20. октобар

Са свечаног заседања Народног одбора Београда

ПЛАН НОЈИ ОДРЕЂУЈЕ ЧИТА!

РАЗВОЈ ГРАДА

ЕМА сумње, да је од свих планова, које је у току овога рада усвојио Народни одбор Београда, Генерални план најважнији јер одређује у најширим и битним

цртама читав. будући развој о "града. Наш Петогодишњи и друг: економски планови уклапаће се У век у ове оквире Генералног плана, биће једна већа или мања етапа У остваривању овог плана, Они ће углавном одређивати темпо којим ће се овај план реализовати према средствима којима земља буде располагала у том периоду.

Генерални план је план развитка Београда за двадесет година 19471966. Као почетна је узета 1947 година зато, што је то почетак Петогодишњег плана и што је практично и почело, кроз пову изградњу, од те године да се мења затечено стање у Београду. Међутим, он се не може узети строго као неки е= кономски план за тај период. јер економски планови не зависе од тога, како бисмо их ми сада за Београд унапред распоредили за 15—20 година него ће зависити од распореда средстава у оквиру читаве земље, од тога, колико ће се из једног петогодишњег или из једног годишњег привредног плана Југославије моћи да одвоји за Београд.

Зато је утврђивање Генералног плана, уствари, усвајање – једног перспективног плака развитка, из кога ће се извесни задаци решити и пре предвиђеног времена пл неки се неће решити сасвим ни до 1966 године, Али, у сваком случају, они ће се решавати у оном правцу, у коме је то Генералним планом предвиђено. Захваљујући утврђивању Генералног плана неће нас моћи изненађивати поједине нове потребе У изградњи, нити ће оне реметити план у целинџ, пошто су све главне ствари за догледни период предвиђене и извршен је њихов размештај, Предложени Генерални план полази од садашњег стања изграђености Београда, од његовог природног положаја, и од највероватнијих изгледа за његов будући развитак. Те изгледе ми можемо прел“ видети само приближно, имајући У виду карактер перспективе привредног развитка целе Југославије, од заостале аграрне земље у развијену индустриско-аграрну земљу са социјалистичким друштвеним уређењем.., ... Не може се рећи, да у том периоду између Шрвог и Другог светског рата у Београду није грађено: оно што има у њему ол савремени“ јих грађевина направљено је за те двадесет и две године. Али осим тога, што је тај пермод био доста кратак и што савремена изградња У . њему није ни могла ла постигне темпо повећања београдског станов“ ништва, на Београду се, као и но целој привреци земље, осећала за“ осталост, осећала се рука буржовд“ ских управљача. Они нису могли, нити су хтели. ла развитак грала усмере за задовољавање потреба свег градског становништва, него су уређивале оне крајеве где су сами живели, остављајући извесне кра“ јеве града и (без водовода (430 зграда) и без електричног осветље“ ња (20% зграда) и без канализације (42%/ зграда), многе Крајеве без уређених улица, а: читав Београд без многих установа неопходних великом граду, нарочито здравстве“ них,

Савезна влада и Влада Народне Републике Србије пружале су стал•

но помоћ у изради плана, Лично друг Тито и чланови Политбироа цКк КПЈ посвећивали су пажњу

плану развитка Београда и у току његове израде упознавали се са свим најважнијим решењем. Нарочито' се мора рећи, да је пресулну улогу играла подршка коју је ИК указао основној идеји аутора Генерит плана, да Београд, ако хоемо да га развијемо као велики град, треба да се развија и на левој обали Саве, идеји која је била смела и далекосежна. али која је имала много противника и с тешкоћама крчила себи пут,

Програм развитка Београда који је израдила Планска комисија Градског одбора, а који служи као друштвено-економска подлога за Генерални план, битно се разликује сл сваког другог програма који је Београд могао имати пре рата за свој развитак. Тај програм је направљен на перспективи даљег унапређења индустрије у нашој земљи. рулађства, саобраћаја и спих осталих грана које изазивају пораст гпое ског становништва. Сем тога, засно-

ван је на перспективи пораста стандарда живота. Не само оних људи који са села долазе у град, и тим самим и културније животне услове, него и побољшање начина живота садашњег градског становни“ штва, како. повећањем производње робе, тако и изградњом здравих станова и увођењем у гпадопимл свих потребних савремених, санитарних и техничких уређаја, срелстава слобраћаја и везе, потребних здравствених установа и могућно“ сти за фискултупу и олмор

... У вези са ширењем Београда треба објаснити питање развијања гралова кол нас уогилте. Инлустријализација несумњиво изазива брз пораст становништва и повећање постојећих градова и претварање мнотих села и насеља у градове,

Тај процес је код нас у Току и познато је да грапско становништво. уместљ Зсдне петине пре рата, сачињава фупу трећину укупног становништ че земље. Али наш индустриски развитак неће водити концентрисању инлустпије у неколико великих градова. У земљама где је процес интензивног пораста индустрије извршен у капитализму, то је махом био природни пут, јер је лакше било стварати нова преду“ зећа тамо, где је већ била концентрисана радна снага, где су бил“ слобраћа!ни и трговачки центр" Ма да битом за нас био пут, мањег отпора, код нас се неће ићи њиме због тога што је политика наше Партије ла индустријализаци-

земље изврши не само повећа“ ње индустриске производње, пего И да ликвидира заосталост појединих крајева, да смањи и ликвидира разлике у развијености које посто“ је и међу републикама, а и међу појединим крајевима једне републике... "... Зато програм развитка Београда не предвиђа развијање нових крупних индустрија, него само допуњавање постојећих, а од нових оне индустрије које ће производити за локалну потрошњу. Исто тако, не предвиђа програм грађење никак= вих нових административних зграда пошто неће бити ни потребе за да= љим ширењем државне адмпни“ страције,

Главна карактеристика у програ• му развитка Београда је ликвиди“

аорте спава та а

Из реферата друга Марка Никезића, потпретседника Извршног одбора Народног одбора Београда.

| одржаног на свечаном заседању Народног

одбора

Београда 20 октобра ове године.

рање неравномерности која постоји између увећаног броја становника и недовољних средстава за задовољење њихових потреба, тј, он садр-“ жи на првом месту подизање стапова, школа, болница, угоститељских објеката и разних комуналних уређаја. Ту долазе школе, на првом месту. многи објекти Београдског универзитета, који данас има преко 25.000 редовних студената, према 7.000 пре рата, затим гимназије и разне ниже и средње стручне школе кроз које ће пролазити сва 0младина. Најзад, разне друге културне установе које морају постојати у Београду као савезном и републичком центру, од којих се многе до сада нису развиле једино због тескобе.

За ово ће бити потребно саградити већи број станова и због повећања броја становника, а још више ради стварања бољих услова живота за дандшње становнике Београда, јер пише од једне четвртине наших станова не одговара здравственим условима, а нарочито не одговара за подизање здраве омладине, Београд треба да и по мрежи здравствених установа постане јак здравствени центар, док сада не може да задовољи ни најнужније потребе свога становништва, Исто тако. мораћемо створити могућности за масовни спорт,

У вези са свим Тим може се предвидети знатан развој грађевинарства м посебно грађевинске индустрије, која ће омогућити да се убрза и појевтини грађење.

Овде мислим да треба рећи нешто и о територијалном ширењу Београди. Осим тога, што ће се из градити терен на левој обали Сав = Нови Београд, мораће се Београд територијално ширити и на другим странама, Једно због тога, што се на терену Новог Београда неће градити зграде свих типова, већ углавном високе зграде од 83 до " спратова друго због тога, што смо у оспо“ собљавању тТерена у заостатку због малог капацитета насипања, Услед

тога терен у Новом Београду неће моћи ни да прими онај број објека“ та који ми годишње будемо поди= зали. Због тога ће и велики део станбене изградње, која је најма“ совнија, да се размести на десној обали Саве, на новим теренима на територији Београда, као и дуж железничких пруга у непосредној 0" колини Београда, где би се изградила нова насеља.

Ма основу читаве ове линије нашег привредног развитка и на 0снову овог програма развоја Београда не треба рачунати са Београдом од милион становника 1966 године

Али је важно што је Генерални план тако направљен да се Београд може развити до тих размера, без обзира кад, и да му у том правцу неће бити никаквих запрека због тога што би овај плап био уско постављен или због начина изградње, на пример, због положаја железнице, пристаништа и слично.

О појединим решењима која садржи Генерални план нећу говори“ ти, пошто ће то детаљно објаснити друг Сомборски, Неопходно је ипак констатовати главне нове ствари: 1) да план предвиђа развијање Београда и на левој обали Саве; 2) да се реконструише железничко постројење у Београду и обале Саве и Дунава ослобађају од њега; 3) да се предвиђа стварање у Београду довољно слободних и зелених површина; 4) да је читава изградња предвиђена на савремен начин, са малим процентом искоришћења градилишта, тако да им у изграђеним блоковима буде довољно слободног простора, _ Густина насељености станбених крајева биће од 60 до 450 становника, уместо садашње која се креће од 60 до преко 700 становни“ Ка по једном хектару. Осим тога, што неће више бити крајева прегусто насељених, тј, преко 450 ста“ новника по једном хектару, измениће се прилике и у томе смислу, што ће у новим крајевима бити више слободних површина међу зградама него сада, пошто ће бити ма“ ње приземних зграда,

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

ОД СИТНИХ ШТЕТА — ИЗГУБЉЕНИ МИЛИОНИ

Док грађани Београда уплаћују народни зајам одвајајући од своје

месечне плате извесну суму новаџа, и поред тешкоћа у прехрани м ску::

поће коју је изазвала суша и несташица пољопривредних производа на тржишту, дотле крадљивци шпекулишу народном имовином, штете робне фондове, злоупотребљавајући својеположаје мн дужности које обављају, несавесно растурајући државну својину,

___А неки, немарно ин несавесно, не поштујући ни машину ва којом раде, ни новац који им држава поверава = из Нехата н равнодутшности према послу чпне недела, играјући се оним што им је поверено од народа.

Ево таквих случајева.

рађевинско предузеће _ „Нови

Београд" имало је шофера

Веселина Грујића. Веселин је возио њихов камион марке „Шевролет". Једном, ноћу, пре одласка на пут, он је пропустио да проконтролише манометар на мотору камиона. Кола је преузео, те ноћи, од свог претходника у смени, не проверавајући да ли су исправна. Тако је и напустио Београд... Када је прешао око 300 километара, камион је стао — лагери су били истопљени. Он је крив што је пропустио да прегледа мотор камиона, који је у“ след недостатка уља у картеру, упропашћен. Штета нанесена с предузећу износи 3.380 динара. Веселин Грујић осуђен је на казну поправног рада у трајању од два месеца, |

Хх

Владимир Мирић, службеник контролног одељења бившег преч дузећа „Гранап“, примао је веће суме новаца за набавку разне робе и инвентара. Утрошени новац није правдао, иако је у неколико махова предузеће тражило од њега да изврши обрачун. Суму од 30.000 динара он је вратио предузећу, и тиме прекинуо своје дуговање тек онда када је требало да седне на оптуженичку клупу. Значи, да је ипак могао да исплати свој дуг раније, пре него што је био окри-

вљен пред јавним тужиоцем, А предузеће7 Свакако да је изгубило у пословању, јер је дуже времена са мање новца радило. А Мирић је узимао „позајмице".. за сопствене потребе,

У Београдском магацину Стеван Јовановић, фотограф-занатлија, купио је фотографски материјал за 100.000 динара. После тога он је део купљене количине продао на црној берзи уз новчану зараду од 30.000 динара. Суд је казнио Јовановића на казну лишења слободе

"од једне године,

Х Ваљак број 9 у фабрици гумених производа „Рекорд“, у Раковици

један је од најбољих ове врсте у Републици. Највећи део сировина прође кроз њега. Од овог ваљка зависи испуњење плана производње, Машинбравар Бранко Цветковић оправљао је овај ваљак. Том приликом он га није подмазао и нахранио уљем. После неколико дана дошло је до ломљења клинастих зупчаника, чиме је причињена велика штета. Можда је Бранко Цветковић у журби, и заборавио да изврши своју дужност, Али он се није сетио, што је већи грех, да је то пропустио када је свакодневно обилазио машине и надгледао ваљак, Такав немаран однос према ма-

газу тег то ФЛТА

ттини довео је Бранка Цветковића пред судско веће. А колико је тек изгубљено у производњи фабрике „Рекорд“ онеспособљавањем _ваљка број 97

Честе су крађе у радничко-слу“ жбеничким ресторанима и мензама. За једну мензу свака чаша, сважи тањир, има вредност, Јер, један тањир мање — један човек више чека и губи време већи су трош“ кови за инвентар. Набројаћемо неколико примера.

Јованка Милитаров, помоћница куварице у мензи „7 јули", крала је из кухиње, у којој је радила, порцеланске тањире. Месар мензе Индустрије мотора, Јован Стамболија, ухваћен је када је крао два комада саламе у тежини од четири килограма. Систематску крађу посуђа и стоних чаршава призна ла је пред судом Катарина Петровић, сервирка радничко-службени= чког ресторана комисије Државне пе Народне републике Ср. ије.

А Драгомир Стекић и Миливој Златковић, службеници радничког снабдевања _ предузећа „Неимар" дозволили су да се поквари 72 килограма смрзнутих јаја, што уствари претставља новчану штету од 13.000 динара.

Баш они који се хране у мензи морају да се супротстављају сваком штеточинском с" раду и буду будни контролори друштвене исхране и послуте,

Х Тако се упропашћује, злоупотребљава и расипа народна имовина, Тако се многобројним ситним крађама утајама, штекулацијама и несавесним радом наносе милионске штете држави — у време када

се живи животом штедње, када се'

изграђују последње фабрике Петогодишњег плана, када се ближимо потпуном остварењу великих задатака. Општи изглед Забавног парка у Доњем граду

после

ОЈСКА Уједињених нација

успешно приводи крају рат-

не операције у Кореји. Тиме и само питање Кореје почиње постепено да губи ону актуелност коју је досад имало. Два друга центра кризе све више окупирају пажњу међународне јавности и одговорних _ политичких фактора. Један је Индокина, на Далеком И“ стоку, други Немачка, У Европи. То нису нови проблеми, али се јављају у новом критичном виду, као два стара притајена вулкана која су поново прорадила.

Догађаји у Индокини Индокини распламтела су се борбе између француских трупа и народноослободи~

лачког покрета који св зове Вијет“ мин и коме на челу стоји Хо ши Мин, У тим борбама Французи су претрпели и трпе врло осетне поразе, Француска јавност је узбу« ђена. Узнемирила се и јавност у другим земљама. Поставило се пи“ тања да ли Индокина неће да значи другу Кореју.

Озбиљна ситуација изводи се из тов факта да француске трупе у Индокини имају против себе не више импровизиране партизанске одреде вен праву регуларну војску, добро дисциплиновану и добро наоружану. Француска штампа сматра за утврђено да је нова вијет« намска војска Хо Ши Мина органи“ зована и наоружана на кинеској територији, да иза ње стоји, ма да не отворено, Кинеска влада у Пе“ кингу.

Та околност да зе до распаљива“ ња рата у Индокини дошло баш у садашњем моменту кад се рат У Кореји приводи крају, западној штампи служи за доказ да је по среди један опсежан план по коме је циљ да ситуацију на Далеком Истоку стално држи у критичном превирању.

Француска влада обратила се за помоћ Вашингтону и званично је саопштено да је америчка влада решила да ситуацију у Индокини сматра као изузетно Критичну и да зато одмах изиђе усусрет – молби француске владе.

Међутим, поред извесних слич« ности с Корејом, садашња ситуација у Индокини има и своја по« себна обележја, Народноослободи« лачки покрет у Индокини је врло снажан. Она има чврсту подлогу у народним масама које траже независност земље. Француска власт је непопуларна Истина она _ није више неограничена "као раније. Француска влада је прошла година створила државу У Вијетнаму која је формално добила статут независне државе у оквиру Францу. ске Уније. Власт у Вијетнаму — која обухвата три најважније про« вичције Индокине; Тонкин, Анам и Кошиншин, = поверена је бившем анамском цару Бао Дају. Међутим, власт Бао Даја исто је тако непопуларна у народу као што је била француска колонијална власт. Он је просто сматран за француског најамника. Од доласка Бао Даја партизански покрет у земљи добио је још ширег замаха.

Према последњим извештајима, поред војних операција којв се вода на северу Индокине и у којима је војска Хо Ши Мина освојила сва француска гранична утврђења према Кини — у целој земљи нагло оживљује партизанска акција. То показује да садашња ситуација у Индокини претставља не само војнички већ и политички проблем проблем · задовољења оправданих тежњи вијетнамског народа за истинску слободу и независност.

Немачки проблем у новој светлости

ОСЛЕДЊИ догађаји у вези ес

Немачком показују такође

Да ово централно – питање међународне политике поново 0живљује у свој својој критичној компликованости. Као што је познато, у септембру месецу западне силе детаљно су расправљале немачкњи проблем на читавом низу конференција које су одржаване у Њујорку. Најпре су конферисали министри спољних послова трију великих западних сила, САД, Велике Британије и Француске, које силе врше окупациону власт у Западној Немачкој. Затим су конферисали претставници свих западних земаља укључених у Атлавтском пакту.

На тим конференцијама немачки проблем појавио се у два – вида: прво, као унутрашња безбедност Западне Немачке и друго, Као сарадња Западне Немачке у Организацији безбедности целе – Западне Европе.

што се тиче унутрашње безбедности Западне Немачке, – западне силе сложиле су се да немачкој влади у Бону даду право да образује полицију у јачини од — 30.000 људи, која ће бити модерно наоружана, Међутим, питање учешћа Немачке У војној организацији Западне Европе показало се много компликованије. По једном гледишту, _ које има широку подршку у Америци, оружана спремност западних земаља не може ни у приближној мери да буде довољна, ако Западна Немачка остане и даље обезоружана, По другом опет гледишту, које је највише брањено у Паризу, свако наоружање Немачке повлачи за собом веће опасности него што може да донесе користи. Западне силе сада траже компромис између ових различитих гледишта, и у

Преглед спољнотпо литичких догађаја

БУ ДУЋИ Међународна ситуација

ту сврху у Њујорку сада поново заседа Савет Атлантског пакта. По свему судећи, компромис треба да се састоји у овоме: у саставу западноевропске војске налазили би са и Немци, али не као немачка војска, већ као војници заједничке европске војске. Не би било немачког генералштаба, ни посебне немачке команде, ни посебних немачких војних формација. То је, изгледа, формула на коју је пристала и француска влада.

Унвлачење Западне Немачке у војну организацију западне Европе, западне силе тумаче мерама које је совјетска влада предузела у Источној Немачкој, а које по том тумачењу претстављају милитаризацију тога дела Немачке уперену против ситурности западног дела Немачке и земаља западно Европе уопште,

Међутим са совјетске стране подигнуте су исте оптужбе против западних сила. Те оптужбе садржане су у такозваној Прашкој декларацији која је објављена прошле недељв после конференције у Пра“ ту између Молотова и министара спољних послова земаља у совјетском блоку (Албаније, – Бугарске, чехословачке, Румуније, Мађарске и Источне Немачке. У декларацији се наводи да мере које западне силе предузимају претстављају милитаризацију Западне Немачке за агресивне сврхе против Совјетског Савеза и земаља народних – демократија. Декларација тражи – примену Потсдамског споразума о стварању јединствене, мирољубиве и демократске Немачке, склапање уговора о миру с Немачком и повлачење свих окупационих трупа из Немачке у року од године дана од потписивања уговора 0 Миру.

'У западним земљама Прашка дек• ларација наишла је на хладан пријем и оглашена као провидан пропатандни маневар Совјетског Саведа. Западна штампа скоро је једно душна у констатовању да стварна политика Совјетског Савеза према Немачкој управо је супротна предлозима који су садржани у поменутој декларацији.

Упад кинеске војске у Тибет

ОСТАЛОМ изгледа да Индо-

кина неће остати једино

жариште конфликта на Далеком Истоку, Радио станица у Пекингу саопштила је да је кинеска војска умарширала у Тибет. Вести о томе круже већ недељама, али нису могле да буду проверене, јер Тибет је земља скоро потпуно оцепљена од осталог света. Саопштење пекиншке радио станице једини је званични податак о томе који је досад допро у светску јавност, Као што је познато, централна кинеска влада, тојест влада Мао Це Тунга, истакла је освајање Формозе и Тибета као циљ своје политике који треба да буде остварен још у овој години. У вези С догађајима у Кореји, Формоза је стављена под заштиту америчке флоте и очекивана инвазија Мао. Це Тунгове војске на ово острво изостала је. За заштиту Тибета од упада кинеске војске нису преду“ зете никакве специјалне мере.

Зашто је заплењено издање „Руде права" ре неколико дама у Прагу чехословачка полиција запленила је

Једно издање „Руде права", органа кп Чехословачке, У први мах та вест изгледа мало невероватна, јер = где би се у Чехословачкој могао забранити орган Комунистичке партије. Но да видимо зашто је уствари заплењено то издање „Руде права".

Претседчик републике Клемент Гствалд и тенерал Јарослав Прохаска присуствовали су полагању заклетве Министра народне одбране Алексеја Чепичке, „Руде право" је, сасвим разумљиво, ту вест не само објавило „већ и донео слику преко 3 ступца. Само, десило се нешто непредвиђено. Наиме, на слици поред Готвалда и Чепичке стоји генерал Прохаска са једном чудном ознаком. Он на руци има траку са -- ку“ кастим крстом!

Без обзира на то како је генерал Прохаска — који је провео дуже времена у Москви, а затим 6. маја ове године приликом доласка <0вјетске делегације у Шрагт именован за начелника генералштаба, проглашен нацистом, карактеристично је да се у информбироовској Чехословачкој, Ито у органу Партије на једној слици појави кукасти крсту

Но, ово није усамљен случај, Кукасти крст се већ више пута појављивао у чехословачкој штампи. Прошле године десила су се два случаја. У „Свободном слову" орТану Социјалистичке странке, је на једнрј слици где претседник владе Запотоцки прима делегацију рудаРа један рудар уместо рударске ознаке — два чекића имао кукасти крст. А у часопису „Културни поЛитика" једна слика имала је као орнаменте — кукасти крст. Часопис је од тада престао да излази,

Не говори ли то можда о саставу КП Чехословачке и њеној снази, а и шта чланови Партије мисле о својим руководиоцима.