20. октобар

да ни

Крајем 1946 године основан је при Генералној дирекцији Савезне индустрије мотора Биро за конструкције. Данас, тај Биро сачињава двадесет и пет људи, међу којима професор инж. Слободан Добросављевић, инжењер Мирослав Несторовић, инжењер Душан Марковић, инжењер Димитрије Радовановић, инжењер Милан ИЦветнић и други и нжењери; средњотехничар Богдан Матовић, средњотехничар Ђорђе Покорни и други. техничари и цртачи. На почетку свог рада Биро је добио задатак да преузме конструкције свих моторних возила и мотора који треба да се израђују у ФРНРЈ. Оснивањем овог Бироа централизована је израда конструкција предмета. које израђују Индустрија. мотора у Раковици, Товарна автомобилов у Марибору, Индустрија прецизне механике и Фабрика кугличних лежаја у Београду.

Нису мали задаци стајали пред овим Бироом у земљи која је крупним корацима почела да корача ка индустријализацији. Почели су да са праве цртежи нових продуката, нових делова, нових уређаја. Дуг је пут стварања једног дела. Биро добије задатак. Задатак се разбије на делове које конструктори међусобно разделе. Кад се изради скица и прорачуни, сваки део се ставља на општу дискусију, у којој се исправ-вају грешке и дају предлози, У дискусији се доносе решења и тек тада. се приступа дефинитивној изради конструкција. Кад су цртежи дефинитивно израђени, праве се прототипови замишљених дела. Биро за конструкције располаже опитном радионицом у којој се израђују прототипови. Уколико је дело ве· ћет обима, прототип се израђује директно у некој фабрици. Кад се прототип заврши, приступа се његовом испитивању. Та испитивања су од велике важности, јер се путем њих одређује карактеристика и вредност нове конструкције, пре него што се пусти у сериску израду. Када се испитивање прототипа заврши, он се расклапа и прегледају његови делови, па се, уколико који део не одговара потпуно, приступа његовој реконструкцији. После овог дела посла прави се номенклатура делова и листа материјала, штто све заједно ,са цртежима чини техничку документацију за израду продукта. : .

срабрике које добију ту техничку документацију, у својим одељењима техничке припреме конструишу потребан алат за сериску производњу тог продукта. Поред тога, направе се операционе листе, на основу којих је одређен ред израде продукта и норма времена израде, Када се отпочне са сериском производњом, радник добије цртеж дела за сваку операцију и време одређено за извршење тог дела. .

Тим путем дошли су и цртежи делова камиона — нашег камиона, од конструктора до радника Индустрије мотора, који су први Изра7 дили „ЏПрвенац", :

_ Лоби камиони.

" Тодину и по дана трајао је рад на стварању првог камиона. У Индустрији мотора у Раковици рађен је после ослобођења камион по чешкој документацији. Конструктори Бироа за конструкције вршили су испитивања тог камиона. Пронашли су много недостатака. И онда су решили: зашто не бисмо ми сами конструисали, узевши у обзир све уочене недостатке, нов камион7 Предлог за то дали су инжењери Мирослав Несторовић и Душан Марковић. Предлог је усвојен и трећег септембра 1947 године почело се са стварањем. Посао јо био огроман, Али, воља · људи била је ту. Сами ће створити камион. Та мисао загревала је људе кроз више од пет стотина дана . Стотине хартија шаране су линијама, Стваран је цртеж за црТежом, део за делом, Посао је подељен и конструктори су улагали све своје снаге и знања да ова замисао што пре постане стварност. На изради конструкције камиона заложили су се нарочито конструк“ тори Милан Цветнић, Федор Месаревић, Мирослав Несторовић и Богдан Матовић,

'ОНСТРУНКЦИЈЕ _ ДО ГОТОВОГ ДЕЛА

Њихови цртежи оживљавали су у рукама трудбеника Индустрије мотора. Они су улагали све своје знање. да што пре од близу хиљаду пет стотина делова направе један —

камион. После годину и по дана на-

порног рада, од дана када је нацртан први део будућег камиона, из стрије мотора у Раковици кденули су. камиони на пробни пут по целој земљи, да испробају своју снагу и квалитет. Били су то први камиони у нашој земљи, био је то „Првенац'. ' · Поред имена „Првенац" на страницама историје Бироа за конструкције, исписано је још мното имена: пумпа за бензин, карбуратор, хидраулична кочница, брисач стакла, електрична сирена, брзиномер и друга. У мору тих имена истиче се по важности мотор са ваздушним хлађењем,

Наше оранице бразда сваким даном све већи број трактора. Све више машина замењује плуг. Али, ваше оранице су огромне, а трак-> тора је још увек мало. За процват нашет села, за реконструкцију пољопривреде, преко наших ораница мора кренути хиљаде трактора. У нашој земљи се никад нису израђивали. Њихова израда није ни ма-

ло једноставна, Нема их довољно,

али их мора бити више. Како2 Покушали смо са иностранством. Слали смо људе у разне земље да ку=“ пе потребну документацију за израду трактора. Једна делегација је боравила пуних осам.месеци у Совјетском Савезу. Узалуд. Документацију нам нису дали. Ишло се у Италију. Не дају. Отишли су у Мађарску. Посао је био готово обављен, али се у том моменту појавила злогласна резолуција Информбироа и тај посао омела, :

· Документација се не може набавити, А трактори нам требају.

Леви трљалаврм

Опет је Биро за конструкције рекао своју реч: направићемо сами. Дат је предлог да се конструише нов трактор. Најтеже је било са мотором. Али и то питање је решено, Употребиће се мотори са камиона (које производи Индустрија мотора и Тезно), Мотор ће се мало преудесити да добије две хиљаде обртаја, колико је потребно за трактор, уместо три хиљаде потребних за камион. |

Петнаестог јануара 1949 године отпочело се са радом на стварању

Комисија за испитивање трактора

новог трактора, првог у најцој земљи. Биро за конструкције израдио је општу диспозицију, прорачуне и главне склопове, док је детаље из радило Одељење техничке припреме Индустрије мотора, одељење које има за собом богату историју стварања. То одељење у коме раде најбољи инжењери Индустрије мотора, бацило се на посао да освоји још један важан производ — трак-

тор. На том послу највише труда.

уложили су инжењери Јулије Кимер и Аза Зубакин. Три и по ме сеца и дању и ноћу била се битка за трактор. И после нешто више 'од сто дана рада, направљен је први прототип,

Била је то велика победа. Прва 3 „трактора — точкаша Т-08, изложена су на Велесајму, где их је гле дало стотине хиљада наших људи.

Пебеда је извојевана. Али, ту још није био крај борбе, Сад се врше припреме за сериску производњу трактора. Те припреме су веома обимне и тешке, Треба израдити хиљаде операционих поступака, направити алате, Кад се заврше при-

Из локалне привреде

__ ПРЕДУЗЕЋЕ ПРЕЦИЗНЕ _ МЕХАНИКЕ |-бог РЕЈОНА СТВАРА НОВЕ КАДРОВЕ

радионицама прецизне механике Предузећа за оправку регистар-каса, Повереништва за занатство Првог рејона, ради данас тридесет и пет стручних радника, од којих су само двојица полуквалификовани, и педесет и два ученика у привреди, Пре рата у Београду није било више од шест оваквих радника и они су имали највише шест до осам ученика, Добро-организованим радом овај колектив је постигао видне резултате, Поред оспособљења великог броја нових радника, предузеће је успело да регулише цене оправкама и да их смањи за половиву. Залагањем радника побољшан је квалитет рада према прашлој години. Такође је постигнут успех у брзини оправке. Пре рата, било је скоро немогуће поправити компликова“ не књиговодствене машине,

ДАНАС СЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ ПРАВЕ ИТРАКТОРИ СОПСТВЕ– НЕ ИЗРАДЕ, КОЈЕ ПРОИЗВОДИ,

ИНДУСТРИЈА МОТОРА У РАКОВИЦИ

преме, приступиће се сериској производњи. ·

Упоредо са припремама за сери-

ску производњу, трактора точкаша Т-08, испитују се трактори — гусеничари, са дизел-мотором од 62 коњске снага за чију израду већ стиже документација из Италије. У Индустрији мотора већ почиње, на основу документације, припрема за

" сериску производњу трактора —

гусеничара.

У 1950 години рад Бирод за конструкције, Одељења техничке припреме и читавог колектива Индустрије мотора биће крунисан успехом; Преко наших поља кренуће стотине нових — ваших трактора.

ЗАПЛАН

Ју

Такве послове радио је свега један стручни радник. Одмах после ослобођења приступило се обучавању нових стручњака. Данастај посао могу самостално да обављају пет радника. Због недостатка неких ситних алата, рад у одељењу рачунских и писаћих машина не обавља се у пуном капацитету. Многе алате, неопходно потребне, донели су сами радници. и отпочели рад.

У светлим и чистим просторијама смештено је Одељење | за оправку шиваћих машина. Стотиву и двадесет машина месечно даје привреди ова радионица., Генерално оправљене, оспособљене за рад, машине се шаљу у сељачке радне задруге, народне матацине и кројачке задруге. Са скромним могућностима успева овај колектив да изради оне делове на машинама који недостају, а који су се донедавно набављали само изван земље.

на реду ј у

а градилишту овог Београда

На величанственој згради Шретседништва владе на Мовом Беох граду ради се и дању и ноћу. Осветљене рефлекторима раде и ноћу омладинске и фронтовске бригаде из свих крајева наше земље, бригаде ратних-војних инвалида и АФЖ -а — све се оне смењују и настоје да испуне дато обећање. У овом радном напору учествују зајед« но са радним бригадама стручни радници и техничко особље, који се боре за већу продуктивност рада. Сви они дали су велику и значајну обавезу да овај петоспратни грађевински колос до краја године ставе под кров, Никакве препреке, па ни хладно и кишовито време, у току децембра, нису могли спречити пожртвоване градитеље да са вели» ким еланом испуне своју обавезу. Шет спратова је завјицено им већ се приступило изливању бетонске плоче. Тако ће градитељи Новог Београда поздравити почетак четврте године Петогодишњег плана, стављањем под кров једне од најлешших и пајвећих зграда НОВОГ всацијалистичкот града који се подиже на левој обали Саве,

ОБЕЂЕНА ЈЕ још једна план-

ска година, Дани који су о стали за трудбеницима колектива „Октобарска слобода" били су дани тешке борбе, дани савлађивања најразноврснијих тешкоћа, али и дани успеха.

Историја овог колектива још не зна за неуспехе. Прве две године плана испуњене су далеко пре рока, Прво полугође треће планске године, шест дана пре рока. 2

Почели су један за другим да се нижу месеци другог полугођа. Први месеци неуспеха. Колектив је и даље упорно јуришао на све задатке, али упорност је често остајала скоро немоћна у сукобу са разним тешкоћама. На то да план треба да са испуни са 150 људи мање од планираног броја, трудбеници овог предузећа су већ били навикли. Тај недостатак они су надокнађивали својим појачаним залагањем. Али, било је и других тешкоћа. Нема материјала, мора да се чека, без њега не иде.

Мучило је све то трудбенике овог колектива, План им заостаје. Створене су бригаде. План је разбијен на сваку машину.

Така је мислила већина у колективу, али било је и таквих који су се поколебали. Било је међу њима и мајстора и бригадира. Неколико бригада је непрестано подбацивало план. Бригадири су говорили да се бољи резултати не могу постићи и, да се план не може остварити.

Један трудбеник, мајстор Цветко

· Кресојевић, дао је одговор тим сум-

њама и колебању. На његову иници» јативу створена је бригада, која је ишла по одељењима, на свако радно место где је постојала сумња У могућност испуњења Плана, Састављена од одличних радника, упорних бораца за победу, ова бригада је тамо, тде су толике друге подбацивале, увек пребацивала план. Та бритада, која је својим примером показала да св може више и боље урадити, названа је „јуришна“, а њени бритгадисти су постали чувени у целој фабрици.

Та бригада не само да је пребацивала норму, него је и смањила број људи у бригади. Уместо десет, она је радила са седам радника. Касније су, по угледу на њу, све бригаде смањиле број радника.

Тежећм да постигну још више успеха, трудбеници „Октобарске слободе" су непрестано тражили нове форме и нове могућности за повећање продуктивности,

У предионици се радило само у две смене, Да се покуша. са. радом у три смене7 Речено — учињено. Дању и ноћу текао је рад у предионици. Продуктивност је повећана за 39.

Ближио се крај године, Бригаде су такмичиле, Више није било под ња. У ткачници се водила жестока борба. Ко ће успешније

и свој задатак На челу најБОЉИ смењивале су се Милица Зе-

лић, Стефица. Крушевска и Сенка Ружић, Читаво мало одељење ткач-

НТОБАРСКА СЛОБОДА“

72 победила

нице водило је у борби за план. од ђ

бригада; · предњачила . је . бригида „Благоје ·" Нешковић“ — најбоља у предузећу. пр а

Пролазили су дани. Новембар; педм наест, двадесет дана децембра. При је у рукама, још само мало, и биће освојен. .

Грозница је захватила читаву фа= брику. Причало се само о плану, Кроз чврсту увереност да је план скоро остварен, пробијала се мала бојазан: „Стаљинград“ да нас ма престигне 2

Између ова два колектива „стаж љинграда" и „Октобарске сл постоји још од почетка Петогодиј шњег плана борба за назив боље Нико ту борбу није организовао, низ ко је није наметнуо. Сами радници су је започели. У 1947 години „Ста љинград" је био први. Али, од онда; „Октобарска слобода" не силази са првот места.

Последњих дана борбе за _ план, сви су се трудбеници „Октобарске слободе" сетили „Стаљинграда“. Јон дни су били чврсто уверени да 86 утећи „Стаљинграду“, друти Бао да нису хтели о томе ни да говоре, 8 ученици у привреди из „Октобарске слободе", чак су се кладили са учеч ницима из „Стаљинграда", да ће они победити,

Свест да је победа ту, покретала ја људе на досад невиђена Х У тим данима дошли су да помогну и они који су на боловању и они који су већ у пензији. Око шездесет до седамдесет људи напуштало је сваког дана боловање и долазила да помогне, ко колико може, неко дваж три сата, а неко чак и целу «с Тринаестострука ударница, сада зиснерка, Дицка Станковић, долазим ла је сваког дан да помогне, како о на каже, а радила је, како причају радници, тако да су јој млађи мовли завидети.

Радница Мира Јовановић, увода“ чица, пуних осам дана и ноћи нијд напуштала фабрику. Дању је уводи ла, а преко ноћи је Радила на машијн нама.

Ноћ уочи победе провела и на радника у предузећу, за 4 ма. Знало се да је крај борбе.

Освануло је јутро, двадесет и трон ће у децембру. Разбоји су клопарали. Е

Радост је као талас обухватала све Неће „Стаљинград“ пре нас, па ми смо већ готови, мислили су радници

Трајало је тако до близу два сатеџ

онда, одједном је снажан звић

ждук сирене запарао ваздух. Бил је 15 минута до 14 часова.

Заћутали су разбоји и људи. Свич ма је стао дах. Али, то је био тренутак, Није се још звук ни утишао, а настала је песма м вем сеље,

На заједничком ручку, приређеном за све раднике, било је песме и цања. Веселили су се тру,

Имали су и зашто, ~»

И у њиховој фабрици засвирала 5 сирена пре рока и пре „Ста да",