20. октобар

И ЗЛОУПОТРЕБА У ТРГОВИНИ

' РЕГЛЕДАНЕ продавнице коло-

нијала, текстила, хлеба и мле ; ка, меса и масти, воћа и повр· Ћа, слободне продаје, објекти уго| ститељства, стоваришта дрва, по-

| сластичарске радње, магацини, деч_ји ресторани, продавнице дувана, · Ђачке кухиње и тако даље. Подне_ то 1.834 пријаве, изречено 815 пре· суда, кажњено поправним радом, " опоменом, дисциплински, новчано "до 1.000 динара, од 1.000 до 5.000, преко 5.000 динара, 815 лица, То је приближно билавс рада Градске и рејонских трговинских инспекција од 1 јануара до 1 септембра ове године, Људи запослени у трговинској инспекцији непрестано врше контролу робног промета, запажају "неправилности и пријављују их Јавном тужиоштву, Поверемиштву' унутрашњих послова, Комисији за прекршај Извршног одбора Народног одбора, предузећима — за дисциплинско кажњавање, једном речи, онемогућавају крађу народне имовине Нарочито су честе злоу-

у продавницама у којима се наилази на људе који сталним закидањем на мери, набијањем цена, узимањем за себе вишкова који се појављују, нарочито код текстилне робе, поткрадају потрошаче и штете робне фондове. Код текстилне робе, која стиже из фабрика, наилази се скоро редовно на мамипулативне вишкове. Дешава се да се у једном комаду текстила од 15 метара нађе 70 сантиметара вишка Шта у том случају ради несавестан продавац: Он све вишкове предаје их својим „везама“ које ту робу продају по црноберзијанским ценама. И при прегледу колонијалних продавница наилази се на мањкове. Пословоће продавница, код ко јих се појаве мањкови, покушавају да то објасне као сасвим нормалну појаву и тврде да те мањкове треба отписати на манипулацију. Међутим. док се у продавници у Улици маршала Толбухина 69 на 5.712 килограма извесне робе појаВи мањак од 30,540 килограма, продавница у Улици Грчића Миленка 11 нема ни гђтама мањка на 3.700 килограма робе

Органи куповинске инспекције нарочиту пажњу посвећују поремеЋајима равнотеже робних фондова. А да би се то пронашло потребно је много вештине, јер теже је ући У траг крадљивцима „на мало“, не-

го крупнијим прекршитељима. Има случајева да неке пекаре ноћу, када је. како се верује, много мања могућност контроле, пеку кифле, переце и бурек од браитна из обезбеђенот снабдевања. Али, и ту органи трговинске инспекције остају будни. Врло су чести ноћни обиласци трговинске мреже.

Међутим, не може се рећи да делатност органа трговинске инспекпије у потпуности задовољава. Изглед, снабдевеност и квалитет робе на пијацама, нарочито у градским продавницама, нису онакви какви би требало да буду. А баш пијацама треба посветити најбуд“ нију пажњу. Та недовољна Контрола правда се недостатком људи. Трговинска инспекција Четвртог рејона, у коме се налази Каленићева пијаца, највећа у Београду, има три човека. Када би требало вршити само контролу пијаце, онда би тај број био чак и велики. Али, поред пијаце, потребно је претгледати читаву мрежу продавница, дечјих ресторана, продавница дувана и тако даље. Уопште, питању довољнот броја људи, а нарочито устаљивања кадрова, Градска трговинска инспекција поставља као важан проблем. Дешава се и то да се људи запослени у трговинским инспекцијама · употребљавају сна другим пословима. На пример, у Земуну је шеф инспекције пуна четири месеца замењивао повереника пољопривреде и откупа, док су земунску трговинску мрежу контролисали један старији и два потпуно нова органа. У Петом рејону органи трговинске инспекције раздосили су и позиве за порез и за војну вежбу, што их одводи од њиховог главног и одговорног посла.

Збот свега овога требало би предузети извесне мере, како би се рад овог, заиста важног органа тртовинског гпарата правилније одвијао. Жео прва мера била би устаљивање службеника по рејонским инспекци"јама. На тај начин би се спроводила "много ефикаснија контрола, јер би је вршиди ортани који су већ упознати са тереном, са људима из тр"говинске мреже и знају на које продавнице треба нарочито обрати"ти пажњу. Поред овога, требало би да комисије за прекршаје и јавна "тужиоштва достављају инспекцијама решења о изреченим казнама. На тај начин би се видело кретање пријава прекршаја, као и њихово "решавање. Овде би се могло напоменути да и грађани, са своје стране пријављујући неправилности, моту много да допринесу што ефикаенијој контроли трговинске мреже _ортена инспекције.

| __ОТНЕИВАЊЕ

НЕПРАВИЛНОСТИ

моглед на један део града

"РЕШЕЊА ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА БЕОГРАДА

КАНО ЋЕ СЕ ИЗГРАЂАВА ТЕ

ПОЈЕДИНИ ДЕЛОВЕ ГРАДЕ

ЕНЕРАЛНИ регулациони плам обу-

хнватио је, поред Београда и Зему-

5 = градове које знамо и у којима живимо, нова изграђена м неизграђена подручја, ближа и даља од њихових периферија, села, њиве, ливаде и пашњаКе, који се данас као обрадиве сеоске површине протежу око града. На тако увећаној градској територији величине око 37000 хектара, планиран је град данашњи Београд са Земуном и Новим Београдом, кас јединствени град на обалама Саве и Дунава, на Бежаниским пољима и Жарковачким падинама.

Најужи део градске области — Територије града протеже се на површини уокриреној атарима села Борче и Крњаче, Вишњице и Кумсдража, Ресника, Хселезника и Остружнице, Сурчина и Земунских поља која се пружају до Батајмице. Перспективна планирања предвиђају да на тој територији временским порастом и приливом становништва, живи и ради око 1,200 становника распоређених на Ужој градској територији и. осталим радним и станбеним површинама Територије Београда. Према томе. степен планирања, то јест етапност у извођењу радова и инвестиција на појединим њеним деловима, зависи од броја становништва везаних радом и становањем за поједина насеља у њој, и од привредне улоге појединих делова територије У односу на град.

Делови Територије града

Територија Београда рашчлањена на величине појединих делова и на њихову употребу У односу на цео град, расподељена је на 23.077 хектара слободних неизграђених површина, 4.164 хектара радних, 1.690 хектара територије коју запремају насеља у околини града и 8.150 хектара Уже градске територије.

Под слободним површинама које захватају 64 процента од укупне Територије града, подразумевају се слободни неизграђени терени укључујући ту токовеа Саве и Дунаџа, заузимају брдовите и равничарске делове Територије града, употреољене за развој пољетрми вредних економија, чији су производи намењени исхрани градског становништва; развоју појасева приградског зеленила, које сепо извесвом систему провлачи до најужих делова града; подизању мреже расадника неопходних за пошумљавање и паркирање приградских голети, градских паркова и станбених блокова. Приградско зеленило "протеже св као зелени појас по читавој Територији града, ослањајући се на веће групе зеленила које ће се као парк — шуме засадити на Звездари, пружајући се према Вишњици и Кумодражу, од Кошутњака, жарковачком падином и толчидерском долином, преко железника до Макиша, где се утапа у пространу паркшуму, која ће заједно са пропланцима запремати читаво Макишко поље. Од Макиша, систем приградских шума протежа се преко Аде Циганлије на лег) обалу с Саве, прихватајући се гребена Бежаниске косе, којом се у виду клина провлачи дубоко у територију Новог Београда и Земуна — да се настави градским парковима на Прегревици према Дунаву. Повезани мрежом саобраћаја за град, — приградске шуме — паркови треба да буду најолижа градска излетишта, опремљена излетничким ресторанима, објектима за одмор и окрепљење у природи, фискултурним и спортским уређајима који се у већем обиму предвиђају на Макишу, Ади Циганлији и Ратном острву.

У сплету приградског зеленог појаса, око 18 процената од укупне Територије града, запремају постојећа села и насеља која прате постојеће и индустрије које ће се етапно изграђивати. С обзиром на огроман значај пољопривредних површина за велики град у погледу брзот снабдевања становништва великим количинама свежег поврћа, обрадиве површине постојећих села, зај са Панчевачким Ритом и деловима Срема, постају центри за производњу продуката ове врете. Одређеном улогом у погледу производње намењене граду, прихватањем људства запосленог у приградској индустрији, изграђеној у њиховој непосредној близини, изградњом нових насеља (Железник, Жарково, Кне жевац), сел ске територије мењају свој досадашњи лик и постају пратеће градске станбене групе, које се заснивају и реконструишу плански, према пуном програму изградње савремених насеља,

Поред индустрије, чији су производи намењени протрошњи градског становништва, изграђеној у већим комплексима на делу, акиша према Остружници, између Карабурме и бишњице уз велико теретно пристаниште, на деду села Бежаније и Горњем Земуну, подручје Територије града изграђено је специјалном изградњом појединих радних предузећа, која немају изразито индустриски карактер а захтевају специјалне услове за свој рад,

Од већих површина Територије града, изградња џивилног ваздушног пристаништа на делу према Сурчину измени= ће у потпуности изглед сремских поља на овом делу, изградњом модерног аеродрома са пристанишним јектима и савременим насељем за људству злпомлено на одржавању ваздушног саобраћаја.

Ужа градска територија =

Из намене, сврхе употребе и начина

изградње приградских делова, који мина око четири петине од укупне Територије града, огледа се однос и улога употребљених површина према најужем

де. Територије града, према Ужој град.

ској територији.

Ужу градску територију сачињавају постојећи и нови делови територија Београда, Земуна и Новог Београда, на којој ће се као јединствена целина изградити планирани Београд, према 'трограму и произилази из његове улоте Као културно просветног и политичког средишта Зиретзна Народне Репу-

лике Југославије и Народне. Републике

Србије, ;

У основи и овај део Територије града у површтини од око 8150 хектара, можемо поделити према намени и мачину

изградње на површине — односно дело~

ве града намењене становању, раду и слободним градским површинама, с том разликом од одговарајуће расподеле површине Територије града, што су и ста-

новање, и рад, и слободне површине груписане, обзиром на број становника, начин изградња и врсту рада који се сдвиља на овом делу града, на релативно малој површини компактношћу изградње, 3200 хектара станбених површина

Највећи део површина, то јест 2215 хектара или 40 од сто терена намењено је изградњи станбених објеката који треба да приме преко 900.000 становника у планираном периоду. Према томе станбена изградња заједно са 2700 хектара (34%) слободних неизграђсних површина које сачињавају углавном градски паркови и зеленило, протеже се највећим делом Ужа градске територије. то јест на три четвртине њена укупне површине. ' Проблем станбене изградње је један од најзначајнијих задатака у свим текућим етапама остварсња »енералном пијеа. а састоји се од стања и квалитета постојећет станбеног фонда, изградње нових станова и уклањања оних станбених делова града, који по својој опреми не пружају најосновније услове за здрави удобан живот у њима, :

Рекострукција и новоградња станбених објеката обухвата. у свом програму на само грађевински део, већ потпуно пову друштвену ортанизацију становања кроз станбене рејоне, који као станбени делови града поред станбених 06јеката у савременом начину изградње, обухватају и остале објекте за културнопросветне, здравствене и економске по. треба становника у оквиру њихових стансбних делова. тако да пе сваки станбени рејон или мања станбена заједница имати одређени број школа, биоскопа, домова културе, поликлиника, амбуланти и диспанзера; пијаца, продавница и занатских радионица, — груписаних и постављених тако да буду у најближем додиру са становницима којима су намењени. Новоизграђена и реконструисана станбена делове, карактерише м блоковско зеленило са станбеним царковима за забаву и разоноду деце у природи, на сунцу и ваздуху, на домаку својих станова, поштеђених од саобраћајних прометних улица, које су у стан. беним деловима града сведене на минимум. Извесни јавни сбјекти. од значаја за целокупно становништво, као што су Опера, Музеји, Централна библиотека, Уметничка галерија, изградиће се у појединим деловима града на местима најпогоднијим за изградњу објеката ове врсте, на местима која су саобраћајем повезана са свима деловима града,

Од већих комплекса који ће се као целина изградити на одређеним теренима, истичу се Техничка велика школа на Бањичком платоу и комплекс Инсти-

СУЗБИЈАЊЕ НЕХАТА И

ваљда четвртог по реду. грађани су почели да протестују питајући; да ли ће се роба делити или нет Позвали су народног инспектора да извиди ствар. Пословођа продавнице, једна другарица. одбила је да да обавештење народном инспектору чак и онда када је он показао легитимацију народног инспектора, Обратила се затим својој Дирекцији са речима: „да је дошао „неки" народни инспектор и захтева да се пусти у продају посуђе",

— Не „неки'", другарице, већ народна власт по жељи народа, одговорио је народни инспектор.

И када је инспектор затражио да му да слушалицу, да би он разговарао са Дирекцијом, она је намерно прекинула везу. Одговорила је, затим, да нема цена за робу. Њена упорност и дрскост приморале су народнот инспектора да позове члана рејонске Контролне комис“ Тек онда она је показала доставницу на којој су биле исписане цене за сву робу. Но, и поред тога, она је стално тврдила да су цене неисправне, и да неће вршити продају робе док се не изврши потпуна калкулација. Прегледајући спроводницу, члан контролне комисије и народни инспектор установили су, непосредно, да су цене искалкулисане, Извршена је контрола примљене робе. Од десет мањих лавора није био ниједан на лицу места. Онда је она, као пословођа продавнице, извукла из неког угла канпеларије јелан лавор а пет донела са степеништа у подруму. Недостајала су четири лавора. Мало доцније, она је признала даје један комад узео директор предузећа, један персонални референт... и други из предузећа. Значи, четири лавора намењена грађанима узели су они који су их упутили грађанима преко продавнице — руководиоци гвожђарских предузећа.

Тако народни инспектори врше своју дужност. пттитећи права гра-

| ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ СПОЉНО-ПОЛИТИЧНИХ ДОГАЂАЈА

ЛОШ ПРИЈЕМ СОВЈЕТСКОГ .

ПРЕДЛОГА 0 ЧЕТВОРНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ

конференције министара ино-

страних послова земаља источног блока (коме је присуствовао и министар иностраних послова Источ ве Немачке) заменик министра иностраних послова СССР Громико позвао је амбасадоре Сједињених Држава, Француске и Велике Британије и предао им ноте совјетске владе са предлогом да се сазове четворна Конференција великих сила по питању Немачке. Као основу за решавање немачког питања Совјетски Савез предлаже текст декларације са прашке конференције у којем се говори о уједињавању Немачке, стварању јединственеа немачке владе, демилитаризацији овако уједињене земље итд. У ноти се помињу одлуке Потедамског споразума о Немачкој и под» влачи да је прашка декларација заснована на овим одлукама.

Цази дана после прашке

Јавно мнење на западу као да је било мало изненађено овом совјет ском нотом. Страни коментатори потсећају на питање мировног уговора са 'Аустријом, износећи да Совјетски Савез већ неколико година саботира доношење одлуке по овом литању. У западној штампи са врло песимистички посматра могућност споразума између великих сила о судбини Немачке, јер се сматра да је ово уствари само нов совјетски пропагандни маневар, Појавила су се мишљења да се нотом хоће да појачају размимоилажења између западних сила која У неким питањима о Немачкој већ постоје између Француске, с једне, и САД и Велике Британије с друге стране. Један лист у Западној Немачкој је чак написао да је нота, уствари, „упућена само Француској како би застрашила француску владу или је поколебала да се не прикључи англо-америчким захтевима у погледу Немачке“. (Познато је, на пример, да у питању даљег наоружања Западне Немачке и њеног укључења у заладноевропски одбранбени систем француска влада има различит став од осталих западних сила.)..

Песимизам са којим је Јавност Запада примила вест о предлогу за четворну конференцију није мања ни код званичних кругова заинте' ресованих земаља. Ачесон је потсетио на питање израде мировног уговора са Аустријом које још није кренуло са полазне тачке, на америчку ноту Совјетском Савезу да се распусте оружане снате у Источној Немачкој на коју није добијен одговор ни после шест месеци и на крају нагласио да „питање Немачке не може да буде издвојено“. Став америке прилично тачно означио је „Њујорк тајмс“: „Нама се не жури“.

Сличан став заузела је и британска влада, Неповерење у успех о вих разговора врло је јакомну Лондону. Бевин је изјавио у Доњем дому да „предлог СССР за састанак четири силе о питању Немачке није прихватљив“, јер прашка декларација не претставља

тута Српске академије наука на падинама Маринкове шуме.

Арх.Станко Мандић

Ђана и мотрећи будно над расподелом народне имовине нарслу.

одговарајућу базу за решавање садашњих важних _ међународних

НОВЕМБАРСКЕ ПОБЕДЕ

ЈУ И ЈДП И ИУ И ПН НИ

Под непрекидним надзором шефа станице Слободана Јовановића, носиоца Ордена рада Ш реда, вршена је координација свих служби. Пуна сарадња партиског и синдикалног руководства, подизала је морал људи и повећавала ступањ личне одговорности. Кроз необично напоран рад и борбу са читавим низовима тешкоћа, бритаде су постале бедем чврстине транспортног реда. Дневни задаци су разрађивани на редовним састанцима. Предавање смена, вршила се само у присуству шефа или његовот помоћника. Том приликом, примале су своје дневне задатке и маневарске бригаде. „Рапорт" са осталим елементима војне дисциплине, која се осећа у раду целокупног станичног апарата, утрли су пут победи и били њена најсигурнија гарантија. То се види на сваком кораку, то запажају сви пролазници прометне Железничке станице Земун, на којој се човек, јаче но игде, пода утиску — да сви ови тамно униформисани људи, размештени по најразличитијим станичним канцеларијама, савесно и са вољом бдију над послом, чију важност и суштину познају до танчине,

У даноноћној. борби која обезбеђује. правилан крвоток једне од најважнијих саобраћајних артерија наших, често су са похвалом помињана имена заслужних шефова маневре, Бранка Ристивојевића, Радета Стаменковића и Живојина Миленковиђа, поред имена осталих. чланова свог примернот колектива, у коме има десеторо одликованих и близу сто педесет ударника, од којих су многи вишеструки. На сваком појединцу лежао је заиста лавовски део оптерећења. Све годишње задатке, обавило је знатно мање људи него што је планирано, чиме је у финансиском пословању уштеђено држави преко 6,713.000 динара.

Десетог новембра, у 8 часова, колектив Желез'ничке станице Земун сазнао је, да је још 1'октобра "извршио свој Петотодишњи план.

: Освојено „ерне" | мотора У среду, 8 новембра, Одељење за израду дизел-

елемената Индустрије прецизне механике, извршло

је свој тодиштњи план' 52 дана пре рока и 22 лана пре дате обавезе. Вест нимало необична за дане ви-

соких радних победа, које постају стални стил рада.

“Но иза њене привидне неупадљивости, крије се је- дан успех вредан помена. 5

Дизел-мотори многих трактора и камиона увезених из иностранства, брзо су издавали под усло-

. вима максималног оптерећивања возила. Најћешће се догађало, да „цркне" само пумпица која убризгава нафту и дизел-мотор, и скоро нова машина —

постане неупотребљива. Тако се дошло до ситуација.

пе

да приличан број камиона вишетонске носивости, и трактора велике вучне снаге, остане ван промета. Увозне могућности — биле су слабе, док су се неи. справни трактори и камиони ређали под привременим настрешницама.....

Требало је наћи неко решење. Искустава за израђивање нових делова — није било. Страних стручњака — још мање, Ца ипак, прошле године приступило се пробном освајању овог елемента у Индустрији прецизне механике, Људи су се ослањали искључиво на — сопствену довитљивост. И по први пут у историји наше младе индустрије, у Југославији су произведени дизел-пумпице за нафту. Пробе, извршене крајем прошле године, показале су да елеменат сасвим одговара! То је био предуслов за остварење овотодишње сериске производње, Залагањем целог одељења, производња је из дана у дан убрзавана. Људи су се усталили на радним мести. ма, овладали потпуно операцијама. Нарочити диспечери, обезбеђивали су алат за 10 три месеца унапред. Предлоте и нове комбинације за усавршавање производње, давали су сви чланови одељења.

Нужна последица оваквот рада био је — успех.

Сами — од свога

Задружни домови, домови културе, радионице и станови наших истакнутих трудбеника — све су то места на којима се могу наћи радио-апарати домаће конструкције. На пољу радио-индустрије, наши радни људи освојили су оно, што се некада могло набавити само у иностранству, и то за скупе паре. Наравно, у прво време та индустрија није могла да се ослони искључиво на своје снаге, Главнина деловава увожена је и даље из иностранства, Тако је радио-пријемник типа „Космај 49" још увек имао 90 процената увозних делова. Да би се ова млада грана наше индустрије што пре осамосталила, творница радио-апарата „Никола Тесла" почела је да производи нови народни пријемник типа „Тесла", који ће од „Космаја 49" бити само за нијансу слабији, али ће у накнаду за то имати само 20 процената Увозних делова, док ће остатак обезбеђивати домаћа индустрија, Мањи број монтажних делова, упрошћеност, једноставна израда, мањи трошкови производње — то ће бити преимућства новог пријемника,

До краја ове године, радио-индустрија ће произвести пробну серију од пет стотина радио-апарата овога типа. У предузећу „Никола Тесла" већ данас. се увелико ради на њиховој изради. Известан број је изацао из производње, Поред овога, сериски рад на „пантљици" свакодневно избацује апарате типа „Космај 49". На њиховом монтирању, план се премашује просечно за преко 30 од сто. Одељење монтажне пантљике проглашавано је седам пута за ударно. То је омогућила једна особеност ланчаног система = групна норма.

Емил ПАВЕЛКИЋ

проблема. Са овим ставом одмах су са сложиле и Сједињене Америчке Државе. Нешто другачије на то питање гледа француска влада. И код ње нема много поверења да би овај састанак дао неке позитивне резултате, али је она у принципу сагласна са предлогом да се састанак одржи.

Одговор совјетској влади није упутила још ниједна земља. Међу. тим, мало је изгледа да ће се овај састанак одржати.

Крњи конгрес у Шефилду

НФОРМБИРООВСКИ организа.

тори коигреса мира у Шефилду хтели су да искористе и оно де легата што је тамо стигло да одрже неку седницу и да избаце неколико већ припремљених парола, Међутим, на јавној седници која је одржана 13 новембра дошло је и до непредвиђених изјава: Мон Роги је оштро напао политику поделе света на интересне сфере и истакао да политика блокова каква се сада спроводи никако не доприноси смиривању духова ни смањива» њу затегнутости у свету. Он је јавно изнео свој став према Југославији, одобравајући њену лолитику која иде за стварним обезбеђењем мира која осуђује све блокове. Доследна таквој политици Југославија се не укључује ни у један блок.

Рогију је жустро одговорио совјетски књижевник и новинар Во рис Пољевој, оптужујући га за покушај да поцепа покрет присталица мира у свету. Пољевој је поновио већ бајате фразе о мирољубивости Совјетског Савеза, али се ниједном речи није осврнуо на стварну ратно-хушкачку пропаганду коју руководство СССР већ тако дуто време спроводи према Југославији, Претставници шпанске антифаштистичке организације у Францу. ској са своје стране упутили су отворено писмо конгресу у коме између осталог изјављују да су оптужбе Информбироа против Југославије срамна клевета и да је Извршни комитет светског конгреса присталица мира без икаквих доказа искључио Југославију, просто зато јер доказа нити је могао да нађе нити их има. У писму штанских антифашиста износи се да су делегати за конгрес бирани недемократским путем, да су делегати који треба да претстављају разне шпанске антифашистичке странке и организације постављани од стране коминформовски настројеног руководства.

Сличних примера недемократског начина бирања делегата, или чак одређивања делегата без икаквих избора, било је и у другим земља“ ма, Тако је, на пример, за аустри+ ске делегате затражена улазна виза за Велику Британију скоро двадесет дана пре дана одређенот за изборе. У Мађарској је требало, према једној наводној Ракошијевој изјави, да се делегати бирају 4 новембра, а мађарско посланство у Лондону нудило је једном новина Ру списак делегата већ трећег новембра. Како ће изгледати конгрес то већ показују и припреме и начин избора делегата и она једна седница која је одржана у Шефилду у коминформовском стилу, са коминформовским с паролама које треба да прикрију једну немирољубиву политику.

„Докази"

УГОСЛАВИЈА је одлуком информбироовског руководства проглашена за фашистичку земљу =— према томе у њој мора бити терора над поштеним радним мнародом. Коминформовска пропаганда мора да проналази тај терор, да га измишља и да га сервира несрећним читаоцима те штампе или слушаоцима таквих радиоемисија. У последње време је настала оскудица и у таквим вестима: говори се само апстрактно о терору, гли треба најзад дати и неку чињеницу, а њих, као за пакост, нема па нема. И неки довитљиви људи у италијанском листу „Унита“ најзад су се досетили. Читајући наше листове, наишли су на суђења групицама декласираних, ситних лупежа, којима је пало на памет да воде високу политику или су једноставно крали народну имовину и који су се јасно нашли на оптуженич“ кој клупи и добили одговарајуће казне према тежини својих дела. Тако, рецимо, људи из оне групе „СИХИС“ или опет они што су

крали на железници. Довитљиви људи из листа „Унита“ прогласили су их борцима против фашистичког режима у Југославији. Под упадљивим наднасловом „Терор у Југославији“ донета је вест да је некакав „специјални суд“ у Београду (који, по овом листу, стално заседава) осудио тримаест радника, па са закључује коко су „ове нове осуде мерило сталног пораста опозиције у целој земљи“, А да би све изгледало веродостојније вест је датирана из Београда.