20. октобар

у:

зидеци Норол

/'јове године као и досада | одржава се јесењи крос.

оком 'е постао традицио- |

Б | нална фиокуџтурца 'мани__ фестација и претставља смотру успеха фискултурне организаци„је у току њеног једногодишњег -

рада.

Наша беопрадска фтскултур| ва организација пзлазн на крос ове године са ограмним успесима који су постигнути кров раввоврсну делатност, а нарочито _ Броз организовање великих фискултурних. манифестација. · као што су градоки слет фискултурника Београда, народни | више-

ј као 4 сви досадашњи Кро севи од 1946 године до. данас. " Задаци омладинске ·"организа-. ције ПА роројнну јесењег кроиса, који ће се одржати од 15 октобра до 15 новембра 1949 гоудине, мису мали и баш због тога изискују организован и систематеки рад, како у припремама, тако и у самом спровођењу кроса.

Наш је задатак да међу члановима Народне омладине развејемо широк агитациони рад, ва правилном тумачењу значаја јесењег кроса и активног уче-

сваког њеног члана У истом. У томе циљу на састаншима актива Народне омладине треба детаљно говорити о томе, а такође и преко осталих форми очигледне н усмене агитације развити интерес код сваког члана народне омладине да активно учествује ша – јесењем кросу.

Овога пута треба више него до сада учинити да се кроз организацију кроса даље јача и учершћује фискултурша организација. У вези са тим треба избећи досадашње грешке, да Народна омладина преузима на себе не само задатак мобилизације омладине, већ и све остале тедничке ствари у организацији кроса. С друге стране пе треба дозволити ни то, да се читаве припреме за спровођење кроса препусте гимнастичким и спортским друштвима, што је исте преоштерећавало но спречавало да се постигну што бољи речултати, У спровођењу јесењег кроса

треба водити више рачуна да се сви учесници кроса касни:е меључе у систематски рад фискултуртих организашта, што је до сада било прелично занемаривано. Сваки учесник кроса треба ла буде нови активни члан симнастичких и спортаких друштава. Да би се овај задатак правњлио и до крага извршио треба пре свега у припремама развити борбу да сваки учесник кроса има пајмањое 6—98 систематеких тренинга, јер ће га то набоље свапштерссовати за: касније активно учешће у фиоскултурним организацијама. "С обзиром да крос за неколико лана треба да отпочне осврнућемо се на то како су омладинске _ ортапизације до сада пришле његовим припремама и које су се слабости у томе раду до сада појавиле, а за чије отклањање треба предузети најхитниге мере. -

Пре свега може да се копстатује да је у активима Народне омладине извршена недовољна агитација н да се у постављању тога задатка пред основне оргашиоацие од којих ависи и успех у кросу, прилично закаснило. На пример комитет На-

„Зашто не бисмо посетили старе!" — рече изненада моја дру-“ гарица у неком надахнућу родбинске нежности. Њен поглед зрачио је плаветнилом породичних оссћања. Ја се опрезно оду-= жевих и пристадох да пођемо У недељу.

У празничном расположењу МИ се прогурасмо кроз општу гу_жву на железничкој станици и са непоколебивом мирноћом стадосмо испод звучника, Ништа нибе ситурније него чекати обаве штење, Пословица: „Ко пита —

. тај не скита“ — не важи за онота који путује. Сваки железни"чар располаже са неколико варијангта о поласку возова. Зато | стојте и ослушкујте,. М заиста, после пристојног размака времена до нас је допро свакодневни

поввинпниннимнеииними

У спровођењу јесењег кросе

“а ћ 4 | 4 С До

базену не само да чије упознао активе Народне омладине са овим задатком, већ ни сам рејошски комитет није о томе уопште дискутовао нити нашравио план рада. Због тога се и догодило да у читавом .бавену Раковице тренира само једна ор ганизација која је самониништјативно и ако није добила никакве задатке од комитета, отло+ чела са редовним тренинзима за крос. па У већини осталих рејонских комитета планови су добро и детаљно разрађеми, задаци постављени пред активе Неродне омладине, али је изостала сваке контрола релонског комитета над спровођењем задатака у живот. (Овакав је случај готово у свим рејонима, сем Петог где је питање контроле од стране рејонског комитета и управе гтимнастичког друштва постаја свакодневна ствајх То се одразило но ша досадашњим резултатима. До сада је у редовне и снстематске _ тренинге ва крос укључено 3896 омладинаца, што је џесумњива гарашција ла ће крос у. Петом рејону не само по масовности, већ и по броју одр жаних треснишга онгурно успети. Међутим, ситуацића у погледу одржавања тренинга на оста лим рејонима стоји врло лоше, што се најбоље види из следећих примера: у Шестом, рејону до сада су отпочеле са. тренинзима света челири организаци“е Народне омладине са укупно 150 омладинаца. У Четвртом ре јопу тренирају свега три оргавизациге Народне омладине, а у Седмом рејону ребонски комитет Народне омлаличе н управа пемнастичког друштва уопште не

знају да ли се тренинзи у орга-

низацилама врше н који је број омладине обухваћен у њима.

Оваква недовољна брига како омладинске тако и гимнастичке организације за редовно и систематско одржавање тренинга, показује да се још пије схватио њихов значај. СОнстематски трениензи допринеће у многоме да се љубав омладине према фискултури знатуо развије.

Досадашње припреме откоиле су још једну слабост. кога је била М на пролетњем кросу, а то је недовољна веза са организацилом синдиката и Народ ног фронта. Отуда је = љошло до појаве да нам је па пролетњем кросу учествовао врло мали број радника и трађана преко 25 годича старости. Може се рећи да смо у том погледу у односу на 1946 и 1947 годишу, када није била реткост на местима где се одржавао крос видети велики број старијих дру: жива, прилично шазаловали. а то се одмах треба повезати. са рејонским одборима _ Народног фронта # синдикалним подружницама у предувећима и нашравити детањан план – шрипрема које · ће обезбедити масовно учешће старијих радника и фрон товаца у јесењем кросу.

Енергичним отклањањем свих ових слабости и правилџим шрилажењем задацима који“ стоје пред мама у организацији јесењег кроса, ми ћемо сигурпо из» врашитае све залетке и тиме се достојно припремити за масовно учешће у рејонским фискултурним слетовима 1950 голине и на Савезном слету фискултурниха 1951 године,

Миладин Шакић

рта

глас: „Воз за Обреновац полази у толико м толико часова са трећег колосека.“ Пошто уђосмо у поменути воз, који ускоро крехже, друтарица м ја измењасмо неколико погледа разумевања мн задовољства. МИ тако смо тонули У путничко блаженство, док одједном не стаде воз.

Све путничке главе окренуше се брзо према прозорима и после извесног извиђања, закликташе У хору: „“ » ово није станица, А шта је :07" Напољу су мирно "тнумели кукурузи. Одједном, кроз вагон ужурбано лромаршира кондуктер. Једна домаћица усуди се да уплашено прошапута: „„Јелте, шта се то десилот“ им да јол уплашеније преврне очима показујући на своја два детета, која су спокојно гтризла јабуке. „Не желим да дижем панику“ рече важно кондуктер. „Добићете званинно саопштење“ М заиста ускоро мам рекоше да заједно са стварима треба да изиђемо из воза. Кондуљлтер ухвати она два детета, зграби, домаћичимн кофер и изиђе с. њима. Деца се расплакаше и дадоше интонаци-

бупаррајађи ући

Ри пе 17.

по а А Ме Аг

урећи узашим кривудавим путељком кроз тусте њукурузе пуно угодно ноћне свјежине, Војин се нађе пред млином чија су со = брвна на мјесечини смутно беласала. по шибљу око потока јављали су се свици и разлијетало се уједначено лупетање млинског камена, Нетдје у близини зарза мевидљиво паризтче, "Дотле је пут водио кроз партизанска села им Војин је био сигуран да та мигдје неће дочекати непријатељска засједа. Али сад ће. морати да се пребаци преко главне поткозарске цесте у коју се није могло имати пуно вјере и поуздања. Зато курир одлучи да наврати у воденицу м' распита се како је горе по селима око друма. Спретну КУрирску пушку, којој је сам скратио цијев, извуче испод капута и гурну њоме млинска врата. Повисок жоштуњав сељак, ћорав у једно око, управо је спиривао луг с танког кукурузног колача тек извађеног из ватре, Кад опази млада наоружана човјека, устукну матрашке до мушњака по коме је у брзим млазевима падало жућкасто брашно. Али брзо видје с ким има посла м по дрхтавајући гласом пуним узбудљиве топлине рече Војину да су села до Дубице чиста ми сипурша, = Само ту више млина — причао је сељак виђо' вечерас под мостићем чо'јека, пружио се потрбушке крај воде к'о проштац. Не даде ми се да му приђем, па сад, наш ли је, њи'ов ли је, ве би' ти умио рећи. у Кад се кукурузно зрње источи из коша и камен се разигра убрзано лупардајући, сељак м курир покупише брашно у торбе и натоварише их

на мршаву стару кобилу, па заједно кренчуше уз |

поток. Око пуног округлог мјесеца, што се дизао високо изнад тамних планинских превоја, жмиркале су немирне звијезде.

Тако ћутећи/ забављен сваки својим мислима, стигоше до прелаза. Неколико брвана било је пребачено преко потока м тако вјешто скривено у шибљу да би неупцућен путник прије загазио У воду но што би се сјетио да ту има некаква Ћу-

. прија. Сељак остаде на обали држећи за улар ко-

билу, а Војин, с пушком, сиђе под мост,

У јарку, на сивој плочастој седри испод које је вргољила и даље низ поток свјетлуцала мјесечином преливена вода, лежао је потрбушхе човјек с торбицом на леђима. Руке је био испружио напријед као да је хтио да се мапије воде или да се умије. Био је гологлав м по капи што је уза њ лежала с десне стране на самом рубу седре војин закључи да ту пред њим лежи неки џартизан. — Друже, своји смо...

Тако му се Војин шапатом обрати, а човјек само јекну и рукама се одуприје о седру као да би устао. Војин се сагну им моможе му да сједне. Лице човјеково, још прилично младо, било је крвава м упрљано земљам. Курир га опра подом из потока и загледа се у мутне невеселе партисанове очи.

— Јес: то ти, Ејубет

младић лагано превуче руком преко чела као да нешто скида и не одговори на питање, Само још: ниже обори главу и полакбо, сасвим за себе, прошапута:

— ЈЕР, нађе ме Војин.

Знали су се добро још од прије“ рата.

Стари сеоски звонар Микан био се процио, па кад шође У цркву да огласи чију смрт, лако је успут свраћао у Бошканову биртију м сметао с ума куд се запутио. А.дешавало му се м да се, онако шијан, лати за уже и мјесто да објави да је умрло мушко, он одзвони женску чељадету. Сељани су га због тога смјенили м звовар је постао "мали Војин, живолазан м послушан дјечак); али неумјерен у свом новом послу. Често се за-

(аеро! КОЗЕРИЈА

ју некој жени, која одједном

скочи и крикну: „да није по- пурени дебељжо, плават!“ Али напољу је, међу.

тим, сијало сунце. безумљено:

Нема смисла размишљати, Покорисмо се саопштењу њ изиђосмо из воза. Напољу су путниинструкције железничара. "Ва жни кондуктер стаде усред круга, обухвати нас све својим службеним потледом м спокојно издекламова да се пруга оправља, јер се одронила кека земља и да се сви упутимо пешке до прве станице, Остружнице, где ћемо сачекати воз из' Обреновца, који ће нас одвести даље.

„зашто пешке“ ~ грмнусмо ми из: свег гласа. У мору праотеста чу се увређени цик кон дуктера: „Имато право жалбе

зниом,.“

о, , „Зашто тај воз

Возовођа мирно

до пет километара, а неки заја-

тракарао за мама, викао је из„Знам ја, киломстара, а сем тога сигурније је ићи фијакером него желе-

Тако смо ститли до фургона тде се налазио возовођа.

ста где се оправља пруга Ко ће да вуче ствари до Остружнице!“

мо сигурно обавештења. Воз ће доћи само до Остругинише. Уоста. лом, то је по пропису.“ изјаву ми заграјасмо јаче, в030вођа мас зачућено погледа, заузе адмиралску позу, баци замишљем нотљлед преко хукурузних "и рече тихо: „Грађани — правац

| | ; борављао и звонио дуже нето што треба, па СУ људи морали да појуђе и повуку га за Ру5у:

— престани, болан, Војине, оглуви народ!

. Та дугаји гласна звоњава, што се уочи сваке ведјеље м већег года разлијегала са звоника, бумила је највише муслимански џемат збијен доље У дну православног села. Провозећи путем одозго мз шуме дрва, Муслимани су закретали пркве или су без икакве потребе, викали на коње и зумкетали бичевима само да се одбране ад раз“ маханог влашког звона.

А једног јутра сретоше се у сокаку ва мпразним коњским колима звонар Војин им џематлија Ејуб, чврст темељит младић и прзница вазда орна “за бој и кавгу. Мимоиђоше се без бога и поздрава кад мало поодмакоше, ЕЈуб се окрену и довикну Војину:

— хХајвану један, што 'нолико лупаш оном сво јом клепком%. Мислула ваљда да ћеш све мртве власе дићи из гробова.

Звонар није имао храбрости да се обазре за плећатим пргавим Ејубом. Правио се да та и не чује, па је бичем пожуривао коње и нешто звиждукао. Али два дана послије, кад у групи жулучара из свог села пође на оправку пута и по ново се срете с Ејубом и његовим колима, звонар му прискочи с будаком у руци:

— Окани се ти мене и мога звона. Ја звоним по дану, а онај твој грлати амиџа Салих-хоџа им у поноћ се пење на џамију и толико згвија да свијет не може с миром спавати,

Тако се међусобно замјерише и завадише двије суседне вјевбе и омраза се још више распири кад с тога љета пустише пчеле неке удовице из муслиманскот џемата, па се рој диже и ухвати у кроштњи јабуке у једном православном воћару уврх села. Џематлије то дочуше м дојурише за пчелама. Сељани се успротивише говорећи да је рој долетио из „бијела свијета“ и око тога се изроди општа туча. У комјешању пуном кратких узвика и јаука Војин спази Ејуба како, гологлав и зајапурен. сијева гвозденим вилама кроз пометени народ. Не премишљајући ни једног тренутка, звонар одвали букову летву од ограде и у оном метежу им вреви клепну Ејуба по уздигнутим рукама.

Стојећи ноћас више Ејуба, који се љуљао м клатио отежаном главом, Војин се стресе м нијемим отејечним покретом десне руке одагна од себе сва та далека непријатна сјећања. Па се поново сатну и опипа пажљиво Ејуба по глави им кратку пошироку врату.

— Само сам у главу рањен — изговорио је КЖјуб гледајући преда се. — Доље код Благаја хтједо' данас да пријеђем штреку, а отуд од Сане прасну пуштка, једна на друга. У путу ми се рана о'лади и поче да боли. А на овом мостићу нешто ми се смрче пред очима и ето... Све би' рек'о, Војине, да си м ти курир, па ми је лако такјом чо'јеку доказати зшта ме брине. о

— Ствар ћу ти, Ејубе, ја обевити и казаћу нашима шта те је у путу снашло. А. овђе имамо кобилу и одбацићемо те до куће једног нашег чо'јека. он се враћа из млина,

Рањеник хукну као да се ослободи неког нвениког терета, а Војин искочи на обалу и у неколико ријечи објасни сељаку шта треба да учини.

потом сведтие кобилу у јарак и кратким сељаковим пешкиром који је мирисао на сир, више Кјубу главу. Припиташе га да није гладан, а Ејуб ћутећи показа руком да у својој торбици кма нпешто за јело.

Сељак крену напријед водећи за улар кобилу која је једва носила торбе и рањеника. Кјуб се држао за самар клатећи завијсном главом попут човјека којега савлађује сан и умор. У тишњинм сјеновитог јошика жроз који су пролазили чуло се како под коњским копитама крцкају суве гранчице и дроби се тврдо исузшено бусење,

~- Бјубе брате, како ти јет који је ишао за кобилом.

А. Ејуб, не окрећући се, одмахну устрану руком као да је хтио рећи „Не питај“ и суво се накашља. ~ Е-е- мајко моја, због чега ли се нас двојица онда завадисмо! — чудио се Војин у полутласном разговору са самим собом. — А плануше У овој ватри и моја црква им његова мамија, изгорише, вала, да им се више ни за темеље не зна. Па и челе се расуше по свијету Ко им сваки бескућници, 3 ја и Ејуб богами пођосмо једним путом. Кјубе, Ејубе нек сад звекне звоно које би нас могло завадити! Нек звекне...

Ма у заносу који више не познаје никакве вјере и вјераке шцрепраде међу људима, Војин шири руке да загрли и Ејуба, и кобилу, м једноокот сељака што несигурним кораком граби напријед жу“ рећи се да што прије смјести рањеника под кућни

оази Гојко БАНОВИЋ

за-

— јави се Војин

би У

којим је једва

мима десет

до станице, и таман што смо сели, чусмо писак локомотиве. Долазио је воз из Обреновца, Он хладнокрвно прохуја кроз станицу и продужи даље. Наста погребна тишина. А онда зажуборише питања и сазнадосмо да је воз отишао мо мас. „јао, зешто љи смо бадава шипчилиг:! Је љи то по пропису:“ Свако је био заузет осветољубивим мислима, Једивно је дебељко уморно брисао чело им бацао мелем на рањена срда путника у облику пароле: »ћутите, само да не идемо да-

Ђас му претеће питање: не дође до ме-

одговори: „иИма-

на ову

поља

главу 90.

код друга возовође“ „Аха, воздвођа!“ — дрекну неки бас и упути се према фургону а за њим и остали, У протестном походу појавише се и прва резервна питања у случају неуспелог дугла са старешином воза: „Колико има километара до Остружнице.“ Процене су се кретале од Један

Остружнвица“, дајуви нам до знања да са масом меће да диску-= тује. |

Шта нам је друто остајало него да бацимо жалосне погледе на композицију им да се са стварима колективно упутимо у правду Остружнице. мосле километар-два, некако смо се довукли

ље мешке,“.

Опет писак локомотиве. Воз се вратио. Мутници се прибраше и наста врева од узрујаних гласова, чији је врхунац био када мас возовођа, неки добричина, упита пријатељски: „А зашто нисте тамо чекали возт“ '

ж. живуловић

дала патаља а тттаеатаљатаа аи ааа рат дтаи ата п——

"шет руководства и

АН МАНА

прича „29 ОКТОВРА"

МИЛА |

Две победнице женског“ шампионата

“

Трећи женски шампионату Љубљани завршен је заједничКом победом досадашње двоструке првакиње Лидије Тимофејеве и љубљанске шахисткиње Славице Цвенкл. Та за. једничка победа, а још више резултати појединачних сусре-

та најбољих на турниру пока-.

зују да Тимофејева нема виша апсолутну доминаџију у женском шаховском покрету Југославије. како је то досад био случај. Она је лодуше и овога пута победнла Цвенклову, али је претрпела поразе са Јовановићевом и Андрићевом. На ра. нијим шампионатима Тимофе. изгубила ниједну

јева – није партију. Студенткиња из Чачка Верица _ Јовановић _ овога

пута је већ озбиљно конкурисада за прво место, а заостала је у табели за победницама У отстојању од свега поља бода. Напредак Јовановићеве, затим Винџељакове. Бачићеве, Андрићеве, Томљеновићеве и других сведочи да се врхунски женски шах у Југославији нагло уздиже Да су учеснице ма турнир дошле озбиљно припремљенце и добро умгране, показало се у сразмерно висо-“ ком вивоу парти,а Посматра. чи, који су свакодневно у 8еликом броју пунили турнирску салу, често су били изненађени лепим маневрима и духови тим комбинапијама шахисткиња, а такође и њиховим знањем теорије, Међу. тледаоцима доста пута су се налазили мајстори, као и други истакнути шахисти, који су са великом пажњом пратили ток турнарских парти1а. .

МАЛИ РЕЧ

Мамелуци | (Драпски: мамелук = роб) били су у почетку робови које Фу. Турци — Селџуци довели из Тур. кестана. Доцније последњи сегипатски селџцучки султани форми. рали су из редова мамелука сво ју телесну гарду која је чинила главни ослонац њихове – деслотске владавине засноване на феудашном угњетавању. та У ЖШ веку мамелучка гарда овладана је Египтом самосталне Мамелучњки султани били су самостални тосподари Египта _ све до 1517 године када су Турци Османлије заузели Египат. С За време турске власти у 'Евипту мамелучки бегови, слично јаничарима и босанским бетовима, били су ослонац турске вла• сти У овој земљи. ; #73 У почетку Х|Х века, потомак мамелука Мехмед + Алија, сул= танов вазал, доводио је трупе из Елипта у Грчку да помогне сул. тану гушење грчког устанка, Због улоге слепих послушника који служе тиранским тосподари ма, бранећи редовно неправедан друштвени поредак и назадну по литику, остао је до данас израз имамелуци“ за све ове који се стављају У туђинску службу, служећи неправедној ствари. ~

“.

Иксинуација 47 Мисинушција значи вешто навођење на неку мисао, пуштање у уши, уливање у главу на фини начин, подметање; улагивање, увлачење под кожу. пример: 'у писмима цкК скибу упућеним ЦК кпЈ покушана је инсинуаци ја мапоменом да наша влада тобож жели да обезбеди милост империјалистичких сила. ,

Монструозно

" Монструозно значи чудовишно, то јест неприродео у смислу из накаженот и искривљенот. Пример: чудовишна хајка која се води од стране СССР м земаља народних демократија против на вапљих . на рода. |

Инсценирати

Инсценирати не значи само Удешавати позоришни комад 34 приказивање на позорници, већ се чешће употребљава у свом ФИ туралном значењу. што значи правити“ или приредити неко сцену, напасти мекога отворено. и ма јавном месту, изградити сва Ђу, дебату или процес на основу лажних података. Пример: суђе“ ње Кочи Дзодзеу и Ласлу Рајку.

Преференција

преферевција значи претпостав љање, давање предности, _ већа љубав према чему, нешто | што има предност. На пример: КД једна земља влада светским ТРжиштем, кад има предност на тржишту.

~ М И а дио ава Одговорли уредник Драгутин Шолајић • Улица Драгослава Јовановића 1/ру • Тел. 29-443 • Чековни рачун 103-9060386 " нолтт, фрах %2 " Штампа Штампарско предузеће „Глас“, Београд Блајковићева улица брај 5:

(

% ј | |

~" |

о навии=———

= пи