20. октобар
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ == ._______-_______ МИНИ НИНННИНИНА
БРОЈ 253 Ж БЕОГРАД, 23 СЕПТЕМБАР 1949-7' ДРАГОСЛАВА Ј0.
„
|
Покрет за
ВАНОВИЋА 1Лу ж ТЕЛ. БР, 22-210 ж. ЊЕНА БРОЈУ, 2 ДИНАРА
већу продуктивност рада
шири се међу железничким и графичким радницима
алас борбе за већу продуктивност рада, коју је повео Алија Сиротановић, захватио је, поред готово свих рудника у нашој земљи, и колективе десетина и десетема предузећа из разних грана. За примером рудара кренули су наџпре зидари, који су организудући нов начин рада, обарали рекорд за рекордом, а затим ливци, текстилци и други. У том нова такмичењу које све више осваја и постаје сталан оистем рада, израсло је много нових хероја наше социјалистичке изградње. Стотине наших људи из разних колектива схватило је да покрет за већу продуктивчост претставља „уствари покрет за даље јачање и развај социшализма у нашој земљи, и да је учествовање у том _покрепу, свакодневно постизање високог _ радног учинка осошијалистичка и патриотска обавеза сваког радника према својој социјалистичкој домовини. -
У. овом великом покрету нису изостали ни наши. железничари, који су у данима стогодишењице железница, узимајући нове обавезе, показали своју љубав црема отаџбини и пуно схватање значаја бурбе за већу продуктивност рада, односно борбе за бржу изградњу социјализма, — за бољи и срећнији живот народа социчалтстичке Југославије.
Такмичење међу железничарима покренули су железничари из Скопља. Поред обавезе да петогодишњи план транспорта изврше за четири године, коју су прихватили сви железнички колективи, железничари из Окопља су узели и чбавезе у повећању броја километара кои мора да пређе једна локомотива између два режимска прања. Локомотивска бригада Ћирила Трагковоког и Христе Јаневског из ложионице Скопље узела је обавезу да њихова локомотива без режимске оправхе пређе пут од 150.000 килзметара и позвала на такмичење све другове из ложионица Београд, Загреб, Сарајево и Земун. |
Трудбеници ложионице Београд прихватили су позив на такмичење. На колференцији, на којој је пранализиран досадашњи рад машиновођа и ложача и осталог особља које учествује на опреми локомотива и одржавању њихове исправности, најистакнутији чланови колектива узели су обавезе које су својом величином | надмашивале обавезе скопљанских железничара,
Машиновође Мирко Паљић и Душан Потовић еа лажачима увели су обавезу да на својој локомотиви серије 05-089 пређу без режимске оправке 175.000 километара, а без прања котлова 40.000 километара. Досадашња средња норма за локо-= мотиве брзих, путничких и теретних возова била је 50.000 километара. Највећи рекорд који је досад. постигнут ва локомотивама серије 05 износио је 135.000 километара пута без режимске оправке. Да би се схватила величина нове обавезе истакнутих машиновођа београдске Лажионице, ' може се напоменути да би њихова локомотива без оправ ке могла да пређе 132 пута по ·најдужој липији у нашој земљи, пругу Ђевђелија — Јасенице, или да буде јаш јасније, њихова локомотива би но тој обавези магла без режимске оправке четири и по пута да обиђе земљину куглу. Машиновође Филип Клаужер и Тодор Мирковић увели су оба везу да на локомотиви 05-011 пређу без режимске оправке 160.000 километара, 2 без прања котлова 35.000 километара. Ови примери нису остали усамљени, Радисав Ћоровић и Драгослав Милутиновић абавезали се да ће на својој локомотиви 05-001 прећи без режимске оправке 150.000 километара а без прања котлова 15:000 километара. Машиновође. Стојан Миленковић и Милан Радишић дали су. обавезе да са својом локомотивом пређу без режимске оправке 150.000 километара и 40.000 ки“ лометара без прања котлова. | • Локомотивске бригаде са локомотива серије 0!— такође су узеле учешћа у давању обавеза.
ЛПЕЛПТА НСКА
— Што сте сталиго и — Нем тудом даље, није
Љубиша Димитријевић са Стеваном Симићем узео је обавезу да на локомотиви 01-118 пређе _ без режимске оправке 120.000 километара а без прања котлова 15.000 километара. Ове обавезе су мање по брду километара, али оне су још теже с. обзиром да се на локомотивама серије 01— не употребљавају препарати за умекшавање воде, а кад се вода не умекшава Много се таложи на зидовима котла н због тога се прања котлова морају вршити чешће,
Локомотивама, за теретне возове обзиром да иду спорше од локомитива ва путничке и брзе возове, потребан је много већи временски период да пређу известан број километара него локомотивама брзих и путничких возова. Но и поред тога машиновође локомотива за теретне возове узели су веома значајне и велике обавезе. Драгослав Милинковић и Јован Матић, на пример, узели су обавезу да са својом лакомотивом птређу 100.000 километара без режимске оправке и 20.000 километара без прања котлова.
Укушно је дванаест _ локомотивских бригада узело високе 'чбавезе чије ће испуњење знатно подићи продуктивност њиховог рада и које све далеко премашулу досадашње рекорде.
Испуњењем ових значајних обавеза локомотивске бригаде београдске Ложионице постићи ће знатне уштеде у угљу и мазиву. Локомотиве неће често стајати на оправци, нето ће без дугих прекида, годину и годину и по дана, вући нашим пругама у разне правце возове пуне путника, пуне разноразног тарета. Успешним испуњавањем ових обавеза знатно ће се побољшати транспорт путника, возови неће закашњавати, Београд ће на' време дибијати довољне количине огрева, воћа “ поврћа, а индустрија ће на време добијати потребне количине угља.
У .
У графичкој индустрији до сада није било не-
ког добро организованог бригадног система рада.
Машиновођа Филип Клаужер и Богољуб Павловић
ложач
Било је ту и-тамо покушаја, али: су се они углљавном свршавали растурањем бригаде, после свршеног одређеног посла,
Ових дана у: штампарији „Просвета“, на ини-
ОПТУЖНИЈА
= =“
=“
преведено са руског!
За оправку локомотиве потребно
је уложити много труда ин вре-
мена. На слици горе; оправка, ло-
комстиве у Београдској ложионици Бригада књиговезачких радница
у штампарији „Просвете“ пости-
же високу продуктивност рада.
На слици доле: Љубинка Жакић,
Душиља Благојевић, Вера Шајино-
вић и Косовка Кричковић сакупљају табаке
цијативу радника, образоване су у књиговезници три бригаде од на:бољих радница,
У петак су први пут две бригаде почеле са повим- начинјим раша“ т се ' међусобно. Предузеће је претходно припремило сав потребан материјал, како се не би изгубио ни један тренутак у чекању. Нов начин рада се састоји у томе да сада једна радница премазује туткалом странице књига, две убацују странице, а четврта пресује, док је раније једна радница сама н премазивала странице и убацивала их у корице, а затим пресоваља. Овакав начин. рада показао је већ првог дана своју предност над ранијим. Првог дана рада прва бригада остварила је дневни вадатак са од сто, а друга бригада са 183 од сто. У прву бригади раде Вера Шајиновић, четири пута ударница; Вера Деврња, десет пута ударница; Косовка Кричкавић, осам пута ударница т ЈЉубинка Жакић, четири пуга ударница. У другој бригади ради Вука Урошевић, пето-
прва бригада је исшунила дневни задатак са 215 ад сто, а друга са 224 од сто. Трећег дама је прва бригада исцунила дмевни задатак са 217. од сто,:а друга са: 220 од сто. Нар ћи (уплата у“ тошју тог' тродневног такмичења за један сат постигла је прва бригада која је сатни задатак истунита са 260 од стоси већ у 10,80 часова истунелља Ч6тав дневни задатак. | Овај бригадни иоистем доноси далеко већу продуктивност рада. Раније је једна радница убацивала у корице у току осмочасовнот рада 1.440 комада књига, а сада свака радница у бригади убаци за осам сати просечно 3.095 комада књига
у кормика.
Овакав дистеш рада по бригадама треба, пре.
нети и на остале операције посла, које претходе ' књиговезачком послу.
Да би се и у. осталим графичким предузећима увео овај нов. бригадни систем, једна брпгада састављена од најбољих радница из две бригаде ићи 'ће да ради по осталим графичким предузећима Београда, а касније ће ићи'и ван Бесграда, На овај начин, организовањем бригадног система
струка ·ударница; Марица Кнежевић, трострука ударница; Драгица Сикирица, прострука ударвица' и Даринка , једанпут ударница.
Готово све ове“ раднише су омладинке, Другог дана такмичења између две бригаде
рада и графичка предузећа ће заузети достојно места у борби за већу иродуктивност рада.
"Пред Ду
да су наши рудари водили у највећем јеку борбу за већу“ про дуктниеност рада, заталасашо је
стотине колектива и покренуто хиљаде наших трулбеника да "у соптјалистичкој _ изградњи – тостижу све видније и значајније резултате.
У овом) такмичењу узела.бу учешћа предузећа из свих грана привреде, Да би се такмичење што правилније и успешније одвијашто, најбоља из појединих група подивала су на такмичење сродна _ предузећа. Такмичило. се ва што успешније извршвање плана, за бољи квалитет рада, за снижење пуне цене маштања, за бољу радну дисцитлину, за стручно уздизање и „за успешније решавање низа дру гих питања. из сектора синдикалног рада. Предузећа која су се такмичила износила су свакодневно, поред својих резултата, и резудтате предузећа са којим се“ такмиче. Овако добро органи„зована служба евиденције по"кретала је трудбенике да улажу што више снаге у постизању
Оно свндината (ОН)
Велика борба рудара за већу продуктивност рада имала је великог утицаја и на ово такмичење. Попут рударских бригада у разним гранама привреде органи зеване су бригаде које су из једог предузећа одлазиле у друга и тамо се такмичиле са бригада ма тог предузећа: У; Београду су најпре организоване бригаље по текстишити предузећима. Тапоо је у београдском предузећу „Стач љинград“ · востовала » бригада “ из
ћа „Соња Маринковић“, у предузећу „Иван Милутиновић“ ра-
а „Слобода“ из Куле;
Порец •вих. бригада органи ване“су “и бригаде по металеким предузећима, Тако је.у ливнинји „Александар Ранковић“. радила бригада ливаца из ливнице железа и темпера-из Велике Кикинде, ,
Овакав начин рада у овом великом такмичењу утицао је много на већу продуктивност рада и много је користио у погледу измене искустава. . Такмичећи · се, те бригаде су свакодневно високо пребацивале норму, в на'тај начин покретала! читав колектив на још жешћу: борбу за боље-резултате у производњи,“ Такмиче ње. бригада је, „поред тога.што је анатно утицало _ на – пораст производње одељења у коме.се одвијало, а самим тим и целог предузећа, много допринело и
читавом такмичењу уопште," Јер,.
за време | " брнитаџа: #'3 „Дру +
боравка! таи > крими ар ~ танки инезнње. —ј6 ~ неимаре итал зивањ_— ~)
са том бригадом ступато села — осем, а негде и по двадесет бритада. Поред тога и за време боравка тих бригада и после њи- ховог одласка, такмичење је обу хватило- и читава одељења која су, такмичећи се сва заједно: у част Другог конгреса, заказивала: међусобно _ такмичење, #' на тај начин утицала ва пораст. тро · ивводње. ,
| ј „2 њу: т"овој измени номустава, напавоса ог текститвог предузен
ши трудбеницаи у свим гранама привреде постижу, нарочито у погледу извршавања тлански зае датака, видне резултате, ,
Примером рудара крећу лата _ хиљаде трудбеника. Зидара оба» рађу, зндафућњи по новом начину, _ досадашње рекорде у видању; жељезничара узимају велике обавезе, машиновође се. обавезују да пређу 175.000 км. без режимске оправке — локомотива; . трулбеници _ Индустрије мотора у Раковици изграђују прве тракдомовина, сигурни у исправност линије којом нас води ваша Пар тиђа, постижући ' изванредне резултате у социјалистичкој из градњи, наши трудбеници . дају најбоље одговоре онима који. ба хтели да укоче изпрадњу соци јализма код нас, у ;
Дочекујући Други — конгред синдиката Србије са новим постигпућима, са добрим“ резултатима постигнутим у такмичењу, трудбеници Србије ће после Кон греса, примајући нове вадапке,
" вађједно са осталим трудбеницима
наше вемље, наставити са још
више. елана победаносан ход "у
"4