20. октобар
РОГОДИШЊИ период народних
одбора у Београду, изабраних
21 априла '1947 године, истиче
27 априла. Због тога се, према одредбама Устава и Закона о народтим одборима, треба да у току идућег месеца изврше избори за све народне одборе у Београду — град“ ски, рејонске и насељске.
Избори од 27 априла 1947 године, као први редовни избори народних одбора у Београду, значили су излазак из периода привремености народне власти условљене ратом, периода привремених органа народних власти, делегираних од масовних народних организација без редовних избора, и улазак у период нормално бираних претставника народне власти, општим, једнаким, непосредним и тајним гласањем на редовним изборима. Док су у претходном, ратном периоду народне власти, народну власт у Београду вршило око 130 чланова извршних „народних одбора града и рејона, У којима су (биле, уједињене како претставничке . тако, и извршне функције народне власти, дотле су .на изборима 1947 године изабрани народни одбори као претставнички органи, а ови су из своје средине изабрали своје извршне одборе на које су пренете извршне функције, Тако је претставничку власт у Беотраду, проистеклу из избора 1947 године, вршило 922 народних одборника градских, рејонских и насељских, а извршну 213 чланова извршних одбора.
Пред првим народним одборима, бираним у 1947 години, поред ве-
ликих _ привредних, комуналчих, културно-просветних и здравственосоцијатних задатака, стајало је
спровођење даље демократизације народне власти, као основног начела, на коме је заснована наша на» родна држава. Повезивање народних маса и његове власти, што свестранија и непрекидна њихова узајамна сарадња, из ' налажење све но | вих облика ове са | „радње,'то је био |
|
пут даље демо кратизације нове власти. аб __——
У протеклом периоду је, нема сумње, учињен велики корак у овом правцу. Не може се рећи, да су сви облици повезивања и сарадње маса и власти довољно продубљени, о+ чврсли и устаљени, да су достигли
„довољну висину, али сама чињени-
па постојања свих ових облика кот јима се спроводи демократизација власти, говори, да смо нашли, пра“ вилан пут којим даље треба ићи, Да се осврнемо на неке од ових о6лика. Зборови бирача, као основни 06лик сарадње бирача и власти и остварења њихове контроле „над Ррадом власти, по ширини су брзо на» шли своју примену, ма да садржи“ на зборова бирача још није потпуно добила онај карактер који треба да има. Зборови бирача још носе обележје више упознавања бирача са радом власти него „саралње и контроле. За кратак, трогодишњи први период народних одбора, У Београду су у овом поглелу доститнути значајни резултати. Већ у 1948 години је одржано 800 зборова би“ рача, на којима је учествовало око 90.000 бирача, који су дали преко 10.000 предлога, сугестија и питања, У 19840 години је на 1.268 зборова учествовало 94.000 бирача на којима је учествовало 10.588 „дискутаната и учињено око 11.000. предлога и питања. ( %
Савети грађана при повереништвима, као даљи облик сарадње народних маса у раду власти, по својој природи нису могли отићи много у ширину по броју савета и броју грађана — саветника, али су по квалитету свога рада, пружали стварну помоћ у раду власти и одражавали онај степен учешћа и повезаности грађана, који по нашем карактеру власти треба да имају. У овим саветима учествује данас мреко 1.500 грађана нашег града.
Кућни савети станара по своме броју и броју грађана који у њима учествују, претстављају један од најширих облика учешћа грађана У раду власти по питањима станбеним, хигијенским,“ комуналним итд. Међутим, овај облик још није ни довољно очврснуо нити је нашао своју праву и пуну садржину. ТТребаће још доста времена и рада, па да кућни савети станара даду. онај допринос и грађанима и властима, који они по својој природи треба и могу да даду. У Београду данас постоји преко 7.600 кућних савета станара са око 30.000 њихо“ вих чланова, као сарадња станара са народним властима.
У раду судова, У Београду учествује данас преко 1.500 поротника“ грађача, изабраних од стране народних. одбора, који“ учествујући у. суђењу остварују учешће народвих маса у раду органа власти. |
Преко 2.000 народних инспектора у Београду, изабраних од стране грађана остварују народну контро“ лу у предузећима, установама и свим друтим областима живота У граду. КА 4, р : | |
"Ових дана је Извршни одбор #83" челно усвојио Генерални план Београда, и изложио та на увид и при“ медбе грађанима, после чега ће га изнети пред Народни одбор на ди“ скусију и усвајање. Овај начин до“ ношења Генералног плана, несум“
ПРЕД ИЗБОРЕ за народне одборе у Београду
Написао
Шанмо Пепаравић,
Бриво претставља најдемократскији Оли: доношења планова о уређењу градова им насеља.
Нема: сумње “да сви ови облици, кроз које народне масе треба да о стварују своје учешће и контролу Над радом својих власти, нису достигли ову висину коју у народној држави треба и могу да достигну и коју ће свакако достићи. Али, ако се узме у обзир да је ово што је у том погледу већ остварено. 9стварено у првом почетном периоду рада народних власти, онда ови резултати“ не само“ што претстављају значајан корак, него нам они потврђују правилност-_ пута. који смо до сада прешли при стварању народне државе, и којим даље идемо у изградњи социјализма.
Овом приликом ће бити интересантно бацити кратак поглед на организацију народних власти у ин-| формбироовским земљама, које нас са СССР-ом нападају и клеветају, и упоредити демократичност њихове власти са нашом коју нападају.! Друг Кардељ је у дискусији о новом Закону о народним одборима 28 маја прошле године изнео много података о томе, од којих ћемо овде неке поменути,
У Мађарској, на пример, власт врше чиновници достављени од министра унутрашњих послова — велики жупани, срески и огпштински начелници, градоначелници и сеоски кнезови уз нека тела, за која би они хтели да су народни органи власти а која скоро никакве власти немају. Дакле, тамо нема чак ни народних одбора као носиоца власти, па према томе не може бити ни говора о некој њиховој сарадњи са народним масама. Тако је изгледала њихова власт.у време када су на пример у Београду бирачи одржавали преко 800 зборова на којима су народни одборници полагали рачуна о своме раду. Тешко да је и до данас нешто измењено. г
· У Пољској до сре
дине 1949 године
' жије постојала ни каква изборна народва власт, него постоје народна већа са делетиран им претставницима демократских странака и организација. Нема података да ли се за последњу годину нешто изменило, али се за овакву њихову власт, у. најмању руку, Може рећи да је далеко, заостала иза наших народ“ них одбора. == ви пуна
СУ Румунији је тек почетком 1949 године донет први закон.д народним, одборима, до кога се њихова власт није мното разликовала од прелратне.- За годину дана постојања овога закона; свакако.да нису могли далеко стићи.
Није мното боља ситуација ни у Бугарској. ; __Напредни људи се заиста могу питати, са каквим правом и аргументима руководиоци ових земаља, могу нападати нашу народну власт када код своје куће нису достигли ни ано што ми имамо, него иду да» леко иза нас.
(Делатност народних олбора ЂБеограда, поред рада на даљој демократизацији народне власти, јот је видљивија у области привреде и комуналне изградње града. Са Новим Београдом, Железником,' Панчевачким Ритом, станбеним блоковима и насељима, стадионом, многим културним, тросветним и здравственим објектима, лик Београда је у кратком послератном раздобљу потпуно преображен. Макете појединих решења _ Генералног плана отварају како перспективу будућег милион“ ског: града, тако и свега онога што смо. до сада урадили. 5
(стављајући за собом ове зна-
с рајући
чајне' успехе, како у правцу даље, демократизације народне власти, тако и у правцу привредне и комуналне изградње града, који су постигнути углавном у овом релатив' но кратком периоду трајања свога изборног. мандата, досадањи "вародни одбори града Београда су тиме обавезали нове одборе које ћемо бирати идућет месеца, да овај пут са још више бриге и залагања наставе. | ву
"Пред бираче Београда се постав ља задатак, да, опењујући рад “ допринос како сваког појединог досадањег народног одборника у то ку протеклот изборног периода, тако и свих осталих трудбеника ко ји су се истакли У социјалистичкој изградњи наше земље и свога гра-. да, да најбоље међу њима Е ју: нове народне одборе Веотрада. ИЗз- | међу 340.000 грађана, који могу би-| ти бирани у народне одборе, бирачи треба на овим изборима да изаберу око. 1400. народних одборника за градск',, рејонске и насељске ОД боре мо тва #20
Народни фронт и остале масовне организације Београда ће имати 32" иста доста материјала како У успесима досадашњих народних одбора | тако и у задацима будућих, са К9" зима ће у току предизборне кам пање моћи изаћи пред бираче Бео-
града. |» пртеве рећи
Градска конфер
И ИДР АВА КАЛИ
рој 283 • Година
уп • Лист излази сваке су ција и администрација Драгослава Јовановића ТУ » Поштански | Ба Телефон: 22-210, 21-957. ар Ћ
» Цена броју 3 линара » Редзи• фах 58 •
оте
енција Народног фронта Беолрада
„ове
Народни фронт нашег главн
ЈГ рада
силно је ојачао и проширио своју делатност
%
а ни ни ТИМ гваатптекаввленне
Политички реферат поонео је друг Марко Никезић
Политички извештај о раду Народног фронта Београда поднео је друт Марко Никезић. Он се најпре осврнуо на прошле изборе за Народну скупштину ФНРЈ, пајеу свом говору између осталог рекао;
Изборна кампања је била општенародна дискусија о политици КИЈ и Народног фронта. Управо то што је све постављено поново на дискусију, што су у тој кампањи осветљене све наше слабости, даје још већи значај овоме гласању народа за Народни фронт. Наши људи пошто су погледали и стање у нашој земљи, наше успехе и грешке и пошто су поново испитали своју савест, још одлучније су рекли: иако: ће на овом путу бити још много тешких и непријатних ствари, нема другог пута за срећну будућност народа Југославије, сем пута који су одредили Тито и КПЈ.
Избори у Београду показали су да је Народни фронт у нашем глав“ ном граду силно ојачао.
Док је 1945 године у Београду гласало 920/, свих бирача, 1950 године је гласало 97,940/,.
Док је 1945 године за Фронт гласало 81'// од гласалих, 1950 године је гласало 92,530/,.
Још јаснији је однос снага ако узмемо број гласалих за Фронт у поређењу са бројем укупно уписањих бирача: 1945 за Фронт је гла-
""бало 180; од укупно уписаних би-
рача, тј. 27'// или није гласало или је глабало против Фронта, а 1950 тодине 880/) свих бирача гласало је зв Фронт. Значи оних који нису гласали заједно са онима који су гласали против фронта има укупно 9,14//, од уписаних, или 3 пута мање него 1945 године. | Информбироовске централе се не могу пожалити,- кад је реч о Београду да немају могућности да ту протурају своје гласине: овде они шаљу нашим грађанима – највећи број својих листића и писама, ту је огроман број радио-апарата који омогућује слушање. њихове пропа' ганде ако неко хоће да је чује. Али поред свега осталог и ови избори показују да су њихове муке око Београда узалудне. ј Тих дана, када је народ масовно потврдио своју подршку Народном фронту, пештанска агитација Ворошилова народима Југославије за подизање устанка може само да нас изазове на отпор њиховој политици потчињавања других народа, Тачно је да су и српски и други народи Југославије дизали у својој прошлости многе устанке — они су се устанцима и ослобађали — 1804, 1815, 1941. Али не треба да забораве да су то увек били устанци против страних освајача и да би наш народ увек (био спреман да против сваког страног угњетавања устане на борбу. т Широки слојеви подржали су све владине привредне мере за устаљење радне снаге, против прекорачења робних фондова итд: Међутим, мора се рећи да се у политичком · раду београдске организације Фронта, зашта одговорност на првом месту лежи на напем Градском одбору Фронта, пропустило да се ре. довно објашњавају баш те привредне мере које имају одлучујући значај за извршење Петогодишњет плана: Васпитни рад Народног фронта треба развити као рад на општем друштвеном васпитању народних маса, које ће обухватити подизање свести народа и његовог начина жинота, његове културе, У политичким питањима, у области производње и трговине, у погледу служења тековинама технике и културе, у погледу опхођења међу људима, у питању хигијене и здравствених мера уопште, 'То' ће не само упттедети велика 'материјална средства, него ће ммого убрзати процес подизања културе наших људи и њихове радне способности. |||.) _. Београдска организација Фронта нарочито) мора повести бриту о великом броју нових радника. који долазе. из унутрашњости У Београд, од којих. многи први пут живе у већем граду. | > аи
1% пм "
117 ; ~ ' ове 3 аза а о“ ЕУ Знача избора за народне ·
, Ров ' Вл 3 не Рао ћ га га ДПОВЕ папа а Кроз месец дана извршиће се У Београду избори за Градски и рејонске народне одборе, У | вези с
тим несумњиво да Народни фронт Београда, који ће на тим изборима
истаћи своје кандидате треба _ да расмотри и досадањи рад народних одбора и рад својих организација по питањима народне власти, Мада бу у току три године рада досада шњих народних одбора постигнути крупни резултати у развијању „наше власти у Београду, пред новим народним одборима који ће бити изабрани и пред натим Народним фронтом стоје задаци да упорно и даље развијају низ демократских форми рада које омогућују управљање народа и допуњавају нап систем изборних органа власти.
Не могу се народни одбори развијати даље, ако се у НФ и другим ма» совним организацијама, које политички носе нашу власт, не буду 9штро и отворено критиковале. њихове грешке. Постоји додуше још једна критика, критика коју развија непријатељ. Она иде на слабљење наше народне власти Кар система и ми такав непријатељски рад раскринкавамо. Али критику у На"родном фронту, која оштро удара по појединим слабостима, непрекидно чисти нашу власт, и у целини стално учвршћује систем народне власти — треба развијати поступати по њеном ,„указивању. Та непрекидна критика рада наших органа Власти је моћно средство у рукама маса 38 унапређење нашег друштвеног си,„стема. А 5 па њи Пана Де.
Посебно треба истаћи питање народне инспекције, У организовању народне инспекције за ових годину лана од њеног стварања постигнути су извесни резултати, На пример ми имамо око 1.000 народних инспектора. Али инспекцију до сада скоро искључиво држе контролне комисије рејонских наролних олбора, као своје помоћне органе. Зато инспекција. врши једнострано свој задатак, извршавајући Углавном одређене послове које јој дају контролне комисије, а. много мање дајући контроли материјал о томе шта се дешава На терену, које су нове, појаве. _
Организације Народног фронта, не треба само да помажу у стварању и раду посебних органа савета И осталих, већ треба непосредно де, се баве радом Власти, претресајући на својим седницама, саветовањима, и масовним конференцијама у целини Или по појединим проблемима. рада народних одбора,
0. унутрашњем паду ооганизаци!а
Говорећи о питањима унутрашњег рада ортанизација Народног фронта, друг Никезић је критиковао и слабо притремање појединих активиста на разним конференцијама и скуповима, Он је даље рекао:
Кад неки друг закључи да он мо же лако у свако доба да без припреме држи говој да даје људима директиве за рад, ла он лако покреће масе итд. оћ после тога брзо дође до закључка да нема шта од кога више да научи у својој организацији, почне да командује у ортанизапији и фактички да је разбија.
"Разуме се да наши људи не трпе такав однос, и кад се он појави ве-
ћином се боре против њега. Али је потребно да наше основне организације поведу ва сваком месту борбу против таквог система рада у Фрон»ту и свим натим масовним организацијама. У многим-организацијама јот нема отворене критике рада функционера, народних одбора, _ одбора Фе"ронта и других органа. У најбољем случају она.се износи увијено, да не би кога сувише погодила. Томе доприносе И неки чланови Фронта који мисле да ће све ићи најбоље ако се у организацијама Фронта говори само о успесима. Међутим наши људи разликују Критику лошег рада појединих органа од политичких иступа, непријатеља Фронта и социјализма и нема потребе нико ла брани органе власти и органе НФ од критике фронтовског чланства.
Садашњи недовољни број активиста у основним организацијама по влачи за Собом површност у раду напуштањем методе убеђивања, рад са педуљама и друге појаве бирократизма у Фуронту.
Неки фронтовски функционери детшли су до закључка да то треба решити увођењем професионалних функпионера у основним организацијама. Остављајући по страни питање
Стшттедње новца и падне снаге, овакво гледитте показује да се они не оријентитпу озбиљно на активизирање_ десетина и стотина ,чланова Фронта у свакој основној оргапизацији, него траже излаз у увођењу чиновника.
Рад: лобоовољних бригада
На крају друг Никезић је о раду ПАКИ бригада рекао следе-
е: | '
Но и поред тога што би била по» требна помоћ ИФ на многим објен-= тима из Инвестициовег плана, Градски и рејонски одбори занмључили су Ла ове године бригаде НФ раде само на објектима комуналног и културпог значаја: рејонским салама, јаслама, на парковима, фискултур“ ним теренима и путевима.
Такво ретење правилно је и због тога што је Београд баш у погледу комуналних и културних објената врло заостао и што управо НФ може да ту реши многе ствари, како у изградњи. — радом на објектима који нису предвиђени у плану, та» ко и у широком васпитном раду. 3ато се може рећи да ће се радне акпије НФ ове Године слити у јелинствену акцију НФ за уређење града која ће трајати током читавог лета.
Учвршћивање наших радних бригада мора бити појетичка а не само организациона мера, Стварна добровољност је основни услов за У“ спех радних бригада — не само добровољност приликом уписа, већ и приликом сваког изласка на рал. А ми.већ можемо да видимо -низ слу-,
"чајева на терену, гле се агитапија“ замењује строгим позивањем и разним' отворенијим или увијенијим формама притиска. Р
ту а ои таван 5 . И 1: | 1 1 ;
! После завршене конференције одржана је прва седница. новоизабраног Градског одбора Народног фронта Београда. На овој сед-
· г ници Градски одбор се конституисао и'изабрао претседника, пол трет-, седнике, секретаре, благајника, чланове Извршног одбора и. секре-
у та 1
таријата. 0! но нот
ЕТ,
У Извршни одбор изабра
по му | ко «
нимфу лип ~ монпови џе «
За претседника' Марко Никезић, :
501 Затотпретседнике' др Иван Гргић, Милица Продановић, Вељко,
-
7 "Петровић'и' Дратомир Николић, бе У 077 #"за секретаре Света. Поповић и'Јела Перовић. ~ ЈЕ
с
> '"'За благајника Гргур Митровић. |
Е "За чланове Извршног одборе Сарић Јуре, Јовановић 3 ЋЕ Ралуловић Миленко, Атанацковић Алек-
1 |
„Станка, Стојановић Тодор,
изабрани су: ага, Стојановић Сретен, Веселинов
сандар, Магашић Аница, Југовић Миодраг, Ванић Мирко, Анђелковић
Сава, Јовановић Миленко,
ту с
„рис
_- Метровић Ратко, Војновић Никола, Бесаровић
; Бобић. Никола, Маја, Тишма Павле, Петровић Нинко, _ ов кс: „ Цвејић. Бранко, Прикелмајер Др. Ђура, Вуцелић Воја, Пурић Данило,
Иконић Милан, Јанкес Хаџи-Поповић Александар,
Мирко, Турић Лра-
„ „теје, Радовић. Миленко, „Стојшић Симо, Костић Алица, Кашевић
изабрани су следећи другови:
Саво, Пљевљак. Мурат, Дракулић Данило) --' ли " УУ Секретаријат Извршног одбора 'Народног фронта
ја , .
Београда
„Марко Никезић, Станка Веселинов, Сава Анђелковић, Воја Буцелић, Маја Јанкес, Мирко Ванић, Иван Гргић, Света Поповић,
Јуре Сарић, и Јела Перовић.
Из сафетаце:
Пред изборе за народив. одборе ж
Како ће изледати првомагска поворка
ж Од 'сабиралишта до Мартенове пећи
Х | Београд булућности жХ
РЕЗОЛУЦИЈА _ (О. НАРЕДНИМ ЗАДАЦИМА
Народног фронта Београда
Пета годишња конференција Народног фронта Београда, одржана, на дан 21-17-1950 год. пошто је саслу“ штала реферате и дискусију, доноси следећу
РЕЗОЛУЦИЈУ
о наредним задацима Народног фронта Београда
Организација Народног фронта Београда постигла је у 1949 год. значајне успехе. Она је проширила сво= је редове обухватајући велики број нових чланова из редова грађана који су прихватили програм Народног фронта, програм изградње социјализма у нашој земљи. Под ру= ководством. КПЈ, организација На“ родног фронта Београда активизи“. рала је најшире масе Београда чланове Народног фронта Београда на политичким и привредним зада“ цима који су се у овој години постављали пред наше народе. Чланови Народног фронта су се кроз разноврсне форме агитационо-поли= тичког рада упознавали са одлукама и: мерама наших политичких и др= жавних руководстава а сва питања рада и задатака Народног фронта. политички су се постављала. У организацијама Народног фронта Београда редовно су објашњавани спољ= но-политички догађаји као и карак-= тер и. суштина спора са Информбироом. -
Широко је развијан идеолошком“ васпитни рад чији се квалитет отал« но побољшава, ; 4
Учешће народних маса у раду На-, родних власти било је масовно и разноврсно. Оно се одвијало кроз рад савета, зборова бирача, народ= не инспекције итд. Непосредни до принос извршењу Петогодишњег плана дале су добровољне радне бригаде Народног фронта Београда чији су резултати рада били обимни и од велике вредности.
У 1949 години повећао се знатно број активиста у организацијама Народног фронта Београда, учврстиле организације, проширила мрежа: комисија и актива и учињен корак даље у погледу метода рада и руковођења.
п Пред организадијама Народног фронта Београда постављају се у 1950 год., четвртој години нашег Петогодишњег плана, следећи најваж= нвији задаци:
1. Даље јачати организацију Народног фронта Београла обухвата Јући у њене редове све оне грађане који усвајају програм Народног фронта, присталице су његове политике и на делу помажу изградњу социјализма у нашој земљи а из разних разлога нису били организа ционо обухваћени у Народном фронту. 2. Развијати најживљи политички рад у масама, настојећи да буде што конкретнији и зктуелнији. Политич= ки обезбедити успех привредних мера наших народних власти које имају одлучујући“ значај за извршење Петогодишњег плана као ' што су: борба за устаљење радне бнаре, питање штедње итд. Организовати најшире, кроз све форме агитационо. пропагандног. рада, упознав»ње народних маса са тим мерама, обја= шњавање њиховог значаја и мобилисање сваког нашег човека, за њиХово извршење. М даље објашњава ти суштину спора. између нас и Информбироа м узроке који су до тогљ спора довели, Истовремено раскрин-
кавати политику западних импери-
јалиста и активност њихових: мало= бројних слугу у нашем граду. .
3. У организацијама _ Народног фронта редовно стављати ма дискусију и објашњавати питања маТеријалних животних прилика животног стандарда, не дајући да непријатељ по овим питањима вре ши своју агитацију . ин 24, Јошт шире поставити идеолошко= васпитни рад у организацијама Народног фронта и тиме и даље учвршћивати социјалистичку свест им морално-политичко јединство наших фронтовских маса. У том раду користити све до'сад постојеће фор“