20. октобар

БРОЈ 312 + ГОДИНА УМ" ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ " ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА • РЕДАКЦИЈА И

11 НОВЕМБАР 1950 завео а а

Седам рентгенапарата две тодине стоје

неискоришћени

а сафјужада :

1-ТУ " ТЕЛЕФО Н: 22-210, 21-957. ј

Народни фронт и рад савета грађана · Градски јавни саобраћај

у Генералном плану Нова премијера — „Антигона" од Софокла Рад ђачких кухиња

УЛА месеца прошле године отпоЈ чели су радови на преуређењу

четири просторије будуће „Цен' тралне специјалистичке поликлинике У Немањиној улици, у које је требало сместити нове, модерне рентген-апара“ те за твраписко лечење, купљене У иностранству.

Радове који су се могли обавити 98 два месеца предузело је Грађевинско предузеће Трећег рејона. Међутим, 0" зада је прошло 15 месеци, а ни полдвина предвиђених радова није заврше“ на. Из спољних зидова н сада зјапе велики отвори прављени за вентилатдре, кроз које струји хладан ваздух М који су непотпуно запушени папиром даском, па чак и разним предметима Оно што је узињено у унутрашњим ра„довима, рађено је површно и са слабим материјалом. Врата су обично ис“ кривљена, не могу да се затварају, «

УЧЕШЋЕ НАРОДА У УПРАВЉАЊУ

УЛОГА ФРОНТА

У ОРГАНИЗОВАЊУ И РАДУ САВЕТА ТРАЂАНА |

раду савета грађана и задацима "организација Народног фронта Београда у вези стим, расправљано је на последњој седници Градског извршног одбора Фронта. На седници је изнесено да су на последњој градској конференцији Народног фронта констатоване. поред осталог, и неке слабости У раду фронтовских организација по питањима народних власти, На конференцији су изнети задаци фронтовских организација по овом питању, а који се састоје у објашњавању разних мера народне власти и политичкој мобилизацији чланова Фронта за њихово спровоЂење у живот, у развијању критике и контроле грађана "над радом ортана власти, у развијању што ширег учешћа грађана у Раду власти и тако даље. Од конференције до сада фронтовске организације Београда нису још озбиљно пришле спровођењу ових задатака У жи-

вот. Оне су се, додуше, ослободиле ·

разних техничких задатака које ''

вршиле на тражење рејовнских од-.

бора, али се решавању битних питања која проистичу из задатака којима Фронт треба да се бави, мије поклонила потребна пажња. Једно од тих питања којима организација Народног фронта треба да се позабави, јесте рад савета грађана, који су недавно формирани при повереништвима рејонскик народних одбора. .

Образовање ових савета и њ%ихова улога претстављају значајну меру у даљој демократизацији народне власти, и значе крупан политички и друштвени догађај код нас У Београду. Ови савети нису више само. саветодавна тела, често кори“. ш%ена за свршавање разних технич ких послова олгеђеног поверејиштва. као што је то био случај са ранијим саветима. Они данас имају право одлучивања по многим најважнијим питањима из делокруга рада повереништава, њихова надлежност је тачно одрећена одлука“ ма народних одбора. И на њих је пренето право вршења једног дела управних функција народних олбора. До сада је поли рејонским народ“ ним одбосима Београла ферурано укупнс 99 савета трађана са 936 чла нова. Они су изабрани на продлог масовтих ортанизацила из геалова најбољих радника, активиста Сронта. стручњака. занатлија и друтих. Савети су отпочели са "папом те два месеца и пова искуства поса“

зују ла је њихова нова улога утлавном правилно схваћена, како ОД стране чланова савета. тако и ОД повереника и самих рејонских узвршних одбора. Они су већ до сада претресали више проблема и донели потребна решења по мнотим конкретним питањима из делокрута рада својих повереништава. | Било је и неких недостатака у досадашњем раду савета. Има ређих случајева да поједини чланови не долазе редовно на састанке. Неки повереници нису у почетку довоље но објаснили улогу и значај савета, као и природу залатлака го“ хова повереништва имају, већ су одмах прешли на претресање и решавање текућих питања, У неке савете изабран је недовољан – 60) људи, док су У поједине савете изабрани искључиво или У већини, са-

мо стручњаци дотичне гране релет ности Народнот одбора. Због свег с чтеким

овога биће потребно ла се 7“

· случајевима. изврши проширеље са“вета или извесне измене У њЊ ' вом саставу. Основно је сада ла са"

ихо

вети добију пуну садржину рала, ла се не оријентишу на решавање 7“ скључиво ситних питања и пробле“ ма и да се не претвара у техничке и саветодавне огтане повереника. | Преношење права вршења појединих управних функција непо средно на грађане неће се опрннИ чити само на постојеће савете. У Извршлом одбору, Народног одбора Београда проучава. се ствазоње. У других таквих органа кроз које ће јеш' шиће масе радних људи Бео града директно учествовати и од лучивати у другим разним пирфдњи“ ма. Предвиђа , се образовање широке мреже сакета потрошача, са за датком ла се брину за бољи и правилнији рад продавница и рРстора“ на и њиховог особља. У ппозчав њу је формирање рејонских савета

# „

· станара који би обједињавали рад

изгбрених савета и пружити помоћ

"вршног одбора изнели соја „запа"жања и предлоге донети су зак-

мреже кућних савета у читавом рејону, претргасали питања очувања станбеног фонда и друга, са правом одлучивања по појединим стварпма. Даље се проучава стварање савета при појединим предузећима чије је пословење у тесној вези са

свакидашњим потребама грађана (Градско саобраћајно | предузеће,

Предузеће за водовод. Предузеће за хлеб, Предузеће за млеко и друга). Осим овога, ускоро ће се извршити избор савета грађана у аовереништвима Градског Народног од | бора ~ |

У остваргењу ових мера организације. Народног фронта. Ђеограда имају велике и одговорне задатке. Рејонски одбори Фрснта и одбори основних организација морају п»)светити много већу пажњу раду већ

У даљем организовању мреже но вих савета грађана. Они треба да се старају да у савеге уђу најбољи људи, да развијају и потстиау њихову активност у отклањању ·бирократских. појава .у раду појединих органа рласти. 0. и

„ЖКишто су у дискусији чланови Из-

љузци да се на једном од идућих састанака плечума Градског одбора

Фронта претресе рад савета грађана и фронтовских организација. У циљу популарисања и објашњавања зназа:а и улоге савета треба орга'низивати конференције по основним "фронтовским органл«ацијама. У по"леду начина избора чланова савета одлучено је да се избор врши на "конференцијама грађана. Чланови "савета неће полагати рачуна грађавима у оном смислу као што чине народни одборници, већ ће фрон'товске организације водити рачуна о њиховој активности, помагати и потстицати их у раду.

У јесењим данима почињу обимни радови на пошумљавању и засађивању паркова. У парку на Ташмајдану саде се ове

велике саднице

о радним

најважније прописе нашег за-

конодавства, у области радних

односа, несумњиво спадају уредбе: о заснивању и престанку радних односа,о устаљивању радне снаге и уредба о радним књижицама. Те уредбе донете су, у првом реду, да би се обезбедио што стабилнији радни однос и да би се, на тај начин, Флуктуација радне снаге свела на најмању меру. Поред тога,

Решења Генералног плана Београда

ГРАДСКИ ЈАВНИ САОБРАЋАЈ

у жузоту већега града, градски јавни саобраћај игра велику улогу. Он има за циљ да омогући грађанима брза и удобна кретања, тесно пођезана. за

њихов свакидашњи живот. Та су кретања нарочито јака у часовима када радници и службеници одлазе на сној посао или се са лосла враћају кућама. Она се обављају различитим возилима — брзим градским железницама, трамзајима, тролејбусима, аутобусима и тако даље, која се крећу утврђеним линијама, у одређеним размацима времена. Читав сплет тих линија образује једну пространу мрежу, која покрива целу територију града, а појединим својим огравцима 38дире и у предграђа. За правилно одвијање градског саобраћаја потребна је добро смишљена мрежа, којом Ке се захватити сваки део града, довољно возила, да би се задовољиле све потребе и добра организација рада, како би се саобраћај одвијао под повољвим економским условима. Уколико сви ти услови буду боље испуњени; утолико ће и град боље живети.

Садашње стање градског саобраћаја у Београду још: је далеко од задовољавајућег. За то има много разлога. Један од најјачих лежи у чињеници да се град стално развија, да број његових становника стално расте, па да. према томе, и саобраћај у њему постаје све сложенији. Осим тога, губи се стално из вида да је Београд изашао из овога рата као најјаче бомбардован град у нашој држави. Често се. чини, при-

медба да је саобраћај у нашим другим већим градови-,

ма бољи. То је неоспорнр, јер су скоро сви ти градови остали са неоштећеним возним- парковима.,.Код свих тих градова проблем се састоји само: у бозом и, вели-

ком порасту, док се У Београлу то питање заоштрава

и недовољношћу у броју возила. За то нам најбоље“ говоре бројке.

Од свога целокупног предратног возног парка град је 1945 године располагао са 5 трамваја и 4 приколице, док је 80 процената водова за напајање трамвајских мотора било уништено. Од аутобуса остало је свега три. У току рата депои су били знатно уништени.

Отада је прошло свега пет година, испуњених то ликим послератним потребама, па ипак, данас у Београду саобраћају: 100 моторних трамвајских кола, 54 приколица, 114 аутобуса и 32 тролејбуса. Али, озде се треба потсетити и на то да је град, у броју свога становништва порастао за 41 од сто у односу на 1940'годину, то јест у њему живи и ради 130.000 грађана више. :

Као што се види: великим напорима постигнуто је знатно побољшање, које. међутим. не може бити толико обимно да би. у једном кратком временском року, могло да доведе до потпуно задовољавајућег стања. Питање је веома озбиљно и њему се поклања стална и велика пажња.

У Генералном плану будућега Београда, који је баш ових дана озакоњен, градски јавни саобраћај је проучен као важан проблем. Утврђене су главне линије по којима ће се тај саобраћај развијати, заједно са етапвим развојем града.

Углавном, градски јавни саобраћај ће се развијати површински. а само код изузетних линија биће подземни — тунелима. На избор тунела од нарочитог је

РАУЛ НИ ИЕ]

Често се нрше прописи

односима

захваљујући примени ових уредаба проблеми који искрсавају у области радних односа решавају се на потпуно нов социјалистички начин.

После доношења Уредбе о устаљивању радне снаге, и Закону о: управљању државним привредним предузећима, неке уредбе су претрпеле извесне измене. Измене се састоје, углавном, у томе што сада уговори о раду, морају да се склапају писменим путем и што је према Уредби о устаљивању радне снаге одказни рок за раскид радног односа могућ само 15 дана пре истека уговореног рока,

Међутим, иако су законски про-

писи, који регулишу сва питања у.

области радних односа сасвим јасни још увек се дешава да се у појединим предузећима чине грубе грешке и прекршаји по овим питањима. Само због кршења прописа из Уредбе о заснивању и престанку радних односа кажњено је у периоду мартсептембар 1950 године, у индустрији и грађевинарству 579 лица. Због кршења прописа Уредбе о устаљивању радне снаге кажњено је од јуна до септембра ове године 96 лица. Примери, које ћемо навести најбоље ће показати одакле долазе ови прекршаји. Градско предузеће „Шпедиција" на пример, је отпустило одједакпут 6 шофера, мотивиштући њихов отпуст вишком радне снаге, Предузеће није смело да их отпусти, него је морало да их стави на расголожење Управи за радну снагу, која би их разместила у дру“ га предузећа. Грађевинско занатско предузеће „Раде Кончар" дало је отказ једној радници 24 октобра, с тим да јој 1 новембра престане радни однос, иако је та радница имала склопљен уговор на две године. Предузеће за снабдевање омладинских бригада отказало је двојици радника, који су радили у мензи, мотивиштући отказ тиме да у мензи нема довољно абонената, па нема ни за њих посла, На интервенцију инспекције рада оба радника враћена су у производњу, јер се установило да тамо недостаје радна снага.

Ови примери јасно говоре о не-

марности појединих одговорних рус

ководилаца у предузећу и непознавању законских прописа. Исто тако, из тих примера види се да су се

раднички инспектори и управни од-·

„бори синдиката слабо интересовали и бринули о радницима, јер су их пуштали да траже заштиту и своја права изван колектива у коме су радили, иако је требало да им они првенствено пруже помоћ.

Да би се отклониле овакве грешке и неправилности, органи инспекције рада предузели су низ мера да са уредбама и прописима упознају одговорне руководиоце предузећа и саме раднике. тако су за радничке инспекторе предузећа организовани семинари на којима су прорађене уредбе и прописи из радног законодавства, После тих семинара број прекршаја у радним односима знатно се смањио у односу на раније месеце. Али, то још увек није дово» љно, јер је број кажњених због прекршаја још увек велики. Синдикалне подружнице у предузећима треба више да се заложе на упозна~

вању радника са законским проту“ ·

сима. Оне треба преко разних састанака, преко синдикалних: група, да организују прораду свих уредби из области радних, односа у којима је јасно одређено нашта нагли труд„беници имају права и какве су им дужности. |

квака на њима већ су погадале. Оловни зидови, који су недовршени, израЂени' су 'аљкаво, повртно, делују као крпеж. А прна боја, којом су замрачивана прозорска оква, потпуно је спала.

Седам рентген-апарата, треба да бу“ де смештено у такве нросторије. Ти апарати сачињаваће најмодерније рент“ генско-терапнско одељеље на Балкану. Међу њима палазн се флуорографски апарат, који може да изврши око снимања у току дана; апарати за ду бинску терапију — једини за Србију, Македовију, Црну Гору, Војводину ни Космет. Затим, апарати за површинску, терапију. површинско ин дубинско снимања и тако даље. Тек када се прође поред њих, онако неискоришћених, ја“ вља се мисао колико се њиховом неупотребом · изгубило у лечењу наших људи и зашто је морало баш на таквом послу да дође до застоја неопходних радова.

Ако само апарат за дубинску тера“ пију може да обави посао за пет ми“ нута, а обични тек за један сат, онда је сасвим јасно колико се још могло учинити за здравље људи из читаве нате земље, а није се учинило, у читавој једној непотребно изгубљеној години.

Пређимо преко тога какав је квали“ тет рада на преуређивању ових про сторија. Али не смемо равнодушно посматрати то одлагање завршних радо“ ва за које је потребно свега нешто ви• ше од две недеље нормалног рада

4 када је нешто неопходно потребно извршити, онда отпадају сви мање ва“ жни грађевински радови. Нарочито ако је у питању реконструкпија неколико просторија, од којих зависи здравствена спгурност неколико милиона становника. '

че

Грађевинско предузеће Петог рејо• на почело је, јот у пролеће 1949 годи“ не, са изградњом неких мањих објеката при Градској болници. Пре две го“

| дине дошло је до прскања канализацл-

оних цеви ин спуштања терена — испод зграде Другог грудног одељења, услед чега су попуцали зидови болнице. Тада је напуштен овај део зграде н болнида је остала, већ двадесет месеци са 26 кревета мање. Радови су отпочели још тада, али се, после, неколико пута одустајало н поново почињало. Три пута је компсија Поверепиштва народ“ ног здравља упорно тражила од грађевлнског предузећа да се радови што пре заврте. Последњи извештај комиснје упућен је септембра 1949 године, а августа ове годпне поново је, после дугог прекида,. предузеће — наставило рад. Значп, после дванаест месеци. И од августа радило је повремено седам до десет радника. Дотле су ин јесење кнше, а терет. око зграде раскопан је. Бетонски олупи којп треба да заштите зграду од повртинске воде, нису постављени. Дренажне цеви за одводња“ вање испод зграде доста су нестручно постављене. Јот увек прети опасност рушења зграде. 7

Сличан је случај и са другим, мањим објектима. подитпута прошле године, а ове окречена; пећ за спаљивање разног употребљеног, ин фективног материјала, стављена је под кров, док унутрашњи радови још нису започети. Угљарннцу су само озвдали. Управа болнице морала је да се поми«

Пријавница је

ри са тим и да смести угаљ у едовр« шену грађевипу, Према предвиђеном тлану ови радове, уместо за две годи-“ не, мотли су бити довршени ва шест месец.

Ту су важне две ствари. Једно је: да

је раднички савет Грађевинског пре“

дузећа донео одлуку да се прекину редови, док Повереништо здравља не набави потребан материјал. А друго, да је у оба наведена случаја Поверени. штво здравља само вабављало скоро сав потребан _ материјал за изградњу, оправку п реконструкцију ових обје. ката н просторија. По таквој логици значи, да, ако је неко болестан па му, је потребна болпица, онда треба да донесе са собом све што је пеопходно зе лечење — и операционп сто 'са инструмепттма, и завоје, и лекове.

Чањевица је ла ренттен-апарати нису радили две године, откако су добивепп из пнострапства, већ су били упаковани у сандуке — апарати који от“ кривпају туберкулозу у ма ком делу организма, па ма којој дубини, спимајући момептално обољења сигурпо и филиу“ ски брло, којп зраче рак п друге кожпе болести много ефикасније в са ми: ње губљења времена, нето они које смо имали до сада. Та чињепнца је жалосна и ппчим се ве може оправда“ несавеспошћу грађевинског предузећа Трећег рејона п недовољном упорношћу з»дравстрепих органа,

В. В.

ти, сем

/ ке • ИУ

„ОВЕТОЗАР МнРКОди "ај

„

ЗОГрАЈ