20. октобар
Овог пролећа почело је уређе ње Калемегданских стаза, које се асфалтирају и прелази се преко њих огромним
прегдеј антмиаи
ваљцима, како би се што боље зараввиле,
ПОЉНО-АОРАТА
РАИ
ИН ВОГАБАЈА
Нормализовање југословенско-грчких олноса — прилог миру на Балкану
ЗМЕЂУ југословенске и грч| ке владе извршена је размена дипломатских претставкика. За грчког посланика у Београду постављен је ранији грчки посланик у Каиру Димитриос Папас, а за југословенског посланика у Атини досадашњи отправник послова Шериф Шеховић. ; Размена посланика је важан корак у правцу нпормализовања односа између две суседне земље и она . је логична последица новог политичког развоја у Грчкој.
Избори од 5 марта у Грчкој недвосмислено су показали да је грчки народ против монархофашистичког режима. Они су претстављали осуду и авантуристичке спољне политике коју су дотадашњи реакционарни _ властодршци _ водили према суседима Грчке, а нарочито према Југославији, што је стварало затегнуту ситуацију на Балкану. После изјаловљеног покушаја да се изигра воља бирача, у Грчкој је образоване коалициона влада генерала Пластираса која има за собом расположење већине грчког народа. Нова влада је у више махова изразила своју жељу и решеност да води политику добрих односа са сусина у првом реду с Југославиом, Водећи рачуна о тим чињеницама и увек готова да допринесе свој удео ствари мира, наша влада — је приступила нормализовању односа о Грчком. То нормализовање одно» са несумњиво је битни интерес обе суседне земље. Створена је могућност за правилно решење свих отворених питања. У току је успостављање железничког, поштанског и телеграфског саобраћаја. Наша земља ће поново користити слободну зону у Солуну, што ће знатно олакшати наш извоз, Питање грчке деце, које је оставио грађански рат под монархофашистичким _ режимом, биће решено У духу резолуције Организације Уједињених нација. При доброј вољи и разумевању и сва друга питања која су отежавала узајамне односе могу да нађу позитивно решење. Створени услови за нормализовање односа између Југославије и Грчке уједно су прилог консолидације мира на Балкану, прилог миру уопште.
Да је то тако показује и кампања која се води да се спречи нормализовање трчко-југословенских односа, У Грчкој у овој кампањи нашли су се на истој линији крајњи десничарски реакционари и коминформски агенти. Вођа монархофа-
шиста Цалдарис, кога је грчки народ скинуо с власти ровари против зближења исто каб и назови
Политбиро КП Грчке чија је политика измећарења Информбироу довела до пораза грчки демократски покрет. Подметања и извртање јасних изјава наших руководилаца јесте метод којима се служе и једни и други.
Иста спрега крајњих реакционара и следбеника Кремља направљена је и у другим земљама. Нормализовању односа између Југославије и Грчке приписују се измишљени политички и војни циљеви и на нашу земљу и њено руководство сипају се најбесмисленије клевете из резервозара Информбироа, То је спрега свих којима сређивање прилика на Балкану боде очи, јер им онемогућује прављење интрига и разних провокаторских потеза, спрега оних којима је стало да Балкан буде „буре барута".
Али баш та кампања здружене крајње реакције и информбироовских агената против нормализовања југословенско-трчких односа показује колико је пут који води том нормализовању пут мира и интереса свих балканских народа.
Питање нових избора у Енглеског
ЕСТАБИЛНА већина лабуристичке владе у британском парламенту чини да се пи-
тање расписивања нових избора У.
Великој Британији стално одржава на дневном, реду, Обе главне политичке странке предузимају припреме за случај избора. Конзервативци воде преговоре с либералима о стварању изборног блока. Либерална странка има само 9 посланика У садашњем парламенту, али на изборима она је добила преко два и по милиона гласова. Ако би се њени гласачи удружили с конзервативцима онда би конзервативнолиберални блок, по мишљењу конзервативаца, добио знатну већину над лабуристима, јер изборни закон иде у прилог таквом удруживању. Међутим либерално воћство стоји на гледи: да је улога Либералне странке да буде арбитер између конзервативаца и лабуриста и зато се опире коалицији с конзерватив.цима. Преговори досад нису довели до позитивног резултата. ' · Лабуристичка странка одржала је ових дана једну важну _ партиску · конференцију на којој су учество__вали и руководећи претставници · Трејд јуниона, у коме су организовани _ индустриски радници, и Кооперативног покрета који претставља задругаре-фармере, У званичном саопштењу се каже, да на конференцији нису доношене никакве дефинитивне одлуке, али је подвргнута детаљној анализи – це-
локупна лабуристичка политика у светлости резултата прошлих избора и одређен став према могућности скорих нових избора. Према писању енглеских листова, на конференцији, којој су присуствовали сви чланови владе, нарочито се диску“ товало о пожељности односно непо- , жељности даље национализације британске индустрије, јер се сматра да је национализација свих — главних грана индустрије која је била предвиђена у лабуристичком — изборном програму, претстављала главни узрок слабом изборном успеху. Претставници Трејдјуниона тврди се, критиковали су владину политику „замрзлих надница" по којој су наднице радника и ћамештеника остале исте упркос девалвације фунте и осетног пораста скупоће што изазива незадовољство радника. Они су подвукли важност промене досадашње политике према радницима пре расписивања нових избора.
Ова конфереција, као и инструкције партиским организацијама да учврсте своје редове, остављају утисак да и Лабуристичка странка рачуна са скорим изборима, вероватно убрзо после парламентарног распуста који траје до краја јуна.
Ании'а Тригве Лиа
ЕНЕРАЛНИ секретар Организације Уједињених нација Тригве Ли вратио се почетком ове недеље из Москве где је имао један разговор са Стаљином и неколико _ разговора с министром спољних послова Вишинским. Пре одласка у Москву, Тригве Ли је водио разговоре с претседником Тру“ маном у Вашингтону, британским министром спољних послова Бевином у Лондону и француским министром спољних послова Шуманом у Паризу. У Тригве Ли води акцију ла отклони застој у функционисању ОУН који је настао због бојкота органа ове организације од стране совјет-
ских делегата због нерешеног пи. тања претставништва Кине. генерални секретар ОУН предла-
же сазив једног специјалног заседања Савета безбедности на коме би учествовали и министри спољних послова свих великих сила и који би узео у разматрање сва најважнија међународна питања која су досад остала нерешена. а
По попратку из Москве Тригве Ли се поново задржао у Пармзу и Лондону где је водио разговоре са Шуманом и Бевином, Пред полазак за Америку он је изјавио новинарима да ће да тражи м понови састанак с претседником Труманом,
Недељковић победник
НИОЈЊЈЕ | ЈК ЈВЊ ЈИ ЈГ ЈЕ;
Хх. ПЦ. АНДЕРСЕН „Приче и згоде“, издање „Нопока“. Књига има 541 страну. — цена 83 динара Дело су превели Маја Спиц и Јосип Табак.
У овом код нас првом преводу с данског оригинала Андерсенове су »Приче и згоде“ састављене онако како се налазе у другом данском издању Андерсенових сабраних дела. Књига садржи 43 приповедака, међу којима су »Девојчица са шибицама“, „Палчица“, „Краљевна на зрну грашка“, „Ружно паче", познате из неких предратних превода.
Славни дански писац из почетка прошлог столећа инспирисао се у свом стварању народњим причама и песмама и створио је дела са мотивима узетих из
својих доживљаја са различитих путовања и из своје најближе околине, Стога су Андерсенове „Приче и згоде"
намењене и зрелим читаоцима, а не само деци. Текстови у књизи пропраћени су чувеним илустрацијама Томаса Рилхелма Џедерсена и Лоренца Фрелиха.
„
У издању „Културе“ изишло је из штампе по реду превода шесто дело великог француског реалисте Оноре де Балзака „Сјај и беда куртизана“,
„Сјај и беда куртизана“ заокругљено је дело, које уједно чини саставну карику у ланцу „Људске комедије“ коју је Балзак за собом оставио. У њему Балзак разголићује париску буржоазију у време када се налазила у свом пуном успону и бескрупулозно се повиновала
сили новца. Сем што осветљава и доводи до расплета судбине неких главних јунака из „Изгубљених илузија"
(Лисјена д' Рибанпре) Балзак у „Сјају и беди куртизана“ даје и нову галерију типова узетих из сувремене француске. стварности, у 1
Најновија Балзакова ктига има ва тома (635 страна) и стаје 114 дипара. Препео с француског Марко Видојковић,
„Путовање једног природословца око свијета“ је у облику дневника дата повест путовања и скица природњачких и теолошких испитивања Чарлса дДарвина. Књига је илустрована многобројним скицама и мапом на којој је означен' Дарвинов пут око света.
Књига је изишла у издању „Нопока“ на 577 страна, у преводу Карла Куне и Станка Михолића. Цена једном примерку 125 динара.
У издању „Мале библиотеке“ (Загреб), изишла је из штампе збирка песама младог хрватског књижевника Јуре Каштелана. „Пјесме у овој збирци настале су у раздобљу између 1940 и 1949 године, У једном мрачном, крвавом, а истовремено и свијетлом, револуционарном времену борбе, побједа народне револуције и изградње социјализма,“
Циклус „Црвени коњ“ узет је из истоимене збирке коју је предратна цензура забранила и уништила. По први пут је објављен и циклус „Крвавија".
Цена књизи је 35 динара, а штампана је на 118 страница. „
ф
= ваппипаиниивиинниннивниннивннцаванинаинивнаваПипраиааиаоаавинвЕвииривоаанивавивВннаПанвниншннипоинаиттананиПавЕнипиравананнвилививтвиннипаапннинвинврапвноворининвнсвннцаннннаииоиваннинаонннвноннЕ
АЈ] РРА БЕРНЕ 2 РИ
Х, ви правници — сухопарни сте и неосетљиви; Тврди и немилостиви, ситничари и без поезије! У прашини ојих аката убијате сав смисао за поезију!“
5: с тим речима купио је млади доктор Севеј»у мале доминске плочице са стола и правио од њих вештачки лук пред собом. , и Његов сусед За столом и друг у игри доктор Павлин запали понова ствоју дугу лулу 'и мало зао осмејак му за-
игра око усана после тих пријатељевих речи. Обојица су били млади људи и живели су ту у малом месту од своје праксе. на зе, већином сами, или би им ге придружио овај или онај од ожењених чиновника; они су били самци, ма колико да их је радознали свет дирао да неће дуго то бити, „Пријатељу, у теби се јавља обичан неискусан филистар, а можда и некадањи ватрени гимназијалац; први види
само наше егзекуције и наплате и које уосталом нису баш
тако суве, а гимназијалци су убеђени да је параграф Це
газу — смрт. Веруј ми, драги, ти ћеш у пандектима Мо
поезије, само ако хоћеш: наћи ћеш је ту, У том крезубом,
изломљеном чешљу, или у прљавој умазаној крпи што лежи кућом на сметлишту.“ у
а У вртак при тим и погледа пријатеља преко наа ми ћутећи повуче дим из луле.
5 и. Хе! не ен смешан“, повика лекар и одгурну го-
милу каменчића која се била направила пред њим 'из 3
лочас срушене, лепе/ грађевине. „Аполон у вашем менично
законику!" ј
тиса као у твом нукс Ћомика или у шприцу — за уши, дабоме.“
Обојица су се смејала.
„А, немој мислити да се шалим, поче опет доктор Павлин „показати да нашим прашљивим, сухопарним актима или у самом једном изводу лако наћи цео роман — трагедију; суви, лапидаран стил нашег званичног писања не даје јој ни мало колорита ни претенциозности, па ни снаге; али можда баш због тога још. више дарне онога, ко на њу случајно наиђе.“
„Баш сам љубопитљив-"
Смешећи се палио је лекар цигару.
А онај је причао.
„Без сумње знаш шта је земљишна књига. Онај грешни записник свачијих грехова, онај који непокретности — евако парче земље; записник, где се уписују редовно дугови, и опет дугови а само покаткад бришу. данас сам имао пред собом један извод из такве земљишне књиге, у коме је у три кратка става исписан цео роман. Али стани, о томе ћемо после говорити.“
Адвокат узе своју чашу и испи до пола.
„Знаш ли Знојилчево имање; — продужи затим. „Тамо горе над варошким млином стоји разрушена кућа, а око ње пуно других зграда. Пре тридесет година било је то имање без дуга — дакле без пописа. Кажу да стари Знојилац „није имао дугова, шта више имао је нешто новца у орману, а и позајмљеног код других људи.
Имао је два сина, Томаша и Матевша, па како му његова прерано умрла жена није родила ћерке, Узео је под своје једно девојче из вароши. Крштена је била у заводу за находчад у Трсту. и то чудно — Аделаида, а како са собом на свет није донела ни презимена дали су јој га сами; назвали су је Аделаида Адел. А у кући код Знојилчевих имали су тврде језике да би могли изговрити то име. Звали су је: Лајда. З
јер ћу ти за један дан", ћеш баш код нас, У
непо-
Та Лајда је расла са синовима Томашем и Матевшем, као што свуда расту сеоска деца. Ти то знаш као и ја дакле тако су расли,
Знојилац умре. Притиснуо га храст, кад га је секао због неплодности, и три дана доцније испустио несрећник своју душу. Пре смрти је направио тестамент. Томашу је оставио имање. Матевшу три стотине форината готовине, а Лајди педесет форината мираза. То је за оно време било много.
Деца су била још: млада. Томаш је тада напунио двадесет година, Матевш је имао седамнаест а девојчица Лајда дванаест. Томаша је тутор прогласио за пунолетног и оженио та, а Матвеш и Лајда одоше у службу. За њихово је наследство суд задужио Томашево имање, и то на првом месту, јер није дотле било на њему никаква дуга.
То је било прво записивање Знојилчева имања у земљишне књиге — први чин или увод, у роман, трагедију, коју ти причам.
Томаш је газдовао код куће, добро или Рђаво, како је кад летина носила и како су му пристизали они сребрњаци што их је наплаћивао по очевим позајмицама. А и мираз што је добио уз жену помагао је каткад. Али је новаца бивало све мање и Томаш је после две три године морао да узајмљује, истина по мало, али — с дугом ти је као и са самониклом конопљом, вели наш крчмар.
И тако је прошло шест година, Тада је судба одредила да Матвеш: остане без икакве службе, те дође кући брату Томашу. Понуди се да служи, па остаде. Имао је „двадесет и три године.
Тамо горе на вишевку — ти знаш где је, једва сат један одавде — служила је код Брнота Знојилчева Лајда. Била је напунила осамнаест година, а ти знаш како је то красно доба, — Осамнаест година! Е, ако још имаш маште — моћи ћеш замислити!“
„Не буди, пријатељу, сентименталан“, нашали се лекар. „Причај причај!“
„Бићу кратак. Ту је био сајам и Матевш је као и други момци сишао после подне одозго са' Знојилчева, Набио је своју лулу и гледао где би јевтиније купио један комад сукна. Р 5 . „А гле Матевша!|“ ослови га једно лепо девојче и стаде преда њ „Откуд тит“
»
Скоро свако вече ишли су у крчму
бележи све,
_ ка ЗОМЉИШНИХ КЊИТА _
· имање због тог наследства лицитацијом продато. Ја сам био
(сваки својој кући,
"а Пн Д
анвпапинанивизаиниввиинививнинвишививиниишиипаинииавативинииниииииинпноириШинаиивиШиИлиииинзиннииивпоорновининниЕввЕннЕ пппппиинугрнинвивиииаЕ
| ЈЕ
У једној је руци носила два велика Флонца, а у другој неколико парчета коже и два сирова ђона. Стеже их под друго пазухо и пружи Матевшу своју мрку, испуцану деЧАМЦУ се, Дајда, једва те познадох!“ рече овај, стиснувши јој руку, коју не пусти. „Четири се године већ нисмо видели!“
"јесте, биће четири“, насмеја се она, а Матевш се не може да нагледа њених белих зуба. малих уста и румена ИН ричали су једно другом где сад служе, како је код Знојилчевих, а како код Брнотових, и шта је данас купила
Пи а, а шта мисли Матвеш да купи. ; ЈАЈЕ „Па да даш ште за вино пре“но што се растанемо“, вели
девојче ле јешт „ еш да пијеш7“ | Мани је заиста платио бокал вина, а испио га је Затим је мспратио девојче, Ћ
„Па сврати к нама“, рече јој кад су се растајали,
„Можда о Ускрсу по шарена јаја“.
„Хајде, дођи.“ ~ Ба
И расташе се.
Али Матевш,;није чекао Ускрса. :
Сајам је био у понедељак, а већ у суботу увече око поноћи закуца неко горе код Брнотових на мали прозорчић од собе у којој је спавала девојка, ! 'Ма да је одмах чула, ипак се није сетила ко лупа, Три четири пута је зазвечало мало, тамно прозорско окно, и девојка је као без даха ослушкивала ко ће се јавити. А чим је онај споља шапнуо неколико речи, одмах је скочила с
постеље ка прозору.
сам.
Матевш опсова нешто ударајући м даље ногом у грм. „Ако те ко види7 Ах, иди, одлази, Матевшу!“ шапутала је.
Али он није отишао; тек пред зору, кад се;шумска јаребица јавила одоздо из гранитних букава.
"Дошао је опет — идуће недеље — тако око поноћи, и сачекао да духне хладни јутарњи ветар. Настајало је пролеће,
Великог понедеоника дође Лајда пу шарена јаја на Знојилчево; баш је и Матвеш био код куће. Али девојка није била весела и њено лице, некад румено као ова обојена јаја у марами, није било више такве тобе. '
„Да ниси болесна:“ питала је Томашева жена.
„Ах! не — много смо радили“, одговорила је гледајући
страну.
У Матевш ју је предвече отпратио преко брда. Ћутећи су ишли једно поред другог преко брда. Матевша је нешто морило. Увлачио је ваздух из луле, а дувана у њој није било,
Доле под кланцем хтеде да се врати.
Када Лајда застаде, покри лице рукама и горко заплака да су јој сузе капале низ рапаве прсте. ;
„Шта ти је“ рече Матевш и не гледајући је. Ударао је ногом по стаблу једне смреке поред пута.
„Па знаш шта ми је!“ одговори она јецајући.
Матевш опсова нешто ударајући и даље ногом у грм.
„Ја ћу да идем где на страну, у Хрватску или ма тде“
„Аа ја — ах боже!“
Плач дарну момка, те се ражали на '"девојче.
„Тхе, шта плачеш, није то можда баш тако!“ рекао је да би тек утишао своју савест и тугу.
Лајда обриса лице и оде доле путем.
Враћајући се, Матевш је дватрипут опсовао, а на врху брда тако је викао да је одјекивало свуд по околини.
Годину дана доцније није већ био код куће. Говорили су да је отишао у Хрватску да сече храстове. Пре тога је е Лајдом и с тутором, кога су поставили њеном новорођенчету, учинио на суду поравнање. Уступио је детету своје имање, укњижено на братовљевом имању и тиме се ослободио сваког другог плаћања. Тутор је то потраживање увео у земљишну књигу — и то ти је друга интабулација на Знојилчевом имању, или ако хоћеш, друга глава нашега романа написаног у изводу из земљишне књите, А и трећа глава није изостала“. Доктор. Север је био заборавио на своју цигару, те је пажљиво слушао.
+О Матевшу се до данашњег дана није ништа чуло отишао је у свет, бог зна куд — стара прича. причали су да св и њему догодило што и његовом оцу — убило га дрво тамо доле у Славонији. А нико није ни водио бригу о њему, јер није имао имања. > а ;
И Лајда је одавно умрла; однесе је сушица. Сам бог зна којим је родитељима девојче требало да захвали за такак живот и сушицу.
Свој мираз је потрошила у болести.
Остао је сад мали Лука, њен и Матевшев син, Крстили су га тако, јер се родио баш о св. Луки.
Томаш га је узео на Знојилчево; та није било потребно плаћати интерес, ако га он буде издржавао. С њим је посту. пао као и са својом децом. Зими су сви заједно иза пећи седели, лети су чували стоку, затим су ишли у школу, а кад су мало поодрасли, заједно су по селу ашиковали.
Са Знојилчевим имањем је ишло све горе — рачјим ходом. Човек није пио, па се ипак није могао помоћи. Шуму је посекао, каткад је сву жетву, онако како стоји у пољу, продавао, интерес, који није могао да плаћа, одбијао је од главнице. И тако се једва одржавао — пливаа — док га који поверилац не гурне у пропаст. -
Преклани — ти још ниси био дошао у овај досадни крај — потукоше се момци на Вишевку баш код Брнотових. Сад је тамо друга породица, а другој породици припадају и они који су ишли тамо под прозоре и потукли се. Ах, судбино,
судбино!- Убише Знојилчева Луку баш онде где је некада његов отац ноћу долазио. Да се судбина не шали с нама Лука је био мртав, а тестамента није оставио, није имао
времена за то. Његово имање је остало; оних триста форината старог новца, укњижених на имању његовог оца Матевша. Како је Лука био незаконит син, једини законити наследник тог имања постаде његова Мајка, која је већ била умрла! МИ тако имање припада држави или ћесару, како то наш народ каже.
А државна се благајна одмах побринула за то наследство. По свршеном обрачуну укњижила је своја потражи“ вања Лукиног новца на Знојилчево имање — ми правници то зовемо: кадуцитет — и онда је подигла тужбу за тај новац,
И то задужење је трећи — последњи део мог романа или, зко хоћеш, моје трагедије.
има још и епилог, и он је кратак: данас је Знојилчево
присутан, прегледао сам извод из земљишне књиге и у три кратка става нашао ово, што сам ти испричао. А ти кажеш да код нас, у нашем послу, нема поезијет“ Пријатељи су неколико тренутака ћутали. ведање адвокатово дирнуло је лекара. | Доктор Павлин поново запали лулу. „Доцкан је већ, хајд'мо!“ рече лекар. "Одоше из крчме, и задремала келнериџа затвори брзо врата за њима. · У Тамна ноћ без месечине, небо јасно и по њему светлуца безброј звезда. . „А ко је купио Знојилчево имање“ запита лекар вевајући. ! „Ја“, одговори хладно адвокат; „није било купаца те је отишло банбадава!“ „Ах пеезијо, поезијо!“
живо припо-
узвикну лекар и разиђоше се
Јанко КЕРСНИК
Статистичке
међународног турнира у Београду
! [ ОСЛЕ занимљивих борби у фи-
нишу завршен је београдски међународни турнир, за чије резултате је владало интересовање и ван наше земље. У последњим колима С. Недељковић је претекао Милића и заузео прво место са 11 поена. Други је Милић са 10:45 поена, трећи Матановић са 10, четврти и пети са по.9 поена новосадски мајстор Тот и“ италијански првак Касталди. Шесту награду освојио је француски првак Иго са 874, седму белгиски првак Дункелбтум са 8 и осму награду швајцарски мајстор, Гроб са Т% поена, Од ненаграђених учеФника Ђаја и Јаношевић су постигли по 674, Божић и Келер (Аустри-
ја) 6, Караклајић, Принс (Холан- |
дија) и Тордион (Швајцарска) 5%, Вуковић 5 поена.
Резултат турнира претставља нов велики успех југословенског шаха, јер су од првих пет места четири заузели домаћи мајстори. Успех је тим већи што југословенски шах на овој утакмици нису заступали врхунски играчи, већ искључиво мајстори средње групе. У сусретима са страним мајсторима, ако се збир рачуна по шевениншком систему, Југословени су извојевали победу са 34:29. Наши мајстори су против Ке-
лера постигли резултат 6:3, против
Касталдија, Принса и Тордиона 5:4,
са Гробом и Дункелблумом резултат је нерешен 47414, Једино је француски првак Иго у сусретима Фа нашим мајсторима начинио повољан за себе резултат 5:4. О
Страни мајстори. изненађени су високом класом југословенског шаха, Неки од њих су истакли жељу да се поново на неком турниру 'огледају са нашим истакнутим играчима. Колики је висок просек шаха у ФНРЈ, имао је прилике да се у-
ј
~
#
Играно у десетом колу међународног турнира у Београду. ,
Бели: Ханс Келер (Аустрија)
Црни: Бора Тот (Нови Сад)
1. СтП—ф8, фт—Ф5; 2. г2—т3, Ствфб:; 3. Ллф1—т2, дт—дб; 4. да—д4. ет—е6; 5. ц2—ц4, Ллфв—е7; 6. С61цз, 0—0; 7. Дд:—ц,2а, Ддв—ев8; 8. Лц]—ф4, ат—а5; 9, 0—0, Дев—х5; 10. Тат—е1, · Сб8—ц6; ' 11. Сцз—65, еб—е5!; 12, д4:еб, дб:е5;- 13. Лф4:е5, Сцв:е5; З. Сф3:е5, ц7—ц6; '15. С65д4, Лет—дб; 16. Себ—ф3, фб—ф4!
Положај после 16 потеза црнога:
вери холандски мајстор Принс на симултаној продукцији у Новом Саду. Од 30 партија он је свега 0осам добио, изгубио је 18 и четири ремизирао, То је највећи пораз који је један инострани мајстор претрпео на симултаној продукцији у нашој земљи. Бољи је успех показао швајцарски мајстор Гроб на симултаној утакмици у Графичком шаховском клубу у Београду, коју је добио са 167::8%.
У Београду је приређен и један
7
Х г Кеа РАГ И КА # “А # Н: 2
„РА ПО 7 728. АДА МА о
Ми тт77 77777 774
"
19.
брзопотезни турнир са 16 учесника, међу којима су од страних мајстора суделовали Дункелблум, Келер и Тордион. Победио је наш државни првак Светозар Глигорић са пи поена, док су друго и треће место делили Дункелблум и Тот са по9и. Од осталих учесника Андрић, Живанов и Келер су постигли по 9 поена, Караклајић 80, Јаношевић, Матановић и Шишка 8, Ивановић и Грубер 6, С. Недељковић 5%, Ђаја, и Божић 5, Тордион 2% поена.
У ОИ И И АИ
Холандска одбрана
За жртвованог пешака црни је постигао одличну игру фигура и јак напад. 1 По 17, Тејд1, фе:е3; 18: 'х2:т3, Лдб—ц5; а2—а8, а5—а4;. 20. Сф8—х2, Сфв—14; 21. Сх2:г4, Лцв;г4); 22. Сдафа, тфв—ф6; 23. ТФ1—е1, Тав—ф8; 24. ТД!—да7 Лт4—ф5! 25. Дцг—д2 (На 25. е2—е4 следио би. одговор Лф5— 4), Лфб:д3; 26. Дда:д3, гт151 27. Тет—ф1, тфе—х6: 28. Тф1е1, Тхб—дб! Бели предаје.
Против претње г5—1Т4 бели нема добра одговора, јер је угрожена тачка фаг, :
Одговорни уредник Драгутин Шолајић, Улица Драгослава Јовановића 1-ТУ " Те лефон 20-443 + Чековни рачун 103: о6б3в6
= Поштански фах 752 5 Штампарија „Борба" — Београд, Кардељева 31. Рукописи се не враћају
СЛИЧИЦЕ
У БЕОГРАД допутује дневно И отпутује из њега хиљаде путника, росечно годишње овај број путни“ ба, који долазе и одлазе, износи близу -18 милиона, Значи да је број путника, који прођу годишње кроз београдске железничке станице, 38 преко 2 милиона већи но што изно“ си целокупно становништво Феде-“ ративне Народне Републике Југо славије, Када се томе дода и број путника који користе бродове, 8" вионе и аутобусе, онда се годишњи промет путника у Београду пење на преко: 20 милиона.
С] # =
ЧЕСТО се дешава да вас неко сретне на улици и замоли да објасните где се налази та и та У" лица, А ви се почешете по глави па овамо, па онамо,.., па признате да и сами не знате за ту угицу, И про“
сто вам је криво: стари Београђа“
нин па да не зна неку улицу у Бе граду! Али не треба да вам буде криво, Давно су прошла та времена када су се могле све улице наше! града просто избројати на прсте.
Данас Београд има око 1.350 ули“ ца чија укупна дужина износи 050 465. километара, значи више него што износи ауто-страда Београд Загреб, а укупна површина преко 5 милиона квадратних метара. Већина. београдских улица покривена је калдрмом (око 74% од укупне површине свих улица) а добар део од тога покривен је модерном кал" дрмом (око 60, од укупно изгра“ ђене уличне површине).