20. октобар

| ВАКОМЕ који је пратио развој

и рад културно-уметничких дру; штава у Београду, у живом сеЋћању стоји вест коју су донели _ Сви листови почетком прошле године о томе, да до онда незапажено културно· уметничко друштво „Стеван Бракус“, са Чукарице, оснива своје аматерско позориште. Исто друштво истакло се на про'шлогодишњем фестивалу, на коме — је освојило друго место, а његово позорите је дебитирало крајем јуна с успешно изведеном и савесно датом — преставом „Лажа и паралажа“, То аматерско позориште, четврто по реду у Бео-

3

___ краду, окупило је око четрдесет труд-

еника, махом радника са Чукарице, који су запослени у Комбинату шећера

а пеКотилној индустрији „Милош

њеви и заво за и и ба ду зраду навча __Аматерско позориште „Стеван Бракус“, које је не без разлога свратило ва себе пажњу другова који руковоле културно-уметничким радом у Београду, наишло на симпатије грађана и чублике Чукарице, налази се сала у ситуацији да је неизвесно хоће ли под условима у којима мора да ради моки даље да се развија, чак и да опстапе, Да опстане не зато што, откако је гола реорганизација културно-уметничжих друштава и укинуте дотације Меснох већа, оно не би могло да само себе својим радом издржава (јер оно наступа и у другим рејонима града), не због организационих тешкоћа, ни због слабе управе, не због лутања у репертоару и оскудици реквизита, већ због тога што нема на Чукарици Као и у целом Седмом рејону салу у којој би — могло да наступа. А најпозваније је ла делује културно баш у том рејону.

Овом аматерском позоришту, као уосталом и свима онима које ће се накнадно основати, потребно је да има за рад и наступе пред публиком — погодне просторије, Такве просторије „Стеван Бракус“ нема. Међутим сала која би му у потпуности одговагала постоји, и то на самој Чукарици, Не слмо ла она са малим изменама може оллично да послужи и за одржарањ> ппоба (које се сада изводе у једној мллој ми мрачној просторији, где се налази канцеларија Друштва, у Пожешкој улици) већ је та сала, а она се налази у пекадањем дому католичке цркве ил МЧукарипи,. још марта месеца овом позоришту додељена, али ни до данас оно у њу није могло да се усели. У тој сали смештено

је око 30 грађевинских ралника упослених у предузећу „Јастребац“. После одлуке о исељењу ових _ радника,

коју је донело Повереништво за станове Седмог рејона, позориште је требало у ту салу да се усели, а радници сместе на неко лруго место, Решено је да се они пребаце у јелну монтажну бараку, коју је требало полићи. Пошто је рад око подизлња бараке запињао, управа „Стевана Бракуса" понудила је директору „Јастрепца“ да са својих 50 чланова друштва помогне при подизању бараке, како би се већ првог јуна сала ставила на расположење друштву. Првог јуна сала није била ослобођена, јер по речима директора — „Јастрепца“ није било материјала да се барака подигне, Због тога је цео случај био изнесен и пред Савез културно-просветних друштава Селмог рејона, који је интервенисао у корист „Стевана Бракуса“. Одређен је био и рок да се до првог августа сала ла друштву, Но ни онда ово питање није решено, јер монтажна барака „није била у плану грађевинског предузећа“,

'

АТИ

Вести из килаујно жибоша

ВАДЕСЕТИ октобар, дан ослобо-

ђења Београда биће пропраћен низом културних манифестација. ._ У Галерији Улуса, на Теразијама, поводом _шестогодишњице ослобођења нашег главног града отвориће са изложба акварела, цртежа и графике, На изложби учествује око 60 излагача са укупно 150 радова. Сем чланова Удружења на изложби ће бити заступљено и неколико младих талената из редова свршених студената Академије. Све радове је жирирао уметнички савет Улуса: Жун, Шотра, Табаковић, Ц. Сокић и Зламалик.

радски савез културно-просвет-

их друштава Београда ангажовао је за прославу ослобођења Београда низ културно-уметничких друштава која ће наступати у неким рејонима са одабраним програмима. Тако ће у Железнику изви» сти програм омладинско културноуметничко друштво „Иво-Лола Рибар", у Панчевачком Риту „студентско културно-уметничко друштво „Бранко Крсмановић", у Раковици — „Бранко Цветковић и у Дому култура на Новом Београду Мруштво „Братство", У осталим рејонским салама такође ће бити изведени краћи програми у режији рејонских жавеза културно-просветних друштава, .

уторак, 17 овог месеца одржаће

се пленум Градског савеза културно-просветних друштава Београда на коме ће бити изнесени резултати осмомесечног такмичења на пољу народног просвећивања. Том приликом рејонском савезу-победиоцу биће додељена застава Градског савеза,

ОИ ТТ А ТЕ И ТА А ТЕ АТА ТТ ТА АТА

пина авина инвазивна ававли варам газа вани ввапент

и вииинитеаииаиатоти иииана

шених састанака и саветовања,

За апаратом „Филипс-Милер"

пикер је укључио микрофон и дао тачно време. Дванабст часова. Били су то минути најживљег рада у двокрилној петоспратници. екипа програмског одељења ужурбано је припремала следећи програм Радио- Београда. Читава војска здминистративаца, врвила је по бироима и ходницима првога спрата. На трећем и четвртом, слика се мења. Овде није било тако прометно, па ипак, бука је била већа. Правили су је телепринтери — електрични далекописачи, који скоро без застоја откуцавају вести на бескрајној траци новинске хартије. Телефони звоне по свим одајама. Стенограф прима вести из дописних центара и опомиње дописника да се не расплињава у сувишним детаљима. Све те вести, и Танјугове и дописничке, из земље као и из иностранства, доспевају на столове Редакције вести на српском језику. То је права „фабрика вести", Њен рад условљавају две околности: брзина и тишина. Прва околност претставља стални стил рада: вести се спремају на сат-два пред емисију, Таква је природа посла. Погнути над текстовима, ре-

дактори обрађују свој део материјала. Дежурни уредник склапа емисију и даје налог за припрему „кошуљице", на којој дактилографкиња откуцава наја-

ТЕРСКО. ПОЗОРИШТЕ БЕЗ ПОЗОРНИЦЕ 2 ган

Питање опстанка позоришта. » Стеван Бракус«

Недавно, после избора радничко! вета у грађевинском предузећу „Јастребац“, управи „Стевана Бракуса“ дато је обећање да ће се барака завршити У најкраћем року, али иако је у принципу показана добра воља, барака јеш није подигнута. Она је изграђена за свега 40% и нема изгледа да ће аматерско позориште моћи до краја ове годипе да се усели у салу која му је додељена, Најжалосније је то да барака може да се заврши за три недеље, ако би на њој радила свега три стручна и пет неквалификованих радника. Управа „Стевана Бракуса“ и даље нуди добровољне ралне услуге предузећу „Јастребац“ (последња попуда учињена је прошле недеље), али директор овог предузећа одбија помоћ „јер му недостају стручни радници“.

Аматерском позоришту „Стеван Бракус“ у овом случају, то је јасно, не могу помоћи на рејонски, ни градски Савез културно-просветних друштава, ни морална полршка грађана Чукарице којима рад аматерског позоришта лежи на срцу. Из свега се видм да своју реч о овоме треба да каже Контролна комисија Извршног одбора Народног од“ бора,

У И броју нашег листа у“ казали смо на двојну функ-

цију културно-уметничких друштава; унутрашњу, стручни рад У секцијама и масовност, и спољну, наступ пред публиком — приредба. То што су ове две функције међу“ собно толико повезане да ова друга апсолутно зависи од прве, не значи да су оне и идентичне. То само доказује да могућности за квалитетну приредбу леже, пре свега, У масовности друштва и техничком извођачком нивоу појединаца. Међутим, пут од могућности до стварности до сада је био најмањи и најлакши део посла, зато и најмање успео, Тај- шаблон је изгледао овако: у друштву, односно секцијама, радило се збиља много. Сва активност чланова у хорској, оркестарској, фолклорној, драмској и соли-

пеплодукшибних шела у кумицринауље ни румба

стичкој секцији оријентисана је на увежбавање појединих тачака често свакодневно или сваког другог дана. Силна енергија трошила се на концертно усавршавање Мокрањчевих Руковети, сплетова македонских или српских народних игара, оркестарских и драмских дела. До касно у ноћ обрађивани су и најмањи детаљи: један кораку фолклору, једна певачка фраза у хору. један делић сцене у драми. Међутим, располагати овим материјалом, створити једну приредбу. повезати све то у јединствену сценску целину која треба да има свој логичан _ редослед, духовите прелазе. из једне у другу тачку, темпо, градацију, посао је сасвим одвојен од унутарњег припремног рада. Али га у друштвима нико није обављао, Зацарио шаблон да се ,

Проблеми сценске опреме

НЕШТО О СЦЕНОГРАФИЈИ

џ фали „Пудубаворни лљаљ

ЕДАНАЕСТИ домаћи филм донео нам

Ј је обраду једне нове теме, бајке,

Бајка је посебно интересантна као филмска тема, а посебно као њенд реализација. За сценаристу зато, што максималним изживљавањем у безграничном царству маште, а изнад свега коришћењем фантастичних елемената, иреалношћу ситуације, омогућује конструкцију и садржај сценариа, којем ништа стварног не може да буде запрека; за редатеља зато, што ће својом културом, укусом и духовитошћу, неизмјерним избором изражаја и немогућих могућности из свијета фантазије, инвентивношћу и солидним познавањем заната, дати бајци сублимни стил и удахнути јој живот; за сценографе зато што ће јој фантастинним идејама, сјајем, богатством и раскошном обрадом детаља, дати обликовање и одредити карактер; за композитора, који ће сваку сцену проткати акордима, хармонијом и инструментално обојити, дајући јој тако чаробну мелодичност која подвлачи, акцентира и уљепшава призор, стапајући се у умјетничку цјелину са сликом, коју сад истовремено гледамо и слушамо; и преко свих осталих — за реализацију зато, што управо филм има могућност репродукције најфантастичније замисли: додиром чаробног штапића за трен претворе се у шуми сва стабла у људе, жаба у коња, коњ у лептира; укратко: сценску свемогућност,

Али — има један фактор са којим рачуна свака филмска производња која приступа снимању бајке: техника. Бајка редовно зЗахтјева веома солидан степен атељерске опреме, У противном, снимање бајке без одговарајуће филмске тех“ нике и алата, изазива током рада безброј потешкоћа техничког карактера које се, уз нужне пропратне појаве (као одужење трајања снимања и поскупљења филма) апсолутно морају одразити и на квалитету, Материјална база, дакле, бит ће уз остале један од одлучујућих фактора,

Третирајући у овом осврту само сцену не можемо а да не спомелемо њене опће, најбитније компоненте тј. да смисао свакој слици даје избор елемената, који сачињавају кадар. Тако нам сцена (сценографија) тумачи и своју драматуршку функцију, увјетовану одређеним композипионим и естетским вриједностима. У неформалистичкој слици (кадру, сцени) сваки одређени композициони елеменат има своје значење, Таквим одређењем које сценографија даје естетској вредности кадра, добијамо уз остало, визуелним путем појам о времелу и мјесту збивања радње што су за сваку реалистичку фабулу (сценографију) два витална фактора. Међутим, декоратвни елементи, који имају своје јасно одређоно временско и географско дјеловање, бајка не подноси добро. Помоћу њих опа нас удаљује од себе, води нас у одређени временски период, на одређено мјесто збивања — реалност. Дакле, не намеће се питање могу ли, него смију ли елементи бајке "да буду везани за одређено мјесто и вријеме и-.у овом тренутку питање сценарија бит ће и рефлексно питање сценографије., Стилизовано обликовање, узимање иреалних декоративних елемената из саме фантазије тј. без одређене хисторијске изворности, најзахвалнији је терен за архитектонику бајке,

Један дио наше бајке одиграва се на славенском тлу (сцене Баш-Челиковор

Једна сцена из фил ма „Чудотворни мач"

града, Ковачнице, Видине куће, Шуме итд.), један дио одиграва се негдје „иза седам брда" и један на далеком Истоку. Објекат Дворана у ентеријеру Баш-челиковог града, богаћен је скулптуралном декорацијом културе туђих парода далеких земаља (каснијом за пар стотина година од времена збивања бајке, како се то може по њеним елементима закључити). Има ли оправдања ова декорациона реквизита (иако не прејако истакнута) из астешкот доба (стари Мексико ХУ вијек)7 Исто тако разни украсни предмети, тотеми, балустри, стол и столица (из Камеруна, Ист. Конга, Брит. Нигерије, све Африка 2. пол. ХУП вијека) — елементи, далеки и страни славенском народу. Знамо да Славени на свом великом путу Сеобе, нису свраћали у оне крајеве, нити има трагова да су ти други народи долазили Словенима у посјету, Продубљена умјетничка стилизација у фолклорном духу, сачињавала би стилско јединство са самим садржајем, Ако (прије споменути) композициони елемен“ ти служе само својом формом у декоративне сврхе и немају документарно дјеловање, из којег је разлога (успут були речено), одбачен кукуруз из објекта Вилино двориште, зато што је он теку хуг вијеку донешен у наше крајевег !

Велику сцену у Царичином граду (са дворском будалом и витешким турниром

западњачких дворова каснијег периода, ХШ в. не може се сматрати стилски добро ријешеном, не залазећи у то колико је укусно или неукусно везати староримску декорациону позадину са фантастич ном, исламском архитектуром унутар амфитеатра, Професионално вођена занатска линија диктира овдје друго стилско, а економичније рјешење.

Објекти овог филма били су волуминозни. Као и за многе друге, овдје је нарочито требала бити примјењена радна парола: обрадити минималну потребну површину, а максимално је фотографски користити, чега се камера овдје није држала (нарочито у Царичином граду и Дворани).

Сценограф Младен Јосић веома питорескно компоновао је објекат Ковачни-

пу (есктеријер и ентеријер) и у концепцији веома стилско, добро изведено оријентално Мало двориште (сцена гдје кандидати за цара пијанче). Објекти Дворана (гдје Грицко проба кошуљу) и Подрум (гдје Небојша ослобађа Баш-Челика из бачве) својим одмјерено предимензионираним пропорцијама, предстанљају врло импресивне амбијенте, пуне страве, ужаса и мистике, Колиба дједа Ивана, Тамница и колоритни Бабин двор подједнаке су квалитета, изнад којих се истиче Видина кућа са двориштем (сцена свадбе), док је Соба у кули (гдје је Вида заточена) прилично слаба и у обради. Сценограф М. Јосић дао је инвенцијом, добром атмосферсм и стилом умјетничке скице које су, међутим, услијед недосљедне оживљене мизансцене, често добиле реалистички израз, Неке су, већ споменуте, прерађивањем при реализацији (не од аутора, него од режисера), изгубиле на чистоти накалемљеним детаљима,

Костимографска обрада (Н, Георгије вић) није свугдје најсретније погођена, стилски и естетски (Небојшина мондура личи помало на староримску, Видин костим са крзном физички је не истиче и прави је погуреном), Одјећа пучана и других добра. Костимска израда квалитетна (С. Јамбрешић). Скулптуре вјерно извајане са добром патином (вајар И. 3оричић),- Шминка и маска осредње, док Видина перика није смјела уопће бити пропуштена. Декоратерска обрада (Аранћеловић, Рашић, Симић, Миљковић, Краљ, Лулић и др.) солидно је изведена.

Овај филм био је за нашу младу производњу и младе филмске раднике веома тежак испит, Стечена школа и искуство, треба да нам буду од велике користи за наш даљњи рад,

, У. Јурковић

Кроз Савезну радио-стан:цу

ву, одјаву и садржину емисије, Тако „одевена“ емисија „сиђе" спрат ниже, на. спикерски сто, а копије се шаљу контролору, који прати ток и утврђује евентуалне неправилности емисије. Поред Редакције вести, на трећем спрату постоји и читав низ других редакција: пионирска, привредна, литерарна и спортска. Свако од њих, има свој новинарски апарат који припрема емисије, користећи документацију, библиотеку и штампу из целе земље. А само спрат изнад трећег — и обрели сте се у

„међународној зони":

краткоталасна радио-станица. Ту вам се даје прилика

ропских језика! После завр-

плафона висе

А

да још истога часа чујете разговоре на четрнаест ев-

Па ипак, сви путеви воде на — други спрат, То је срце — или боље речено — мозак радио-станице. Меки теписи упијају шум корака. Мрачни ходник одише мирисима лака и каучукових смеса. Над ду.плим, кожом тапацираним вратима — светлосни сигнали: бело, зелено, црвено — „Стоп!'" Улаз забрањен! Емисија почиње... Савршен мир. Не чује се чак ни ритам модерног џеза, који се у приземном концертном студију смењује са вечито лепом класиком. Зидови студија обложени су изолацијом: слој стаклене „вуне", под танком. ситастом дрвеном плочом, Са микрофони лектричном чулу не умакне ниједан акорд. Студији су повезани сигналним направама, телефоном и прозорима са троструким стаклом, тако да се техничар

са спикером може споразумети и уговореним гестом. Руководилац емисије даје упутства извођачком ансамблу путем локалног микрофона. Па опет, највећи део програма не иде као „жива" емисија, већ се претходно сними. Предност снимљене емисије је та, што се тај део програма уоквири у прецизно време трајања, и што се могу уклонити грешке, настале

у„пецаљке". Њиховом е-

МР “ ' РаАДИО-БЕОГРА

при извођењу. Снимање се врши у нарочитим одељењима. Савременом апаратуром, звук се претвара У механички трептај, који може да се уреже у фолина магнетофонску траку. Снимање на фолији (грамофонској плочи), врши се док се ова окреће, а игла која вибрира према јачини треперења звука, бележи на њој кривудаву кружну линију. Тако дођемо до снимљеног звука. Код магнетофонског снимања, процес је већ сложенији, трака, превучена емулзијом гвозденог праха, неједнако се магнетише на различитим деловима, при пролажењу кроз апарат. Јачина магнетисања зависи од јачине снимљеног звука. Када се трака премотава између магнета, репродукује се снимљена емисија која се сместа може укључити у програм. У одељењу за снимање налази се и последња реч технике „Филипс-Милер". мену као и магнетофон, само што се овде звук урезује сафирним ножем на каучукову траку превучену тамном емулзијом, а репродуковање се врши помоћу

ју или. пренесе

скупоцени апарат

фото-ћелије.

Тако се у једном котуру уске траке, сажме цела емисија. Стане ту и чика Прока, са својим духовитим упадицама и цео Симфониски оркестар Радио-Београда. Снимљене плоче и траке чувају се у дискотеци — складишту умртвљеног звука.

Цифарници, сигнали, ручице, „штекери" и још много других уређаја на великим таблама и столовима. Главна техника. Преко централног стола, ово одељење прима,све емисије и шаље их кабловима до емисионе станице у Обреновцу. Неколико техничара, са слушалицама преко ушију, тек што су ухватили

пред приредбу покупе најбоље тачке из појединих секција и комплет“ но пребаце на сцену као засебне јединице, Овакве рецепт-приредбе и поред квалитетних тачака, постојале су све незанимљивије, јер су, исувише статичне и без икакве режије, пру“

жале са обавезно полумрачне сце-_

не сиротињски монотони изглед. Споро је одмицало време на сценски неопремљеним приредбама и једва би ко запљескао. За фолклорне игре истицала се најнеукуснија кич-панорама са жестоким зеленим тоновима. Укочени, разметљиво велики · хорови, били су најбољи фрагменти приредбе, али и најнепоздрављенији. Лоше компоновање приредби са посебним учешћем секција није боље ни заслужило, У последњим тренуцима пред излазак на бину фолклорцима су недостајали партнери, некоме је била коштуља тесна, неко је трагао за о панцима. А на бини испадали би појаси, штубаре, гасило се светло и тако даље, Ко је за то одговараот Нико! Јер нико није имао посебан задатак да организује приредбу. Спољна Функција друштва потпуно је занемаривана. Дакле, потцењивала се публика. Но, она је то скупо враћала: појавио се проблем популаризације приредби.

Не решавајмо тај проблем рекламом. Замислимо се мало како створити јединствене програме, нове типове приредби, како оживети самоиницијативу одоздо. Мораће то друштва да ураде, јер од тога зависи даљи њихов опстанак. Видели смо да правилно схваћена унутар: ња функција друштва омогућује самосталне наступе – репродуктивних тела појединих секција. Но биће много већи број приредби у којима учествује цело друштво, или комбинација две или три секције. Једна новина која је недавно уведена у „Абрашевићу" и „Бранку Цветковићу" јесте ансамбл веселе вечери. Међутим, наступ „Абрашевићевог" ансамбла био је муцав, састављен од коришћених текстова и без потребног декора. Без већег одушевљења и смелијег захвата у друштвену сатиру, овакав ансамбл неће наћи свој пут. Више замаха, боје и светлости потребно је његовој сцени. +

Зар се не би даље могло покушати са хорским балетом7 Комбинација хора и фолклорне трупе била би сасвим нова. Могуће је да би Мокрањчеве Руковети, због своје регионалне "фолклорне припадности, омогућиле интересантне балетске кореографије. Разнолике варијанте у комбиновању хора са игра» чима давале би појединим друштвима нове специфичности, било да хор стоји испод бине на месту за оркестар, било да се употреби декоративно на самој сцени или како друкчије, Зар је даље немогуће покушати са културно-уметничким ревијама. Америчка група „Тамбурица" дала је такву приредбу од чије би се формалне стране, оне унутарње структуралне могло много научити. Сем тога, до данас наша друштва нису дала ни једну музичку ревију иако је већим делом рад у друштву сведен на музичку уметност (хорска, оркестарска, солистичка и друге секције). За овакве и сличне типове приредби потребно је репродуктивно тело састављено од најбољих чланова секција. Али још потребнија је сценска опрема, Без духовитог декора и занимљивих костима, без ликовног решења призора на сцени, и најоригиналнији нови тип приредбе остаће са половином ефекта. За приредбу је потребна посебна режија, посебан напор аранжирања, којим се једино може испунити спољна функција културно-уметничких друштава. У

Магнетофонска

Има исту на-

глас спортског репортера: пренос из иностранства. У-

кључују га у програм. Емисија одлази у етар.

Еп. Јовановића 1-ТУ

__НОВИ ТИПОВИ ПРИРЕДБИ == еал„СРЕБРНА ФЛОТА“

Н А платнима бесградских биоскопа одавно нисмо видели добар инострани филм. И, ево, после дуже паузе, појавила се „Сребрна флота" режисера Мајкел Пауела и Емећића Пресбургера, којом је већ једноличан и слаб биоскопски програм освежен и побољшан.

Иако је сценарио црпео садржај из догагдаја у време окупације Холандије, иако је наша публика имала прилике да види масу филмова који третирају сличну проблематику, филм „Сребрна флота" и по тематици, и по начину филмске обраде, по глумачким остварењима и режисерској инвенцији Мајкела Пауела и Емерика Гресбуртера спада у ред бољих филмова енглеске продукције, То је, управо, после „Хамлета" и „Дај нам данас" трећи успео енглески филм који је у овој години приказан код нас.

Ралф Ричардсон у улази инжењераконструктора, дао је веома пластично, топло, искрено и убедљиво лик интелектуалца — антифашистичког борца. Ричардсон мнајприсније преживљава судбину инжењера, који несебичном љубављу воли своју породицу (сина и жену), али и слободу своје поробљене земље, не устежући се ни једног трвнутка да положи и живот за њу, јер зна да: „једна нација живи само дотле, док има људи који су спремни да умру за њу". У улози тајанственог „Пита Хајма", Ралф Ричардсон дао је веома значајно, пластично и реалистичко филмско остварење,

Лик инжењерове жене (Гуги Витерс)

је нешто блеђи, због противуречја које |

писци сценарија и режисери нису успели да избегну, али су за то реалистички и убедјвиво дати ликови Немаца — окупатора: намесника, капетана брода, адмирала (није ли то адмирал Деницт) и војника. У случају шефа Гестапоа отступило се од реалистичности утолико, што је тај лик дат са извесном дозом карикатуре, вли и такав он делује веома убедљиво и живо, привлачећи на <ебе тнушање и одвратност публике,

Можда У сценарију „Сребрна флота" има мало наивности (инжењер успева увек у своме подухвату, не испитује се како је дошао до обавештења о подметнутом динамиту, не истражује се узрок убиства које он приписује себи; затим неубедљивост лика потказивача; доста тајанствености и наивног схватања илегалног рада и борбе), али са свих тих недостатака режија успева да скрене пажњу гледалаца и држи их до крајњих граница напетости савршеним ритмом и темпом монтаже. Међутим, у томе ризму нема оних петпарачких јевтиних трикова криминалних филмова (сем оног, када полицајац чепрка по пиринчу у коме су скривени револвери),

Можда су се и режисерима „Сребрн» флоте" поткрале извесне грешке (инжењер „Пит Хајм" — револуционар на своЈУ руку; завереник који пише своју биографију; дванаест родољуба побеђује седамдесет наоружаних Немаца), можда се овим филмом желело да претстави како су и неки наоко квислинзи били уствари против фашизма и тиме умањи кривица стварних издајника и колаборациониста у време немачке инвазије; међутим, гледалац не добија тај утисак. Режија успева да са свих тих претпоставки скрене пажњу и да логичким током монтаже гружи објашњење сваке, евентуалне нејасности, Тако изгледа нелогично и то што је „Пит Хајм" већ завршио писање дневника, а ми га видимо на палуби подморнице. Режисер нам даје објашњење, враћајући камеру на днелник у коме је инжењер предвидео доу танчине и оно што ће се у блиској будућности десити са њим.

Поред целовитости радње, која је У филму „Сребрна флота" драматуршки солидно обрађена, поред змалачког коришћења камере и њених својстава, има овај филм још једну позитивну одлику која се мора истаћи: то је вешта монтажа звука, односно шумова. Више од половине филма дато је са пратњом раз• них шумова, уместо са музиком како је то у другим филмовима. Али баш тим разним звуцима постигнута је веома у“ бедљиво реалистичност у сликању амбијента. Музика је коришћена ретко, али вешто, само за појачавање драматично сти.

Рад режисера Мајкела Пауела и Емерика Пресбургера имали смо прилике да видимо до сада само у филму „Црвене ципелице", који је побудио живу дискусију, али не и спонтано одебравање гледалаца. Филмом „Сребрна флота" Мајкел Пауел и Емерик Пресбуртбр дали су једно значајно и успело филмско д• стварење.

Зграда Савезне радио-станице | ;

Одговорни уредник Драгутин Шолајић • Улица Драгослава

• телефон 20-443 • Чековни рачун 108-903222

Поштански фах 752 • Штампарија „БОРБА" — Београд, Кардељева 31. Рукоп иси се пе враћају

+

ИНРННЧ

( =