20. октобар
–
поли“ зе “
ги
перја
онарна акта
наше Народне скупштине
ао највиши орган државне власти ФНРЈ, Пародне скуп штина првог сазива извршила је велика дела на основу којих је измењен лик предратне капиталистичке Југославије, Захватајући“ све области лржавног живота она је дала основе за тај преображај. У овом чланку осврнућемо се углавном на рад Нарол не скупштине у вези друштвено-економског преображаја земље.
Први свој велики задатак Уставотворна скутштина, из које је пронзишла Народна скупштина ФНРЈ, извршила је доношење Устава ФНРЈ Уставотворна скупштина учврстила је овим основним државним актом достигнућа народне _— револуције и четворогодишње борбе народа Југославије, а у форми која је одговарала условима у којима се налазила земља. Устав је на јединствен начин формулисао основна начела на којима почива Фелеративна Народна Република Југославија, као савезна народна држава; народна власт која се развила на бази борбе против фашизма н реакције; суверенитет народа и народних република; њено дру штвено-економско _ уређење; њено државно упеђење као и права'и дужности грађана. Тако је Уставотворна скутшитина извршила свој залатак као претставник народа Југославије и дала такав Устав који остаје као трајан докуменат израстања народне у социјалистичку револуцију.
— ПИШЕ др Никола Балог
пријација средње буржоазије која је поседовала индустриска предузећа. Национализација, као уставна форма подржављења приватних предузећа, извршена је без и моменталног поремећаја по народну привреду, захваљујући организацији г несумњиво и таквом начину доношења ових за кона који је онемогућио | саботажу од стране непријатељских елемената. Другом национализацијом захваћена су предузећа низа привредних грана без обзира на њихов значај (кредитна и осигуравајућа предузећа. рудпици електричне централе, сва преду зећа експлоатације железница и радно-индустрије, морски и речни бродови, здравствене установе, штампарије, биоскопи). Поред тога национализована је и приватна велетрговина, која је већ и раније углавном изгубила свој утицај у привреди. Народна скупштина ФНРЈ показала се и великим градитељем нових односа у привреди. Ликвидирајући економску моћ буржоазије кроз своје законске акте, донетих на основу Устава, она је доносила прописе који су претстављали изградњу нових економских односа. Народна скупштина. је између асталог донела: Основни закон о,државним привредним предузећима који је правна основа нових социјалистичких преду“ зећа и база низа организационих прописа Владе; Основни закон о буџету, који чини основу за распоређивање националног доходка и доследног спровођења финансиске са-
Друштвено-економско уређење, које. је формулисано у Уставу значи даље учвршћење и развијање односа проистеклих из револуције. Уставу су претходиле мере, које на основу закона и одлука руше и ликвидирају економску моћ издајничке буржоазије и граде економску основу нове Југославије.
Одлука о прелазу у државну својину непријатељске имовине, Закон о сузбијању недопуштене штекулаци
је и привредне саботаже, Закон о одузимању ратне лобити стечене за време непријатељске окупације, За-
кон о конфискацији имовине и извршењу конфискације онемогућују бор бу крупне и средње боржоазије против народне власти, а уједно значе стварање — у легалној форми — општенародне имовине као основе но» вим друштвено-економским односима. Колаборациописти се доследно
кажњавају, а „ТИМ, мерама не. „Мог. 766. ·
| супротстављати _ Империјалистичке | земље јер је кажњавање колаборациониста и конфискација у складу са декларисаним циљевима Уједињених нација у: борби против фашизма. Колаборанионисти се кажњавају по судском јавном поступку извођењем доказа.о чињеници сарадње са окупатором. Конфискација имовине сарадинка окупатора изводи са вапред ном брзином у току рата, односно моментом ослобођења градова и ме ста. Народна власт преузима у своје руке сву крупну индустрију а банке, остављајући питање пресуде редовном судском поступку, који се води на основу закона, и уколико нема места конфискацији, враћа имовину. власнику.
Законом 'о аграрној реформи и колонизацији, донетим 28 августа 1945 године и капиталисти на селу доживели су пораз. Аграрна реформа постављена је на принципу: „земља припада онима“ који је обрађују“ Она је уперена углавном и највећим делом против капиталистичког велепоседа што чини најзначајнију прту наше аграрне“ реформе. Земљишном поседу је одређена чврста граница (30. хектара и мањеј и законом онемогућено стицање земљишног поседа изнад максимума; прокламована је неотуђивост. земљишта додељеног аграрним · иптересентима. _ Огромне промене у структури пољопривреде — захваљујући револуционарној све сти организованој од пове државе извршене су без поремећаја по привреду земље. На основу Закона о аграрној реформи и колонизацији о дузето је од банака, велепоседника, пркава и манастира преко милион и "по · хектара земље. Сељацима без земље и сиромашним сељацима дато је око 800.000 хектара. Осим _ овог, "аграрни Интересенти добили су потпуно бесплатно од државе – преко 70.000. станбених зграда, око 58.000 "пољопривредних „зграда, око 180. 000 пољопривредног инвентара, око 179.000 стоке и свиња. Вредност ове - имовине по најнижој процени (према денама из 1939 године) износи око 20 милијарди динара. Револуцијом је сељак не само ослобођен ол експлоатације градске буржоазије, већ је у основи онемогућена експлоатација и сеоске буржоазије. То су "тековине аграрне реформе.
Горе наведени закони, као, и низ других закона и одлука, били су већ донети када је прва Народна скуп. штина започела са својим _ радом. Дајући сконцентрисани израз и ових закона и оллука у Уставу ФНРЈ, Нау "родна. скупштина их је потврђивала
~
"и дала им уставну подлогу. Међу“
најважније законе који су донети на подручју друштвено-економског. пре ображаја наше земље били су закони 0 национализацији; први донет већ 6 децембра 1946 године, а други 29 априла 1948 године. Првим законом о напионализацији, уколико још имовина крупне буржоазије није била секвестрована и под државном управом, извршена, је експро“
мосталности народних република и самоуправности народних одбора; За кон о порезима који није поставио порезе само као прибирање финансиских средстава, већ и као оруђе класне борбе радних маса којим се онемогућује богаћење на рачун других, Закон о пољопривредно-машинској служби, Закон о државној арби тражи и други велики број закона из области привреде, увек рађени на основу принципа марксизма-лењинизма, дали су линију изградње нових друштвено-економских олноса, Посебно важно поглавље рада Народне скупштине претставља доно= шењље Закона о петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ у годинама 1947 — 1951 објављен 30 априла 1947 године. Народна скупштина ФНРЈ поставља као основни задатак Петогодишњег плана: ликвидирати привредну и техничку зао-
„сталост; учврстити, економску и од:
бранбену снагу. земље; учврстити и даље развити социјалистички сектор наше привреде и нове односе производње који из њега произлазе; подићи благостање трудбеника. Да би се ти основни задаци остварили Петогодишњи план предвиђа инвестиције у перпод 1947 — 1951 године У 278 милијарди динара. Захваљујући полету радних маса и руководству наше Партије, обезбеђено је извршење овог задатка у пркос затеченој пригрелној заосталости, у пркос неизвршавања обавеза из уговора, и економске блокаде СССР-а и земаља. информбироа. Већ је до сала остварено око половине предвиђених инвестиција, па уз досадашњи темпо пораст наше привреде извршиће се општи обим инвестиција предвиђен Петогодишњим _ планом. _ Вредност производње по Петогодишњем пла» пу повећаће се од 116,5 милијарди у 1939 години на 266,7 1951 години т.ј. 21—4 пута. Успеси који су на овом подручју извојевани а изнети у резултатима извршења планом до 1949 године, говоре о томе да ћемо и тај део плана, као и Петогодишњи план у целини извршити, /
Народна скупштина ФНРЈ дала је основе и реконструкцију пољопривреде доносећи нови Општи закон
0 земљорадничким задругама и став-
љајући ван снаге прве прописе о за другарству, као превазиђене револуционарном активношћу маса на селу. Овај Закон претставља пример демо кратичности прописа и схватања потреба сељаштва. На основу овог закона стварају се хиљаде сељачких радних задруга, уређују односи између задругара и задруге, и задр;ге и државе. Преко 6.000 радних за друга сведоче, између — осталог, 0 правилности поставки закона о прин цила на којима је заснована,
Сви закони Народне скупштине и све њене одлуке одражавају демокра_ тичност и социјалистички хуманизам, “чврстину народне власти и потребу строге законитости. У развијању друштвено-економских односа Народна скупштина ФНРЈ је знала да поставља такве. форме развитка које одговарају нашим условима, а конкретизујући принципе марксизмалењинизма. Она је знала не само да руши старо, већ да гради нову државу, обухватајући систематски како односе. у граду, тако и односе на селу,
"Народна скупштина ФНРЈ дала је уставом форму изградњи друштвеноекономских односа. Заједно са уредбама Владе ФНРЈ донетим на основу овлашћења из закона — а које је. потврђивала Народна скупштина превазиђене су Уставне одредбе У погледу друштвено-економских одно са, и то оне које су послужиле као основа; екоћомске изградње земље, Путем ових прописа Федеративна На родна Република Југославија се развила у социјалистичку државу. ТУ лежи значај рада првог сазива Народне скупштине ФНРЈ.
милијарди у |
|»
ПИ ипииинив титан
ПРЕДИЗБОРНА АКТИВНОСТ У ОСНОВНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ФРОНТА
Београђани истич.
своје нандидате
На почетку изборне кампање за Народну скупштину ФНРЈ, почели су састанци свих масовних организација по рејонима Београда. Тако је одржан и састанак свих масовних организација у Земуну, на коме се дискутовало о предлагању кандидата за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ. Одлучено је да се
предложи бирачима за кандидата у.
једанаестом „изборном срезу Земуна друг Божидар Томић. У свим фронтовским организацијама Земуна одржавају се састанци на којима грађани дискутују о кандидату кога ће истаћи у свом изборном срезу. На оваквим састанцима грађани истичу најзаслужније људе за посланичке кандидате, дискутују 9 њиховим квалитетима, слушају њихове биографије.
Божидар Томић, посланички кандидат Једанаестог изборног среза у Земуну, секретар је Месног комитета Партије у Земуну и секретар Извршног одбора Народног фронта Земуна. Рођен је 1914 године у селу Горобиље, срез Ужичка Пожега. Пре рата био је текстилни радник у Земуну. У Народноослободилачком покрету учествовао је од 1991 године, налазио се на илегалном раду у Земуну и био руководилац покрета у Другом рејону Земуна. Члан Партије постао је у марту 1943 године. Од те године је постао и члан Меснот комитета Партије Земуна. После ослобођења постаје члан Сре-
"скот комитета Земунског среза, а 'од
новембра 1944 до јула 1945 био је члан Окружног комитета Срема. После ослобођења _ налазио се на разним дужностима. Од децембра 1945 до фебруара 1947 врши дужност организационог секретара Месног комитета Партије у Земуну. Од фе бруара 1947, друг Томић постаје политички секретар Партиског комитета Земуна, а на Градској парти-
ској конференцији Београда изабран“
је за члана Градског комитета. Носилац је Споменице 1941 године. Одликован је Орденом братства и јединства П реда, Орденом заслуга за народ П и ШД реда и Орденом за храброст.
Изабрани су поишисници мисие
Недалеко од Студентског
града, близу Тошиног бунара на Новом Београду, окупили су се чланови
Двадесет четврте основне организа-
ције Народног фронта Земуна да заједно продискутују о претстојећим изборима и о кандидатима.
Мика Петровић, службеник „Јата" одржао је реферат о раду Народне скупштине и њеним успесима кроз четворогодишњи рад, подвлачећи све значајне законе које је она донела.
инииитинни ни
АН ОНИ ИААНА РОВОВИ
Друг Божидар Томић, кандидат једанав_ сток изборног среза у Земуну
а |] био 2 и у њи = ои ~з са за ји] = „“ – - р = – = – мо = = – – пам – је] – -
Друг Никола Војновић, кандидат Петог рејона (седми изборни срез) ·
| 3 динара“ Реда
Број 274 • години уп • лист Излазуј сва сува 4 'кција и. администрација: | вића 1Лу • поштански
пена броју | Дратослава 'Тованог офах 752 > Телефон: | 22.210, | 21987. =
МИШ " УДА
РЕБОЛУЦИОНАРНА_ Ј
АКТА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Фиџи феб рада
СВЕ ВИШЕ РАДНИКА _ СКЛАПА УГОВОРЕ
»Југословенска проза«
АНКЕТА 0 МЕНЗАМА_
· Велика тоном "југословенског шаха |
Претседник Двадесет треће основне орга низације Петог рејона излаже члановима Фронта биографије кандидата
После реферата развила се дискусија, у којој су грађани износили резултате рада Народне скупштине, значај појединих закона и њеној борби против свих тешкоћа које је нашим народима наносила информбировска кампања.
— Сада ћемо, другови, рекао је
чланова Фронта, који ће, у наше име, потписати листу нашег кандидата Божидара Томића.
Сви они добро познају Божу Томића, секретара Месног комитета Партије у Земуну. Баш" забог тога што им је познат његов рад, сви би желели да ставе свој потпис на њего-
ву листу. — Предлажем Жарка Ђурђевића и Андрију Беседника; — јавља се
један члан (Фронта...
— Примају се! Примају! — одобравали су сви присутни.
Предложили су и свог најбољег и најзаузимљивијег друга у добровољном раду Милутина Чорпана. Њега су фронтовци топло поздравили.
Ређали су се предлози најбољих чланова Фронта, Десеторици ЊИХ поверено је да ставе свој потпис за кандидата који ће их'претстављати У Народној скупштини, Божидара Томића.
Бис а фија. кандида ша
· На: конференцијама основних ортанизација у Петом рејону грађани су. после дускусије прихватили да
истакну за свог посланичког кандидата Николу Војновића, секретара Рејонског комитета Партије и 'претседника Народног одбора Петог рејона. | б Никола Војновић, рођен је 1924 тодине у Топуском, срез Вргин Мост. Пре рата био је индустриски радник. Од 1941 године па до. октобра 1944 учествује у Народноослободилачкој војсци и налазио се на разним дужностима од делегата па до комесара батаљона, Члан, Партије постаје 1942 године. Три пута је
"рањавам, а одликован је Партизан-
ском звездом Ш реда, Орденом заслуга за народ и Орденом за храброст, з- У а Од 1944 године налази се на дужности секретара Среског комитета Партије у Вргин Мосту; а истовре-
мено је члан Окружног комитета
Партије. Од 1947: године. постаје се= кретар Рејонског комитета, Партије учПетом па. а члан Традског. ко-
У- Двадесет трећој: основа | организацији Петог рејона, као и у свим осталим ; уделовима · „града осећа „се жива делатност пред: изборе, ·
| Просторија | основне "организације и "била је“ „испуњена. до последњег ме-
ста. Већина. ч унова Фронта окупи
"ла се на првој. "предизборној конфе-
ренцији. После реферата о успесима извршења плана и о борби против економске. локаде, претседник основне организације Марко Дави-
= прељседник организације Јаков Лужић, да изаберемо десет најбољих
и заменика
довић изложио је биографије посланичког кандидата Петог рејона друга Николе Војновића и његовог заменика Ивана Гргића.
Развила се дискусија. Људи говоре и о предложеним кандидатима. Износе разлику између“ предратних | кандидата и садашњих који су прави претставници народа.
Јавља се и Анка Дауни у дискусији: — Права која данас имају жене велика су. Свим женама треба да буде циљ да 26 марта све наше другарице кзведемо на изборе, и да не буде ни једне жене која ће изостати. Перка Рашић, своме предузећу;
— Ето, ја радим у фабрици градиоапарата које смо некада. увозили из иностранства. Прошле. године било нам је тешко због блокаде. Срамота је што баш Совјетски Савез нас блокира као што су њега блокирали некад империјалисти,
У дискусији је учествовало још много људи. Они су говорили о пређеном путу за време рада Народне скупштине, о новим фабрикама које су подигнуте, о хидроцентралама.
На крају конференције изабрано је шест најбољих чланова Фронта који ће потписати листе кандидата Петог рејона.
ноар
У Шестом рејону, који сачињава Осми изборни срез, предложен је на дискусију као заменик посланичког кандидата друга Александра Ранковића, друг Вучко Ивковић.
Вучко Ивковић рођен је 1913 године у Великом Извору, Срез зајечарски, Пре рата био је металски радник. „У Народноослободилачком
говорила је и о
спокрету учествује активно од 1941
године, Налази се на илегалном раду у Београду и обавља низ послоза. За време окупације чувао је архиву Централног комитета КИЈ и учествовао у прављењу штампарских машина и гештетнера за илегалне партиске , штампарије, као и разних мањих апарата, Исто тако, радио је, на изради постројења за
· "склоништа илегалаца. Приликом по) „следње провале 1944 године одлази.
х Космајски одред. 23
· После ослобођења БЕограла рана: се и налази сена разним дужностимау главном траду. 'Тодине 1944 био „8: „потпретседник | Градског одбора У Народног фронта. до 1945 године. Иуетовремено постаје члан Извршног “ народног. одбора Београда, Такође је посланик. АСНОС-а. "Налазио се, поред; тога, на разним. дужностима, био ~ помоћник инспектора Контролне ко" мисије' за Бебград, а затим секретар Народног одбора Петог рејона. Од 1947 до јуна 1948 године налази
МАСТАБАМН МА 2 СТРАНИ у
"мају велики објекти чија. је, изград
ра Народног одбора Феофрада =
НОВЕ
мог УЋНОСТИ
ИЗГРАДЊЕ и подизања ожибонсно спеанира да Е
а Осамнаестом редовном засе= | дању Народног: одбора града Београда прихваћен је после претреса буџет за 1950 годину. Буџет износи 2.536,290:000 динара. Поред ове суме. Народном одбору Београда стављено је на располагање за финансирање инвестиција 319,100.000 динара из фонда амортизације ил дела добити који по; плану треба ове године' да се остваре' из привреде, Поред тога из Савезног буџета ставља се на расположење сума од још 132,700.000' ди+ нара. Према томе, укупни износ средстава износи 2.988.000.000 дина-' ра. „пе А
Нови буџет за 1950 годину“ још је више привредни „него сви ранији, и. у расходу још мање место заузима-. ју трошкови за управу и админи-. страцију. Од укупних расхода у овој, години за инвестиције је . одређено 2.052,700.000 динара. У буџету · се, предвиђа ·знатно повећање кредита, за социјално-здравствене и култур-, но-просветне сврхе са оштрим смањењем _ административно-управних. трошкова. Прошле године је уштеђено 128 милиона динара из администрације и ова је сума стављена на. расположење привреди. Борба за смањење административно-управ= ног одбора градског и рејонског од= бора и даље ће се водити.
Буџетски ·кредити за социјално здравствену заштиту грађана повећавају се ове тодине на 415 милиона динара, према 329 у прошлој години, што претставља повећање за 144 од сто. За културно-просветне сврхе одређено је 204 милиона "динара према 162 у прошлој годиви. Поред других инвестиција, предвиђа се, на. пример, за отаева нове. опере-_ те у Београду, 5,800.000 динара, а за помоћ културним и уметничким друштвима 3.300.000 диварага
Инвестициони пла: ни: ' 1 за: 1950. годиву" а а ф
Основни. привредна " задаци, по-
„стављени кроз инвестициони план
за 1950 годину, састоје се у даљој из градњи и уређењу Београда, каоги. побољшању животних услова гра-' ђана. Пошто у Београду има низ започетих а недовршених објеката “из "1949 године а и ранијих, година, што "значи да постоји знатна сума др-. жавне акумулације „Уумртвљена у недовршеним _ зградама, ; ОВОГОДИ- | шњим планом предвиђеноје да се заврше, радови на углавном свим за= почетим објектима, Овде се. изучи
ња планирана на више година. в ност радова на довршењу започетих
НАСТАВАК ЈЕ У ТИ
5
“+
ЕЈ
даљи ааиља“