20. октобар
« мо
ФДобровољна бригада Једанаесте основне организације : Трећег рејона одлази на радну акцију ,
Многи
потопљени објекти извађени су из Саве, захваљујући залагању
фрон-
товских бригада из Првог рејона
НАЈЛЕПША САЛА ЗА НУГЛАЊЕ
налази се у пропадању
ТАЊЕ дворанв за такмичење и Е тренинге у току овогодишње зимске сезоне, далеко је лошије | од. прошлогодишњег. Проблем коришћења и смештаја екипа по расположивим дворанама претставља један од највећих проблема који се поављају у раду фискултурне органи вације Београда. Постојеће сале фис. културна руководства нскористила су до максимума.
И поред старања да се по салама и Екористе сви расположиви термини, поФтоји известан број просторија грађених и намењених у фискултурне сврхе Које се користе за друге потребе.
Многе спортске гране, чији је рад везан искључиво за сале, баш услед недостатка сала, нису популарне у оноликој мери, колико би то требало, према постојању објективних матери. јалних могућности.
Један од најстаријих и најпопулар-
нијих спортова у појединим деловима наше земље је куглање. Успеси, које су постигли наши с куглаши, достижу
европску ни светску вредност У многобројним такмичењима са иностраним екипама наша куглашка репрезентаппја однела је убедљиве победе и достојно ретрезентовала нат фискултурнн по. крет. Највећи успех постигао је Божо Комбола, који је постао светски рекордер. У многим нашим градовима (Загребу, Суботици, Осјеку и другима) куглање је веома популарна спортска грана. Док је у Београду, упркос постојања свнх услова, слабо развијено. Пре нзвесног _ времена спортско друштво „Славија“ узело је обавезу да, између осталих _ малопознатих _н популарних спортова у Београду, омасови п развије интересовање код омладине за кутлање. У Београду постоји сала за куглање •— једна од најлепших у држави. Не» овољном пажњом н брнгом фискул-“ урних форума, ова се сала не корнва куглање, већ служи као мага. кг мензе „Гласа“. Сала се налази' на тлу Стаљинградске и Кондине улице. Стање у коме се налази куглана је испод сваке критике, Услед' недовољне пажње, просторије су оштећене и налазе св у пропадању. Зидови су влажни им са њих је отпао, не само молерај, већ н малтер, тако ла се на поје“ диним местима виде цигле. Ограда тле“ далишта је искривљена и на неколико места поломљена. Под, на коме се сада налази кромпир, подљубљенп је и испупан. Од стазе за упућивање кугли остали су на пеколико места само делови, које је врло тешко препознати. Олук ва враћање кугли је искривљен. рвени фурнир којим су обложени зидови, пропао је.
Равговарали смо са управником менве. После посете чланова управе спорт“ ског друштва Славија, управа мензе ставила је на расположење
па Наших крила
питању и да куглану што пре ставе на
расположење _ београдским фискултурницима. Реновирањем си оспособљењем ове
дворане даће се нове могућности и потенције за развој Београду.
ж
Неспортски поступак рукозодства бохсерске секције Наших крила
оквиру квалификационих такми“
чења ва Српску боксерску лигу одржан је у недељу, 28 јануара, =
у сали Поштара, сусрет између
Наших крила и Поштара. Овај :
меч требало је да одлучи која ће се од ових екипа квалификовати за лига такмичења. Победила је екипа Наших крила са 11:5.
Ова победа била би још већа н значајнија да руководство боксерске сек: пије Наших крила није покушало да изврши једну спортску малверзацију.
Радило. се о следећем случају: руко» водство боксерске секције Нашних крила, зпајући да екипа Поштара не располаже боксером тешке категорије, извело је на меч, само да би добило два бода, — једног почетника. Овај прекр-»
; ; ; : шај утолико је већи, што је руковод- » ству Наших крила био познат пропис
Правилпика Боксерског савеза Југославије Ова неспортска малверзација успела =
би, да екипа Поштара није.извела на меч боксера тешке категорије. Наиме, и руководство боксерске секције спорт ског друштва Поштар знало је да еки-
дардним боксером у овој категорији и желело је да извођењем такмичара на
Ба
куглашког спорта у =
не располаже стан“ %
ВЕДИНИХ ДИЦИЈА НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА |
ај АНИНА АРОМУ
Чланови Фронта пружили су в
:
з
ринг освоји два бода без борбе. Међу. = тим, боксер Поштара био је за два ки: т
лограма лакши од прописане тежине за тешку категорију, тако да је жири до.
судио победу боксеру Молеровићу из :
Наших крила.
Све би се ово лепо свршило да у Правилнику не постоји пропис који каже:. „Да у случају да један боксер пре“ да меч због недовољног броја кллогра“ ма, мора се између горе наведених
_ боксера одржати пријатељски сусрет".
Тако је било и овога пута. Одржан је пријатељски меч између Молерови“ ћа (Наша крила) и Борисављевића (Поштар). Овај је сусрет на све личио, само не на спортско. такмичење. Борисављевић је био толико надмоћан, да је: судија Вуловић био присиљен, да
услед неспособности Молеровића, пре- |
кине меч,
Овакав став и песавесност руковод“ ства боксерске секције Наших крила је за сваку осуду. Уместо да помогне
куглану, __ развој и напредак млађих боксера, рупод условом да се за магацин нађу · ководство ове секције је на најгрубљи друге просторије. начин прекршило постојећа правила п | адлежни фискултурпи форумп тре- довело у питање здравље једног такбало би да посветв више пажње овоме мичара. Босвочеоиооовововоссввововчовививннвовнвачеввоневовевсннснововонововеннововвеворовноеоневовсвововобовооанвовосвавовововевинзоње Београд 5 фебруара 1950 године " Одговорни уредник Д 7 рагутин Шолајић. Улица Драгослава Јовановића 1Лу •" Телефон 20-443 " Чековни рачун 103—90 60386 • Поштански фах 752 " Штампарија „Борба" — и Кардељева 31. Рукописи се не враћају
павалиннн ви ни
=а
оне сврдлове код 'Ђевања, : Аустрија увукла у камен кад је хтела да регулише Дрину,
апнплнивнинннинннилинниннннанОнинннинниннипвлинанци
кипинниннавниваннцинаннвнннаванививананиниивинонниниввинна нити пааникиЕ нинннининнининннина
УТРО је увелико освајало кад сплавари почеше да
дреше конопце и да се, помоћу дугачких чакља, одби-
јају од обале, Уз гласне поздраве и довикивање они
се, један по један, отискиваху низ 'Дрину, док је, као
ждралови, не прекрише у великим и неправилним размацима.
На обали оста сам Меша, најбољи предњак, кога задржа Омер Хајдаревић, звани бег-ефендија, власник неколиких подринских шума и пилана. Њега он задржа, као најопрезнијег, да се на његовом сплаву спусти до на Дрињачу, где је имао друге пилане. Меши, који је био предњак и кад би се сви сплавови, после Слапа, скренили у једно, не би право што оста последњи. .
»— Мор'о је баш мене да узме; к'о узинад, — гунђао је Меша, тромо удешавајући сплав и седиште за бег-ефендију. Јо Хајде, шта се ту гнездиш, беслемаћу један; сретни су већ далђко одмакли, — чу Меша љутит глас и подиже главу
— жек'о сам тебе, одговори он мирно. што се одма' дереш. Ако тијније право, ја одо'.
— Добро, добро; хајде крећи, — спусти бег-ефендија глас, јер је"знао да Мешу не треба љутити пошто ће одмах да оде другом, а добрих и јевтиних сплавара, као што је он, тешко се налази. '
Меша прихвати за конопац, па се одједном усправи, и оста као укопан.
Гледао је у газду као да га први пут види. Никад му се он не учини тако бедан и мрзак, и толико крив за све што је било! Она његова леђа као да се још више погрбила; кожа му се на лицу згужвала као крпа; брада му и бркови штрче као у јежа, само му очи, у које је све стало, дошле још влажније, још ситније, па играју као на зејтину. Учини му се као да бет-ефендија и није човек, него пијавица нека, или крпељ који се прилепио негде уз његово тело, па га сише 'и живи од тога. Да може да' га нађе па да га одлепи, одмах би пресвиснуо.
Меша погледа у газду, па низ Дрину; сети се Зејне, па Слапа, његове лепоте и опасности, онда своје снаге и вешти-
"не, па одлучно прихвати за крму. Сад ће се разрачунати!
Кад се извезе и спусти низ воду, његова одлука поста
. чвршћа. Шта ће после бити, није га се тицало. Главно је с
ченула свршити., А сад се пружила згодна прилика, Удавиће та или, још боље, бациће га у воду; онда ће разбити сплав,
"па рећи да се насукао на неку хридину или да му се сплав
разбио на Слапу, а онца се једва пливањем спасао. Бег-ефен-
дија и тако не зна да плива. Док Меша тако размишља и осећа неко чудно располо-
!жење, сплав полако клизи низ воду и носи вајкадашње не-
пријатеље. ,
А Меша је то од своје четрнаесте године, одонда, откако спозна тежину рада за власника пилане и шума; од оне ноћи, кад му отац, стари сплавар и крманош Хилмо некако надомак Васина хана, занеможе и паде. Меша, кога је отац стално водио уза се, јер му жена рано умре, закопа оца по ноћи иза хана, и исте вечери намаче очев завезак конопца на раме и, са осталим сплаварима, повуче дереглију уз Дрину.
Тако је он одрастао на води, и тако је заволео Дрину.
| Њу је познавао као други људи што познају своју кућу, коју
Меша није никад ни имао. Зато би чисто бивао болестан кад би сврнуо у коју касабу. Људи му се чинили уски и пакосни, и без икакве љубави. Закопани у насеље из кога се нису никуд мицали, они из своје рупе нису ништа даље ни видели и гризли се између себе. А он, вечити путник, мењао је видике, удисао чист ваздух и био слободан... Кад се први пут појавио у касаби, они га исмејали.
— Види балванате! А из кога си ти гробља, бежет питали га. Он ништа не»одговарао,; а.они узимали-маха. па се
' све више шалили на његов рачун.
Кад Фе деси да,, петком, оде. којој девојци под пенџер, они га зајме: “ 5 -3
— 'Ајде, ћафире сплаварски. Прове ти, рољане;-није за те пилетина. ; 7
тешио ге
После се он машао ножа и коца, и постао укољица коме се ни лепа није смела рећи.
Али му на води није било равна. Познавао је Дрину, њену ћуд и богазе, боље но себе. Нико није умеб смелије да слети низа Слап, и нико није умео вештије да заобиђе више Дивича, што их је још
па вода надошла, однела све справе, а сврдлови остали у
· води као стална опасност за сплавове и дереглије Он то чини из задовољства, Ппогађао се није ни с ким, зато.га искориш- _
тавали, варали. Ипак заради доста. М, што заради, то и по троши. Чашћава другаре, нарочито оне. млађе и неукије, и опија себе и њих. Кад га опомену да би требао да штеди и да мисли на свој дом, он би олако одговарао: | "
— Није га ни мој бабо им'о!'“
Ни уз Дрину, вукући дереглије, које су на Саву сплавиле подринско благо, није ишао без весеља. Низ воду, пут је био сама песма. 6
Тражи чамове балване, јер више пливају по воду, реда их он сам и причвршћава попреко јошиком или врбом. Треницу или другу неку грађу слаже на задњи део сплава, направи себи огњиште и подигне ладњак од младога прушћа, боцу с ракијом добро зачепи и привеже за плав да' плива за њим и да се хлади. |
Креће обично изјутра. Док још звезде, као снене, уморно светлуцају и мир ноћни притиште као мора, а јутарња ведрина јежи кожу, он вичним покретима дреши конопце и отискује сплав, Кад мало поодмакне, пушта задњака да крмани, а он се умије, наложи ватру, и приставља кафу. Ватра полако пламса и.разгони јутарњу ведрину, а Меша спотиче угарке и узима крму у другу руку. Модрина бива ређа; помаљају се главе околних брда и прохладан ветар, што увек иде уз Дрину, доноси кукурикање првих петлова.
. И док снопови светлих и топлих зрака најављују однекле излазак сунца, Меша се раздрагано обазире и упија у се видике као да их први пут види и опије се њима. Тада се примакне крми, окрене се како вода тече и почиње песме о Дрини. 5 Е
„Ој Дрино, водо 'ладна, ој...“ певао би из пуних груди и одјек му се враћао као да:би га неко хтео да натпева. Тако се песме нижу као у ђердан, а Меша стално захвата воду и полева букову „бабу“, на, коју је насађена чамова крма, да би њену шкрипу удесио, према
елику помоћ приликом истовара огревног дрвета које је у великим количинама пристизало
парннииатнанилиилививинипа
Ам и.
ко
Захваљујући ваном раду чланова
добио велике
пиннннниниа
гласу. М како крма шкрипи, он онако пева, гутне малко шљи- =
ве, па опет залије бабу, а Дрина хучи, пени се и брза.
На станицама, код ханова, устави се и поткрепљује. ТО а»
обично бива тамо где ће да заноћи. По дану промиче мимо
касаба и села као мимо запуштеног гробља. Покрај насеље- » них обала не пуштају га с миром. Бацају се камењем, прете ,
му и драже га;
— Ку-ку-ри-ку!...
Тако по два дана и две ноћи до Раче, а одатле се по неколико њих погоде да врате неку дереглију у касабу. По пет-шест дана и толико ноћи вуку они дереглију, скакућући с камена на камен, или -тискајући чакљама лађу поред стрме обале, По равној, намакну они на рамена савеске дугачког и
јаког конопца, за чији је други крај завезана дереглија, и, онда се напорно њишу док не покрену лађу. После скакућу ·! с ноге на ногу, и кад искораче левом ногом, они упиру снагу
и вуку; а конопац се упија у рамена...
Тако. Мешин отац, тако и он. Низ Дрину на сплаву, уз = Дрину вукући дереглију. У сва годишња доба, па и у зиму, ;
=» ПЕТ 2 2 (А,
само ако се Дрина није заледила. Тада мирује и живи на бег-ефендијин рачун, да му то после поштено одради. Научили се они један на другог — и живети не би могли одвојено и ако се мрзе. А мржња, још већа, поче јесенас.
Загледао се Меша у Зејну, сироту и честиту девојку. Одлазио јој је кад би год могао и, онако невешт, причао јој увек о Дрини, о сплавовима и месечини. Слушала она њега и смејала му се некада, али је сваки пут видела у његовим очима љубав. И заволели се. Пред крај јесени отишао он њој и, пошто се дуго накањивао, проговорио:
— Је ли, Зејно, хоћеш ти менег
— Ја хоћу — одговорила она.
Скренуо он после у касабу и накуповао свега што му је требало. Пун радости дошао он Зејни — и не нашао је.
После сазнао: како је однекуд искрснуо овај ефендија, запазио и он Зејну и понудио јој и руку и паре, Она се премишљала и ломила, а онда, на запрепашћење Мешино, пристала. Одвраћао је свет и говорио јој како је бегефендија, истина богат, али стар, и свео као суво дрво, и како она крај њега неће видети никакве среће.
— Све'дно, кажу да је рекла, умреће он, па ћу ја себи наћи и млађег и летшег.
Меша спрва није веровао, али кад се и свадба обави, он!
занеме. Преста и да пева. И није само да се опије. А онда
тражи свађу. Три месеца му овај исти бег-ефендија није смео м
на очи.
посл време учинило своје. Меша се смирио и ша о. Бр У Ј ~ = = пробе. На једној таквој проби сусреле су
пристао да преко зиме живи на бег-ефендијин рачун. А на
пролеће прихватио поново за крму. На око је изгледао миран ж
и помирен са судбином. Тако и сада, док бег-ефендија погурен и некако испи-
јен седи под ладњаком, Меша гледа низ Дрину и рукама ; "стеже крму само да му не полете пут бег-ефендије.
Наједном матица прихвати сплав и понесе га тако да се сав наге на једну страну. Бег-ефендија врисну и ухвати се за Мешу.
крманиш!
— Е, 'ош ме ти учити. Види Мало како је и сплавар би •»
ти. Што си се одмах' преп'о!
— прего, не преп'о, тебе се не тиче. Кад те плаћам, онда вози.
— Е, нећу да те возим, — окрену Меша крму.
— Мораш!
— Не морагт!
Два човека, господар и слуга, остадоше за час, као окамењени,,у ставу претећем, пуном мржње исџосне и спремни на скок.као два. стршена,. %
— Крмак сплаварски-.. — заборави се и врисну бегефендија. — Причекај до касабе, па ћемо са џандарима разговарати, : |
— Ама коме ти кажеш да је крмак! — рикну Меша и скочи да се сплав заклати.
Бег-ефендија виде докле је дотерао, где се налази и у чијим је рукама. Блед, он диже руке као да се од нечега заштити, али га једна снажна рука шчепа за врат и одиже. Један тренутак видео је он тако између неба и воде, беспомоћан и сав црн у лицу; а озго се видела само једна огромна кошчата рука која као да је бивала све већа и већа. Гледајући избезумљено у Мешине очи, пуне снаге и мржње, он већ виде себе свег. смрсканог у валовима Дрине, и зазину кроз сузе:
— Меша, немој драги Меша, даћу ти шта хоћеш; даћу » ти десет хиљада, — простења бег-ефендија па се копрцну'као да се покајао што је много обећао.
— М — хм... мумлао је онај. Е
— Немој, пустићу је, сети се однекуд бег-ефендија, — па
је ти узми. Ишти шта хоћеш, Меша, само... Држећи та онако у руци, Меша му ухвати поглед и виде
да од оне пакости, од оне злоби нема ни трага, — само страх :
неки огроман зјапио му је из очних дупља. Па му се згади
на оно беспомоћно клупко од човека што вапије за милост = одричући се и новца, и Зејне, и свега. Одбаци га за то на тре- =
нице и пљуну. х " : — Мог'о би да те убијем к'о пиле, рече, и опет п
ама нећу. Нећу да упрљам руке. Пијеш ми. Уну
убијем, ама, кажеш ти,
нећу. Шта имам ја од тога ако те
пожртвоНа- родног фронта у Панчевачком Риту Београд је количине
Р
моју крв = си ми моју Зејну и везао је уза се — ето зато би требо да сен
Београд је топло дочекао и поздравио омладинске бригаде које су се прошле јесени вратиле са Аутопута, '
о
ПОСЛЕДЊЕ ПРИПРЕМЕ ЗА МЕЧ
= ЈУГОСЛАВИЈА — САД
исти бег- ;
АКО у Њујорку, тако иу Бео1" граду се врше велике припреА ме за двокружни меч Југосла-
~ вија — САД, који ће се одржати у току од 1 до 14 фебруара. У Београду ће ову утакмицу су-
дити наш велики мајстор др Видмар, ко“ ји је пре две године био врховни судија , меч-турнира петорице за титулу свет, ског првака, ' Да би пренос потеза био обављан што ' брже и тачније, извршене су већ прве
се на десет табли екипа Београдског у· ниверзитетског шаховског клуба и омла= динска екипа државног првака ,Пар: тизана“. Играчи „Партизана“ налазили ' су се у сали Централног дома Југосло-
ш венске армије, где ће бити наша екипа = за време меча, = били окупљени на седмом спрату Дирек= ције пошта у Београду, која је при про-
– » Ф Је си л' ћорав, беслемаћу један. Што не гледаш како Е би претстављала дворану на педесетом
док су играчи БУШК-а
· спрату облакодера „Ченинг Билдинг“у ' Њујорку. За време двочасовне пробе оба= вљана је цела процедура око преношења
ш, потеза од шаховске табле играча у јед-
: но место до табле играча У другом ме-
исту, како ће то бити и у стварном мечу.
У Београду ће се приказ партија врши-
· (и у дворани биоскопа „Београд“, где ће наши стручњаци уједно тумачити потезе и дискутовати о примењеним отва: рањима, стратегији итд. Пошто ће РадиоБеоград давати извештаје о току меча, организује се колективно праћење так„ мичења по многим шаховским клубови“ “У ма. У Загребу, Љубљани, Скопљу, Сара4 јеву, Новом Саду, Зрењанину итд. већ се ' врше припреме за пренос партија. Исто 4 ће чинити и поједини клубови у мањим
ш местима који имају демонстрационе таб=
че, као на пример у Ваљеву. :
Нарочито велико интересовање за радио-меч влада међу омладином. Из Беле : Цркве су пионири-шахисти, којих има : рко 200, упутили телеграм Шаховском сачезу Југославије са поздравом нашој мајзторској екипи и жељом да она у сусре: ту са претставницима америчког шаха постигне лепе резултате, какве је имала иу досадашњим такмичењима, те да још једном широм света пронесе славу наше · социјалистичке домовине. Знатне групе омладинаца из појединих ближих места : припремају се да за време меча посете Београд и да присуствују приказу такмичења. „ Наши репрезентативци налазе се у“ : главном већ окупљени У Београду, где заједнички тренирају. У досадашњих : шеснаест међународних мечева екипа Ју-
=: тославије победила је 1 пута, пет пута је
убијем. Ја ћу тебе да убијем полако. И тебе и њу. Живећеш ш играла нерешено, док је свега две утак-
ти, мораш да живиш, И да копниш полако; и ти и она. Тебе = немоћна да спржи њена младост, она млада да вене и да све- 2
не уза старо дрво. Заслужили сте.
— чујеш, бег-ефендија.
– та младићу!
— да ми се закунеш да је нећеш п виш, па ти нећу ништа, пи УВА чнЕ
~— Нећу је пустити! — кунем ти се.
— и:да јој неш' ништа оставити иза себе,
— Нећу јој оставити ни паре! ке пут. неба.
У исти час Меша се окј пред Слапом. Он успе још да се држи, а онда сплав скл
Пн ли с: изну низа слап. све. Потраја јед Бега није било. рони, носио је
ан часак и сплав се исправи па заплови даље, ПР НОКРННУ Ела и скочи у воду. Кад изкао врећу пресавијеног бег-ефен-
де а 5 се био грчевито ухватио за Мешин На Б а, кад налеће на вир, потону па опет брзо изрони. оре је трајала: неколико часова. пала Двије површини са својим теретом, док су обале ћуоловни на пудљиво брзала. Кад дође до снаге он размахну пи руком и у неколико хватова дочепа се сплава, И, ад свали терет на балване, он се с муком усправи и одахну.
Бег-ефендија отвори: очи и тупо гледаше у Мешу, па кад му =
се поче в Ил неа раћати свест и сећање на оно што се догодило, он Меша прихвати за крму и притера ; сплав уз обал — Излази, бег-ефендија, и не заборави За у на зак 5 ПН валахи! леви — Непг је пустити и неш!' јој ништа остави у Балахи не ћу. За Нирумреци довољан, Меша одби сплав, изведе га захвати воде. Кад зали „бабу“, = 45 пута и удеси шкрипање, па пусти глас: „Од, Дрино, водо 'ладна, ој!... -
а обале му радосно одговарале: оду — оу — о — о – 000.
Марко МАРКОВИЋ пппВНнАнН
— подиже бег-ефенди ру=“ |-
= рену и спази да се налази управо = да викне бегу да се чува и како
ка
која је с треском падала низа слап, заглушци = а
а
Меша је тонуо и појан- "
т
= брижљиво спремају, па се оправдано Мо
мице изгубила. У тим сусретима Југослозени су од 184 партије добили 90, ремизи-
= рали 64 и изгубили 30, што чини одличан
" проценат 67 од сто. Највише појединач-
ПЏирц
= них победа постигли су Глигорић и пирц
= (по: 11), а највише је ремизирао Видмар
: млађи (12 пута). Највећи проценот успеха = начинио је београдски мајстор Ђаја, ко“
= 5 = ји је у сусретима са Аустријом и шзај•
редину, па = царском добио све четири ане пар“ он помаче думен неколико = Е МЕ
з тије. Наши мајстори се и за овај сусрет
же очекивати да ће они дати све од себе
= да у борби са чувеним америчким мај“
у сторима постигну што бољи резултат.