20. октобар
»Барба Жване«
нови домаћи филм
Т Београду се приказује осми домаћи филм „Барба Жване". ) Филм је режирао Вјекослав - Афрић, који је написао и сценирао по новели Драга Жервеа, „Волови долазе", Филм је израдило предузеће „Звезда“ — филм. У филму је обрађено неколико детаља из Народно-ослободилачке борбе у Истри и Горском Котару.
Немци упадају у истарско село, У коме живи стари Барба Жване, хапсећи и стрељајући људе одане партизанском покрету. ЏПартизанинима, који су се пред немачку офанзиву повукли у попаљени Горски Котар, прети опасност од глади. На састанку Народноослободилачког одбора одлучено је да Барба Жване одведе волове партизанима у Горски Котар и да их спасе глади. На путу се испречило низ перипетија, које Барба Жеване, нешто лукавошћу, нешто храброшћу, успева да савлада. Нај-
драматичније место у филму је ЈЕ
прелазак · преко пруге РијекаТрст. И поред оштрог наређења командира с прихватне станице да
се при првом пуцњу одмах врати са воловима, Барба Жване користи прилику после окршаја са Немцима, прелази пругу и срећно стиже партизанима, где с настаје право славље,
Пут Барба Жвана био је тежак и драматичан, Уствари , може се рећи, да овај пут по кршевитом и непроходном терену, који води поред немачких стража, претставља основну филмску материју која је у режији Вјекослава Афрића добила занимљиво и драматично 0бликовање. Студенти Високе филмске школе, који играју у филму, успели су да у личностима овога филма оживе ликове партизана и Немаца.
ПРОСЛАВА
у културној историји српског народа, ришту приказује драма „Таленти и обожаваоци“ од Островског, са Миром Ступицом у главној улози, зана Ступице. У осталим улогама наступају: Виктор Старчић, Невенка Микулић, Јован Милићевић, Берт Сотлар, ливоје Живановић, Дејан дубајићи други. Сценограф је Б. Ступица. Костими Данке Павловић.
Народно позориште у Београду спремило је за јубиларну претставу трагедију Ђуре Јакшића „
ваш“, у режији Милана Ђоковића. Станоја Главаша игра Љубишка Јовановић, а у осталим улогама наступају:
обогаћује културни живот Београда.
осамдесетогодишњице Народног позоришта у Београду, којом ће се обележити значајан датум Тако се у Југословенском драмском лозо-
а у режији БоМи“ Станоје ГлаДобрица Милутиновић, Раша Плаовић, Божа Николић, Фран Новаковић, Љубинка Бобић Јован Гец и други. Сценограф је Мио-
мир Денић, Костими
Милице Бабић. Слика_лево: Сцена из дрзмв
сцена са генералне пробе „Станоја Главаша“.
Зашто не стижу поједине поштанске пошиљке предузећима
Била сам послом, после седам часова изјутра, на Пошти број 1 и имала сам прилике да видим зашто поје. дине поштанске пошиљке не стижу предузећима којима су упућене.
Један од многобројних ку-
рира, који су отварали фахове, вратио је извесне пошиљке, које су погрешно
биле убачене у његов фах. На ову његову савесност, неколицина курира се на. смејала: .
— Зашто се петљаши враћаш, једноставније је да поцепаш',.. Ми тако радимо.
Сматрам да би предузећа,
х
За боље економисање материјалом
Пре неколико дана свратио сам у 29 Градску апотеку да купим вате. Када ми је продавац донео белу кутију од тврдог картона, ои. вичену црвеним, мислио сам да је забуна и поновио сам да желим вату, ане лек. МеЂутим, у кутији је одиста било спаковано сто грама вате.
Неоспорно је да се треба борити да сви артикли које купујемо буду лепо и укусно паковани, гли би ипак требало вату, а нарочито тако мглу количину, паковати у чист бео папир, а овако солидне и јаке кутије употребити за паковање лехоза или других артикала којима је то потребније. Имао сам прилике да купујем инјекција у апотеци, у згради биоскопа „Београд“, где су ми ампуле стављене у обичну кесу од хартије,
Са мало труда и добре во. ље ово би се могло уредити,
која имају курире, требало да се позабаве овим лпитањем и да објасне куририма, који често и не знају вредност коју може да има једна пошиљка, да су дужни сваку погрешнс убачену пошиљку да уруче дежурном чиновнику, завко већ сами неће да је убаце у одговарајући фах.
Најбоље је да курири, одмах по вађењу поште из фахова, прегледају није литуђа пошта залутала међу пошту која је стигла за њихо.
во предузеће, 5. п.
х
Да се избегну несрећни случајеви
преко пута основне школе У Душановој улици отворен је Дечји ресторан и деца свакодневно, за време одмора и по свршетку часова, одлазе да ужинају. Међутим, Душанова улица је јако прометна, она има два
трамвајска колосека и њоме преко целог дана пролазетеретни аутомобили, тако да постоји опасност за децу која претрчавају на другу страну улице.
Неопходно би било да се и са једне и са другб стра. не улице, тојест и код шко-« ле и код Дечјет ресторана, поставе табле, које треба да упозоре возаче да на овом месту успоре вожњу, како
је то обичај свуда на местима где су школе. Лазар Совиљ
Амбалажа која про-
пада На многим местима, поред продавница _ рејонских 38-
друга, налазе се читава слагалишта амбалаже, непохривена и незаштићета. такса је случај у Криволачкој улици, на углу Цетињске,
преко пута пијаце Каленића Гумно, а и на многим другим местима. Како наилазе кишни дани и зима, било би потребно постарати се за сву амбалажу растурену по Београду, да не пропадне им да не буде нужно, на лето, кад поново пристигне воће, правити нову. м. п.
ж
„Таленти и обожаваоци“,
Слика десно; Једна
Трагање за другом чизмом
Како су кишни и хладни дани напрагу, хтео сам свом сину да купим пар гумених чизама. Свратио сам у нај. већу продавницу гумене 0бука код „Лондона“ и затражио једал пар број 6. Продавац је провео више од по.ла сата узалудно тражећи две једнаке чизме. Све су биле различитих сара. Неке су имале дуже, а неке краће, углавном две исте чизме,
међу педесетак истог броја,
није могао да нађе. Прода-о
вац и ја изгубили смо више од пола сата свог, данас тако драгоценог времена, в вероватно ће се то исто догодити и неком другом ко бу-“ де тражио чизме број 6.
Међутим, сортирање обуће може се обавити пре отварања радње, наравно под претпоставком да они који врше дистрибуцију робе по радњама, као и сами продав.ци буду савеснији према послу који обављају.
ж
Због поштанског јавашлука
говта
пре неки дан добио сам „Накнадни спроводни лист" са којим треба да подигнем са поште пакет. Међутим, на
– ст
пакет. Сматрам
примљени да је много једноставније да чиновници поште обављају тачно своју дужност, тојест,
ЗООФОООООВООО
о
с
„“
,
| ах | Успех
Мјатановића НА ШАМПИОНАТУ ФНРЈ
Шампионат ФНРЈ привлачи сваке тодина највећу пажњу свих наших многобројних љубитеља шаха. Уз велико значење финалног турнира 38 даљи квалитетни развој наших најдаровитијих играча и за напредак шаховске теорије, финални турнир даје и одговор 5 је мајстор најбољи у Југославији. азив првака је заиста завидна титула, за ко ју се упорно боре сви учесници фина=
ла.
едном досал Пана ЈЕ младе снаге нису у толикој Мери посведочиле свој нагли напредак као на овоме. који се сада одиграва У дворани Загребачког велесајма. А глав= но изненађење је начинио млади бео= градски мајсторски кандидат Александар Матановић, који се после осмог кола налази у борби за прво место. Њетов. велики успех заиста нико није очекивао, а најмање да ће он победити загребачког мајстора Рабара, који на проитлогодишњем шампионату није изгубио ниједну партију, а и на овом шампионату је све до сусрета са Матановићем био непоражен. Матановићу је сада 19 година. Његово име се први пут прочуло на омладинским такмичењима. Прошле године је победио пред Ивковим на омладинском првенству Југославије У Цељу. Матановић се истиче финим разумевањем позиције, техником и стратегијом игре, као и одлучношћу у свим фазама партије. Никакву шаховску акцију он не предузима без плана. И на ова] турнир је дошао са утврђеним планом, а то је да прикупљањем лдовољног броја поена постигне потребни проценат за мајсторску титулу. Његови резултати У првих осам кола уливају наду да ће он свој план не само испунити. већ и премашити.
Анализирајући резултате првих осам кола шампионата стиче се утисак, да ће наши врхунски шахисти Глигорић, др Трифуновић и Пирц задржати на крају такмичења свој доминантни положај у рант-листи најбољих југословенских мајстора, како је то био случај и на ранијим шампионатима.
ашњем шампионату
МЕРАНСКА ВАРИЈАНТА НА ШАМПИОНАТУ ФНРЈ
Следећа партија, У којој је примењена меранска варијанта, одиграна је четвртом колу Петог шампионата ФНРЈ 1 новембра о. г. у Загребу.
ве; аг Тт ипоује — Ст: Епдегег
1. 42—84, 4а7—а5; 2. с2—е4, ет—е6; 3. 861с3, ст—е6; 4. е2—е3, 528—-16; 5. 52Е1—13, 59847; 6. тт—а3, 45:24; 7. 1а3:с4, 57—55; .8. Т.04—43 ат—аб; 9. ез—е4, сб—с5; 10. е4—е5, с5:44; 11. 53:55, аб:55 (Ргтепјији 5е 08 одвохот 547:е5 1 516—Е4); 12. е5:18, 048р6; 13. 0—0, 27:16: (Ма 13. ... 547:16 додо 5) 14. 513:94!); 14. Т,43—е4; 1,28—57; 15. 1,е4:57, рббљ7; 16. 513:844; ТАВ—р8; 17. 12—13, 1,18сб; 18. Ке1—ћ1, 547—е5; 19. 544—63, 1,25ат: 20. ра:—ег2, Кев—ет; 21. Г.с1—42, 25—' БА; 22. а2—а8, рд:аз; 23. 52:а3! ТЕВ—98; (Стт1 пебе да изте Копја па 63 Кока ти је Жеуоао ргонНутик. Ргета апанла тајзћо• га Апамеа па 23. ... рђтљ%а чедо 51 24. 1,42—р4+, кет—ев; 25. рег—65+, 5е5—47; 26. ТН—а1, Тав—а8; 27. Та1—е1! из ргебпји
28 р55:47+! Тав:а7; 20. 'Тс1—е8+ 5а пеодђгтаплућп тафот); 24. 1,42—р4+, Кетев;: 25. 553—92, 52е5—43; 26. 542—е4,
543:54;/ 27. аз:ђе, 16—15; 28. 5е4—625, 2р57:54; 29. 565:е6! 17:е6; 30. рег:еб+, рб4а—е7 (Ме лде 30. ... Кев—#8 гров 31. реб—16+, К1Е8: 32. Талат! нај; 3. Геб—е8+, Кедат; 32. рев—45 +, кат—ев; 33. 45:45, рет17: 34. рг5—е4+, р1—ет (Ма 34. кев48 Бен 6; ргодићо ва 35. Та:—аб); 35. ред—ра4, тав—447; 36. ре4—Е8+. Стт рге. даје. Ма 36. рет—18 додо ЊЕ 37, ТЕ41+, Кев—а7; 38. Таат+ 1 реп аоја до обзџдпе та(емјајпе падтобпози.
обе (јаме
арко Девић ни ове године није ушао у задругу.
— Нећу ја, вала, тамо на казан, па бог! — говорио је
он мукло и пригушено, подрхтавајући од бијеса, очи-
ју наливених злобом и мржњом. — Нећу па готово!
Није Марко пао с дудиње па да сам себи раку копа, јок вала!
— А не можеш ни мимо свијет — уплела би му се у ријечи његова Јока, слабашко и радом изморено чељаде, ситна раста и пре времена остарила од напора и тегоба. — Боље опет са свијетом.
— Ма какви те свијет споп'о... зар је то свијетт Пази ти ко је тамо, — Марко је увијек некако нарочито наглашавао ту ријеч „тамо“ — пази, молим те, све сами голаћи И нерадници, који ништа друго им нису научили до да зијевају и дангубе на скуповима и конференцијама, И они су ми неки домаћини! Нису ти никад ни своју кућили кућу, а камоли туђу. Готова је то пропаст! Виђећеш само шта ће о божићу бити: почеће од комшије до комшије да зајмају ко жито, ко брашно, ко шта друго... Пази шта ти кажем, ето, живи били па видјели! |
Марко би се задовољно смијао, а затим би као воденица наставио да наклапа, слади со, пријети некоме, виче, трди и псује им задругу и задругаре, и свој живот ко га створи тако наопако. Јока би тада заћутала као риба, Ни бијеле ни црне. Јер и онако се све свршавало на њој откаКо зна за се. А ипак је то упорно ћутање значило и отпор, и пркос, и протест,
Марка је то доводило до бијеса .
— шта ћутиш, ко да си уста водом напунила, шта ли7...
•
А задруга „Црвена звијезда“ пролазила је прве потешкоће, расла и јачала. Прва година била је најтежа. „Голаћи“ унијели мало инвентара и стоке. Нису имали више. Закаснише и са сјетвом, па им усјеви некако кржљави и слаби. А сеоски богаташи да повилене од радости. Међу њима најгрлатији је Марко Девић.
— А шта сам вам ја говорио, људи Неће им ни до божића стићи! |
Али задругари „Црвене звијезде“ стегоше каише и не зајмише ни од ког ништа. У пролеће им мјесви народни одбор додијели сто хектара земље, дигоше од државе дугорочни зајам, набавише преко среза нешто стоке и инвентара и стадоше чврсто на своје ноге. Њихови усјеви испадоше сад први и најбољи. У задругу почеше ступати све нови и нови чланови.
Марко погнуо тлаву и ћути. Више се не смије и не под-
ругује, само из њега нека брига и злоба биј>. Нешто рачуна, конта, премишља се. Понеки пут, кад се напије, увече промукло виче и пријети по кући:
— Попалити! Све, Ето тако, поспеш бензином, па крес шибицом!
— Ма ћути, Марко јеси ли при себи! Који те ђаво понио2 — вели брижно Јока и бојажљиво затвара већ затво-
рене прозоре и врата. Шта вичеш ко вилењак неки!
_— Како да не пичем, — мумља пијано и мукло Марко. — Дође ми да наричем и запомажем из свег гласа. И душа ме рођена боли кал видим, ето... све пропада!
Јока отире руком сузне очи,
=- Даће бог... А и није нам лотужало толико. Можемо ми јоду. А најпослије, кад буде стани пани — и ми ћемо са свијетом! Ја, куд би пругђет
= Ма умукни једном, роспијо женска! — раздра се он и распели шаком по столу, — Видим ја куд ти пиљат.. Али да знаш: Марко Девић неће никад тамо: Ни жив ни мртав, Неће!
И тако Марко дан за даном. Капље из њега жуч и јад. Као 'отров,
А жито попијело богато те године. Злате се непрегледна поља пшенице, шапуће једро класје зрелином и шуми вјетар и несташно таласа по житном мору као на пучини. На задружним пољима зује косачице — самовезачине и ткају Уздуж и попријеко, остављајући иза себе бијеле ћилимове покошеног жита. Трилесет залдружних кола извлаче снопове на оближње гумиб, Чују се повици кочијаша, пуцкарање бичева и весела пјесма залругара, Они сваки час ослушкују нештес и бацају погледе на друм олакле треба ла се појави трактор. са повом задружном вршалином домаће производње. у
Барба Жване на млегалном састанку Народноослободилачког одбора
. ма кутије не користе за па2: ковање вате, а у појециним 3 ампуле стављају у Кегице од хартије, где су мното више изложене опасности да се разбију него у кугијама од картона.
) тако да се у неким апотека. Када су у селу по хуци мотора дознали да се приближује вршалица сви су похрлили на задружно гумно. Омладина и задругари с пјесмом, остали сељаци ес радосним љубопитством. Само неколицина њих вуку се позади, на репу, застајкују нешто. И ишли би и не би ишли. Међу њима је и Марко Девић, -
— Ма каква њихова вршалица — вели одлучно псп Лука и одмахује руком — лук и вода! И, тобоже, домаће производње, Шио ми га Ђура! Ко да се то некада производило у нашој земљи. Јок, брате,
— Откад знам за се — додаје газда Јован, коме је задруга преузела радњу и сада живи на три хектара земље одувијек смо вршалице увозили из Чешке, Мађарске, чак из Немачке. Сигурно су они „тамо" опет измислили неку лаж, али ову овако крупну, богами, неће моћи прогутати.
— Лаж, јакако! — потврђује Марко. — Ено и ону моју, што је лани продадох, купио сам од мађарске фирме Хофер-Шранц. А сад измислили па на сав глас вичу; наша производња!
Гумно је већ било пуно свијета, весеља, и пјесме, када је трактор, полако и стењући, окићен зеленилом, довукао нову велику вршалицу. Тракториста је свечано и весело, У широком луку, обишао гумно и заглушно трубећи сиреном. зауставио мотор усред гомиле. Затим је кроз радосни осмијех као снијег бијелих зуба, показујући на вршалицу и избјегавајући притом сваку сувишну ријеч, поносно. рекао:
— Ко гром! '
Бура одушевљења поздравила је његове ријечи. Људи,
су се тискали око вршалице да је што боље виде, да је
опипају својом руком и даду своје мишљење о њој.
— Добра, нема шта! — говорили су гласно.
Док су машинисти довршавали припреме да почну пробну вршидбу Марко је пажљиво загледао витку и високу вршалицу, обојену свјежом мирисавом, црвеном бојом. мрштио се у лицу, опипавао сваки дјелић машине, мјерио дебљину и дужину појединих дијелова, завиривао У бубањ. прегледао Сита, погладио жуте нове каишеве и неколико пута, у невјерици, наглас прочитавао ријечи: Фабрика пољопривредних машина „змај“, Затим је замишљено затресао главом и промрмљао себи у браду:
— Чекај, љепотице, да видимо каква ћеш у погону бити.
Када је мотор испрекидано закашљао, а затим равномјерно и уједначено почео да штекће људи су прекинули пјесму, омладина зауставила коло. Сви се погледи окренуше према вршалици. Машиниста је намјештао камић, а залагач, са црним наочарима на очима, снажним препланулим рукама испреплетеним жилама, прихватио је први сноп. А када се вршалица затресла и сви точкови и точкићи зазујали и запјевали радосну пјесму црно жлдријело машине почело је махнито ла гута све нове и нове снопове. Залагач је једва стизао да храни „нашу змајевку“, како су је одмах крстили сељаци, .
Вршалица је равномерно подрхтавала и ралила као ет. Слама је била чиста — „змајевка“ није _ пропуштала арневље, Сприједа у џакове је сипала једра као дукат чиста запружна тпеница,
Људи су одушевљено узвикнули, поглелали се раздрагано и запјевали још сна
запљескали рукама, жније и топли-
њему није, сем мога имена и адресе, ништа друго назначено. Није назначена чак ни пошта на којој се пакет налази.
Ја сам запослен човек и немам времена да лутам од поште до поште и тражим
налазе на
става
је. А. одмах затим пружило се коло још бјешње, јотл разиграније. Село мн задруга славили су велику побједу.
Најстарији задругар пришао је, поштапајући се, „зма» јевки“, помиловао је са снебивањем као дијете и протепзо:
— Рођена моја...
• 4
Марко се вратио са тумна као отрован. Није хтио све ни да види до краја. Осјетио је сад јасно као на длану да неви живот неодољиво осваја и мрви све препреке пред
· собом, „Змајевка“ је једном заувијек привезала читаво село за задругу и прегазила њега и његове пријатеље. С лупом је отворио врата и извикао се на жену, умало да је згроми. Сломио једну столипу и ваклопид се на ракију. Испијао је на душак чашу по чашу. :
Колико је дуго тако сједио није ни сам знао. Ноћ је била увелико. Пред очима му је треперило и поигравало све: и чаша и флаша с ракијом „и сто са столицама, и прозорим, и читава кућа. И нешто као да га стисло за грло и дави, па затим као да га „змајевка“ притиска и чупа му последњи дах. Марко се дигао и отетурао напоље.
— Доказаћу ти ја, вала, па да си не знам чија! — мрмрљао је пијано и с пријетњом у гласу, ријешен на све.
Пред зору се потрбушке неопажено привукао гумну, заостао мало, размишљао и ломио се. плашљиво звијерао на све стране, затим је одлучно пришао вршалипи,. потурно доста сламе под њу, креснуо шибицом и надао се у панично бјекство. :
Зачас је „змајевку“ обузео густи дим и пламен. Запупкетале су даске, засмрдила је у ватри свјежа боја и лак. То је пробудило чуваре, Збуњено протрљаше очи, и кад видјеше да је њихова драга „змајевка“ обузета пламеном, јурнуше у ватру и на рукама, напрежући све снаге, изгураше пршадину из ватреног круга. Затим водом брзо ућуткаше
ожар.
Оштећена вршалица је стајала мало по страни, и као да је још увијек подрхтавала од претрпљеног пушила се.витка и поносна. Ва њој су се сасвим лијепо могла прочитати ватрена слова „Змај“...
А Марко је трчао из све снаге. Гологлав. Капу је негдје још одмах код гумма, изгубио, кад се заплео и спота: Као о неку рупчагу, раскрвавивши притом доњу усну. Раскуштрана коса му пала на очи, Дисао је брзо и испрекидано. Сав знојав и изгребен у лицу, звијерао је уплашено око себе и сваки час се окретао у правцу села одакле се чуо лавеж паса и испрекидано дозивање људи. Селом су се палиле свјетиљке, лелујале у мраку и губиле иза кућа и сокака, да се опет негдје сасвим на другом крају села, мирном и сањивом, појаве и затрепере. Као зов на узбуну. Иза њих би тихи сокаци зачас оживјели, ужагрио би лавеж паса, а људски гласови постали оштрији и љући. '
— Ехе-еј, Љубо-о... — чуо се неки промукао глас из до- |
њег сокака — шта то бит
– и „змајевка“!
=— Ма, 'ајде, шта причашт! — не може она чуди. — И баш изгорег... 54
— Да.
= Самаг
– Бок а Запалише. ..
— Пси! Мајку им... — љутито и папрено опсова о љубопитљиви глас и истрча напоље. Ра)
Готово цијело село даде се у потјеру и трагање,
да испуне рубрике које се
„Накнадном споо= водвом листу“ дност итд.), која пошта тај позив, како би се уште. дело лутање,
а нарочито да
успут, кад се провлачио кроз шибље, из огреботина је цурила крв. Снаге је понестајало, Још само мало и да се сруши од изнемоглости, А гониоци су били све ближе. добро „разазнавале њихове тамне прилике и пот. Марку се. чинило да већ осјећа њихов узаврели дах 38 вратом. Грло му се скорило од жеђи. шкљоцнуо затварачем. Марко претрну и Затетура.
узбуђења. ·
чувши од помисли да га је могло погодити. И лако придиже, испуржи своје дугачке руке увис и завапл птрестрављено:
псовком дохвати , Затим у село.
В. И. Лењин: О књижевности, издање „Културе“. Београд 1949, ћирилицом и латиницом. стр. 234, цена 30 динара.
Едвард Кардељ: О народној демокра= тији у Југославији, издање „Културе", Београд 1949, ћирилицом и латиницом, стр. 106, цена 8 динара.
8 Др, М. Московљевић: Руско-српски реч'ник, издање „Просвета“, Београд 1949, ћирилицом, стр. 440, цена 70 динара.
Ото Бихаљи Мерин: Ливница, издање „Просвета“, Београд 1949, ћирилицом, стр. 146, цена 40 динара.
(тежина, вре-
упућује
в. ВБ.
па теоте со
С Марка је киптио зној, Капут му се распарао негдје
Већ су се чуо убрзан то-
Неко је у близини поблиједи као крпа.
Изненада однекуд из мрака груну пуцањ.
у се на земљу. претр“ Бјегунац уплашено јаукну и сручи Тан АДЕ
е! Ја сам... — Не пуцајте, људи, тако вам сређћ у ва с бијесном
Гониоци му прискочише из мрака. 1 ПАПИ по глави и Марка обли Бре: везаше и потјераше с натр
Милорад ГАЈИЋ
га чврсто зграбише,
1949 године • Одговорни
новембра 5 уредник а отаиЕ • улица ДНО је ћа угу • Телефоњ 20-443 " чековни рачун: То И ООМ Поштански фах 752 " штампа Штампарија „Борба град, Кардељева #81" Рукописи се не враћају.
Број 260 •