Biološki listići
nekolko dama, posto Je vekovima bila nepomična u masi Jednoga ledenjaka: do nekoliko dana biće u reci, pa u moru, pa će se Jednoga dana uzdići u oblake negde, na DOlataru, a pasti u oblikn kiše, rose, snega ili grada na nekom drugom delu našega planeta. Jednoga će dana biti sastavni deo biljke, pak vino u našoj čaši, molekula naše kryi, lučenje našega bubrega, ili eorka suza u oku. Kad bude posle dugoga lutanji ugasila žeđ putniku, koji je u Alpima na:žao na kristalnu vodu, ovaj neće slutit: kakvo se skitanje krije pod tom čednosti... IL prirodnjaku žubor bpotoka ima šta da pripoveda. ·
Da Je u naučnome okviru široko polje mašte, lako Je dokazati. Uzeću zato |edan primer, koji |e u toliko jasniji, što Je u njemu ĐOtOvO svaka veća književna osobina pisca isključena. Tiče se dela Jules Vemea, čija mašta zanima danas više Oil istočćnjačke fantazije »EHiljadu i Jedne nmoći«. U delu francuskosa pisca mašta zna za Jednu jedinu granicu: granicu naučno me-nemogpućegpa. Niko neće tviditi, da Je fantazija fime sputana; ı Još treba imali ma umu, (da se Verne aržao često n skromnim eranicama mogućno?#:, Put oko sveta za 80 dana, kako je to dugo: pet nedelj i balonu na milost i nemilost vetru, —/ LD an imamo nešto lepše: & aeroplarom preko Alpa, očekujući da bude ı preko Atlantika ı oko sveta: »Nautilus« je nesavršena podmonica. Ko se dakle m svojoj mladosti upuštao na krilima fan-
tazije Jules Vemea, ima danas tu utehu, da je išao u susret isfinl.
Ne, priroda istinita u svoj svojoj veličini i veličanstvenosti nije prepreka umetničkoj fantaziji, jer je sama bezgranična, smušljena fantazija.
Mnogi misle da je fantazija apanaža umefnika ı umetnosti, a da ozbiljan naučnik ı nauka ne znaju ga nju. Ali to Je netaćno, |er je lako opaziti, da n velikim pronalaseima ı otkrićima mašta igra uloga prvoga reda. Jer znatna otkrića čini samo ona, koli je vođen u svojim istraživanjima plodnom hipotezom: a hipoteza Je proizvod mašte. Ko nema
mašte ne može shvatiti značaj fakata koje posmatra: jer fantazija otkriva tajne veze medu nj ma. ı pradi iz Činje-