20. октобар
| њих нису примили карте ни за ја-
_ потрошачким картама и због његове 'кеспособности расподела карата је _ вршена врло слабо и увек је било
" Немафиносие који Исреба си, о го, казни ће
Све више и чешће обраћају се радници народним властима ради исправљања неправилности у раду појединих службеника и руководилапа предузећа. Контролна комисија Другог рејона, свакодневно решава многе такве предмете. У последње време, честе су жалбе радника "да потрошачке карте не добијају на време, или да службеници одговорни за расподелу карата лоше обављају свој посао. Последице оваквог аљкавог рада ћарочито су се видно одразиле међу а текстилна индустрије „Стаљинград“. Немарношћу и небригом помоћника директора Вукосава Машковића м службеника Михаила Васиљевића, остало је у фебрувру месецу четрнаест радника без потрошачких карата, а неки од
нуар месец. Михаило Васиљевић је радио на
протеста и жалби од стране радника. Крајем прошле године, његовом аљкавошћу су изгубљена нека потротачка уверења, тако да је шест ученика у привреди, а и неколико радника, остало у јануару месецу без карата за снабдевање. Неки од тих радника који нису имали карте успели су да се упишу у мензе, али им је пропао онај део следовања који се мензи не даје.
Па ипак, иако је већ у јануару остао велики број радника без карата, стање се ни у следећем месепу није поправило, него се напротив број радника који немају карте повећао,. Током јануара месеца изгубљена су још нека потрошачка уверења и због тога поједини радници поново нису добили карте, Управа предузећа, са своје стране, није ништта предузела да би отклонила ту немарност службеника,
Због таквог стања Швета Миличковић, радница, Даринка Пејчић, Будимир Тијановић, Дратомир Стазић, Илија Радовановић, ученици, ДЖратан Милошевић, радник и друти, већ два месеца су без хлеба. О-
„ ти се сналазе на тај начин што или
4
!
|-
И Ту %
мољакају | мензу да их прими без карата, или добијају од својих дру"кова из предузећа њихове бонове. Не може се узети као оправдање ко што Михаило Васиљевић, каже ида није био стручан" за тај посао км да је био „уплашен“ због тога што посао није био добро ортанизован када та је об примао.
Чињеница је, да је у питању нај-
"_Ббичнија небрита и аљжавост. Вели-
у одговорност за овакав рад сноси "помоћник директора предузећа Ма'"ттковић, чија је дужност била да се
брине и контролише рад службеника за деобу карата. Поред тога, његова је кривица још м у томе што је непажљиво потписивао неисправне спискове потрошача. Поред Машковића крив је и сам директор предузећа, коме је било – познато стање са картама; а није ништа урадио да се оно поправи.
Органи контролне. комисије Дру“ гог рејона су испитали _ стање у предузећу „Стаљинтрад" и утврди
ли да је до свих неправилности дошло кривицом службеника Васи
љевића и управе предузећа. Радницима који су били жртве ове.
кавости дате су карте за снабдева-, ње, а кривци су предати Комисији за прекршаје ИОНО-а Београда ра-_
ди кажњавања.
Крајње је време да се прекине са |
оваквим несавесним радом. Радници предузећа „Стаљинград који извршавају своје планске задатке, нису дужни да трпе због немарности појединаца. Комисија за прекршаје УИОНО-а треба строго да казни све оне због чијег су нерада радници остали ан 25 стања снабде-
_ СРЕЗАЦИОНАЛНА И БЕСМИСЛЕНА РЕКЛАМА
Д почетка приказивања фил
св у Београду плакате које треба да претстављају рекламу за овај фили, На пла: кати која је излепљепа дословце ин: ше ово: „Филм о човеку који је став љао слободу изнад свега и Ханоја ко» ја је желела љубав изнад свега". То треба укратко да обавести нашег "грађанппа о главној теми овог филма, Ка“ ко је управа биоскопа могла да штам:
рекламу за један озбиљап филм, ни: како се не може протумачитп., Тако су реклампрали филмове само предратип власпици биоскопа. Познате су биле сензаппоналне рекламе: „Љубав изнал света и после смрти“. „У загрљају стра“ сти“, итд. Било је доста још глупљих реклама, које су требале да намаме по: сетноце биоскопа. Таква је особина и америчке рекламе која је сензапионал. на и тежи да донесе власнику што више новаца.
Филм „Седми крст“ нема главну 0• накву тему како су је означили на плакати. Ни један гледалац не бп се сложио да је девојка која је желела љубав главна личност, већ епизодна. То је филм о ступтним приликама у хитлеровој _ Немачкој. о терору и
ин непознатим херојпма којп су пома“ тални и поред гестаповског крволоштва напредни покрет. Љубав девојке у филму није тако приказана као што го» вори реклама. То је сиромашна соба“ риџца једног хотела, која тешко живи. Када се сусрела са човеком кога ГОНИ читав Гестапо, заволела га је, а читав сусрет са њим је кратак. То је само епизода филма, која говори о девојци која је помогла борцу,
Мислим да управе наших биоскопа не би смеле да се поводе за предратним начином рекламирања и да изврћу суштину појединих филмова на плака. тима. Нашег човека не привлаче сен. запије и овакве рекламе делују више
сметно него озбиљно, Т. Б. ж КО ЈЕ МЕРОДАВАН
дневној штампи од 18 протлог месеца објављено је, поред 0' сталог н то, на који ће се начин
вртити расподела птшеничног брашна 80 од сто. Како ми је остао навестан број хлебиих купона жтео сам да узмем брашно,
Тако је почела моја. трка. Пошао сам
улицама Максима Горког, Калепићевом, _
Свнђелићевом, једвим делом Буленара Црвене армије од Синђелићеве до Таковске, н у свима вадружним п грана. повим продавницама тих улица добно сам исти одговор: „Брашно смо подн“
ган још пре објаве у штампи, н већ та више пема",
У Гранаповој продавници број 67, на углу Улице Кумановске и Булевара Црвене армије моје стрпљење било је већ на прају, те сам ватражно објашње ље овој појави. Пословођа мн је, уз благонаклоп сметак, рекао: „Ако бе ви 'у погледу снабдевања придржавате оба. вештења у дневној штампи, остаћете
_ рладни! Већина продавница издала је | брашно 80 од сто без објаве, па смо а ма то учинили."
На крају сам нпак пронашао. брашно у једној продавници У Косовској улици.
| Само, после ове моје „трке ва братном" | _ нашао сам се у недоумици: да ли да се |придржавам огласа у дневној штампт, Јиаи нер Овде се намеће питање: да ап
вадружне н гранапове продавнице сме ју да врте расподелу по своме нахође• њур Ако то и чине, значи да су прво рођаци ни пријатељи радње" снабдевени; па тек онда остали грађани „Мислим, да би | требало. озбиљније приступита решењу овог. питања, |
4, " Бора ПРЕКАЗИ
ватрогасци „Матице“ на вежби
ма „Седми крст" појавиле су 5
па овако сензацпионалну и бесмислену |
протањању напредних људи. о МАЛИМ
| Ум КО
Ретили смо да овде отклонимо гужву, па затим идемо на Железничку. станицу, Теразије ни Трг Републике
не ши СМА У ПРЕ д ни шта ПАЗ МАА ЛИОНИРА,аани |
ЗА КОГА НАРОДНЕ ВЛАСТИ ДОНОСЕ ОДРЕДБЕ
Њ ао што нам је свима познато, јед“ ном од одлука ИОНО:а пропи>
сане су цене којпх треба да се придржавају тестераши; Међутпм. У
пракси се ова одлука скоро п не при мењује.
Исприпаћу свој случај. добно метар дрва. Нашао да струже,
Недавно сам сам човека
који је пристао али само
уз цену од 300 динара по метру. Како мн овако висока цена није одговарала потражно сам другога. Други се нећ као, тражно да види каква су дрва и једва пристао да струже, али само ако му платим 350 дитара, јер, како он ка-
же, по ту цену свп стружу. Пошто нисам могао више да чекам, пристао сам па ову пену.
Алн, како су ми дрва била смештена у самом стану, јер није било места у подруму, рекао сам тестерату да их снесе на улицу и ту иструже. Он пије
хтео да пристане, Говорио је како је напољу још жладно ни да ће, пошто не може да ради напољу, пристати само ако му дозволим да струже у стану. Како нисам могао да изиђем у сусрет овој његовој жељи, он више није хтео ни да разговара самном.
Тако усам ја п дан дањи сопственик једног метра дрва, који могу само да гледам, јер нема ко да их иструже, Не знам само докле ћемо мп грађани да трпимо самовлатће појединаца, који не признају никакве одредбе, већ раде по свом нахођењу.
Мирослав САВИЋ
| _разгласпе_ стаппа.
. која поред "енор штампа и програме
„радио-станица, те да у свако "доба зна
уски је вадовољавајући, јер у натој зе“
ЈОШ НЕШТО О ПРАВИЛНОЈ ИСХРАНИ
Овај наш разговор (и – следећи) посвећен је онима који су одтоворни за исхрану трудбеника — и има "једину жељу да допринесе и допуни · анкету „20 октобра" о стању наших мензи,
Он је написан у циљу да им помогне : њиховом, често незахвалном послу и задатку који им претстоји и да им укаже, колико правила и закон научно-теориске ис-
ПРЕДЛОГ РАДИО| КОМИТЕТУ
поред тога што у нашој земљи
И има више од седампавст раллостаница, ! рачунајући локалне и поседујемо само прарин 4 Савезпе Радио-станице, Радно. еограда | Ти „Радно-станиџе _ Загреб,
Дубровника, Ријеке и Осјека. То је све што ми од програма имамо.
циљу популаризације натих радностаниџа било би потребно штампати програм бар свих главних раднио-станица у земљи у једно заједничко пздање и тиме омогућити“ шнрој јавности да буде упозната са програмима паших
где ће пи шта моћи да чује. Ово, уто: лико пре, што један такав програм мо“ же да задовољи укус сваког појединца у погледу пзбора емпсије, а п времен-
штујући при томе често и оне навике које су укорењене традицијом. Ако свако од нас, свака мајка, исто тако и свака будућа · мајка треба да има извесну инструкцију, знање о правилној исхрани, колиИЕ ко се онда намеће потреба да то М. П. М | још више знају сви они који су 5 ; ' |е задужени да исхрањују колективе: ж: | кувари, економи, директори и др.
НАША РЕОСЕ ПИЈАЦА |Ена Ривтона дао пр НИ 9 ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ УРЕДИТИ
маси радника и намештеника, мла-
дих и старих, који напорно дају ијаца Зелени венац позната је П као једна од најснабдевенијих,
све од себе у изградњи социјализма код нас, Онда је неразумљиво а због тога н најпосећенија у | И недопуштено да та места, да та нашем траду. Али, може се рећи да је служба буде, на пример, поверена два пијаца, исто тако, и једна од нај- олако људима који често, место да неуређенијих пијаца. имају јасне појмове о. рационалној Пре две годипе отпочело се са ње- | И правилној исхрани, они се руконим уређењем, али се из непознатих | воде само произвољном традицијом, разлога, убрзо прекинуло са радовима. . упорошћеном и штетном _рутином И све је остало као што је и било. Пло- | — па чак ни тиме доследно. Зато, чице су на многим местима извађене, | свакако, треба тежити, на пример, а терен прошарап рупчагама, које су | 78 занат јавног кувара Ма НООМ увек пуне водом од прања шмрковима. | МОСТУ треба да врши онај који има Касапске радње џод кровом неугледне су н прљаве, затарабљене даскама и
мљи има емисија од 5.30 до 24 часа. Требало би што хитније приступити решењу овог питања.
квалификације.
Укратко, знање о правилној исхрани, познавање хигијене исхране, треба да буде методски организовано и код нас убудуће, као што постоји у неким земљама: курсевима о дијететици (то значи правилна исхрана за здраве и болесне, а то се не односи искључиво као што је уобичајено на бљутаву и једноличну храну — која се еамо именом назива дијета), нека врста школе домаћинства и домаће економије — којима ће се формирати дијететичарке, шефови ресторана, кувари, сервирке итд. — који би
решеткама. А гред њима обвчно стоји
некаква амбалажа, То све пружа ружну “>
слику, а нарочито хода се зна да се ту
хране могу да им помогну — по-
оље,.. Чак
|
· ватрогасног друш
СТАВА Ава
„Мобица" 7 "у Зелирну новболље
да таи минута готово је лвадесет ватрогасаца "да присночи
"у помоћ
икола Лазић има данас седамдесет година.
Управо: четрдесет, како он каже. А то значи да је за њим четрдесет година добровољне ватрогасне службе, у коју је он ступио, тамо негде, 1908 године,
Сада је овај седи, доброћудни бркајлија, послужи» тељ у свом ватрогасном дому, у свом добровољном ватрогасном друштву „Матица“ у Земуну. Уствари, оје најстарији ту, двојако: и по годинама службе, а и, ето, по томе што га сви поштују и воле и што се у том кругу, у коме му је протекао цео живот, осећа
сасвим као домаћин.
Из причања његовог може се сазнати как је „некад“ — а тоће рећи почетком овог века — ватрогасна осма — трачница била...
— ...чак горе, на Гардошу, на кули Сибињанин Јанка. . . Оданде си, вели стари Никола, размахујући руком око себе, могао видети читав Земун! И још дадо Фрушке Горе..
При појави пожара иоле Лазић је са куле дувао у велику трубу, сличну рогу. Њен су звук прихватала црквена звона. И у Земуну се знало: „Пожар!“ Ватрогасци су журили да га пронађу.
Од звука трубе са куле Сибињанинове — до гашења пожара — дуго је то трајало... Сада је читав процес сасвим скраћен. _ !
Седамдесет и шест чланова „Матице“, од којих сви активно раде, подељено је на шест водова, а У
"сваком воду је по дванаест ватрогасаца, са вођом оде~
љења и замеником. Сваки шести дан вод дежура У Дому, од осам увече до шест изјутра. Двојица сву ноћ седе код телефона. Остали спавају, обучени. Али, на
"позив алармног звона,засамо неколико тренутака, де-
журни вод, у пуној опреми. чека на наређења.
Тако је ноћу, Уколико букне пожар дању. после звука сирене, за само три минута, двадесет ватрогасаца јавља се на дужност! А треба знати да они долазе са својих радних места, јер је већи део овог ватрогасног колектива састављен од ралника.. (Остали
“су намештевици'и занатлије) | сан
Шта је то: јавити се на дужностт Значи: дотр-
"чати са посла, обући опрему и, у строју; чекати на"веђење, За три Мипута...
звучи нестварно, али је тако. За осам минута. међутим, педесет и један лобровољни ватротасац је под шлемом. А то је важно за
"брзу интервенцију, за спасавање народне имовине, а и „Рудеких живота. неки УН
о на бесан Берала нема бољег врења“ а. За стручност чланова „Матице“
ускида капу“ и Традска ватрогасна мил' и а
с дом другарски сарађују на тежим пожарима. И 5 Пн: у алагања „Матице“, доделио је јубиларну Свеметие 1944е се сви поносе, а похвалница, урамљена, има почасно место У свечаној. сали. · на ПРОЧељИИ МЕ :
ски одбор Народног фронта ценећи заслуте и 1949 целом колективу. |
Све Је у „Матици“. добровељно.
услове дисциплине, која је основ целокупног рада. |
ОЛАИААМММАНМАМНММИММАМААМАРАНАААМАНКИМАМАРА МАМА НАМА МАРАРАНАНАРМАМАМААРАМАМАМААМММАМА РАНА МАРИА МАМАМААОАМ
Молимо све наше читаоце да увек уз писма Уредништву поред имена
ставе и своју адресу и предузеће или установу где раде
· дине, у Бежанији велики пожар захватио три сеоска
· вог ватрогасног дома знатно кочи рад и правилан: раз-
_ исправне вежбе, додаје други.
· која не одговара потребама и оправдана је жеља ње-
„у свом слободном времену, после свог редовног рада,
Добровољно. се. _ ступа у друштво, Добровољно може и да се иступи. Али; ако је неко члан — то значи да је усвојио. све
уствари били неопходни помоћни-
'пи здравственог саветника, тј. ле-
кара какав треба да буде убудуће. ...
продеју животле намкрвице.
Да ли је Управа пијаце нешто пре. дузела или не да св од пијаце Зелени : ћ венац створи пристојко местор Ако Правилна исхрана је велика нашта није учнњено, требало би да овај | ствар за здравље, рад и живот уопдопвс потсетн опне који су ово место | штте. Она данас не може да буде предали забораву, да треба овом пита- | произвољна, препуштена случају, њу посветити много пгтте пажње. као нешто споредно и ма како би-
А. М. МАРКОВИЋ ло. То је сложена наука која има
· за основе вековна емпириска иску-
"ства и научна сазнања која су јасно утврдила повољне и неповољне ефекте одређене исхране на: складно развијање организма (нпр, код младих), на његову отпорну _ моћ према болестима и другим штетним или неповољним спољним утицајима, на свежину човека да спорије стари, или пак да брже стари, на исправљање, или пак на погоршање стечених или наклоњених патолошких стања, на способност за интелектуални или физички рад, на расположења, на његово душевно стање, на сам темпераменат, па
|
вабрајасна фра
од Можда то некоме изгледа незгодно: на сваког члана пада дежурство, сваку шесту ноћ... Али, кад се има на уму како је племенит, озбиљан и одговоран посао, који то захтева, кад се има на уму како заједнички напори и заједничке опасности, а и заједнички
п ј лан друштва, што ст лепе о вола“ -86. 15 онда оправдано пи авш и. на његове страсти. Добар и склаВ8, ј дан оброк, према томе, није само
задовољство и уживање — али и то није споредно.
Али за све то треба да постоји нека мера, неки смисао, нека правила, такорећи закони непобитними осведочени, отступање од њих (њихов преступ), кажњава се и свети се, јиш како, раније или доцније. Та мера, тај смисао састоји се у томе да мсхрана физичког и интелектуалног радника није иста;
— То је наша кућа, кажу члавови „Матице“, на-
ша друга породица... »
А задаци који почињу звоном, ноћу, или звуком сирене, дању, нису лаки. Тако је 4 маја, прошле го-
„газдинства. Ту се снашао и сталожено учинио све што је било могуће, до доласка појачања, ватрогасац Алфонс Џиксе. А и на дан 28 октобра прошле године, кад су се чланови „Матице“ враћали са гашења великог пожара у Земунском срезу, наишли су на пожар у кругу завода „Александар Ранковић“. Биле су И АНЕНТ челичне боце дисугаса и кисеоника, Ту се
је могло размишљати! ПЏо цену животне опасности,
после претходног хлађења водом, боцама су притрчали омладинац Аца Латовљевић и ватрогасац Јован Чортан и хитно затворили вентиле на њима. Тако су спречили катастрофу, која је била скоро неминовна.
То су два, из мноштва случајева. Међутим, само за годину дана уназад чланови „Матице> гасили су 57, а интервенисали код 14 пожара, што је однело 1.822 добровољна радна сата.
Кад је реч о часовима, ова бројка се знатно повећава, кад се прикључе часови дежурања, јер сваки члан, само у дежурству, да 44 радна часа месечно. Посебни су случајеви: ванредна стража и друго. Обезбеђењу жетве 1949 године ватрогасци „Матице“ дали су 6.466 добровољних часова, што им Пн на сваку част“, како се то у народу каже.
лети; на исти начин и млади и стари; свакидаштња исхрана не треба да буде иста што и празничка; сваког дана у животу, свакако, не може и не треба да буде банкет, али и севакидашњу монотонију у исхрани треба отклонити итд. итд.
У сваком случају целисходна исхрана је пола здравља. На тај начин спречавају се многе и многе болести, рано старење (свако доба има своје физиолошке потребе, свој начин живота па и исхране); пра-
на и привредна способност, али зато она захтева и извесно знање, некад и мапора, али и много здравствене свести према себи и према другима, код појединаца и код о• них који су главни чиниоци ЈЕ Али, најлепше је баш то што код добровољних ва- | усхрану — а њено остварење је трогасаца нема хвалисавости. Кад се са њима разго: | тешко замислити без учешћа упувара, они не истичу своје подвите. Радије говоре о | Бених медицинских и друтих стручтоме, како им народни одбор изилази у сусрет у сва- | ТРАКА. У томе сложеном проблему ком погледу, како њихов рад није запостављен као | Колико треба код нас одбацити изравије, Распричају се, нарочито млађи, о шах-секци- | Босне укорењене навике, ји, библиотеци, биљару, стоном тенису и о зидним новинама, које излазе једном недељно. А онда, и о тешкоћама... Недостатак великог, пра»
"ју; онај лежерни став и са нипода-
лекара о исхрани, олако изречен вој друштва,
· — Немамо места да. примимо све оне, ој се тријављују, вели један од чланова. А важно је да буде што више добровољних Мрасвне То је гарелилија. боље безбедности.
— Немамо ни пењачки торањ, .. "А та омета
иако је то добро и корисно. Међутим, традиције и навике још како се могу ускладити са добрим принципима правилне исхране. То не значи да треба одбацити на пр. добру традиционалну сарму, али из
слична јела) да. се. једе сваки дан и у свако доба. _
__ Та здравствена свест иу погледу исхране треба да буде нераздвојни
— Ни гардеробу, за смештај опреме, каже трећи. _ „Матица“ је, заиста, смештена. у трошној згради,
вих чланова да се све то поправи. Сви од реда хоће да рад буде још бољи, још пунији. део. наше опште свести и део опште.
2 ку а то је и смисао наше соСлушајући те људе, који ватрогасну службу врше ција у . ~ а
грање све више те здравствене свести нашет народа, улога наших лекара и наше а инска. науке није ни мало лака
Та правилна и целисходна_ исх _на, управо њени закорени "зако! ПРУ и а пакт не
који обављају са толико љубави и задовољства, јасно бива да парола У свечаној сали:: „Добровољно ватрогаство је служба народу“ — никако није само. парола. То није хартија, и нису слова. То је седамдесет | шест људи, здружених на једном пожртвованом _ послу, који захтева напоре и срчаност; а пре свега бриту и љубав. за тековине. Јави лаае Моране за кашу ак ражу заједницу. ! . ва :
не треба се хранити исто и зими и
вилном исхраном повећава се рад-
извесну _ застарелу и неоправдану традици-
штавањем кад се тиче савета нас —
суд о ономе што је ван тих вавика,
пуно разлога она не може (као и.
танана 1 |
>=
: :в Е ји 6 6 5 „Ер