пажљиво се загледао под чакшире необична путника, нема ли, можда, тај пебратим козје ноте, јер — ко ће га знати — можда је ово и сам шејтан, пас му траг, а њега ћеш најлакше познати по његовим козјим ногама. А кад је под чакширама опазио само обичне људске ноге са дутачким гаћама везаним за ноту „на пертлу“, и кад се чудни гост, на очекивање Хусино, у току пута није претворио ни у бабу, ни у јарца, ни у слијепог миша, нити у што друго у што се претварају шејтани, Хусо је најзад мрзовољно закључио:
— Биће да је каква талијанска протува, један сд оних што једу змије, жабе и остали гад.
И чисто му је било криво што је то само једна сбична протува која једе змије и жабе, а не какав „побратим“ о коме 6м вечерас у Ратибовој каванм могао да развезе причу.
— Ипак, ко ми је свијетлио, причаћу ја што ми само на ум падне, та зашто сам ја поштански кочијаш који увијек треба да зна понешто ново.
Мађионичар се оконачио код Рагибе Крајишника који је на најпрометнијем мјесту у чаршији, крај пијаце поред ријеке, држао нешто налик на хан пространу кавану са собама за преноћиште. Чим се нашао сам, затворен у соби, мађионичер је, уморан од скитње по свијету м од својих рођених невоља, легао на кревет м одмах склопио очи, мако му се још није спавало.
Како су једнаке и подједнако тужне све ове сиве и неугодне собе за преноћиште, у којима се још осјећа присуство некога који је прије тебе био ту са својим бригама и жалостима, па отпутовао незнано куда — у даљину — за варкама која људе воде по далеким пустим друмовима; остао је само у јастуку мирис на тога непознатог путника, који је туда јуче прошао, а који ти је, ето, некако близак и драг, а да ни сам не знаш зашто то. Тако и мађионичар већ одавна путује кроз ове варошице и преноћишта, по претрпаним загушљивим возовима, колима, низ пусте друмове, по бучним вашариштима, путује и изводи своје мађионичарске вјештине — шарене примамљиве варке а и читав му је живот уствари састављен из варки, једна голема варка за којом он вјечито путује, воли је и вјерује У њу. М уморан је већ, одавна си осјећа тај умор како се полако налијева у » м често зажели да овако негдје. на пролазу, у неком преноћишту склопи очи м да их више никад им не отвори.
Лежи он, тако, затворсних очију, осјећа кахо са примиче сан, као највеће блаженство овога сви“ јела, плаве та угодна тишина и мир, само та нетдје у дубинм боли и сазнање да ће сјутра поново да сване, испуниће се сва сода оштром неугодном сбјатлошћу, чуће се гласови, и лупа, м котрљање кола, која пролазе и опомињу на далека путовања.
— Ех, да неко хоће да угаси сунце, па да на стане бескрајна ноћ. пуна тишине и сна...
И'у тој мисли је и заспао.
Сјућра дам су неколико жутих плаката, излијепљених на главним раскрошћима варошице, јављале прелазницима, да тога поподнева, у три сата, У Рагибоћој кавани изводи досад још невиђене вјештине чумени мађионичар. Улазница „само један димар од «собе. Око плаката су се гурале ромиљице чаршмлија и полугласно, од првог до последњег слока, читали плакат притискујући рукама доњи крај хартије, којим је лепршао вјетар.
С танким црним штапићем У руци шеткао се мађионичар Кроз чаршију. Пратио га је поиздаље читав буљук дјечурлије. |
Још на читув сат прије почетка представе натурала се у Радибову кавану читава гомила дјеце и варошких факина и беспослењака, испунивии читав. задњи крај каване, јер је предњи дмо са столицама био одређен за „отмену публику.“ Међу њима су „уредовали“, смештали их им умиривали, Хабиб Шућхо звани „Кокошар“ и његов побратим и нераздвојни друг Алија Шабановић. У свакој прилици, било да треба послуживати у кавани за времс вашарске навале, било увјежбати коње за трку, наћи се око пирова и каквих других весеља, убити и, одерати стару кљусину, — за све то били су њих двојица мајстори и зачас би се нашли „на лицу, мјеста“, па бмло да су их позвали или не. Заузгред буди речено, обојица су, кад би их притисла невоља, помало и крадуцкали. Шућко је иу бувари. одсједио мјесец дана због крађе кокошију, отуда му и надимак „Кокошар.“. ;
Елем; кад је мађионицчар' стао да изводи своје вјештине, наша; два побраџима, Алија и Кокошар, попеше се на искакав стари. сандук од пива да боље виде шта се ради. Увијају се'и шкрипе даске
на сандуку, 2. њих двојиша, ослоњени један на пругог, нетремице, с полуотзореним устима, буље У мађионичара како бијеле марамице претвара у црвене, ове опет у плаве, тута јаја'па их опет вади ' однекле испод пазуха, из прпзне кутије вади то- луба, правога голуба (залеприлао је неколика тремутака у
ваздуху, па опет пао на сто) и триста
%
брутих чуда им мудролија. Али Кед мађионичар једну кутију пуну пиринча замота у папир и вик-_ вувши: „Хокус-покус!"“ зачас претвори У кутију“ дуката, тек се онда два пријатеља зачуђено загле-“ даеше. М све до завршетка многобројних мађионичарских мудролија обојица су некуд замишљено ћутали, па и кад су изишли налоље, корачајући земишљено један поред другота низ слабо осветљену улицу, као да су знали да једнот м Другог жоре исте мисли. Тек неке јави се Кокошар: .
— Виђе ли ти оно, доста, дина ти ;
— Виђех, Алаха ми, пуна кутија, све сам жежени дукат. Голема пара... .
— Безбели. Читав иметак. с
И као да их послије тих ријечи тренутно мину некакав голем терет, обојица, некако лакши, про« дужише ћутке даље, а кад закренуше пустим сокаком према Махмутбеговој појати (ту су љети ноћивали), јави се опет Кокошар:
— Видиш, мој Алија, како се нас двојица читавог живота патимо, к'о нико нат:. Измећари смо и свачији и ничији. Гдјегод је какав посао ког нико неће да се прими, хајд зови Алију и Кокоштара, то је њихово. Па нас још псују, што, веле, крадемо. Па и крадемо ми, не кријем ја то, али штта ћеш, досту, мора се. Е, а да су нам нешто сни лукати што их данас виђешмо код онога Талијана, _ доста би нам било да поштено и к'о људи живимо. Онда би се већ једанпут и нас двојица смирили.
— дина ми, тако је — једва дочека Алија — и ја сам нешто о таме мислио. Чујеш, да ми њему, придигнемо оне паре, свакако их је варанцујом и, зарадио, а он ће опет и без њих некако проћи кадо зна онолике мудролије. Прече су, брате, оне нама. вего њему. А право да ти кажем, и мени је већ додијао овакви пасји живот. Био ти лопов не био, свак те држи да јеси, кад си овакви.
— чујеш, досту, баш кад велиш тако, кад се. побоље уноћа, идемо ми тамо да видимо би л' се што дало урадити. Проћи ћемо позади, па из бешгае,. његов је пенџер онај скрајњи до тарабе, гледа баш у башчу.
— Хејдемо, де. Помози боже!
Посједише још мало у појати разговарајући се, а онда кренуше већ опустјелим споредним улицама. Свијет је већ полазио на спавање, тек овдје ондје свијетлио се понеки прозор. Иза понеких тараба, из ситурна заклона, обичаја ради, јавило би се по+
Ноћ. двојне“ вата
из искуства је познато да је 557—46, с4—с3; —<5; 3. 546—%5, с3з—с2:; 4. 555 — 44, св—е15 5 5. 57—885!. Занимљиво је да ни црни ни бели нису на изводном пољу по+~
двојни шах далеко опаснији од једностраног штаха. то је разум“ љиво, јер нападнути краљ може да се спасава једино бекством, а отпадају друге могућности као у» зимање туђе фитуре или закла. њање својом фигуром, које посто“ је код једностраног шаха. У самој
ствари двојни шах је комбинаци- Партија између
неко паштче,. Кад ститоше до ријеке, њих двојица прескочитне ограду и нађоше се у Рагибовој башти, у правој шуми од граха тркљанца. У мађиомичарској себи, иза јевтине жуте завјесе, још се видела свјетлост. „Талијан“ је неког врага унутра радио. |
— Полагапо, Алија, да видимо шта ради унутра,
Довукоше се до под сам прозор. Уска завјеса с обје стране бмла је за прст-два ужа од прозора, па се споља лијепо могло да види шта се унутра ради. Обојица «бе примакоше уза само окно, закренувпти главе мапо устрану, као што то обично раде људи кад само једним оком вире кроз узан отвор.
Унутра, за столом, сједио је ћелави мађионичар и при свјетлости лампе у ону 'исту кутију); КОЈУ је данас показивао пуну дуката, стављао је ситан новац, узимајући га и бројећи с хрпице која је пред њим ва столу лежала. Скинуо је био са себе дугачки црни фрак, који је преко дана носио, и онако дугачак, погурен и мршав, у бијелу подерану прснику, и исто таквој кошуљи, чинио се биједан, уморан ми тужан попут каквог старог просјака, који у предвечерје сједи сам пред црквеним вратима и пребраја упрошену готовину, кад су вјерни већ одавна отишли кућама. По столу је скакутао онај мсти сиви голубић с потсјеченим крилима и купио мрвиме заостале иза вечере.
Модуто су Ковгошар и Алија пиљили у собу, па се онда оба, као по догдвору, спустише у траву под прозором. Невесело се загледаше у мраку, а онда се Кокошар јави шапатом:
— Е, мој Алија, какви дукати, какви ли бакрачи. Иста је он сиротиња и неђољник к'о м нас двојица. Оно је он данас све маф преварио, нити су оно били дукати, нити их је он икад имао; а мора и варгти сирома', јер како би друкчије живио... Е, мој Алија, мој досту нећољни, никад ми поштени људи постати нећемо, нама је суђено да читавог живота измећаримо и крадемо, 2 овоме унутра побратиму, да вара свијет. Текр нам је, зар, уписано м вапечаћено још прије нег' смо се родили...
ИМ обојице, замишљени и невесели, кренуше у мрак, Тапали су лагано кроз помрчину, и све им се чинило као да су негдје неког заборавили. и оставили. Чинило им се да м онај трећи из Ратибове собе спада 5 њима, и де љ је требало собом повести. |
Бранко ЋОПИЋ
ставили краљицу пошто би је после шах-шеха коњем одмах изгубили. Сада црни има три коња на табли, а бели два. ЏПартија је реми.
жх
9. ђ6—67, 563
МЕЧ ТРИФУНОВИЋ — НАЈДОРФ
У Опатији је почео меч од :2 дашњим турнирима ћадија. Када нашег
је избио други светски рат 1939 године, Најдорф се налазио у Бу.
интерна-
ја између откривенот и" једностраног, нормалног шаха. Откривени шах настаје када итрач премести једну своју фигуру тако, да се од његове дотле заклоњене
фитуре противнички краљ нађе.
под ударом. Ако је фигура која је покренута текође напала крзља, има двојни (дупли) шах.
У проблему А. Ц. Вајта бели добија игру помоћу низа двојних злахова, па и поред тога што је
материјално слабији.
тада он
Ју
у Уж, 27
Бели вуче и даје црноме мат у дванасст потеза.
У овом задатку проблемски мај стор Вајт символички је третставио једну романтичку епизоду са Дивљег Запада. Неки трапер (рни краљ) зебасао је У лову дале. ко су опасности обузима га чежња за завичајем и породицом. по влачи се м бежи, али касно. У-
у непријатељску земљу. У ча-
дари несреће толиком се брзином нижу да његова жена (црна кра+ љица) нема времена да припреми и обезбеди повратак свога супруга. Немилосрдно гоњен од непријатеља храбри трапер пада пред своју жену и умире страшном смрћу.
Занимљиво“ је да џрни има све
фитуре, а ипак не може да из, бегне форсирани мат у 12 потеза.
ж Кебепје хаугашсе 17 ргоб!ог Бтоја: ђен — КТ8, 567, РР6; ст — Кет, 553, 545, Рс4, Већ па ројета гтепига. Вебепје: 1.
ционалног мајстора др Петра Трифуновића и 2ргтентинског велемајстора Мигусла Најдорфа, јелног од званичних кандидата за титулу светског првака. Већ прва партија је показала да ће оба мајстора уложити све скаге да У мечу извојују победу. Као прни Трифуновић. је у првом сусрету дао топа за ловца и пешака, што се показало као врло добро. Блатодарећи слободним пешацима наш мајстор је постигао преимућство и победио у 42 потезу. У другој партији Трифуновић као бели дошао је ло јакот напада, гли се Најдорф вешто бранио, тако да је после три и по часа борбе закључен реми у 27 потезу. Стање меча после друге партије је 1 и по : пола у корист др Трифукновића. С обзиром на углед који велемајстор Најдорф ужива У иностраном свету, успех др Трифуновића је заиста ванргдан, а уједно показује да се наши шаховски прваци моту мерити са најбољим _ светским мајсторима данашњице.
Најдорф је као и др Трифуновић рођен 1910 године. Пре рата живео је у. Пољској им у екипи ове земље суделовао је на нека
Ерих Кош: Три хронике, изда ње „Просвета“, Беотрад 1948, штампано ћирилицом, стр. 271, цена 6 динара.
Огледи из књижевности По коло, издање „Просвета“, у 12 свезака, Ђеоград 1949, ћирилицом, цена 27 динара. .
Мишо Џавићевић: Борба за отување и јачање Светске синдиналне федерације, издање „Рад“, Београд 1949, ћирилицом и латинимом, стр. 42, цема 6 динара.
Ослободилачка борба кинеског народа, издање „Рад“, Ђеоград
1949, ћирилицом и латиницом, стр. |
81, цена 9 динара.
Стјепан Митров Љубиша: Крађа и прекрађа звона, издање „Мала библиотека“, „Просвета“, Београд 1948, ћирилицом, стр. 41, цена 6 динара. . ,
Теодор Драјзер: Титан, издање „Просвета“, Београд 1948, ћирилицом, стр. 616, мена 115 динара.
Ромен Ролан: Шјер и Лиса, издање „Мала библиотека“, „Про света“, Београд 1949, ћирилицом,
стр. 81, цена. 10 динара.
енос Ајресу ка шаховској олимпијади, па је ту и остао. Од тога доба он на турнирима наступа као аргентински велемајстор. Про шле године на међузонском турниру У Салчебадену освојио је титулу кандидата за светског првака. Стил игре Најдорфа је аптар и комбинаторан, # у позмимоној борби изврстан је тактичар. Код њега је карактеристична брза и тачна оцена позиције, оттуство предрасуда и савршено прорачуна вање комбинација. нНенадмашан је у слепој игри, па је у Аргентини давао продукције са. 40 ји 45 партија једновремено без гледања на таблу.
Колико је Најдорф јак партнељ показује и његова победа над Ботвиником на великом међународном турниру У Гронингену 1946 године.
ж
Нимцевићева – индкска одбрана
Бели: Најдорф — ЏПрни: Ботвиник
1. 42—44, е7—еб; 2. с2— 24, 528—16; 3. 551—23, 118—4; 4. р41—е2, 47—85; 5. с4:45, еб:45;
. 6. а2—а3, 1%4:23 +; 7. ђ2:с8, с7 | с; 8. 521—13, р948—а5; 9. 513
— 42, 1.28—а7; 10. 5842—р3, Ра5 —а4; 11. Рег—ђ2, 558—а6; 12. 22—е3, с5—24; 13. 553—а2, 0—0; 14 141—е2, 57—р65; 15. е2—а1, Рад—а5; 16. 41—е2, Т!8—е8; 17. 0—0, Таз—-–8; 18. 542—713, Па5б—<7; 19. 5183—е5, Гр47—е6; 20. 12—18, 5а6—25; 21. 1.21—а2, 5с5—а4; 22. 052—51, Т58—56; 23. рб]—е1, 516—47; 24. Пејћ4, 587— #8; 25. е3—е4! 17—16; 26. 5е5-——т4, 518—76; 27. рћ4ћ5, Ре7—-7; 28. Та1ј—е1, Тбб58; 209. 524—-ед, 5026—е7; 30. рћ—Н4, 16—15; 31. г2— 41 #514; 32. е4:45! 5е7—26; 33. 45:е6, Те8:еб; 34. (22:26, 57:26; 35 5е3 —е2, Трб—е8; 36. Те1:еб, Тед; еб; 37. 502:14, Теб—16; 38. Орћ4 --25, 5а4:с8; 39. 1,42:с3, Т!Б:4; 40. Ка1-——22. Стп! ргедаје.
У овој партији Најдорф је показао велику сналажљивост у заплетима и вештину у вођењу вапала. Пошто је изгубио фитуру, њетовом противнику Ботвинику није остало ништа друго до да одустане од даље борбе и да преда партију,
ит етапа Одтоворни уредник Драгутин Шолзјић •" Улица Ректора Драг, Јовановића Ду • Тел. 20-443 • Чековни
рачун 103-0060386 # пошт, фах. 752 • штампа ТШтампарско · издавачко предузеће Народног Фронта
Србије Београд, Влајковићева улица број 8
ОПОМЕНА
оловином јуна изашла је на табли Шесваесте групе Дванассте основне ортанизашије Првот рејона једна објава. Изгледа да је ова група увела у обичај истицање оваквих објава. Објава је штампана у
облику формулара, који се само попуњава дневним редом састанка групе,
На овом саопштењу пише да ће се одржати састанак Шеснаесте групе са дневним редом: !. Прорада материјала са трећет конгреса Народнот фрошта Јутославије (завршетакву; 2. Текући проблеми; 3. Газно.
Испод дневнст рела пише да се позивају другови и друтарице да присуствују, а испод тота чудна и несхватљива опомена — „нНеприсуствовање пријавити секретаријату трупе“. Испод саопштења пише обавезно „С. Ф. С. н." са потписом секретара групе Б. Љепава. Нећу напомињати колико је ова група закаснила са прсучавањем материјала са Трећег конпреса Народног фронта Југославије м одужила обраду чак до јула месеца. Неразумљиво је какви су то токући проблеми који не могу да се јасније напишу у дневпом реду када се већ излепи овакво саопштење. Али најчуднија је опомена члановима Фронта да морају „неприсуствовање при јавити секретаријату групе“, као да је секретаријат управа предузећа, или установе, или као да је састанак групе заседање народног одбора или Народне скупштине па одборниши или посланици морају да оправдају своје неприсуство. Очигледно је да се рад ове групе свео само на лепљење ове плакате — саопштења, да се чланови Фронта на други начин не обавештавају о, састанку и да секрстаријат ове групе сматра да може бирскратским метадима и истицањем оваквих 06јава извршити своју дужност у Чронту.
о Б. ЖХхх
Опет о чишћењу паркова
~
мо сам у Београду 22 овот месеца, па
кад сам свршио послове, свратим на
Калеметдан да се одморим. Сео сам на клупу близу дечјег ипралишта. Уживање је било посматрати малишане око гомиле песха. Међутим, дошго је чистач и полео је да чисти стазе у непосредној близини итралишта, тако да је сва прашина летела на децу. У „20 октобру“ читао сам недавно примедбу поводом чишћења Студснтеског парка у време кад је гајпосећенији, па ме чуди да се ништа по томе-мије прелузело и да се није одредило погодније време за чишћење пар» кова. “
Велибор Бајић
жжж чедан предлсг
а утлу Косовке Девојке и Маршала Ти| | та улице, број 10, налази се стална феото-изложба .Танјуга“. Путем фотографија у излозима и у просторијама ове изложбе грађани Београда имају прилике да се још боље упознају са. догађајима, који се дешавају у назџој средини“ са нашом стварношћу им бсрбом казао и са бројним успесима који прате наш рад и поред свих препрека. Да би ова изложба била још информативнија и пријатнија, сматрам да би добро било да се у њој монтира радио-звучник, а' исто тако да се посетиоцима ставе на расположење комплети и појединачни бројевм наше штампе. Уколико би то било могуће, добро би било и да се,.уз помоћ Комитета за кивематотрафију при Влади ФНРЈ, организује приказивање филмских прегледа и документарних филмова домаће продукшије. Ово 5и,
наравно, захтевало проширење просторија. Мислим да би тако ова фото-изложба би“
ла корисно допуњена.
Ал;
жуж КЕ Отсуство смисла за ред. у граду па
7 ок се великт број наших грађана труди
Д. Михаиловић
на све могуће начине, уз несебично
залагање, да допринесе уређењу и ле чоги нашета града помажући настојања народне власти, дотле има појединаца који су, по свој прилици, лишени смисла за ред и лепо. Тако се дешава, на пример, да су балкати са улица препуни сандука, зарђалих чункова и друге старудије, илм да су на њима разапети конопци на којима се суши ру“
бље, Исто тако, има људи који сматрају да је сасвим у реду да легну у травњак у мање прометним улицама и да се одмарају, ште“ тећи га на тај начин. Недавно сам прошао Улицом 28 новембра и видео две жене средњих годипла, како безбрижно леже на трави поред тротоара. Но то није све. Дешава <е да су тротоари у забаченијим утловима ву“ жно искаљани, као и да се у олуке, поред тротозра, баџа ђубре из кућа. . Свему овоме морало би се стати на пут. Треба довести у ред оне који сами немају смисла за уредност и обзир према околини. Стога би за ове прекршитеље требало уста“ вовити примерне новчане казне, јер #4је право да они који се залажу м дају све 94 себе живе у средини, коју руже несавесни. н. Карановић