20. октобар
| из саду та (а :
Ка новим облицима рада у Народном фронту Београда
— реферат друга Марка Никезића
Београдски колективи упис зајма
за
Још један празник у Железнику НАШИ
и! аи
НЕДЕЉНИЛИ ТЕ Рт
АВГУСТ 19505
»
БРОЈ 301 + ГОДИНА УП • ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ • ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА " РЕДАКЦИЈА и АДМИНИСТРАЦИЈА ДРАГОСЛАВА ЈОВАНОВИЋА 1-Ту • ТЕЛЕФО н: 22-210, 21-957,
етиене дирати аи ичемрииитеепривевмиеа им
РУДА УРИНА ТИ РЕНЕ
~
/
КОЛЕКТИВИ ПРЕД УПИС ДРУГОГ НАРОДНОГ ЗАЈМА
Трудбеници Беотрада показаће још једном своју високу
свест, оданост и љубав према социјалистичкој отаџбини
. Са прнближавањем дана уписа зајма, у београдским радним колективима појачава се активност на припремама за упис в упознају се трудбеници са при вредним и политичким значајем зајма. Јот неколико дана дели нас од
септембра. Још
1 само неколико дана и радници Београда показаће јот једном своју високу свест, оданост и љубав према соџијалистичкој отаџбини. Од својих скромних прихода. они одвајају највите што могу да би срдачно и топло по-
могли изградњу лепте будућности.
Скоро у свим предузећима одржани су састанци колектива на којима су сасним спонтано, давали обавезе колику ће суму упнсати за зајам. Упркос великој скупоћи, дате обавезе на многим местима уве“ | лико премашују суме из првог зајма,
раднипџи, народни
Око 6,200.000 даће трудбеници Београдског железничког чвора
РУДБЕНИЦИ београдског же-
лезничког чвора, који су се
недавно прославили широм целе земље борбом за веће оптерећење локомотива, са великом сигурношћу дочекују први септембар, свесни да су и овог пута достојно одговорили на позив Партије и Владе, Цео колектив досад је дао обавезу да ће уписати око 6,200.000 динара. Пошто је давање обавезе још увек у току, очекује се да та сума буде премашена.
Године 1948 колектив Ложионице Ђеоград уписао је за зајам милион динара. Овај пут даће још 500.000 динара више. Трудбеници мосто. градње „Остружница“, такође ће уписати високу сум. Дали су колективну обавезу на 1,000.000 динара. Колска радионица даће 400.000 ди– нара, а станица Земун и Предузеће за снабдевање железничара обавезали су се да ће уписати по пола милиона динара.
Многи радни колективи за упис другог народног зајма, заказују међусобна такмичења. Тако се, на пример, између железничког грађевинског предузећа број 8 и исктог предузећа број 16, развило такми.чење које је обухватило сва радна места. Према досадашњим подацима, колектив предузећа број 8 упи-
саће за зајам 1,260.000 . динара, а предузеће број 16 1,000.000.
Трудбеници деонице 4, који граде тунел код Кијева, говоре о зајму још од дана његовог објављивања. На многим заједничким састанцима говорено је о користи и значају зајма, као и о важности да се он упише у што краћем року. Због тога су скоро сви већ унапред одредили суму коју ће уписати. Омладинци — чланови славне Друге минерске бригаде, основане још 1947 године, која је прошла сва велика радилишта Петолетке: Шамац — Сарајево, Никшић—Титоград, Кучево—Бродице, предњаче у давању обавеза и агитацији за зајам. Скоро су сви минери вишеструки ударници. Суме које су обећали дати уве.. лико премашују њихове прилично високе плате, Многи ће уписати за зајам сву своју уштеду.
Четири пута ударник, омладинац — минер, Живко Симић, изјавио је да ће уписати за други народни зајам 25.000. динара. Његов друг из бригаде Славко Даниловић, не жели да остане за њим, И он ће дати исту суму. Вишеструки ударници Јаков Топић, Томислав. Карић, Душан Грујичић, Јово Мотрић и Светислав Николић уписаће по. 20.000 динара. Остали ће уписати по петнаест и десет хиљада.
Трудбеници Војне одеће позајмиће држави 2 милиона динара
— Зајам, то су нове фабрике, модерне машине...
Окупљени на заједничком митингу слушали су трудбеници предузећа за израду војне одеће „Партизан“ излагање говорника, који је објашњавао значај и улогу народнот зајма. Већ су они разговарали о зајму, договарали се како ће што брже да га упишу, саветовали се о техничким припремама. Велики задатак свих народа наше земље је близу, треба већ конкретно разговарати колико ће њихов колектив да да, колико ће који радник појединачно да допринесе својим улогом У даљој борби за изградњу социјализма. Устао је радник Михаило Недић.
— Другови, — рекао је он кратко и једноставно, — ја се обавезујем да упишем 20.000 динара.
Одобравање и жамор.
— Ја ћу, — устаје машинска радница Магдалена Крањчец, и својим гласом умирује жамор, — ја ћу У. писати 15.000 динара.
— Ја се обавезујем, — саопштава радник који је већ оставио за собом остварене задатке првог Петогодишњег плана, — Сима Јолић, да упупшем 12.000 динара.
— И ја ћу 12.000, — прихвата радница Јулијана Војковић.
— и ја ћу 12.000, — прихвата рад“ ница Јулијана Војковић.
Један за другим узимали су радници обавезе. Расла је сума новца коју су чланови колектива предузећа за израду војне одеће „Партизан“ обећали да даду као свој прилог другом народном зајму.
За први зајам овај колектив уписао је преко милион динара. Обавезе које су дате на митингу и које су даване сутра и прекосутра по одељењима, показале ха ЈЕ
и зајам поља про ли дни а з вог за 831.850 динара.
Колектив „Југостроја“ узео је обавезе за упис зајма 7. Последњих дана у колективу ме“ талског предузећа „Југострој“ врло је живо. На све стране искрсавају нове пароле о народном зајму, по
одељењима се дискутује, за време паузе радници разговарају о зајму. Но и поред овога, још један догађај унео је много живости у живот овог колектива. Радници „Југостроја“ припремају се да приме предузеће у своје руке, припремају се за избор радничког савета.
И када је почело одржавање одељенских "конференција по питању народног зајма, људи већ нису мно.
првог
„други
ж
Омладинци — минери који граде тунел код Кијева уписаће 96.000 динара за други народни зајам. На слици: 6 лева на десно: Коста Тењовић, Јаков Топић, Живко Симић, Душан Грујичић и Томислав Карић.
Х
го дискутовали, него су одмах приступили узимању конкретних обавеза, Обавезе, мале и велике, ређале су се брзо. Миодраг 'Ђерговић, уписаће 10.000 динара; Божа Бје-
лић 3.000; Јордан Живковић 2.000 динара. Списак обавеза је дуг. Све оне' заједно говоре да ће радници овот предузећа за други народни за јам уписати око 300.000 динара.
500.000 динара зајма дају држави трудбеници фабрике „Рекорд“ у Раковици
За' време паузе са огромне беле зграде фабрике гумених праизвода „Рекорд“ у Раковици из звучника се разлежу звуци музике. Са
музиком се смењују речи. Разглас--—
на станица фабрике објављује резултате јучерашњег испуњења плана. Најбољи радник, најбоље одељење. А затим, глас спикера објављује имена оних који су већ узели обавезу за упис народног зајма. Омладинци су прби на листи. Они су већ сви до једног узели обавезе. Нешић Радослав — објављује глас спикера — узео је обавезу да упише за други народни зајам 7.500 динара. Душан Миловановић. упи-
саће 7.000. Омладинац Милосав Ми-
лић обавезао се да упише 5.000. Исту суму уписаће Петар Марковић.
— Читав наш колектив, — завршава глас спикера, — уписаће за други народни зајам суму од пола милиона динара.
Грађевински радници и намештеници „Комграпа"' уписаће пола милиона
Огромне модерне зграде ничу непрестано на све стране Београда. Многе од њих резултат су труда радника највећег грађевинског предузећа „Комграп“. Чувено је име прослављеног радника овог колектива, тесара Јоце Маричића, који је
завршио већ два петогодишња плана. Надалеко је познато име бригадира Ивана Шестана. То су најбо.љи, први међу првима, у овом предузећу, у коме: има-на десетине одличних радника. Први су на послу, први у испуњењу свих задатака, и сада су први у упису народног зајма. О зајму се код њих одавно разговара. На сваком градилишту држана су предавања, конференције. На недовршеним фасада зграда, крај тек почетих темеља, испод непокривеног крова, крупним словима су исписане пароле о народном зајму. Свуда, сваког тренутка, потсећају оне зидаре, тесаре и све остале раднике, „Комграпа“ на велики задатак који им претстоји,
„Народни зајам, то су нове згра-
де“, читају зидари и мистрија бр-
же игра у њиховим рукама, брже расте зид нове зграде. „Народни зајам су нове школе“ — чита радник и радује се што ће, кад већ он није могао, његова деца учити, чи. тати писати.
Још мало дама остаје до дана уписа. Ништа за то. Радници „Комграпа“ су спремни да изврше своју дужност. Свако ће дати колико може, Иван Шестан 11.000, Маричић Јоца 10.000, а сви заједно даће држави 500.000 динара.
Раднички станови у Раковици
ад => Св
Пештео
Вув адаефаићу
. „54 Со
јвућа)
Ња
У предузећу „29 новембар" све је спремно за упис другог народног зајма
На зиду собе директора предузећа за израду кожне галантерије „29 новембар“ виси неколико по. хвалница и диплома. Најбољем колективу у Србији, најбољем колективу у ФНРЈ. Признање, похвале, заставице и награде.
Ускоро ће на зиду, поред ових, стајати још једно признање. Колектив' „29 новембар“ добио је ових дана прелазну заставу и награду Владе Србије за успехе постигнуте у испуњењу плана првог полугсђа ове године,
Већ дуго огај колектив зна само за успехе. Даска стекочница ка све већим и даљим успесима, код њих је квалитет. Квалитет њихових производа данас се веома цени иу иностранству. И као у свим другим акцијама, ни у овој, великој акдији за упис народног зајма, трудбеници „29 новембра“ не заостају. Све је лепо припремљено, одржане су конференције по одељењима, пре. давања, сви присутни радници узели су обавезе. Доста их је на годишњем одмору, а има их и на боловању, тако да је до сада обавезе узело 70,2 од сто целокупног броја радника. На основу тих обавеза које се стално повећавају (за последњих неколико дана њих 16 повећало је своје обавезе) трудбеници ,,29 новембра“ обећавају држави преко 220.000 динара. Та цифра ће се до уписа, свакако, попети, јер међу одељењима овог предузећа постоји такмичење ко ће више уписати.
Ратни војни инвалиди Београда уписаће 7,300.000 зајма
И инвалиди Београда припремају се да уписом другог народног зајма дају још једном допринос заједници. За први народни зајам, 1948 године, они су дали држави 4,000.000 динара. Иако је та сума велика, искуство је показало да је упис могао бити још већи. Зато се ове године припремама за упис другог народног зајма пришло много брижљивије и свестраније, како би се обезбедио што масовнији упис.
По свим основним организацијама одржане су конференције на ко.јима је инвалидима говорено о значају народног зајма. По рејонима су одржани зборови који су окупили готово све инвалиде, На тим зборовима основне организације давале су обавезе колико ће која уписати зајма. Касније, на конференцијама по основним организацијама, поред колективних, узимане суи појединачне обавезе,
Према до сада постигнутим резултатима у давању обавеза, најбољи „успех постигли,су инвалиди, Дру„тог рејона. Они су узели „обавезу „да „за други народни зајам, дадудржави, 1,450.000; динара. „Од „основних „обтавизација, „најбоље „резултате у давању. обавеза постигли су „члано1 4 ве % : уза је' Другог рејона, Они су „обећади, држањђи 64.000 динара. зајма,
а основу, свих до сада. прикуп„љених обавеза, које стално евидентирају комисије, види се;да ће ратни војни инвалиди Београда за други: · народни “ зајам уписати 7,300.000 "динара.
«
"ви; Двадесет „шесте „основне органи-
ђ,
ПОСЛЕ ГРАДСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
ДА ЛИ ЋЕ СТИЋИ » ДИРЕНТИВЕ« ЗА НОВИ РАД
ОСЛЕ градске конферен-
ције у нашим основним
организацијама чује се: „А шта сад'2 „Како у будуће да се ради" „Где су крајње одлуке и закључци": Опет су се појавиле старе навике: ишчекивања исписаних аката, која треба да дођу од некот, помоћу којих би се развио нов начин рада. Но, то очекивање је узалудно. Директиве неће доћи. У рукама основних организација живе сада те „директиве", оне треба да их стварају, да богате разноврсност фронтовскогт рада, да свој унутрашњи живот све више шире по принципу демократичности.
Многи мисле да ће сада раду Фронту бити много лакши, јер „нема евиденције, нема бригада, нема чета, прелазних заставица, обавеза, плана и оног великог броја комисија". И шта онда има ту да се ради То делује као варка. У основним ортанизацијама тек сада отпочиње посао, и још већи него што је раније био, свестранији, са тражењем нових облика сарадње између чланства и с руководства одбора, са још већим учешћем фронтоваца у раду и руковођењу основном ортанизацијом, Има их који мисле да неће бити никаквог планирања и евиденције! То је погрешно. Један објекат који се гради мора се планирати, мора се знати колико је потребно људи дневно, десет или осамдесет, да изиђе на градилиште, јер се 0о6бјекат у предвиђеном року не би могао иначе изградити. Али зато није потребно планирати број часова за тај објекат, нити узимати личне обавезе за појединце на том градилишту, а још мање отварати рубрике, у плану, колико је потребно ископати кубика земље, колико пребацити комада цигли, колико бетона и тако даље. И евиденција не сме да бележи те гломазне цифре, безначајне и досадне. Треба бележити колико је људи било на једном објекту и колико су они учинили у току дана, а то само ради тога да би се знало како зграда, коју подижу, напредује, и да ли је потребно повећати број људи или не, како би се у одређеном року, планом предвиђеним, она завршила.
Зато . основне. организације Ц треба да воде дневник рада, да он буде срце плана и евиденције, са најнеопходнијим цифрама које могу да послуже за даља планирања.
а.
За сва питања основне организације и важне проблеме које треба решавати, најлепше је када се људи договарају, са више припремања и више размишљања. Да би се могло доћи до такве сарадње, треба знати окупљати људе, непрестано политички дејствовати, практично објашњавати задатке који очекују основну организацију, њихов значај и, на сваком кођаку, ширити и продубљивати пријатељство и другарство социјалистичких градитеља. Рејонски одбори неће преносити директиве али они треба да помажу основне организације, и њихови чланови одбора дужни су да им изађу у сусрет при стварању нових форми рада. Чланови Градског одбора, већ ових дана, почеће да обилазе основне организације и да објашњавају оне ствари које чланству нису јасне и потпомогну их у свом почетном раду. Чланови рејонских комисија могли би већ сада да се састају, да поразговарају, измењају међусобно мисли И створе известан план за даљи рад.
Фрронтовци ће опет за заслуга добијати значку, једну — за све! Њихова имена, за поститнуте успехе, биће истицана у основним организаци-
своје али
јама и о њиховим заслугама говориће се на ·конференцијама. Они који граде ову земљу, примерним радом и залагањем, никада се неће заборавити.
Неопходно је чувати се погрештних схватања и неправилних примена одлука. А грешке које би се случајно појавиле У раду, лако ће се исправити, Зато је за сваки претходан рад, за сваки задатак, потребна добра и плодоносна дискусија свих присутних. Новога и грешака не треба се бојати. Избетавати старе, давно преживеле облике рада, то је неопходно потребно, и њима се треба су-
протстављати. Догодило — се, сада, после одлука, да неке о-
а и
4 :
сновне организације у Шестом рејону сазивају састанке Пленума који су већ изумрли као начин рада у основним организацијама. ' «
Ето, зашто није потребно постављати питање: „А шта сад" 7 Поље за рад широко је и пружа велике могућности. Послу. треба одмах приступити, не дозволити застој у раду. основних организација Народног фронта. Не треба очекивати директиве, већ мислити и стварати, _ јер размишљање приморава на стасвако~ лан политички рад на дневну активност, ћ