20. октобар

свим основним организацијама Народног фронта "Београда. отпочело је још 1 овог месеца у част“ петогодишњице ослобођења Бео града, жино такмичење. Поводом, такмичења по свим рејо-' нима одржани су састанци про-“ ширених пленума на којима је говорено о значају такмичења и донети планови. и преузете обавезе које ће се испунити до 20 октобра, када се навршава пет година ол ослобођења нашег главног града. Ови пленуми су углавном добро успели и на некима је било присутно 700 до 800 грађана, Нарочито је успео пленум у Земуну и Петом рејону. У већини рејона одржане. су и конференције по основним организацијама, а у Петом и Шестом рејону и конференције фронтовских група, на којима су чланови Фронта упознати са такмичењем и са плановима и обавезама како рејонског одбора тако и њихових _ основњих — организација. Треба одмаж нагласити да поједини рејони иако је одлука о такмичењу донета на неких 15 дана пре његовог отпочињања, нису благовремено предузели све припреме 3за упознавање целокупног фронптовског чланства са самим такмичењем и његовим значајем Док су у Петом и Шестом рејону, пре него што је такмичење отпочело одржани и рејонски пленуми и конференције основних организација м састанци фронтовских група, такс да је огроман део чланова Фронта у овим рејонима упознат са такмичењем на време, дотле је у Четвртом рејону проширени пленум одржан тек 3 августа, док су конференције по основним организацијама завршене 9 августа. Сличан је случај па у Првом рејону, где су конференције по

~ “

Сактшиљење ( ју у част петогодишњице ослобођења Београда

основним организацијама још У току. У већини рејона није“ до“ бро организована 'популаризација такмичења кроз фронтовске групе, тако да већина чланова Фронта није довољно обавештена о такмичењу и-о плановима и обавезама рејона из својих основних организација. Због тога, углавном такмичење још није добило свој пуни замах и ширину, те се у поједи-

ним рејонима у довољној мери“ не осећа такмичарска живост и“

расположење.

„Успех овог такмичења у великој мери зависи од благовреоменог и правилног организовања агитационо-политичког рада У фронтовским организацијама, Због тога рејонске комисије за 'агитацију и штампу и активи за агитационо-политички рад у основним фронтовским организацијама морају у већој мери појачати своју активност у правцу што успешнијег испуњавања обавеза преузетих у овом такмичењу. Уз помоћ рејонских актива агитатора и група агитатора у основним организацијама они морају бити покретачи такмичења да би се оно одвијало непрекидно живо и динамично, те да бисмо петоголишњицу ослобођења нашег града дочекали са што бољим резултатима, и успесима на његовој изградњи и уређењу. Поред свакодневног усменог објашњавања политичког и економског значаја овог такмичења у агитацији треба користити и остале облике агитацисно-политичког рада. Овде треба нарочито подвући значај и мобилизаторску улогу очигледне агитације, која је у последње време узела шире размере и у основним фронтовским организацијама и која је, из дана у дан, све боља. Очигледна агитација у овом

такмичењу треба да дође до свог пуног изражаја. Међутим, рејонске комисије за. агитацију и штампу нису по овом питању много учиниле, како у погледу исписивања и истицања пригодних парола, тако и у поглеДУ уређивања рејонских агитационих излога и агитацибних табли на'регдилиштима на којима раде добровољне фронтовске бригаде. Тако досада ни у једном рејону, изузев Четвртог ти Земуна, нису уређени рејонски агитациони излози, по рејонима и основним организација“ "ма ретко се може видети нека парола у вези са такмичењем. У Првом и Трећем рејону нису истакнуте никакве пароле у вези са такмичењем. У погледу . очигледне агитације једино су истакнуте пароле на радилиштима у Другом и Четвртом рејону.

Због свега овога, рејонским жомисијама _ за. агитацију и штампу намеће се као неодложан задатак да поред осталих облика – агитационо-политичког рада што пре организују и кроз такмичење допуњују очигледну агитацију, уређењем рејонских агитационих излога, истицањем агитационих табли на радилиштима, исписивањем пригодних парола итд.

Све ове наведене недостатке треба што пре отклонити, како би такмичење у част петогодишњице ослобођења Београда, узело што шире размере и добило карактер и замах какев одговара жељама и расположењу чланова Народног фронта Београда, који су до сада у свим задацима показали своју високу политичку свест, свој велики радни елан и љубав према нашем 'главном граду, на чијој су обнови џ изградњи од његовог ослобођења до данас, уложили добровољно много радних часова.

Они који граде_

ајвеће грађевинско предузеће _ИОНО-а „Комгран“ има 710 сталних радника. То су зидари, тесари, – армирачи, бетонирци, људи из разних крајева Србије, Македоније, а има их и из других, удаљенијих република.

Ти остали радници живе данас новим животом. Напустили су своја села и заједно са породицом живе у граду кога изграђују. Многи од њих сећају се доба, које није било давно, када су заједно са стотинама и стотинама других, одлазили из села у град, на печалбу. Радили су неколико месеци, мучно живећи у граду, стицали нешто новаца и враћали се преко зиме у села, јер зими није било грађевинских радова.

Многи од сталних радника „Комграпа“ живе у Београду већ две, па и три године. Преко лета раде на грађевинама, напољу, а зими им предузеће обезбеђује унутрашње радове. Многи су, од тих сталних рад-

ника, међу којима има и 30 жена, дошли у „Комграп" као _ неквалифоковани _ рад. ници.. Путем разних стручних

курсева, предузеће им је омогуђило да се уздижу и да постану полуквалификовани и квалификовани радници,

Стални радници „Комграпа“_ још немају све потребне услове за добар живот, иако се предузеће са своје стране труди да тим људима са села обезбеди што бољи и нормалнији живот. Највећи део радника смештен је у станове на Северном Булевару. Међутим, један број радника још није добро смештен, а неки чак уопште немају. стана. Било би неопходно што пре обезбедити тим људима који граде стотине и стотине стано- | ва, добар смештај. Предузеће има намеру да сазида једну велику зграду у коју би се сместили сви они који су без стана. Са зидањем те зграде требало би што пре почети, јер многи радници имају малу децу, а данас живе у врло лошим

· становима. Стални грађевински радници "радосно би дочекали зидање те зграде, коју би они сами добровољно, после радног времена, сазидали.

Они већ данас, после свог радног времена, зидају на Се верном Булевару модерну мензу са кухињом, трпезаријом и другим просторијама. Зидање мензе било је преко потребно, јер су се досада радници хранили у једној малој просторији, која није била хигијенски уређена и у којој није било места за све, тако да су радници гу-= били веома много времена чекајући.да- дођи -на-дедоварјено. -

Трпезарија нове мензе служиће као сала за приредбе и за разне претставе.

Сви стални радници раде по норми, а плаћају се по акорду. Раде у десетинама. Сви испу-

њавају и; пребацују _ норму. Дневно се, захваљујући залагању радника, просечно испу-

њава норма са 130 од сто. Овакви резултати су потпуно разумљиви када се узме у обзир изванредно залагање сталних радника, а затим и чињеница да од њих 710 има само 190 неквалификованих радника. Но ускоро ће неквалификованих радника бити још мање. Они се упућују на курсеве који непрестано. раде. Сада се на курсевима налази 112 радника, међу којима има и полуквалификованих, и то 30 њих учи за квалификоване зидаре, 8 за машинисте, 42 за полуквалификоване тесаре,.22 за полуквалифи. коване зидаре, 10 за полуквалификоване армираче и 17 за квалификоване тесаре.

Ове године је већ девет курсева завршило са радом. 17 радника постали су полуквалификовани и квалификовани.

Синдикални рад међу сталним радницима „Комграпа“ доста је жив. Читаво предузеће има управни одбор синдикалне _ подружнице, а да би се рад боље одвијао свако градилиште има свој пододбор. Ти пододбори одржавају редовне седнице и претресају све проблеме.

Идеолошко - политички рад међу сталним радницима доста је добар, ма да се не поклања онолика пажња колико би требало, обзиром да се ради о људима са села. На том сектору се мора радити далеко више, а нарочита пажња треба да се посвети избору тема које ће се на часовима обрађивати, .

Културно-просветни рад није узео толико маха колико би требало. Ту и тамо осећа се да тај рад живи, али он се углавном своди на једномесечно приказивање филма. Било је аналфабетских течајева, који су показали добре резултате, али још увек има неписмених радника. Радници са своје стране показују вољу и за идеолошкополитички и за културно-просветни рад, али изгледа да се одговорни за тај рад нису ни изблиза ангажовали онолико колико би требало. А то питање је веома озбиљно и не сме се олако прелазити преко њега.

Веома је жив рад такмичарске комисије... Она се састаје сваких десет дана и одређује која је бригада у тој декади била најбоља, која десетина, који пододбор, који радник, Нај-

бољиша- се- додељује заставица.

Београд

Од бригада заставицу најчешће осваја зидарска бригада Ивана Бана. У њој је најбоља организација рада и самим тим ги најбољи учинак. Од десетина најчешће се на првом месту налази зиларска комунистичка десетина Радована Костића. Заставица најбољег радника пре-

• дази сваких десет дана у друге руке. Има их много најбољих. Ту су бригадир Иван Шестан, тесар, Љубомир Николић, зидар, Мирослав Рењко, инструктор, Сава Кошевић, кровопокривач, Анђа Сврља, зидар, Видоје Тасић, зидар, Стојанче Пејчиновић, зидар и још много таквих. Стални радници улажу много

напора у свој рад. То показу- ||

ју новоподигнуте зграде широм Београда, то показује учинак „њиховог рада. Требало би и нужно је тим људима, који су, да би помогли изградњу Београда, оставили своја села и домове, обезбедити добре услове живота. Због тога, како је питање станова најтеже и најосновније, предузеће треба то пре да отпочне са зидањем зграде у коју ће се сместити и стални грађевински радници који немају станова. Ј Ћ.

(била што аутентичнија),

ИНФОРМБИРОО

ОКО

ада је наша земља, после

све горих монархофашистичких провокацића и У време све подлијих клевета. ипфсрмбироовских _руководилаца КП Грчке, одлучила да југословенско – грчку

затвори ) границу, _ пропагандни _ апарат

· Информбироа „у оскудици мате" ријала за клеветање Југосла-'

вије прогласио је то за нов и

| свеж. „доказ“ о „сарадњи“ Ју-

гославије и монархофаштиста, за „отворено вабилање пожа у ле-

ђа грчком ослободилачком по-

крету.“

Тако је клевета о „југословенским непријатељима грчког ослободилачког покрета“ поче ла да кружи по земљама народне демократије и вемљама Запада, да прелази са стубаца МОсковске „Правде“ на странице фашистичког „Темпа", из емисија Радиа Тиране, Радио Будимпеште, Радио Софије — У стециалне _ емисије атинске, лајпцишњке # лондонске радио станице, Будимпешта је поново објавила да је Цалдарисов син позвао југословенско државно руководство да „уједини своје снаге са грчким монархофашистима за борбу против опште опасности." А док се мађарски радио позивао на Цалдарисовог ситна (да би вест о КЕ Југославије и монархофашиста лотле „Темпо" пише да „вођење ових преговора потврђује и агенција ТАСС" (такође да би вест била убедљивија). Испреплетати су се тако пропагандни апарати за фабриковање клевета им с Истака и са Запада „ла би доказали оно што не постоји, али што је а једним п другима У пнтересу,

Шта се, уствари, крије иза

подле клевете да је затварање југословенско . грчке границе —

"пактирање с монархофанвистита

п издајство према грчком. Осло. бодитачком покретуз

Прва, трчки ослободтљачки покрет преживљава тешке дане. У своме говору на прослави петогодишњите Народне Републти. ке Македоније у Скопљу друт Тито је рекао: „Грчки руководиоци _ Комунистичке _ партије треба ла знају да ми само из обвтра према грчком ослободи лачком покрету — а они то ст. гурпо добро и знају — не можемо износити ствари које ни у ком случају не би приказате У лијепом свијетту ни Захарија. деса ви све остале, Борба коју грчки народ води тражи од, нас да дрокимо уста затворена. Али

ће доћи дан капа ће и трчки н

македонски народ и читав свијет знати ко тамо данас ради у правцу ликвтљашиће прчког на родноослободилачког – покрета." Они који раде на тој ликви_ дацији одлучили су да за последице свог рада против Демо кратске _ армије Грчке свале кривицу на — Југославију, „Друго, прошло је више од годину дата од почетка отворе не вске хајке против наше земље. демантовала ласкте оптаднобје #00.

22 - ; 8 ои по - | ПР СТВАНА 24 ПРЉАВА СВРХА ВСКИХ ИНТРИГА

Г ПИТАЊА

ГРЧКО

је је ва свет донела Резолуција Једногодишњи биланс Резолуције И више је него поразан; пала су у воду маштања о идеолошком блишкригу, срушили су се као кућа од карата сви „докази“ о преласку Југославије у империјалистички табор — Југославија је пости гла нове победе у социјалисти. кој изградњи, Значи, — треба грчко питање искористити као нов аргуменат за клеветање Ју. гославије. Треба Југославију претставити _ као _ непријатеља грчког демократског покрета, оцрнити и облатити народе Југославије као империјалистичке помагаче и тиме изазвати мМржњу према Југославији као да она тргује ослободилачком борбом трчког народа'— све у интересу информбироовске КОНтрареволуционарне кампање.

Ето, то желе да на крви бо. раца Демократске армије, који данас дају животе за срећнију будућност свога народа, за слободну Грчку, то. желе да на крви грчког народа који се зећ девет година бори против својих заклетих тепрмјатеља, постигну инспиратори и руководиоци клеветничке хајке против наше домовине.

Бугарска влада је пре наше владе донела одлуку о предувимању „вајстрожијих мера" да би се „спречило прелажење бугарско-грчке границе у било ком правцу." Наиме, бугарско МИ-

је упутило писмо генералном секретару ОУН Тригве Лију У коме се, између осталог, каже: „Бугарске власти предузимају најстрожије мере да би спречи. ле свако прелажење бугарско_ грчке границе у било коме правцу." После овога писма следило је и друго писмо у коме бугарска влада обавештава Тригве Лија да су „бугарске

Шта, уствари, значи предузимање „тајстрожлјих мера“ да ба се спречило прелажење бугарско _ прчке границе» То зна_ чи — затварање бугарске пранице према Грчкој, и то је толпуно јасно, То значи да је Бу. гарска предузела исте мере као и Југославија — им то пре Југославије — да би успостави та ред на својој граници према

Грчкој. Да ли је пропагандни апарат Информбироа овај потез бугар-

ске владе прогласио за „сарал-

ву с момархофашистима, 8а „вабијање ножа у леђа п ослободилачком _ потрету“, за

„издајство бугарских комуни ста"» Не, није. Грлати телали из Информбироа нису ни зушну-

на својој граници према Грчкој, Ћутали су као заливени и Радио Москва п Радио Лајтштиг, пи Радио Тирана и Радио Будим пешта. Није било сензација на „Руде права“ џ „Скан "теје“ о сарадњи Бугарске смо. нархофашистима, није било оних прљавих и безочних клевета Кол је су пропратиле исту одлуку наше, југословенске владе. Шта то значи» Да ли можла у Будимпешти ла у Москва нвсу упознати са писмом бугарске владе Рритве Лиђуг Фе, они,

Најбољи Колектив медицинске. индустрије у првојполовини 1949 године

скромним _ просторијама прославио је ових дана свечено колектив фабраке лекова „Прољек прамање заставе од Министарства лаке индустрије Владе ФНРЈ и Централног одбора ЈСЈ у анак признања за рад у првом тоџтугођу треће планске годите. Колектив прелузећа „Пролек" борто се у току свих шест првих месеци ове године, свако. дневно, за што боље успехе у раду, за што већу продуктивност, за пораст процевта оствареног асортимана. Није била лака та борба, ако се узме у обзтр да су и други сродни колективи улатали све снаге да у извршењу планских задатака поститну што боље успехе. Нарочито се у тој борби, поред колектива „Пролек“, залагао

колектив „врежнрећа . „Иаива",

колектив који је прошле годане, захваљујући _ изванредтом залатњу _ трудбеника, _ освојио заставу, као најбаљи у медиторнстоој тдустршје,

И када је на тој недавно Фдржавној, скромној свечаности примања, заставе, претстављиа котектива „Пливе“ | честитала трудбеницима „Пролека" ва успеху, т истовремено – пстакла да борба за што боље успехе у рату није престала, пи да ће се колектив „Пливе" боршти да поново освоји заставу, салом се проломпо узвик: „Борићемо се т ми да је задржимо, Нећемо је дати."

Колектив „Пролека" водећи сталну и упорну борбу у циљу што успешнијег остварсња свих задатака, покгзао је за протекле две по по године

изволности рада. У 1947 годтве план по вредности остварен је за 71,50/) а по асортиману за 40.8%, у 1948 години лан по вредности остварен је за 131,70/), а по асортиману за 77,5%, а у првом полугођу 1949 године план по вредности остварен је за 168,80/), а по асортиману за 93,25%. Полугодиштњи план треће планске године извршили су тфудбеници „Пролека" 17 дава пре рока.

Да би и даље постизали што боље резултате на своме пољу "рада, трудбеници | колектива »„Пролек" узели су за будући рад низ разних обавеза, које ће знатно допринети _ постизавању још већих успеха, постизавању нових радних победа.

На свечаности примања заставе · најзаслужнији трудбеници колектива „Пролек" добили

· пример, с Франшуском — то је

су са тим писмом добро упозна. ти, Али, по теорији и пракси Информбироа, ако Југославија склопи трговински споразум, на

„бацање у наручје империјали_ ама“ јако, на пример, Чехослог вачка склопи трговински спора. зум о Француском то је „продубљивање трговинских ве. за са Западом у корист социјализма“, Тако и у овом случају — тежњу југословенске владе да уреди стање на својој траници према Грчкој у интересу безбедности становништва у по. граничним крајевима, информби. роовски пропаганлни апарат про глашњљва за тобожње пактирање с ммперијалистима ако се ради о истом гесту бугарске владе онда се преко њега пре– лазтф као преко нечег што је поттуно природно и на свом месту,

Грчким родољубима који данас проливају своју крв у борби против 'монархофашиста, п трудбеницима целог света потпуно је очита, позадина ивформ._ бирвовске интриге око трчког питања, Они знају ла је одлуку Владе ФНРЈ о затварању границе према Грчкој информби. роовски _ пропагандни апарат искористио за нови циклус сво. јих клевета и подметања про тив социјалистичке Југославије, А што се тиче односа народа Југославиће према прчком оста. бодилачком _ покрету, најбоље говоре речи избеглица! из Јегеј ске Македоније у телеграму маршалу _ Титу: – „Изражавамо своју најдубљу Флагодарност за огромну моралну и потили чу помоћ заједничкој праведној т аслободилачкој борби грчког т налет народа против страних ангтлоамеричких _ окупатора, за бригу о рањемим борцима Демо. кратске армије које су потра. жили уточиште у Југославији,

ЛАЖЕ и паралаже

урну | од насловом ,450.000 у ди на Титовим _пранитајма", „Винер тагесцајтунт“" пише да се „сазнаје из Београда ла се појачава концен. трација трупа из земаља народне демократије на границама према Југославији.“ Даље сле. ди дословце: „У Бугарској некм познати генерал формира интер. националну бригаду од источ_ но . немачких и совјетских тру. ла која би бројала соко 150.000 људи... У албанским лукама се окупљају многи пталијанскт бро дови које је Совјетски Савез добто као репарације. . У Албатији се налази 15.000 страних војних експерата који треба да припреме концентрацију трупа против Југославије... У Бео. граду рачунају да број припрем љевих војника народних демократија за концентрацију према Југославији износи преко 450 000". |

Није никакво чудо да се оваква измишљотина појавила На ступшима,. _ „Винер нојеспајтунга" Реакциотарни кругови У иностранству лове рибу у мутној води коју у међународном радничком покрету стварају информбироовски мудраци. Наиме, империјалисти доношењем оваквих и сличних вести покушавађу да Совјетски Савез и 36мље народне демократије прет. ставе као непришатеља мира У свету, То јест — таквом повиком империјалисти скривају своје сопствене _ ратнохушкачке полвиге. (и Атлантски пакт прет стављају као мирољубиви савез управљен против Совјетског Савеза, који ето — кажу опњ — " на примеру Југославије показује о своје — експанзионистичке тежње). .

Совјетска влада и владе 52 маља народне демократије 6% да се ради ма о којој другој земљи, демантовали ове гласо. ве. Међутим они желе ову #Уперијалистичку лаж да покористе у кампањи против Југославије као застрашујући Мо менат',

Али нажалост _ Југословена имају јаке живце и по природи нису плашљиви, а најмање могу узнемирити сличне лажну слични потези империјалистичке и

та