20. октобар

СЛАБА БРНА | ОКО СПРЕМАЊА ЗИМЕ.

У радничко-службеничким ресторанима и мензама Београда увгани се 72.000 претплатника.

Обезбедити зимницу за тако велики број људи није ни мапо лак, ни једноставан посао. Збот тога је, да би се тај важан задатак обавио што ЊАа спешније и на време, Повереништво за угоститељство, туризам и дру штвену исхрану, још у мају месецу ове године, направило план спремања зимнице. По том плану требало је да укупно 247 објеката, од којих 50 мензи, 173 радничкослужбеничких ресторана и 24 интерната ученика, припреме 1172 тоне зимнице. Планирано је спремање 652 тоне купуса, 266 тона киселе паприке, 110 тона зелених краставаца, 186 тона разног поврћа, 163 тоне куваног парадјза и близу 200 тона цвекле, ајвара и пфеферона. Ове количине одређене су на основу прорачуна да на сваког претплатника дође по 13 килограма разног укисељеног поврћа и 2,3 килограма куваног парадајза. Снабдевање претплатника у дру: штвеној исхрани базира се најве-

ћим. делом на обезбеђеном снабдевању, а једним мањим делом ослања се и на снабдевање повртарским производима са слободног тржишта Да би могле да се набаве потребне количине поврћа предвиђене за зимницу, обезбеђен је кредит у износу од 1.200. динара за сваког претплатника. Преко Повереништва тРговине и снабдевања обезбеђена је и потребна количина есенције и на целој територији Београда расподељено је 14710 литара.

Међутим, иако је то важно пита: ње зимнице, у току последњих неколико месеци оштро постављано пред све руководиоце радничкослужбеничких ресторана и мензи, испоставило се да до сада велики број ресторана и мензи није испу. нио план спремања зимнице ни са 20 од сто. Колико су се поједини руководиоци објеката друштвене исхране немарно односили према 0 стављању зимнице за своје претплатнике види се по томе што до пре десетак дана нису од предвиђеног плана остварили ништа.

Тако у Првом рејону, у Дому у ченица број 1, и у Дому грађевинских ученика, по питању зимнице није урађено ништа. У Индустриској школи електропривреде план спремања зимнице остварен је са свега седам од сто, у Дому ученика „Петар Велебит" са дванаест од сто, у Речном бродарству са тринаест од сто.

У Другом рејону, у ресторану Министарства трговине и снабдевања ФРНРЈ план зимнице остварен је са девет од сто, у Мевом дому ученика у привреди и у Министарству кому налних послова није учињено ни. шта.

Таквих примера има у читавом Београду врло много. Најнемарније су се односили руководиоци ресторана у којима се хране ученици У привреди, Поред већ наведених при“ мера ништа није урађено у интернату предузећа „Иво-Лола Рибар", у интернату Бродоградилишта и У интернату Грађевинског предузећа „Дело". Сличан став према овом важном проблему имали су и многи руководиоци ресторана наших важних производних предузећа. Тако по питању зимнице није урађено јаш ништа у ресторанима предузећа „Пролетер" (фабрика обуће), „Партизанка", Индустрије прецизне механике и предузећу „т јули".

Овакав однос појединих руководилаца мензи и ресторана према овом важном послу — спремању зимнице за наше радне људе, за сваку је осуду. Надлежни органи морају много оштрије да поставе благовремено решење и испуњење тог задатка, а оне који у припреми зимнице нису учинили ништа, или нешто само мало, свакако би требало узети на одговорност.

Практичар...

ЗАШТИТА ВОДОВОДНИХ ИНСТАЛАЦИЈА ОД МРАЗА

Спремајмо се за зиму

ИМА је. Мала жута кућа у У-

лици Југ Богдана број 24, оста-

ла је без воде. Ово је одмах јављено Водоводу. Бравар је дошао и констатовао да је водомер пренуо од мраза. На подруму, где је водомер, изломљен је прозор. Водомер се распао и вода је почела да куља. Вентил не ради. И он је пропао од мраза, а вода иде свом снагом, Бравар је истрчао напоље да затвори спој. Требало је дуго времена док је испод дубоког снега нашао спојницу. Но и она не ради. Зато опет натраг у подрум, у воду. И

после мучног рада од два до три

часа, успео је да поправи вентил и затвори воду. Био је сав мокар, а У подруму је остало много воде. Људи у трамвају чудили су се човеку са сасвим укоченим слеђеним оделом, Станари на првом спрату у Улици Краља Милутина број 52 мало су бринули о опасности од мраза. Држали су отворене прозоре на купатилу. И мраз је учинио своје. Лед је упропастио горњи део вентила, казан у купатилу и сифон за канализацију. Јоши сада ово купатило не ради, При свакој употреби вода кваси плафон у приземљу.

У Средачкој улици број 9, водомер се налази у сандуку на зиду подрума. Сандуче је било пуно стру“ готина, Али прозор на подруму био је изломљен. И овде је водомер страдао од мраза.

Све је ово учинио мраз.

Градско предузеће за водовод и канализацију у више махова је опомињало грађане на ову опасност. Али и поред тога, у прошлој години било је 560 случајева прскања водомера од мраза.

Ове године је иста слика

И ове године водоводним инсталацијама на многим местима прети 0 пасност, Људи из Водовода редовно обраћају пажњу грађанима на потребу осигурања инсталација. Они на лицу места дају и упутства како се то најлакше може учинити.

На столу у испитивачници водомера стоји око 400 случајева где су склоништа за водомер неисправна.

Пословођа радионице Драгољуб Правдић чита:

— Имање у Улици Адмирал Вуковића број 38, Крфској 12, Милоша Свилара 20, Малешкој 14... Има их још много непријављених. Овимасу послате опомене да оправе склони“ ште., Али, има их који и после опомене ништа не ураде.

Јуче се човек из Водовода, који је контролисао шта се предузело после опомена, зачудио. Од 64 проверена случаја ништа није урађено на 28 места. Дотле иде несавесност појединих претплатника.

Последице

— Ове године нећемо увозити водомере, Имамо врло малу количину резервног стакла и водомера. Зато ћемо бити принуђени да укинемо воду свима који не обезбеде водомер од мраза, — каже директор Душан Павловић.

Многи грађани мисле да се неће ништа десити ако упропасте водо“ мер. Али о томе јасно говоре следе ћи примери:

Имање у Улици Гаврила Принципа број 53 није имало воде од 8 марта до 28 јуна 1950 године, а имање у Једренској број 12 од 9 до 25 фебруара. Зграда у Старине Новака број 19 била је без воде пет дана, а у Улици светог Николе број 16, 13 дана. Све док се не доведе склониште у исправно стање водомер се не по ставља.

— Немарност грађана доноси велике штете Водоводу и самим грађанима, Где је мање оштећење,

20 октодић.

претплатник просечно плаћа 620 динара, а у тежим случг.јевима кад о прене кутија водомера И 1.800 динара, — објашњава Драго“ љуб Правдић,

Немарност управа станбених зграда

О томе колико претплатници, не воде бригу о заштити инсталација може много да се говори. То најбоље знају читачи водомера.

— Склониште за водомер треба да је добро обезбеђено од мраза. Шахт мора да буде добро затворен. У подруму не сме бити промаје, каже Драги Митић, — А какво је стање на терену. Врло рђаво. У то ме нарочито предњаче имања управа станбених зграда и разне велике грађевине. У Бирчаниновој улици број 36 подрум је без стакла на прозорима. Ту је водомер осуђен на пропаст.

— Исти је случај и на Булевару Црвене армије број 202, — додаје Бранко Максимовић.

— И у Деспота Ђурђа број 15.

Има их много. Ако се склоништа не поправе, Водовод ће имати много мука.

Остављају се отворени прозори на купатилима и клозетима, А оловне цеви. које су ту уграђене, прскају већ на два степена испод нуле.

— Па како осигурати инсталације7 ј

О томе може да каже пословођа Драгољуб Правдић.

— Склоништа морају бити без промаје. Добро је обмотати водоме“ ре крпама или сламом. Шахтови се не смеју отварати преко зиме, а ако је то нужно, онда то треба чинити око подне кад је најтоплије. Свако вече треба затварати воду и испуштати је из цеви. Кад се заврши читање водомера овог месеца, тада

се већ могу заштитити инсталапије. | вана.

с. т.

пи СЉ, КАТИНИЛ

„Црни“ четвртак

УШАЧ сам. Зато унапред упово. равам читаопа да се овај напис тиче само пушача и оних — било пушача било непушача — који продају дуван. Ради се о „прном“ четвртку, који је, уз нешто мало небриге и не. што мало бирократије, баш заџрнио. Ево зашто. У Београду се четвртком после под-

не не продаје дуван. Зашто, није по-

знатор Одговор, да продавци треба да се одморе, није задовољавајући, зато што они не морају, а сигурно ни не желе да се сви одмарају четвртком. Пошто београдски пушачи скоро редовно забораве да се обезбеде довољном количином пигарета средом, са том чињенипџом се треба помирити, али 30: то треба нешто учинити да се избегне оно „дајми цигарету, заборавио сам да је четвртак".

То се може уредити врло једноставно. Једна шестина београдских малопродаваца дувана одмарала би се, сем недеље п у попедељак после подне, друга шестина у уторак, трећа у срелу и тако даље. Наравно, такав распоред би се направио у сваком рејону, узимајући у обзир пи број продаваца у сваком рејону. На тај начин, пушач би свакога дана имао могућности да купи дуван — ако не код свог „дуванџије". онда код неког у близини. Има још једна могућност: да једна _ поливипа свих продавница у Београду не ради једног, а друга половина другог дана у недељни. Можда би то било још про: стије. Може бити да постоји и нека друга могућност. Ми, пушачт, радо би је прихватили. ако је у стању да нас спасе од четвртка. Једино јот остаје да надлежни мало поразмисле о овом питању београдских пушача. Ја мислим да није ред да један главви град два поподнева преко недеље остаје без ду-

Часлав ПЕТКОВИЋ

Нроз новоотворене

про-

давнице пољопривредних

АДА су, пре извесног времена

почеле да се отварају продав-

нице појединих пољопривредних добара, стварали су се редови. Али то је било само у почетку. Сада, када има већ четири овакве продавнице, мање их је. Ускоро, кад се отвори још неколико, највербватније је да ће продаја тећи сасвим нормално. Отвогена је и четврта продавница

Прекопута Техничког факултета, на Булевару Црвене армије, свеже обојени излози говоре још издалека да се ту налази нова продавница. Иако још нема никаквих написа, сазнајемо од оних који се налазе У реду пред вратима, да је то нова продавница прехранбених артикала пољопривредног добра из Банатског Ранковићева, отворена пре неколико дана.

Локал је доста простран, али ипак одједном не може да прими све оне који би хтели унутра.

Иначе, има свега, почев од масти

= ГР

НАШИ ЉУДИ НА СВОЈИМ РАДНИМ МЕСТИМА

ВАКЕ вечери, кад се вра"

ћате из позоришта, биоско“

па или са концерта, сусре“ ћете у главним улицама Београда, људе који вам пресецају Пут великим млазевима воде из својих шмркова, ·

То су перачи улица, који целу ноћ, док већина грађана, спава, прелазе из улице у улицу, настојећи да бар у центру отклоне познату „београдску прашину".

Тај посао није нимало лак. Јер није стално лето, Пролећ“

ЈЕ ЛЕ АК ТИГ

Како избећи гужву у гутобусима за Дедиње

А аутобуској линији број 32, за Дедиње и Бањицу, пише нам Обрад Јовановић, за последњих два до три месеца, број путвика се мното повећао. Често се дешава да су једна, понекад и двоја кола у дефекту, и онда су редови много дузжжи него обично. Ствара се гужва, поремећује се ред, јер се сви журе и често не могу да стоје по тричетврти сата, па и сат, у редовима. Да би се донекле ублажиле те тешкоће, добро би било да се релације одређују према броју кола,

Наиме, ако су једна кола у дефекту, онда би двоја кола ишла до крајњих станица, а једна кола би могла да буду локал до железнич= ке болнице. Ако су двоја кола У дефекту, онда би друга двоја мог-

ла да иду само до Болнице, како ' би направила већи број тура. У време највеће гужве, а то је обично суботом и недељом по подне и увече, било би потребно да се убаце нека кола са мање оптерећених линија која би саобраћала само до болнице.

Градско саобраћајно предузеће, такоће, би требало да се још више побрине за постављање и' обнову ограде пред станицама, Тако на Тргу Републике постоји поломљена ограда, а на неким станицама, на којима је велика гужва, уопште их нема.

ни и јесењи свежи дани не допуњавају се никако са хладном водом и металним шмрком, који треба неколико сати држати У рукама. Зато тај посао тешко привлачи људе. Многи су опробали овај посао, али мало их је који су се дуже задржали на њему.

ДВА ПУТА У БЕОГРАДУ

Један од ретких дугогодишњих перача је и Велимир Мојсиловић, омален човек, триде“ сетих година, који још од 1946 године ради на одржавању чистоће београдских улица.

Пре рата, Велимир је жизео у свом родном селу Свајнову, крај Барварина. Поред кућице, која је имала само једну собу, имао је и 15 ари земље, који ни издалека нису били довољни за исхрану породице од шест чланова. Надничио је, копао, риљас, и некако одржавао своју породицу. Али, како каже, био је више гладан него сит.

Посланици су и њему обећали да ће га запослити у Бео“ граду. Зато се Велимир једног дана упутио пешке за Београд, јер није имао 52 динара за возну карту. После три дана, стигао је сав исцрпен на врата свога посланика, али га овај није примио. Морао је натраг у село.

Касније је успео да се запо“ сли, али после месец дана, био је опет без хлеба. Са зарађених 5о0 динара није знао шта ће пре,

ТРЕЋИ СУСРЕТ С ПРЕстоницом Најзад, кад је дошло ослобођење, многи другови су му 9 тишли у Београд да траже посао. МИ кад се ниједан није вра“ тио натраг, Велимир се решио да и по трећи пут окуша срећу.

Дошао је, распитивао се и, најзад, отишао У Градску чи стоћу, Примили су га. Прво је радио као чистач, 2 доцније постао перач улица. Одмах се ис» такао савесним и марљивим радом, тако да је био међу први ма проглашен за ударника.

— Кад сам дошао, нисам знао ни да се потпишем, — каже

смешкајући се Велимир, — а сада читам новине и књиге, До вео сам и сина на школовање, а кад бих имао бољи и већи стан, довео бих и остале из моје породице,

— Како је на послу

— Добро, само многи људи изостају, а неки раде само док не добију одела, па онда оду.

ПОВОДОМ НАПИСА О ЈЕДНОЈРАДИО ЕМИСИЈИ

Пошто је ваш лист објавио у броју 310 од 28 октосра писмо уреднишаву под насловом: „ОЈ Зоро, Зорице...! у интерпретацији Радио Београда П'", која би због нетачног приказивања једне техничке грешке у програму наше Радио станице могла створити код читалаца сасвим погрешан суд о нашем раду, молимо да објавите нашу исправку.

У емисији за село Радио Београда П, приликом читања „Недељног међународног политичког прегледа" десило се, 8 октобра ове године, да је услед грешке у нумерисању текста, дежурни техничар мислећи да је говорна танка већ тотова, укључио музички студио. Услед тога упоредо са читањем текста чула се десетак секунди и музика. Грешку је моментално приметио контролор, а и сам техничар, тако да је одмах музички студио искључен из програма. Свим добро намерним слушаоцима било је јасно да се ради о техничкој грешци какве се де-

шавају у пракси и највећих радио станица са дугогодишњим искуством, грешци слично штампарским грешкама које са понекад могу поткрасти у листовима, часописима и тако даље.

Међутим, писац ове информације, сарадник „Гласа" Сима Аћимовић сматрао је да је ова техничка грешка добро дошао повод да се из ње исконтруише фабула у којој се поред других грубљих нетачности и ово тврди: „Реч је о једној новини коју је у своје емисије увео Радио Београд П — о политичком коментару илустрованом музиком..." Свакако да се писац ове исконструисане и веома грубе и неодговорне информације није ни за тренутак замислио куда он залази кад колективу једне наше радио станице импутира овакву неистину. Ово је утолико неодговорније што је читава ствар исконструисана са намером да као шаљива разоноди читаоце,

УПРАВА РАДИО БЕОГРАДА П

Велимио Мо

СиЛОВИћ

Није лако радити поћу, а некад је и опасно. Ето, већ неколико пута хтео сам да настрадам од аутомобила, односно бесних или пијаних шофера. Један је, тако, у Таковској улици зауставио кола пред самим шмрком, излетео и почео да ме шамара. Недавно сам у Улици Лоле Рибара, једва измакао од једног камиона, који је одмах затим налетео на аутомобил.

= Шта би још желео

— Сада треба да добијемо нова одела, али бих се ја више радовао гуменим рукавицама и мантилу. Надам се да ћу ускоро добити стан и, најзад, после толико година опет окупити своју породицу, — завршио је Видоје.

М. РАШИЋ

производа

и сухомеснатих производа, па до лука и кромпира. Ипак, млечни про изводи изгледа да се највише тра же, јер је одељак, где су рафови пуни бутера, сира и качкаваља, највише опседнут. а Продавница се снабдева из још десет пољопривредних добара, а У" скоро ће отворити једно велико одељење за продају свеже рибе са потребним базенима, Биће и ораха, меда, мака, бадема. .

Неке новине

Свако ко изађе из првог одељења продавнице пољопривреднот до“ бра „Чока" у Југовићевој улици, необично је задовољан услугом и опхођењем продавца.

Ова продавница, на којој се још изводе завршни фарбарски и молерски радови, за разлику од остале три, има четири одвојена велика локала (за вино и поврће, млечне производе, свеже месо и сухомеснатаг производе), тако да у њима није уобичајена гужва.

Поред артикала које налазимо У свим осталим продавницама, овде се продаје и свеже месо.

Угледна продавница,

Свакако, најугледнија и најлепша је продавница пољопривредног добра „Слобода" из Книћанина, која је 13 прошлог месеца отворена на Теразијама.

Ова продавница је прва почела са продајом свежег поврћа, које је за неких 30 и више посто јевтиније од оног 'на пијацама, Квалитет је од“ личан, тако да се потражња често не може задовољити. Поред сувог. меса и кобасица, овде има и сушених кљуканих гусака и пловки.

Локал је стално пун, јер ако се нечекана бутер или јабуке, узима се одличан купус. Ипак, и поред продаје поврћа и великог промета, локал је увек чист. а излози врло укусно и лепо уређени.

Али, то је, можда, зато што, рецимо, шеф продавнице неће да прими у локал неопран и непробран кромпир.

„Првенац" без великих редова

Све доскора за продавницу „Беље" владало је велико интересовање, Људи су често дуго стајали пред њом, улазили и куповали оно што им је требало, јер био је стварно леп избор артикала.

Данас, реда скоро и нема (сем пред отварање радње), а број артикала остао је не само исти, већ се и повећао, Људи су у почетку јуришали на маст, а сада је скоро и не узимају. Зашто Зато што је сада маст јевтинија и на пијаци. То је један од најречитијих примера шта значи ова продавница за снижење цена појединих артикала.

Један од продаваца нам је рекао: „Све се тражи, и све иде". Та чињеница нам омогућава да верујемо да ће и остале цене, на другим местима, бити ускоро ниже од досадашњих. Припреме београдских смучара

ПОЧЕЛА је сезона зимских спортова. У крајевима где је већ пао снег, смучари редовно одржавају тренинге. Познати центри зимских спортова Крањска Гора, Планица и Копаоник, поново су оживели и на њиховим теренима смучари из целе земље припремају се за претстојећа такмичења, којих ће у току ове сезоне бити велики број.

Мако снег још није пао, београдски смучари су почели са припремама. По свим друштвима редовно се одржавају суви тренинзи, на којима присуствује целокупно чланство смучарских секција и клубова. Још у току јесени поједина друштва почела су са припремама. Тако су дво екипе са око 64 смучара Железничара још у августу и септембру почеле са припремама и уређењем планинске куће на Копаонику коју су добили од Смучарског савеза, Упоредо са тим, остало чланство овог друштва оспособило је у клубској радионици 43 пари скија и везова. По повратку са Копаоника смучари овог друштва наставили су са сувим тренинзима, које одржавају два пута недељно у Топчидеру и Кошутњаку, под руководством познатих републичких репрезентативаца Милана Антонијевића др Планинцџа. почетком децембра прва екипа тркача од пет чланова "отишла је на _ петнаестодневни тренинг на Покљуку. По повратку тркача одлазе такмичари алпске комбинације. У оквиру програма и омасовљења секције као и подизања квалитета појединаца, Железничар организује крајем децембра и почетком јануара петнаестодневни курс на Похорју,

Карел Клашчник за време скока

У току ове зиме смучари Славије ће, поред друштвеног, градског и републичког првенства, одржати пропагандно такмичење у Вршцу у свим дисциплинама, двомеч са репрезентацијом Војводине на сррушкој Гори, сусрет са Пиротом и такмичење на Орјену са Југом из Дубровника. Да би се што боље оспособили за ове сусрете, сениори жене и јуниори редовно одржавају суве тренинга три пута недељно у Кошутњаку и Топчидеру, на којима просечно присуствује 20 до 30 чланова. Две групе квалитетни такмичара отићи ће на по ето нн тренинг на Покљуку. Већи број чланова расформиране секције БСК-а приступио је Славији.

Поред припрема у оквиру секција, београдски смучари оспособљавају две стазе, које до сада нису постојале, за смук и слалом на Авали. Такође се поново изтрађује порушена четрдесетметарска скакаоница у Кошутњаку. Сваке недеље од сто двадесет до сто педесет · смучара добровољним радом доприноси што бржем оспособљењу ових објеката.

Поред првенства Београда смучарски одбор Градског одбора ФИСАС-а организоваће, према снежним приликама, Недељу смучања на којој ће узети учешћа смучари Београда.

Програм зимских такмичења у Београду биће и ове сезоне веома разноврстан. Поред такмичења у смучању. предвиђене су утакмице у хокеју на леду и клизању. Сви терени кошарке, од-= бојка и тениса биће оспособљени и претворени у клизалишта, Радови на оспособљавању ових терена већ су отпочели.

2рбве ла чаула ...

„да откад је отворен стадион СДЈА Партизана, на игралишту Црвене звезде нема часовника Да ли ће стуб за сат дочекати следећу футбалску сезону без часовника

« „да је Аргентинац Жорж Садлен, препливавши недавно Гибралтарски Мореуз, постигао досад најбољи резултат прешавши га за седам часова и 18 минута.

„да је бивши капитен и тренер кошаркашке екипе београдског Железни“ чара. Бора Станковић, приступио у Партизан. „да тринаестогодишња сестра, једне од најбољих пливачица снета у леђном стилу, Холанђанке Грете Вилеме, Еми, већ сада постиже одличне резултате. Неаса је сто метара пливала за 1:30,8 ми-

«еда ће се у организацији СДЈА : тизана у времену од м " 10 ои а сеца одржати у Београду првенство државе у стоном тенису,

„да је, како пише париски „Екмп“, пре утакмице Енглеска — Југовлавија прво свирана енглеска химна, па онда наша. То је био, вероватне, предзнак, каМИ нео. а је Нрав полувреме утак-

падало нтлезима, а Југословенима. | ' си