Biološki listići

45.

šine veće od iskorišćavanja parnme mašine. ali da nije ideal no kao što Je slučaj kada se hemijska energeija pretvara posredovanjem električne energije u mehaničan put, u kom slučaju iskorišćayanje može dostići 100 procenta. Na koji se način u živih stvorova hemijska energija pretvara u rad, nije nam poznato: ali Je Jedno nesumnjivo, a to je, da se pretvarvanje vrši samo posredovanjem meke energije više vrste, fiziološke energije. a ne posredovanjem toplote, jer u OvOme slučaju, imajući u vidu neznatnu razliku temperature između vaznih tačaka organizma. ne bi se moglo dobiti iskorišćavanje od 90 procenta, već beskrajno niže.

Kad govorimo o mehaničnom radu živih stvorova, čitalac svakako zamišlja dizanje rukom kakvogza tega na neku vismu, ili izvlačenje tereta uz strmu ravan. Međutim, pored tog pravog, dinamičnop rada, u fiziologiji treba razlikovati ı tako zvami statični rad, koji je u stvari rad bez kretanja, rad koji se sav zbiva u unutrašnjosti mišića. Kada, na primer, držimo nepomično opruženu mišcu i Jedan teg nu ruci, znamo da time vršimo neki rad. Jer razviJamo napor, iza koga dolazi umor. Ali u stvari. fizički nije proizveden nikakav spoljašnji rad, jer se jeti rezultat može dobiti bez upotrebe ı majmanje količine energije, obesivši, na primer, teo o jedan klim. Stoga, što n statičnom radu nema produkcije spoljašnjee mehaničnoe rada, sva hemijska energija upolrebljena na to pretvara se n mišiću u toplotu, dok n dinamičnome radu videli smo da je 50 procenta pretvoreno u rad, koji mišić stvarno izvodi. U slučaju statičnoga rada dakle, nema izvođenja rada u bpyyavome smislu, već samo #epradovanje hemijske enereije

u toplotu. O

Mvi Živi stvorovi proizvode toplotu. neki više, neki manje. To Je neizbežna posledica samoga života, koji sta. vlja n igru uvek neku količina hemijake energije, potrebnu za životne manifestacije, ı koja se na kraju kvajeva nalazi n obliku toplote. Sav mehaničan rad, koji se zbiva u organizmu, najzad se pretvara u toplotu. Tako, na primer, me-