20. октобар

1 ОКТОБАР 195) ДИНАРА + ТоДиНа уп и пина ЗИ СВАКЕ СУБОТЕ • ЦЕНА БРОЈУ 3 Пред кра! планске тодине Уа Пи

из РУДНИКА „КРЕКА“

СВАКОДНЕВНО СТИЖУ У БЕОГРАДУ ВЕЛИКЕ

Хладна сезопа је на прагу. Питање благовременог спабдевања огревом, постаје најактуелнији проблем Београђана. Само за ову годину, планирано је близу 338.500 тона угља за Београд. Од ове количине, угљенокоп „Крека" треба да испоручи 206.124 тоне. До 20 септембра, „Крека" је дала Београду снега 66.450 тона. Више није могла, због недостатка радне снаге. На позив Џартије, у Београду је образована брптада комуниста за добровољни рад у руднику „Крека". Двадесетог септембра, бригада је под паролом „Што више угља Београду“ започела велику радну битку, у најбога-

тијим прометима овог. рудника.

РЉАВО јесење предвечерје ро-

сило је влагом брегове прити-

снуте димовима тузланских фабрика. Последњи петак месеца септембра.

Састанак је отворио командант бригаде Миливоје Попов.

— Другови! Сутра ће сићи у окна већи број рудара, који су се-обавезали да ће радити и недељом, да би дали планиране количине угља. Сутра треба ископати 3.000 тона. Један део иде сељачким радним задругама у замену за намирнице, а други — Београду. Наш град чека на овај угаљ.

— Ви сте радили и прошле недеље, иако сте навикли ла тај дан примате као седмични одмор, који вам држава обезбеђује. Ја знам то, да вам је тешко на послу, за који се нико од вас није спремао. Зато и нисам могао да одлучим без вас и да обећам управи наше учешће у сутрашњем раду. Препуштам то питање вама. А ви знате да је наша дужност да и политички делујемо на остале раднике. Управа има најлепше мишљење о нашем раду. Хо Ћемо ли да оно и даље буде такво,

Сви одговори, сводили су се на један: !

— Ми смо комунисти! Радићемо и сутра.

Јошт исте вечери у 23 часа, сишла је прва смена Београђана У јаму. Био је то бригадир Белеуца са дру“ говима.

Доживљаји у земљиној кори

У бригади их је било 195. же лезничар поред графичара, металац уз административца. грађевинац до обућара. Једва су чекали да сиђу У рудник. Првипут У животу! У јаму су ушли праћени радозналим 0чима старих рудара. чији погледи као да говораху: „Шта ви, боли грађани, знате о нашем послу,

Привикавали су се необичним условима рада у подземном свету, и то врло брзо. А свака ствар захтевала је много пажње. И само савлађивање технике ходања по руднику, тражило је напоре. А научити — како се правилно носи рударска лампа, значило је — савладати нову вештину. Од надзорника су добили савете о свакидашњим опасностима рада у лагуму. А кад је азбука рударства била савладана, прионули су послу. Свакога дана, У све три смене, на свих двадесет спратова, силазила је У рудник и по једна група Београђана. Радили су на свим пословима. сем копачког. минерског и још неких стручних. Утоваривали су угаљ у кагонете, гирали их, истоваривали, подграђивали сводове... и шта све још нису радили! Чак су. бројањем утпгрдили, ла до двадесетот спрата има 427 стененица! Али убрво се

ј че и прве незгоде. у Па мното места. вечтилација је недовољна. или никаква. Просто не можеш да удахнеш! Стомак ти три“ тиснут уз леђа, — прича ми један омладинац. Када би изашли на 5 дело дана, често би нас и очи 60леле. . х

Никада нису могли да % које је лоба дана. Кал би са ог ном сменом напустили јаму бунило их је. што им место вечере дају доручак! ;

Посао је. био тежак Јелан нато“ варен вагон — једна тона тежине. Мното чему су морали да се приу“ у че, Било је на први поглед чудних

ухвате —

"угља — један подвиг.

ствари. По једном неписаном закону рудника. не смеју се таманити пацови у рудокопу. „Зашто чувати ту поганј“ — питали су се Београђани у недоумици. А становници подземља. велики као мачке, крали су хлеб из радничких џепова чим би се светиљке угасиле. Но воља рудара била је закон: Објаснише им: кад осете опасност од одрона, ватре, воде и гасова. мишеви и пацдви беже испред стихије и тако благовремено упозоре рударе на 0пасност која им прети.

Било је и доживљаја. Једна од њих је и Жикино „страданије". Десило се то у време када се још није знало да ће Жика постати један од најбољих радника у бригади.

Крстарио Жика подземним ходником. кад негде силно грунуше мине. Експлозија утули светиљке и Жика остаде између два коло-

сека, обавијен мраком густим као тесто. Одједном, зачује за собом: „Чувај!“ — и потрча кроз помр-

чину, у супротном правцу, да би се уклонио вагонету који пристиже. Тек — трес! Удари. главом о нешто и — седе. Док се прибирао. пипајући чело, осети над собом неку млаку ваздушну струју. Кресне шибицом — и има шта да види: коњ! Обичан руднички коњ. што вуче вагонете. Лакну му нешто. Ипак, није налетео ни на какво подземно чудовиште.

Срећно! Нижу се први успеси

Људи су били јачи од умора. Савлађивали су сан, сламали малаксалост. Ма колико да ти се дрема. не смеш да прекинеш рад. пошто те вагонети гурају. Станеш ли — закрчи све! прича ми Драгиша Илић, радник Комбината теста и врења.

Помоћници копача., уграбили по који минут, да за трен-два склопе очи. док се постави експлозив. Но експлозија убрзо разбије сан и онда — наново. Свака тона откопаног Рудник је слабо механизован. Постројења дотрајала. Рад мишица још увек има

" тлавну речу савлађивању стихије,

која овде непрестано прети човеку. На пример. ватра се неочекивано појави на сектору шеснаестог спрата. Топлота. дим, гасови ол експлозива. Рудари са Београђанима својим помоћницима — раде голи до појаса. У таквој се средини не издржи дуго. Догоди се да по неколико радника савлала несвестица. Каткад се одрони грумен угља и мрви све под собом. Па није ни чудо што су неки и страховали.

— Радиш, радиш. а све гледаш у свод, где греле крцкају под силним теретом. Хоће ли да издрже Чим завршиш, а ти „стругнеш главом без обзира. Х

Тако се ралило на завмшном ле- |

лу послова У откопу „Опава". Но Београђани не узмакоше. Убрзо се показало ла заиста вреде руднику. Сложише се с рударима. Било је међе“ Београћанима и деветнаестотодишњака; Неке одњих, наговарали су стари рудари — да остану У руднику. То најбоље говори 0. полету са којим су омлалинци прис“ тупали своме раду. А није баш све ни иштло глатко, Смештај је често био лош, храна слаба. Али Београ“ ђави нису клонули,

Поквари!се у јелном окну ПУМпа. Рулари' бестомоћни. Прискочи Београђанин, _ппочачка нешто. И пумпа проради. Рудари одушевље-

1:Ту • ТЕЛЕФО из 22010, 31 СЛАВА ЈОВАНОВИЋА

–______)

КОЛИЧИНЕ УГЉА

ни. Углед београдских занатлија ра-

· сте. И на првим конференцијама,

Београђани дадоше управи рудника много корисних предлога. Уочавали су ствари које су домаћи имали обичај да превиде. Челична ужад су увозна роба. Зашто се на транспорту вагонета таре уже о у же. и тиме упропашћује овај скупи материјал — питали су се Београђани и одмах дали предлог за отклањање незголе. На преко двадесет подземних „спратова“ угљенокопа „Крека", Београђани су разгарали огањ нових радних битака, Првих дана њиховог рада „Крека" је испоручивала Београду 500 до 800 тона угља дневно. А двадесет осмог септембра. према Београду је кренула прва пошиљка од 1.500 тона! ПА -

. — Срећно! — поздрављали су се београдски комунисти. старим рударским поздравом. Биле су то прве радне побеле. |

Рад, одмор и забава — оквири живота бригаде

У (бистро нелељно јутро, ишли

· смо према окну Промета 3, „Молу-

хе". Баш: је излазила ноћна смена: Белеуца, Жика и другови. Предали су светиљке и отишли на починак. А ми сиђосмо У окно.

Дуги, стрми ходник. озидан цитлом. Много степеница. Групу предводи помоћник управника промета.

Наилазимо на прве ходнике у угље-

мним слојевима. Чврсте, монолитне масе. нимало налик на оно грумење са београдских стоваришта „Огрева". Површина му је сива од влаге и ваздуха. Први копачи! Механизованом бушилипом копач је ппобио глатку ивицу црнога зида. Минер

3 садежда: | | -

Прва искуства у раду савета трађана

УЧЕШЋЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА У ОВОГОДИШЊИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА

Анкета о чувању станбених зграда

О ПОТРЕБИ РЕПРОДУКТИВНИХ ТЕЛА ПРИ КУЛТУРНО УМЕТНИЧКИМ ДРУШТВИМА

монтира експлозивни набој. Други копач крампом разбија грумење. Два помоћника товаре вагонет. Рад без застоја. Окомитим лествицама, кроз чудновато мале отворе, силазимо на десети спрат — главну тран спортну саобраћајницу. Дупли колосеци. У даљини лелујају пламичци рударских светиљки и зуји мала електрична локомотива. Са сводова капље вода и отиче по страни поточићем. Ходамо два часа. Капци падају на очи. Ваздух тежак. Топло. На сводовима крцка прозукла дрвена грађа. Са њених бокова висе пахуљасте колоније снежно-белих гљива. Најзад, избијамо у Нови ревир. Још једно пењање кроз десет спратова — и изиђосмо на дан.

Ту су одмах и бараке друге групе Београђана. Обилазимо их.

— Следећи, молим! То Миленко Гајић, персоналац Прве берберскофризерске задруге брије своје другове између две смене; Док на свом опасачу оштри бријач, његов „помоћник" сапуња „муштерију", која седи на столици склопљеној из врло чудних делова. Иначе; Миленко ради у окну на „лиферацији" вагонета са двадесет првог спрата. А после рада, обрије ударнички по тридесетак другова и то „из једног цута". )

Млађарија забављена шахом и спортским вестима Радио-Беотрада. Радио-апарат је једина веза са осталим светом. Штампа не стиже.

За тф време, обућар Бранислав Илић сакупља храстове шишарке по околним бреговима и планира једну широку акцију, која би ис-

користила богатство овога краја и

сакупила велике количине овог, за кожарску индустрију незамењивог, средства. Понеће Брана у Београд око сто килограма шишарки. Он зна њену врелност. А осталима је

"препустио брање дивљих крушака

и јабука.

Људи су жагорили У светлој соби монтажне зграде. Од њих се издвајао тихом озбиљношћу један четрдесетогодишњак. Рекоше ми да се

зове Марко Тинтар, Био је то деветоструки ударник београдског Водовода. На три стотине метара под земљом, Марко товари вагонете и не оставља лопату, док смена не напусти посао. Најбољи радник групе. Ето, то је укратко све о чика Марку. |

— Крећемо! Ваља нам још доста путовати! — каже друг Опсеница. Напустили смо бараке Новога ревира. -

Последње речи које сам чуо, биле су:

— Поздравите нам Београд!

Емил Павелкић

У 43 Е 5 5 555 5 = од “

ЕШТО мање од три месеца дели нас од краја четврте године Плана. Колективи Београда

улазе сада у завршну фазу борбе за окончање овогодишњих задатака. Ми 5 |

Основни услов за успешно испуњење годишњег плана у целини свакако је равномерно испуњење месечних планова. Међутим, из разних разлога, често објективних, а много чешће 'субјективних, мали број предузећа Београда испуњавао је равномерно своје месечне планове. Због тога је сада великом броју колектива остало да до краја године изврше замашни део овогодишњег задатка.

Питање радне дисциплине постављано је у свим колективима као тежак проблем, како од стране синдикалних, тако и од стране партиских организација. Али, готово нигде се том проблему није прилазило као основној кочници успешнијег испуњења плана. Приликом анализе месечних планова, готово увек су главну реч водили директори, који су стално изналазили низ објективних разлога за слабо испу-

" њење плана, а партиске и синди-

калне организације су и саме подлегале мишљењу да има објективних разлога. На тај начин, ове две организације, потпуно су демобилисале своје снаге, и радна дисциплина била је и даље врло слаба.

Поред слабе радне дисциплине знатну сметњу успешнијем извршењу задатака. претстављао је слаб рад техничке припреме. Задатак техничке припреме је да раднику 0обезбеди алат и материјал на време, тако да он може без чекања, одмох да отпочне са радом. Међутим, особље техничке припреме, готово У свим предузећима, веома је често закашњавало са алатом и цртежима и то углавном зато што је свој посао обављало из канцеларије, не силазећи доле у одељења да се посаветује са радницима.

У неким колективима је и слаба организација посла онемогућавала трудбеницима да успешније обављају своје задатке. .

Преласком предузећа и фабрика у руке радника, избором радничких савета и управних одбора предузећа, ситуација је измењена. Раднички савети су на својим седницама поставје“ли као основно — испуњење плана, а у вези са тим анализирали све проблеме коли коче успешнији рад предузећа. Рад радничких савета у многим колективима допринео је побољшању ситуације, али с обзиром на кратко. време постојања савета, још се не могуу потпуности с сагледати · резултати њиховог рада.

До краја године остало је још мало. времена и због тога треба најозбиљније размотрити како и на који начин омогућити у неким колективима _ испуњење — годишњег плана на време, а и пре рока; какве мере предузети да трудбеници Бео-– града и ове четврте Планске године „успешно остваре своје задатке.

Прво треба извршити анализу ситуације колектива по гранама, да се види како које преузеће стоји са испуњењем Плана. До сада је већ извршена анализа по металским предузећима. Из те анализе види се да ће три предузећа „Давид Пајић", „Југострој" и „Утензилија" испунити своје годишње планове још овог месеца. Предузећа „Електрана Београд“ и „Пролетер" имају све услове да своје планове остваре пре рока. У савезним предузећима: Индустрији мотора, „Иво-Лола Рибар“ и Индустрији прецизне механике нема проблема, и сви су изгледи да ће и она изузев Индустрије ку-

У ДАЉОЈ ДЕМОКРАТИЗАЦИЈИ НАРОДНЕ ВЛАСТИ Трагом предлога са зборова бирача

ЧЕШЋЕ грађана на зборовима

бирача, са мноштвом предлога

и разних питања из свих делокруга рада, дали су знатан допринос побдљшању рада органа народне власти. Они су помогли код отклањања грешака у раду, допринели решењу многих комуналних питања, бољем раду трговинског апарата, побољшању рада не просветном и друтим пољима.

Већи број предлога, грађани су

' дали за решење комуналних про

блема. Извршене су многе оправке улица, проширени тротоари-у појединим улицама, постављене јавне чесме на периферијским крајевима града, уређене неке тролејбуске и трамвајске станице, На Насељу Булевар Црвене армије налазила се једна од неуредних и прљавих пијаца код „Цветкове механе", Грађани су на једном збору бирача предложили уређење пијаце, ебавезујући се, да ће добровољно учествовати у раду. Одговорено је да ће пијаца бити реконструисана и уређена до почетка прошлог месеца. И заиста, уз помоћ грађана. довршена је нова и уредна. пијаца. Поједине трамвајске станице биле су _ неуређене. а 38 време киша скоро неприступачне, због блата. После предлога грађана, на линији „шестице" уређене су до сада три станице: код „Лиона“, са десне стране, и код „Цветкове механе", са обе стране. До краја године биће уређене још неке тролејбуске и трамвајске станице.

Грађани Земуна предложили су отварање продавнице за слободну продају грађевинског материјала, за мање оправке кућа и станова. У Земуну је отворена таква продавница, што много користи грађанству, јер се у слободној продаји могу да добију цигле, цреп, креч, песак и

остали потребан материјал за најнужније поправке. Услед несташице разног поврћа, због суше која је била ове године, грађани Земуна прошлога месеца предложили су да се поврће, макар и у мањим количинама, стави на обезбеђено снабдевање. Одговорено је да ће ускоро извесне' количине кромпира бити на обезбеђеном снабдевању.

На зборовима бирача у Првом рејону грађани су дали много предлога за побољшање рада на просветном пољу. Предложено је да школе воде више рачуна о изостанцима ученика и о томе извештавају родитеље, јер поједини ученици не одлазе на предавања, већ се играју на Калемегдану. Почетком ове школске године већа је сарадња родитеља са школама, што ће омотућити отклањање ових појава. Многи љубитељи музике из Првог рејона предложили су отварање музичких течајева' ва стицање основних знања. Течај је отворен, али није почео са радом, јер

. још нису обезбеђене просторије.

Постављен је већи број добрих и умесних предлога, али на њих је одговорено прилично површно или скоро ништа. Грађани Петог рејона предложили су још у априлу, да се отраде на углу Војислава Илића и Господара Вучића улице мало повуку, како би се направио тротоар. Ово је потребно "ради обезбеђења грађана, који су принуђени да иду коловозом, због чега су изложени опасности од многих возила и тролејбуса. Одговорено је из рејона да је власницима имања дат предлог да повуку ограде. Међутим, ограде и цанас стоје, а грађани иду коловоом Мине

Тезге на пијаци у Земуну нереловно се чисте. Грађани су предложили да се поведе више рачуна о чистоћи пијаце, а у одговору речено им је да нема довољно метли за чишћење, иако би се тезге могле пра-

ти водом. У Ивана Цанкара улици, у Земуну, већ четири године, запушена је канализација пред кућом број 20. Иако су грађани предложили да се доведе у ред, канализација је и даље запушена.

На нека питања и предлоге, грађани су добили неодређене или уопштене одговоре, као: „Испитаћемо могућности да се...", или „Настојаћемо да се ово поправи", или „Предузећемо све мере да се..." Тако је Повереништво трговине Петог рејона дало овакве одговоре на више предлога. Грађани су изнели: да је оп-

хођење особља колонијалне продавнице у Господара Вучића улици дрско према купцима, да поједини продавци намирница често злоупотребљавају неупућеност грађана и отсецају већи број купона, да је пословођа продавнице на углу Булевара Црвене армије и Расинске улице наплаћивао више од продајне цене и слично. На таква питања грађани нису добили потпун одговор. Другови из Повереништва кажу да су одговори неодређени, јер су им питања постављена непотпуно. Тачно је, да поједини грађани приликом предлагања _набаце неки проблем, као: „квалитет хлеба треба побољшати“", а не наведу тачно када су и у којој продавници добили хлеб слабијег квалитета, или да „треба поправити рад особља по продавницама", а не наведу ништа конкрет“ но. На таква питања тешко је дати

„конкретан одговор.

Моступању по предлозима и критикама са зборова бирача, рејонски народни одбори и њихова поверени-

штва треба да посвете већу пажњу. Умесне предлоге треба спровести у живот, а грађане благовремено оба-

" вештавати о предузетим мерама, као

и о разлозима због којих се поједини предлози не могу остварити,

РАЗМЕНА „ИСКУСТАВА СТЕЧЕ-

ЗА УСПЕШНИЈЕ ОСТВАРЕЊЕ

гличних лежаја, остварити чак и пре рока своје планове, б

се ћ

"Синдикалне организације преду“

зећа треба преко радничког савета да изврше анализу досадашњег испуњења плана, да виде какви су „услови и какве могућности за испуњење плана до краја године. Са том анализом треба упознати све раднике на заједничкој конферен“. цији. Радницима треба јасно изложити ситуацију објаснити им субјективне разлоге неуспешног остварења задатака, указати на последице-недисциплине, и дати им конкретно, свакоме, колико још имају да ураде да би остварили свој план. Да би се поправила дисциплина, синдикалне организације треба на тим општим конференцијама да износе имена прекршитеља дисципли= не, као и имена оних који су дисциплиновани. Поред тога, у будућем раду морају се пооштрити мере У. кажњавању прекршитеља дисциплине. Када се радницима каже колико

још имају да ураде до краја године, шта значи за њих да њихова фабрика или предузеће стане у ред оних који су успешно, сопственим снагама, окончали борбу за испуњење четврте године Плана, ће, а и читава одељења, обавезе за свој рад до краја године, и на тај начин ће се сване

они узимати

такмичење. Металска предузећа су "већ покренула такмичење, и оно У првим данима даје добре резултате;

Да би такмичење за усп о

остварење Плана могло што бошве да се спроведе, нужно је да управни одбори траже бољи рад техничке припреме и евиденције. Евиденција треба свакодневно сваком раднику да покаже његов дневни задатак, а затим и радни учинак. Само на тај начин створиће се могућности за успешан развој такмичења. То такмичење, које ће се, нема

сумње, поред металских предуз На проширити и на сва остала преду= зећа Београда, биће значајан допринос испуњењу годишњег плана на време, а у многим колективима и пре рока.

• '

НИХ У ДОСАДАШЊЕМ РАДУ

| Договор претставника _ радничких савета __ и управних одбора пре л“зећа

среду 1 септембра у 17 чабова одржаће се у дворани Жоларчевог универзитета савето-

вање претставника радничких савета београдских предузећа. претседника радничких савета, претседника управних одбора, овом саветовању присуствоваће секретари партиских организација им претседници синдикалних подружница већих колектира Београда. Е

Поред

Циљ овог саветовања је, у првом

реду, анализа досадашњег рада рад“ ничких савета и предузећа Београда.

управних одбора

У највећим предузећима Београда

раднички савети изабрани су још почетком ове године, У почетку свот рада раднички савети су прилично лутали тражећи најпогодније форме рада, али сада побле вишемесечнот живота, ти раднички савети већ са успехом проблема предузећа. На-својим седницама Савети су најчешће претресали питање испуњења плана, а у вези с тим решавали и питање боље организације рада. правилнијег распореда радника, питање радне дисциплине. '

решавају низ важних

У највећем делу београдских пре-

дузећа ралнички савети су изабрани недавно. Они још немају довољно искуства у раду, али већ сада се може уочити да рад по. предузећима у којима је управа прешла у Ру" ке радника значи велики допринос успешнијем остварењу производних задатака трудбеника. љеђу ~

Пре кратког времена, поред избо-

ра радничких савета, завршени сум избори управних одбора предузећа. Тиме су стварно сва предузећа предата потпуно на управљање радни цима., Из досадашњег рада управних одбора који је врло кратак, ипак се може видети да чланови управног одбора својим радом оправдавају поверење које им је указано,

На саветовању претставника ред-

пичких савета и управних одбора, поред анализе досадатњег рада, хоја ће помоћи да се извуку поуке из грешака и искустава, биће говора. о будућем раду предузећа и о начину коришћења стеченог искуства у да“ љем раду на испуњавању планских задатака. и.

'Ради измене искустава саветова-

њу ће, поред претставника из целог Београда, присуствовати неколико претставника Радничких савета из Загреба и Титограда; ~.

4 ћ ..

ар. + = МУ

; ТЕ

Ба 26 =

; о

ин Шо

Му ~

„љ