20. октобар

А једну народну заједницу, за једно друштво, карактеристично је и значајно и то; шта оно пра5 ·знује и како то празнује: Углавном, разлоге пра/ 7 зновању наметале су, отпочетка, периодичне преу. _ кретнице у збивању природе, а у вези с човековом зависношћу од ње. Студена — топла, кишна — осунчана раздобља, дани, рокови сетве — жетве — бербе, дани -кад наилазе богате ловине, ... и тако даље. Али, ипак, ни такви општи празници не светкују се одувек на исти начин ни свуда подједнако.

Колико наш поглед успева да продре помрчину и сумрак прошлости људи су одувек свечано поздрављали, оно, кад се природа на нов живот буди, кад се у цвату замећу клице нових бића, кад се облици обнављају новим снагама и лепотама. Кад божица Маја, прамајка плодности, протире очи после зимскога сна и очекује од људи, најчилије своје деце, да је почасте украсима, игром и крилатим словима. Њено име, Мајино, пребродило је сва историска доба, све култове, и паганске и хришћанске, али, у суштини, исти је остао њен празник оживљења, ускрсавања. Клањало се тајанственој и слепој сили, мајци и немани, која благосиља плодовима и здрављем, или, кажњава непогодама, пошастима, глађу и помором. Која држи човечанство под претњом евога страшног оружја, под свежњем недокучних случајева.

А радно човечанство, са својим Првим Мајем7 Каква промена у битности саме појаве и историјске чињенице!

Од некадашње демонстрације за осмочасовни рад (1889 г. у Паризу), постаје тај дан Празник Рада, уопште, целокупном напредном човечанству које своју егзистенцију, "свој живот у миру и у срећи, оснива на организованом и смишљеноме раду у заједници. Напредно човечанство се не брани и не обезбеђује више, узалуд, од изненадних удара судбине, злих духова, завидљивих богова, молитвама или необразложљивим радњама и жртвама; оно се брани и обезбеђује заједничким трудом, научним испитивањем „ћуди“ и закона природних сила и друштвенога уређења. Напредно радно човечанство прославља Први мај, тако, што износи, у победоносном опходу, творевине својих вредних руку и својих будних и продирних мисли. Тиме одаје оно почаст обновљеним природним снагама; тиме оно изражава да, једва једном, после толико хиљада година, успоставља истин-

ски, људски однос са природом, не однос вечите неизвесности, панике и страве, већ, да кажемо, однос међусобног испитивања и разумевања. А слобода и заједнички рад у слободи, то је инструмент и језик за то међусобно разумевање које ће се свршити потпуним повезивањем човекових и природних снага.

Као што развитком самога земљинога шара, од усијале магле и кључалих стихија, до данашње, све више и више хуманизоване кугле, до ове градине и кошнице радних љу-

ди, као што у том дугом “развитку изумиру еваковрсна наз---

казна чудовишта, на суву и у водама, уступајући све више места складнијим бићима с којима се човек све више саживљује: — тако и у људскоме друштву нестају све више зверке у људском облику, чији су апетити, властољубље м славољубље незајажљиви, тако и у врсти, такозваног „равумног човека“ све више чиле опаке особине пећинско-капиталистичкога. типа, индивидуалистичкога саможивља. А избијају на површину свести све више особине дружевности, успокојевног, лагодног осећања — да не кажемо среће — при учествовању на општим пословима, у заједници с" друговима, с пријатељима, с људима добре воље и ведре предузимљивости. МАЈ

И по томе како ми тумачимо, сачекујемо и прослављамо Први мај, наш Први мај, шести у слободи социјалистичке изградње, видеће цео свет и с десна и с лева, а по њему; ко је и какав је овај народ и куда он смера. Ми ћемо и овога пута развити заставе наших радних бригада, наших друштвених професионалних организација, наше омладине, наше Армије. Славне националне боје наших јуначких, „слободољубивих отаца преплавиће, озариће мајско руменило наше борбене садашњости, предсјај срећније будућности у извојеваноме социјализму.

На радост свима напредним људима, на жалост и пакост онима који не умеју и неће да виле. истину! Вељко Петровић,

ЗЕМУН ЈЕ УКРАШЕН ВЕЛИКИМ

МАРШАЛ ТИТО ЗА ВРЕМЕ ЕКСПОЗЕА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

рви састанак Народне скупП штине ФНРЈ другог сазива

изабране 26. марта ове године одржан је 24 априла.

Из свих крајева наше земље сакупили су се народни посланици Савезног већа и.Већа народа, Било је присутно укупно 'четиристопет народних посланика Савезног већа и двестапетнаест Већа народа. Сада Савезно веће има 56 чланова више него раније. И у једном и у другом Већу има велики број народних посланика, који су сада први пут изабрани. Савезно веће има 212, а Веће народа. 115 нових народних посланика. ПРВОМАЈСКИМ СЛАВОЛУЦИМА

Прво су одржане претходне седнице Савезног већа и Већа народа на којима су изабрани верификациони одбори, који су имали за дужност да прегледају и утврде исправност посланичких пуномоћја. Пошто су верификациони одбори завршили свој рад и поднели извештаје и већа оснажила посланичке мандате, народни посланици положили су заклетву. После тога су изабрана руководства Савезног већа и Већа народа.

Прва заједничка седница оба веБа Народне скупштине ФНРЈ одржана је 26 априла по подне. На овој седници усвојен је извештај Президијума Народне скупштине ФНРЈ и изабран нов Президијум. Такође је прочитана изјава претседника Савезне владе маршала Тита у којој маршал Тито ставља мандат Владе на расположење новоизабраној Народној скутпштини, која треба да одлучи о саставу нове владе.

Уз опште одобравање народни посланици су усвојили предлог Ђуре Пуцара да се мандат за састав нове владе повери маршалу Титу.

На заједничкој седници оба дома Народне скупштине "ФНРЈ, одржаној 27 априла, мандатор. Савезне

владе маршал Тито поднео је листу

нове Владе ФНРЈ. Предлог су једно- | |

душтно поздравили бурним одобравањем сви народни посланици, чиме

"су дали сагласност за састав нове

Владе.

Затим је маршал Тито у име новоизабране Владе ФНРЈ поднео Народној скутиштини експозе и Декларацију Владе ФНРЈ.

УУ трочасовном ивлагању маршал Тито је изложио резултате политичке привредне, и културне делатности Савезне владе за ПоспАво чеРу родио,

Прво. заседање рани __„Народне скупштине

Иа сафижа ја:

О Првоме мају Паз Избери за народне одбере у Београду ж Програм прославе Првога маја

29 АПРИЛ 1950

Број 284 • Година УП • Лист излаза · сваке суботе • Цена броју 3 дина“ па • Редавција и администрације Драгослава Јовановића ЛУ " По“ штански фах 752 • Телефон: 22-216, 21-957.

МАЈСКО ЈУТРО У ГРАДУ

е л' то јава јутрос зору наткрилила

с голубијим јатом што лети над градом!

Да ли ја то сањам или су свјетила

планула у мени с мајском пјесмом младемг

То пламсају огњи из људских зјеница | са освитом, с хуком безбројних возила

и са свих јутарњих новинских страница,

са сиреном што се у небо извила.

Велик дио пута стоји за мене; премашена хтјења, даси и кораци и радости моје неозлијеђене блистају ко сунца разиграни зраци!

Домовино моја све моћнија буди

да у теби срећа у плими узрасте! Педесет и прва већ у теби руди

ја јој пјевам, пјевам попут прве ласте.

Зар то није радост кад ти оштро стјење и трње на путу ноге искрвави,

а ти летиш к сунцу куд се око пење

и играш ко јагње на зеленој трави! Душа ми се смије ведра, раздрагана,

у њу се све сумње боли утапају,

јер ти, домовино, и самога длана

А ши и пиј-татај и " блисташ у сјају!

Препоне и магле, лажи и клевете смјелошћу ! истине у прах су смрвљене, мисли моје као мајски дани лете снагом рода мога, надом осмјељене!

А сунце пламено раширило крила

и над поворкама распламсалим сија; моје топле груди срећа испунила, око срца ми се'домовина свија!

у. Међедовић