20. октобар
ој ж
ЕЛЕ ЛК ЛИСТ БЕОГРАД, 9 СЕПТЕМБАР 1949
ж ТЕЛ, 22-210 -
ЊЕНА БРОЈУ 2 ДИНАРА
ДАН МОРНАРИЦЕ
ан када је пре седам го-
дина у малој приморској
луци испод Биокова, у
слободној · Подгори, формиран по одлуци друга – Тита Први морнарички одред, ТК) септембар, претставља још један светли и велики датум из натег Народноослободилачког ра: та. То је Дан Југословенске Рат не морнарице, а уједно и Дан ватнег поморства, Дан бродогра лилттних и лључких радника. Главни град наше сонијалистичке домовине прославиће радосно и поносно 10 септембар заједно са својим народима, _ са својом Армијом.
Наши народи сетиће се данас скавног борбеног. пута пате морнарише и олађе дужно признање херојским пионирима данашње Титове морнарине. Иако је Нрви морнарички одред био У почетку наоружан _ исувише скромним нловним једининама, „љрвењанима“, он се и у тако танким условима мушки борио и постигао значајне победе и успехе. Упркос снази н премоћи фашистичке флоте наши храбри партизани на мору вршили су током 2942 ин 1943 године многобројне борбене акције, нападали неустрашиво непријатељске пловне јединице и пнепрестано пребацивали људство са. естрва на копно. Тиме су дали свој крупан допринос у расптам савању _ ослободилачке _ борбе ваших народа у тим крајевима.
У перноду капитуланије Ита. лије, наши морнари под руководством Портије и војних штабова врло брзо организују поморски саобраћај и омогућују евакуапију огромних кољичњна заплењеног ратног материјала; који се пребацује у љебоку позадину ослобођене територнје. У то време пада и формирање морнаричких штабова на северном „и задарском дазматин „ском подручју, чији се основни задатак састојао у томе ла што боље наоружају и опреме натне бролове, водећи непрекидну борбу _ против окупаторских
сната. Колико је борба наших.
морнара у том периољу _ била успешна и значајна најбоље ће показати неколико _ података. Сама у самосталним акнијама морнаричких одреда у току де вет већих операција м тнезлесет два сукоба са непријатељем, убијено је око 620, а заробљено 3.200 непртјатељских — војника. Истовремено је превезено _ са копна на Вис око 16.000 рањеника нате народноослободилач ке војске,а на десетине хиљада избеглина евакуисано је са копна и острва. Осим тога, превезено је морем око 800.000 путника, укључујући у тај број и људство оперативних једини на, и пребачено око 120.000 тона разног материјала заједно са материјалом и опремом Армије.
ње нате браће испод вековног ропства, у борбама од Ријеке ко Трста, наша Ратна морнари.
ца одиграла је видну улогу, тесно и успешно сарађујући са сувоземним трупама наше побелоносне војске.
Прослављајући овај дан и пре лазећи у сећању у велике дане нашег Ослободилачког рата, ми се е правом поносимо и питамо се: који се народи, које се партије — од оних које по произвољном суду писама СКП(б) имају исте заслуге као и наша Партија — могу похвалитн истим иљи сличним датумима. из времена када је скоро нела Еврона била окована лан-
цима фашистичког ропства. Негирајући нашу Народну револуитту, уларајући по нашем напиотатном поносу, по Баној љубави према својој | домовини, Пеафтији и Титу, натин клеветничи хоће да нам осторе извоје-
вано и заслужено нраво да се поносимо тиме што су паши народи под руководством Партије и Тита правилно – примењујући марксизам-лењинизам на наше специфичне услове, победоносво ратовали у Ослободилачком рату истовремено успешно извели Народну револунију и тиме отворили пут у сомијализам, Наши су народи такође за кратко време извршили обнову страховито опустошене земље и пришли широкој, незадрживој изградњи социјализма, лоприносећи тиме уједно даљем У чвршћивању читавог међународног сонијалистичког фронта, Ми имамо нрава да се овим делима
Па рњн прремииљаји
рањем ве може оспорити. Али сви ти ревизионистички покушаја порицања нашег рата и револуције немају никакве везе са учењем марксизма-лењинизма и јалови су. Непобитне историске чињенице уништавајуће оповргавају овакве методе и покутаје. Славни дан из нашег Ослободилачког рата, 10 септембар, наши народи прослављају с поносом се сећајући великих борби у нашем рату и револуњији које нико не може избрисати из историје.
Овогодтињи празник морнарепе нашн народи прослављају у времену када је већ са уснехом извршена прва половина Петогодншњег нлана и када са још втние полета остварују другу половину треће гедине Пелолетке, Несонијалистичка полити“ ка СКТКб) и осталих — партија Ичпформбироа упркос свих притисака, напада и клевета на нашу Партију и земљу није могла осујетити наш гигантски ход У сецијализам. Наши радни љули само су се јон чвршће збили око свог Централног комитета Партије и друга Тита н својим свакодневним делима у изградњи дају достојан одговор свим
покушајима саботаже изградње сопијализма у нашој земљи. Огромни резултати наших рудара, крупни успеси наше омладине и осталих трудбеника, све то најбоље потврђују. Наша з3земља се индустријализира и е лектрифицира, постаје моћна и напредна индустриско-пољотривредна земља. То значи да ћемо бити независни од иностранства и да ће и наша одбранбена моћ зависити од нас самих. Правилна оријентација наше Партије
—__Певнонорно 1аритА
одлукама Другог нленума ИК КПЈ одређени су, поред осталих _ задатака, и главни задаци у обљасти привреде, чије спровођење је требало ља помогне јон 60ље | извринење – Метогодишњег плана. У свим предузећима У Београду спроведен је низ политичких и — организапионих форми рада, како би се одлуке Другог пленума ЦК КИЈ што пре и што правилније оживо. твориле и остварили задаци даљег јачања наше индустрије и повећања продуктивности рада.
У садашње време главна нитања око којих се води борба у београдским предузећима јесу испуњење производних 34. датака на време, стално нодизање продуктивности рада, бор
вијих норми, за учвчиићење рад не дисвоплине и томе слично. Радни колекљиви београдских предузећа до сада су усвешно извршавади своје производне задатке, з велики број предузећа исвунмно своје задатке и пре предвиђеног рока. На пример, у првом пољугодтиту ове године, од педесет и пет републичких индустриских предузећа, тридесет и четири је пре краја јуна извршило свој полугодишњи план, а од једанаест савезних предузећа шест је пре краја јуна извршило полугодишњи нлан. Узевши у целива већина индустриских преду испунила су производне задачке пре иредвиђеног времена. Али поред успеха у испуњењу производних задатака било је слабости које се појављују и
ба за снижење нуле нене ко- _ на почетку другог полљугођа. Во
на изградњу тешке индустрије омогућује. нашим народима да своје овужане снаге – снабдеју модерним и најтежим наоружањем изграђеним властитим силама у нашим фабрикама са домаћим сировинама, а по плану и инструкнији наших конструктора. Нема сумње, да и наша Ратна морнарица заузима у том плаву и остварењу видно место.
Руководиоци земаља народне демократије и СССР хтељи су да нашу Армију оставе без с оружја. Ове земље су отказале у. говорене испоруке војног материјала и постројења за војну инлустрију. Али, и овога тута изјаловиће се злураде жеље натнтх клеветника да нас ослабе у војном и војно-техничком погледу, да нас обезоружају н обесхрабре. Разни тинови авиона домаће конструкције, израђени рукама наших трудбеника, већ лете и штите наше небо: из натих бродоградижинта ускоро ће запловити и чувати наше море и обале прве једннице наше ратне флоте; из натих фабрикг добиће сувоземна војска модер но тешко оружје. Све то гово: ги ла је већ данас остварена моћна база за још снажнији развитак наше Армије.
Захваљујући правилном руковођењу, упорном залагању И бризи Партије и друга Тита, као и раду руководећег кадра и целокупног састава морнарице, наша Ратна морнарица израсла је у снажну силу, спремну да чува и сачува обале наше домовине.
Живела наша славна Југосљо“ венска ратна морнариша!
Живела наша славна Југосло-
Ла ДОУП
ност у испуњењу плана по појединим месецима. Тако је, ва пример, Индустрија прецизне механнке у првом нолугођу иСпунила план са 88,5 од сто, а за месец јули са 85,4 од сво фабрика тетнких машина у Железнику у првом полугођу са 1993 од сто, а у месецу јулу са 791 од сто; „Октобарска слобода“ у првом полугодишту са 203 од сто, а у јулу са 90 од сво. Оваквих примера има кед мнотих предузећа. р Постоји нескладност у исвуњењу плана по његовим састав - ам деловима, то јест по вредгести, обиму но асортиману. Тако су сва металска предузећа савезне гране у Београду за месец јули извршила план по обиму са 766 од сто, по вредности са 82,5 од сво, а по асортиману са 52,7 од сто. Метална
а ита штања, за увођење то реаљ- — је ју зреои режу неравномер- _ републитка предузећа. у теселу Наш нови прекоокеански моторни брод „Србија“
Недавно је наша трговачка
морнарина
експлоатацију. Овај брод је РЕН (5 пау оне тови ма: то _ носивости мн ошрешљена је са хеократним дизелмотором, који јачину а ег. ; “ “= оуромаатитау до ће салаћи_сагеднаним ње 00: раж та..
—- Брит. „дсрибија" де: на
~ долази дло неравномерног рада,
| плине, већ га разматрају само:
После радних победа на ЛДуте-нуту
ДЕСЕТ ОМЛАДИНСКИХ БРИГАДА ВРАТИЛО СЕ У БЕОГРАД _
недељу, 4 септембра, на
Тргу Братства ин Једин-
ства, приређен је свечан
дочек београдским омладинским бригадама које су се вратиле са Ауто-пута. Претставници наше Партије и народних власти у својим говорима топло су поздравили омладинце, говорећа да је њихов рад не само огроман допринос на изградњи једног од највећих објеката Петолетке, него и најбољи одровор на клевете упућене нашој земљи, Партији и народу. Да ће њихов пожртвован рад још једном потврдити ·неправитан став мађарске владе која нтје дала визе натој омлалинској
ду тоа
јушу извранинла су план но обиму са 105 одсто, но вредности са 183:6 од стаља по асортиману са 58 од сто,
Ове појаве нескладноста и неравномерности у извршавању нмлана како по појединим месецима, тако но по саставним дељовима плана, провлачи се код свих предузећа. У овоме има узрока и објективне природе, али ин субјективне. Субјективних сљабости има углавном неколико. Док су у већини: мредузећа радници упознати са производним задатком како пе љег предувећа тако и одељења и група у току месеца, постоји још појава да у неким предузећнма раднити не знају какав месечни _ производни _ задатак, стоји пред колективом. Због тека је. њихово интересовањеч за остварење задатка мање. У мнотни нредузећима, изко рад-+ неани знају производни занатаку који сљоји пред предузећем, нису ушосмати са свакодневним извршавањем плана. Због тога
у току месеца. и ло појачаних) вапора при крају месеца да бе: се план иснунио. Нретрес и'ана: лизачизвитења плана но" нрежу-. зећима нису увек конкретни често се завјмнавају само оптежим констатањијама, а пе захватају 62 ноједина битна питања из живота инредузећа. Тако је, на пример, у предузећу; „Змај“ нлан првог нолугођа изврпењ но обиму са 715 од сто, 1 „но вредности са 805 од сто, = но -асортиману са 605 од сто. Узрони неиспуњења нлана “ како објективни, тако и, већим лелом, субјективни. је: витање слаба радна дисцишан.. на, слаба организација рада слаба дневна евиденнија. џ вом дневно је изо-! стајало са рада просечно радника, а у месецу јулу свакодневае око 272 радника. У овом предузећу ни управа предузећа ни синдикална организанија нису се озбиљније по- е питањем радне дисци
поврежецо, _Оваквих примера има доста и то показује да се разни „узроци непспуњења ита-. на не сагледају на време услед нетотиуне и неконкревне анализе недостатако који су до тота довелњ.
оааслава ва.
< пр вере.
делегацији за Други конгрес Светске федерације демократске омладине.
Десет омладинских _ радник бригада из свих рејона Београпа вратиле су се носећи собом признање за рад — свака бригада била је бар једном ударна.
Бригада „Брацо Бијелић“ из Четвртог рејона била је ' два пута ударна, једном похваљена, са 16 ударника и 50 похваљених, бригала Седмог рејона „Драго Станојевић“, два пута ударна, једанпут похваљена са 13 ударника и 32 похваљена, затим бригада „ДЛраганче Павловић“ — Шести рејон двапут У“ дарна, једантут тохваљена, са 16 ударника и 41 похваљеним бритадистом, __Бритаде | „Дара Павловић“ и „Милан Матијевић" из Петог рејона, биле су двапут удавне и једном похваљене. Пова је имала 13 ударника, 37 похваљених, а друга 12 удар“ ника и 32 похваљена. Из Другог рејона била је бригада „Боже Стаменковића", два пута ударна, два нута похваљена, са 20 ударника и 31 похвањеним 0младинцем. Бригада Трећег рејона „Милан Иримасунац“ била је два пута ударна, као и бриз гада Првег рејона „Јурица Рибар". И омладина Земува рејона) _ послала је _ бригаду „Јанко Лисјак“ на Ауто-пут. Њихова бригада је била једанпут ударна и једном похваљена, Најбоља од десет бригада је средњошколска бригада Ирвог рејона „Еди Давичо“, која е поносом носи назив три пута уларна,
Мо завршетку шкелске волине, Е8 јуна, бригада „Еди Да вичо“ је ировела десет дана У ПанчевачкомРиту да замени н помогне чланове Народног фронта. Мосле тага, бригада је отишла у Матарушку Бању где је провела месец жана на одмо“ Ру п ирипфемала се за радну акцију. Бригада је стигла на сто шести километар Ауто-пута У логор „Миханла Шевабића" и радила у Трећој секцији на највећем објекту Ауто-пута- Бо сутском мосту. Имала је најбоље уређен логер на секцији н однела победу у футбалу, кошарни и са сто на сто освоји ла значку фискултурника.
ТРри декаке проведене на Ду то-нуту донеле су бригаде „Еди Давичо“ назив три нута удар“ на, а омладинан Никола Дабић, најбољи у бригади, избанио је двадесет седмог августа са својом тројком десет кубика (300 колица) земље,
Уочи повратка за Београд код самог _ Босутског моста откривена је спомен-пзоча „Еди Да виче“, а ослале брнгаде на секцији ириредиле су јој свечан
испраћај...
Свака _ омладинска бригада Београда има свој дневник У који је уписан, тачно до ситница, живот бригаде, Ту су у“ писани кубини, логорске ватре и протестни митинзи, Но више од дневника, од митинга и логорских ватри говоре – препланула лица, жуљевите руке и срца испуњена љубављу према Партији и Титу.
Омладинци ће у својим шкод ским клупама и на радним местима још дуго причати о овој акцији, 2 лљеном колективном животу, свесни да су својим
«Осмог
трудом ин љубављу градили со-
ћијализам и да нема ноте која
су =>