20. октобар

УТИСЦИ СА ТРЕНИНГ УТАНМИЦЕ

Државна

оквиру припрема за учертвова“

ња на такмичењима за првен“ ство света у футбалу, наша Дј» жавна репрезентација одиграла је у среду тренинг утакмицу са бечким лом и победила са резултатом Утисак који је наша репрезенталија оставила својом итром може се ређи да је задовољавајући. Најбољу игру наша једанаесторица су пру" жила у почетку када су путем брзвог преношења и ослобађања лопте стварали сџишљене комбинације и изненадне нападе пред противничжим голом. Ову лепу игру у неколико махова гледаоци су наградили бурним аплаузом. Међутим, наша репрезентација није успела да цело време одржи овај темпо и попустила је. У току игре поново су се испољиле неке негативне карактери“ стике нашег футбала као: дрибловање, задржавање и дуго ношење лопте. Модерни футбал заснива се на дугим и прецизним пасевима који доприносе брзом преношењу ит“ ре и стварају врло опасне ситуације пред противничким голом. Значи, да оваква игра наше репрезентације, То јест дрибловање и задржава“ ње лопте може само штетно да де лује и утиче на развој игре у Крајњој линији И на резултат. Оваквој игри нарочито су допринели Халфови, који су дугим ношењем онемогућавали брзе и успешне продоре навале. Често се могло видети како "Ђајић и Чајковски уместо да одмах после примања или одузимања лопте дугим, тачним и одмереним У дарцима пошаљу лопту празним саитрачима, трче са лоптом све до противничког казненог простора, где су упадали у мвказе играча Рапида и на тај начин онемогућавали у“ спешан завршетак акције. Упоредо са халфовима и полутке су дуго задржавале и дрибловале, ово се нарочито односи на Бобека који је не“ колико пута био у позицији да дода лопту Атанацковићу или Томашевићу. Међутим, услед задржавања лопте и његове компликоване итре, ови итрачи су често улетали у празан простор или се налазили у оф“ сајд-позицији. Овако погрешна игра нашег четвороугла нарочито је дошла до изражаја на овој утакми“ ци, где су се све претеране комби-

ПА ЈЕХСЛСЈИГ ИЗ КУЛТУРНОГ ЖИВОТА

Радно-Београд 2 врши ових дана при. преме за покретање још једне емисије, коју ће с радошћу слушати сви имао џи радно-апарата. Та је емисија — Весело вече.

Програме Веселог вечера Радио-Беотрада 2 режпраће П. Динуловић, а У њима ће учествовати чланови Београд ског драмског позоришта.

У Дому културе Четвртог рејона одр: жава се од 14 овог месепа фестивал

Народне омладине Београда. У про: грампма учествују пајбоље драмске, жорске, фолклорне, репитативне, му:

зичке и књижевне групе београдских омладинских организација са укупно девет стотина извођача.

Чланови ликовних секција 8зложилн су своје радове У просторијама Дру: штва „Иво Лола Рпбар". Изложба ће бити отворена за сво време трајања фе: стивала, до 210. м.

Београђанка Данпца Илић, првакиња бечке Опере, гостује у нашем граду од 24 овог месеца. Тога дана ће одржати вече песама у Југословенском драмском позоришту, 27 маја пгра насловну улоРу у „Аиди", а 29 у „Мадам Бетерфлај". Дантпа Илић продужава затим за 38 треб н Љубљану где ће такође васту: пати.

Спора и компликована игра наших Рапида да се сконцетрише и среди. У по седам противничких играча

На' слипи:

томашевић

репрезентативаца омогућавала је обрани

извесним моментима могло се видети и у бековском простору.

и десни: бек Рапида у борби за'лоптом.

вације и компликовани напади разбијали о. чврсту и оштру одбрану Рапида. , Поред задржавања лопте наши су играчи и погрешно тактички игра“ ли. Уместо да игру базирају на брзим продорима преко дугачких лопти они'су се губили, играјући У ширину. Овакав начин игре омогу“ ћио је противничкој одбрани да среди своје редове и да се сконцентрише. Такође грешило се и у томе што се није пуцало издалека, већ се те“ жило да се навале реализују из непосредне близине гола. Ретко се могло видети да наши играчи пуцају на противнички гол ван казненог простора. Међутим, кадгод су ово чинили, пред голом Рапида ствара“ не су опасне ситуације. Тако је Чај“ ковски Код стања 2:1 после краћег

ФИЛМСКЕ НОВОСТИ

Од 1939 до данас у Совјетски савез увезена су само два франпу-“ ска филма. То су филмови „Борба за пругу" и „Праскозорје". Фрранцуска штампа наглашава чињеницу да се филм „Праскозорје" приказу“ је у СССР-У пошто је претрпео знатна преиначавања.

ж Сол Лесер познат је као продуцен .сарије филмова о „краљу џунтле" 'Тарцану. Осећајући да за његове филмове рађене сериски опада интересовање, Сол Лесер одлучио је да „освежи“ Тарцгна. Нови филм о „краљу џунгле" носи наслов „ТАРЦАН И ЧАРОБНО ВРЕЛО", ЈУлоту Тарцана у овом филму није добио Џони Вајсмилер већ нова звезда, атлета Лекс Варкер. ж

Чарлс Ајнфелл, вицепретседник америчке компаније ,„Твенти сенчери фокс филм", после пута по Блиском Мстоку стигао је у Париз где ће се задржати 2 недеље. Циљ његове посете Паризу је да се на састанку са претставницима других филмских компанија договори о мерама које треба предузети да би се на неки начин повећао број посетилаца биоскопских претстава, који опада не само у Европи већ и у Америци.

ж Покушавајући да докажу како кри минални филмови произведени у њи ховим земљама не утичу негативно на омладину и нису узрок појачаног дечјег криминалитета Асоцијација британских продуцената филмова и одговарајућа асоцијација Америке, повели су жучну кампању, доказујући да филм не. сноси никакву одговорност збот повећања дечјег криминалитета, У ту сврху ова два удружења манипулишу свим могућим статистикама, изјавама полициских инспектора, судија и васпитача. жх Паул ЖХестерс, који је за време рата снимио знатан број филмова за филмска предузећа нацистичке Немачке, постао је сада режисер јед• ног белгискогт предузећа и.. снима. филм о животу познатог ликовног уметника Пикаса.

У Мексику ће се ове године произвести преко сто уметничких филмова. На њихово снимање утрошиће се око 30 милиона долара. Многа филмска предузећа САД и из западне Европе тражила су од мексиканске владе дозволе за снимања на територији Мексика, јер им „одговарају климатски услови тв сунчане земље".

Француска Западна Африка сматра се данас као веома уносно филмско тржиште. У прошлој ко дини (у 60 биоскопских дворана) приказано је око 600 разних уметничких филмова. Од 250 иностраних филмова, који су приказани, 175 су америчке, 25 италијанске, 6 совјетске, 2 швајцарске и 42 про-

дукције других земаља. Из наведених бројева се види да и ово тржиште постепено освајају Американци. Приходи од приказивања _филмова у Енглеској спали су од 121 милиона фунти стерлинга из 1946 тодине на 105 милиона у 1949 години, .

Мако Синдикат електричарских радника Ентлеске захтева национализацију филмске индустрије, секретар радничке партије Морган Филипс изјавио је уочи избора да филмска политика Лабуристичке партије уопште не предвиђа нацио+ нализацију филма, већ оживљавање филмске производње тиме што ће она остати у приватним рукама.

5 МУЗА

репрезентација — Рапид

ношења лопте пуцао са око 25 м тара и поститао леп гол. Ову погре“ шну'игру нашег тима играчи Рапида добро су користили, По пет до седам противничких играча нашло би се у исто време на својој бековСкој линији тако да је било немо: гуће реализовати поједине на око лепе али, некорисне комбинације. Такође, приметило се да сви на“ ши играчи нису уиграни и да немају довољно Кондиције.

Ако се узме у обзир да је ово била тренинг утакмица, може се ре“ ћи, као што смо на почетку напоменули, да је игра наше рептрезентације 'у целини задовољила. Вред“ ност нашег футбала дошла је до изражаја бал у итри са бечким Рапидом. Чврста, јака и хомогена екипа Рапида била је добар спарингпартнер и пружила је лобар отпор нашој репрезентацији. Играчи Рапида не играју толико атрактиван футбал као остали бечки тимови, које смо гледали у Београду. И за: то је њихова игра много кориснија. Брзи, добри. техничари и оштри стартери, они су показали леп футбал. Путем кратких и прецизних пасева, они су брзо освајали терен. Оваква њихова игра нарочито је дошла до изражаја после по" пуштања темпа у игри наше репрезентације у првом полувремену. Тада, гости су се средили и извели не“ колико брзих и врло лепих комбинација. У нашем тиму најбаљи утисак је оставила ужа одбрана. Нарочито је пала у очи добра и корисна игра Мркушића. Станковић и Брокета играли су у другом боље него у првом полувремену. У халф линији Чајковски је био пожртвованији и бржи од Ђајића, док је, у навали, Митић отскакао брзим ослобађањем лопте и добрим демаркирањем. И овога пута дошао је до изражаја проблем центарфора. Ни Томаше“ вић, ни Фирм нису задовољили, ма да је први био бољи од другог. Код крила својом добром игром у другом полувремену се истакао. Огњанов, док је на левом крилу Вукас био бољи од Атанацковића.

Ова утакмица добро је користила руководству за припреме наше репрезентације и указала на недостатке који доприноса да игра наших репрезентативаца буде бржа, боља и кориснија и ефикаснија.

Нове џаауе

Јанко Керсник: Одабрана дела

Књита салржи низ приповедака: Сеоске слике, Из земљишних књига, Бођеница, Два оца, Дечји лекар и роман Агитатор. Словеначки писац Керсник узимао је грађу за своју прозу из малотраЂанског односно сеоског живота, два подручја су у његовој прози оштро подељена. У Агитатору, у средишту су догађаји при изборима за Покрајинску скупштину Крањеке. У овом роману живо су описане политичке интриге, борбе м дебате, које је изазвало расписивање избора за крањско политичко претставништво. Ђовани Верга: Пастир Јели

У овом делу нобиоц италијанског веризма познати реалиста "Ђовани Берга, слика живот најамних радника са много љубави, топлине и хуманистичком нотом према радном човеку.

Сервантес: Узорне приче

У овој књизи налазе се две приче: Лиценцијат Стакленко и Ринконете и Жортадиљо. Прича Ринконете и Кортадиљо писана је у стилу пикарскћу романа и обрађује дожпељеаје два дечага који долазе из провинције У Мадрид, где ступају У лоповску дружину. Ова приповетка је у исто време приказ друштвених прилика и нарави Шеснаестог века у Шпанији. У причи литеонцијат

Стакленко Сервантес описује лну историју једног младића који ажава да је од стакла. Кроз ову дата је сатира на сувремено ш' дру-

штво. „(Књигтв су у издању „Нопока")

« ,

о уредник Драдујин ТЦолаЈИћ, Улица = Јовановића 1“|у " Телефон 20-443 • Чековни рачун - 6 — Поштански фах 752 % Штампарија „Борба" ћеници једне 1 тат, | 7 « Београд, Кардељева 1. Рукописи се не враћају. За једнег од домова Југословенског Црвеног крста. Изведен је богат,

четници осјетише да нам је сасвим

јеку Треће офанзиве, па нас прозваше Трометковићима

у понестало муниције, и Петметковићима. : Једнога. дана нађосмо се.с њима лицем у лице, али = боја није било: нама додијала глад и исцрпеност па нам се = не бије, а њима ушао страх у кости јер се унаоколо прочуло да од Пиве наступа нека пролетерска бригада. Додуше, = бригаде није било, и ко би знао ко је измислио, ако нијесу = сами четници да би потстакли команду на повлачење и = напуштање борбе или сељаци чије њиве залединише ради и честе унакрсне ватре на овом терену.

= — јеси ли још ишта посијаог — питали Радована Ми= јајлова, а он. увијек спреман да каже нешто пословично, = одговарао је:

= — посијали су ми четници и партизани олово, Углав= ком родиће крв и погибија, а на посљетку ономе ко буде = заслужио сазреће слобода, а некоме и срамота. Но је мука = претећи... = Цијели дан по положају Мале Градине, из блиједих, = прозрачних облака, циједила се млака ђурђевска киша, = прала и залијевала гору у листање и квасила набујале падине. = Ноћ смо провели. мирно, управо пробдјели је, ни тријезни ни = сањиви. Четица од двадесетак људи, момчади и дјевојака, = пожртвованих, али још недовољно вјештих и искусних ратот вању (због чега су нам четници пакосно добацивали да се = причувамо пошто нам „другарице нијесу вичне боју" и да м припазимо да пушку наопако не окрену), склонила се испод = влажних пећина Вардара. Напољу брунда вјетар, развија ш гору, удара о бокове штиље и звижди кроз оштре жљебове. = Крупне капљице циједе се низ сиве литице урасле у лишај т и маховину, падају иза врата и по раменима или се уз тупо = ударање разбијају од овешчала шаторска крила. = Већ десету ноћ како нам се смркава на том истом = положају а сан нас одавно прогони, јер и кад би сви били = на стражи мало нас је колико је непријатеља с друге стране. = Рачунали смо да ћемо то вече с миром заспати пошто нам = се придодала десетина бораца из друге јединице, али уза# луд: у сами мрак Вучету Петрова однекле из даљине погоди и луталица, па смо га морали по мраку носити до болнице. = Није ни чуо пушку, нити је ико од нас разумио како се то м догодило. То је оно што се рече: „Ђаво му га донио кад се = на нада."

= Испред зоре као да се запали читав хоризонт. Десно, = на пушкомет од нас запрашташе бомбе и митраљески ра= фали. Мало, па да нас спучи огњен вијенац.

Е Изморена стража прибра се и отвори ватру, а четица т поустаја онако сањива и растури се уз стрмен кланац према = Кривошијама, На први отпор четничке снаге попустише и т устукнуше. Учини нам се да је опет успио блеф Радоја = 'Турова који викну што га грло дава: „Напријед пролетери", вт а пролетери ко зна гдје су били. .

Пошто се сасвим раздани четници опазивши да је вика о пролетерима била сама смишљено лукавство поново нас почеше дозиватм, уз пушкарање;

— А ђе сте Трометковићи7 Како ћете се бранити кад

и та три потрошите7 ! у — Лако док је тијех вашијех што су вам их јуме талијани подијелили. Не брините бригу! — из света гласа, грлати Радоје Туров одазва се четничком. пушкомитраљесцу који је ћефа ради пуштао дуге рафале по нашем положају.

Неалој чети прекомандован је и Симо Мирко, омален партизан, ћорав у лијево око од првих дана устанка; човјек за кога су још од првих акција говорили како не умије много да политизира а још слабије да агитује, али га на „ пушку нико не претече, Сам за себе мало иронично је го= ворио како се случај, пошто се с богом давно посвађао, 8 смиловао на њета и погодио да му остави десно око таман т згодно и спремно у свако доба за нишањење, а уз то га већ = није страх за оно лијево ни мало више. Чу оног што негдје =» забо нос у ледину па се дере више од страха нето од јуна: штва и пушта. силне рафале талијанске провијанте у муниЕ цији.

= — измоли главу, вко ти баста па ћу ти осигурат ш хљеб док си жив, А тетка“ ће ти послат фамилији инва= лиду — узвикну Симо им оним једним оком поче да: шара по а четничком положају, пазећи да пронађе жив циљ неприја= теља. Симу се учини мало оно што му је рекао, па издуљи ш врат док се жиле не појавише око јабучице с једне и друге = стране и покличе на сав глас; |

- — Ако те још нијесу браћа оженила, амо јуначино, 8 промоли се из грмена, да се окушамо или су боља ова моја три. вишека или сва та твоја муниција што ти је послао 5 Емануел и.Муслија (звао је подругљиво Мусолинија) што ти и одрије ртеницу носећи је.

Однекле из даљине, мз непознатог правца просу се = око њега рој куршума и он прилеже земљи. Овлаж држећи = пушку испружену напријед и лако припремљену за ниша= њење лукаво је вребао четнике који су се У црним кабани# цама као узнемирене чавке појављивали између тек озев вулих зановетљика.

Не потраја дуго, а битка, као кад гором наиђе љетна = плаховита киша гоњена вјетром, протеже се положајем од 8 Дрвника до Јовичине Воде, а наша мала група, према читавој ситуацији, ту је стајала као нека врста бочне заштитнице и чувар да непријатељ не провали у Грахово.

На моменат ућута и једна и друга страна и наста немушто примирје. Само су однекле иза Кривошиске Планине брундали далекометни топови и јек грмљавине у таласима одлијегао од Цуца до мора и Бијеле Горе, а гранате се распрскавале у каменито подножје брда и надалеко се чула звоњава као да комади разбијених флашта падају по камењу.

Између облака помоли се дивно и окупано сунце, као подмлађено, земља замириса на прољеће, које се свом снатом јавља из сваке честице природе м још су се само над Јадранском обалом, у даљини, гонили густи облаци, а и они постепено ишчезавали као да их гута сива пучина.

») Жена Емануела Савојског, ћерка краља Николе.

• ппппиринивииниининининиоееаноОнизЕНВЕеПрССЧИНИИИВНР Нилу

папина апепинанивитививиноинитивнннинвнипини Рини пивирипививнннвнивониннвниРиов пи винапи пива вв Рааиитиви равном ремете 2222

У суботу, 13 овог месеца, на

пзинпиванииининининаниианнинииизнинииааниннинин=

Петар, Туров нешто су се препирали шта се обично беслослени"

Симо Мирков и око огња и то ни око чега, ради бич људи препиру: један је тврдио да је пробојнија италијанска, 5

а други југословенска пушка. — Више сам их ја о рамену (објесио. него што си их8 ти очима видио! — зацерека се Петар и нервозно устаде нат његове ждраље ноге као да је тиме хтио доказати исправ- 8 ност своје тврдње. Други су се смијали њиховој препирци,м сматрајући је беспредметном а Мајо Драшков, четна ћута-% лица, из дубине искобеља и издекламова епилог из Њего-т шевог „Вијенца" о Мандошићу и његовом џефердару. |

Симо се окрену више него то другоме треба радим онога ћБоравога ока да одмјери расположење другова и увријеђен не мога отрпјет увреду коју му је Петар упутио, плану и дохвати се за пушку, али као да му неко У тај трен шапну на ухо: „Остави глупости, зар то доликује партизану“, | пушка му клону у руци и постиђено погледа у страну. Ноћ ипак се не мога обуздат да не рече нешто и учини му се дат је тиме нашао најбоље рјешење за незгоду У коју је запао;

— Сјутра ћемо у акцију, па чија више проврти чет- а ниичких лубина, та је боља и пробојнија. . ·

Стражар дремуца иза зановетљике кроз коју млазају 8 шикови пријатне подневне сунчане топлоте, Неки посвла-“ чили капуте, па „читају новине" (бишту уши) а Ћелаш Дра- 8 тић и Тодор Миркић и гаће поодријешали па око појасева“ пребирају шавове и чисте „ллесту колону". :

— да није пете не би било ни шесте! — Драгић је“ увијек волио нешто да измудријаши, а овога пута добро јет и погодио.

Или су тобџије топове чистили, или су на ручку били, и опет се иза Јанкова Врха пробуди артиљерија и уз металан:а јаук граната подухвати подињак глје се одмарала наша чета. Разнесе огњиште, а она двојица безгаћовића, без по- 8 требе, кад је већ било касно, умакоше низ гребен крози сјенку дима и горе. Уши забубњаше и наста мали тајац, а: кад се дим размаче и задње парче гранате паде установи-и смо да губитака, за чудо, није било, осим што је Ћелаша 8 једно оштро парче захватило по дебелом месу па му крви линула. С' прва наста забуна, али пошто се увјерисмо да: ране ипак нијесу од последица, Симо отпоче да се шали: нат рачун Ћелашеве ране. 5

— Ништа то није. Некад бих паре дао да ми проклет. т ница није толико тешка. Мучно ми је износит на положај, 5

Ћелаш га погледа, док су му други рану завијали, ит силом се насмеја да би прикрио бол који није био мали, ађ Симу опсова „светог Сретенију господњега, оног што долази у најгоре доба године." 5

Четници опазише да се на партизанском положају = догодило нешто ново, да је било мртвих мили рањених паџ запушкаргтР. “

Симо није могао. да мирује, скиде капу им натаче је в на цијев, пушке, па је помоли кроз густ сплет шикаре Навуче ватру на се, а један рафал искрза му цијев и капу претвори у поцјепану крпу без облика. Од наших још ников није одговарао, јер је муницију требало чувати. (Нико нијев имао. преко двадесетак метака, а та сиромаштина теже се: подносила од ма које друге). в

Као да их вјетар наћера, низ зановетну страну, навалише четнипи. Осјетише да су јачи и бројем и положајем, 8 а ми послије кратког договора ријешисмо да их бомбама лочекамо и присилимо на узмак. =

— Чекајте нас Безметковићи — заурлаше у један гласа м. по команди некот официра, који је.тражио отстејање нау- = чено још давно из пјешадијских ратних правила, наступише и низ увалу. У галами која се претвори у нејасну вику без“ смисла препознасмо глас онога што га је Симо још изјутра # обећао „оженити." 1 — Вала ће ти данас присјести талијанска чорбица!1 – рече Симо за себе и измаче се у други заклон одакле му је: лакше циљати нападача. =

Борба потраје дуже него се очекивало: партизани сеФ не даше дићи с положаја, а четници испод обронка, прико- и вани за земљу, увидјеште, ако се буду повлачили, да ћев грдно прођи. и

Симо ријетко гађа и стално држи пушку на нишан. и Чини се да се сав у око претворио. Около њега митраљез = брсти гору и траву, а засипа га лишће, ситно дрвље и пије- и сак, Он смирено, као ловац вреба и помјера пушку оцртавајући четнички положај.

„Тутрос сам се зарекао да ћу га оженити са ова моја три метка, а капи обећао да ћу је осветити и видиш као замнат чово неће на цијев за жива бога“ — нервозно протунђа Симо и јаче прилеже земљи пошто му два — три фијукнуше ниско изнад главе.

На противничком положају наста граја и осјети се живахност послије неколико темпираних граната што засуше нашу малу чету. Непријатељ изнова наступа више по команди талијанских топова штто запуцаше с Црквица нета по својој смјелости.

Онај познати глас што је већ промукао називајући нас Мошиним 'Трометковићима, опет прокрича између плотуна. Око Сима паде пљусак зрневља и једнога препржи по толењачи десне ноге. Он се прикупи, и прилеже јаче У заклон, копајући пред собом травни бусен да би отворио бољи видик.

Понамјести се и упиљи око у правцу одакле је већ изблизинае ударало аутоматско оружје и лагано притиште кажипрстом обарачу. Послије пуцња, који у тој цијелоји ватри није ништа значио, пушка се изметну устрану, 24 оном пушкомитраљесцу што га је Симо одјутрос обећао женити оста оружје висећи о кумрици. 5

Кад се мрак поче навлачити, Симо се привуче дом „ђувегије", загтледа се у њега и отпаса му каму с бјелим 4 коштаним корицама. “

— Испунио сам обећање. М говор да ти одржим вко 5 желиш, Боља моја три, него твој цијели талијански арсенал. = Нека те писари скину с требовања.

МИРКО ВУЈАЧИЋ

сету, оДр

Коларчевом народном универзит шти

жало је приредбу“сто двадесеторо избегле деце из Јегејске Македоније; азно“

врстан и добро увежбан програм -